skijanje.com :: Blog http://skijanje.com/blog/rss.html Članci, recenzije, reportaže i saveti o skijanju, skijalištima, ski opremi i takmičenjima. sr http://skijanje.com/img/logo.png skijanje.com :: Blog http://skijanje.com/blog/rss.html Skijaš protiv drona - Ko je brži? (VIDEO) http://skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1777/skijas-protiv-drona---ko-je-brzi-video.html Zanimljivo takmičenje između skijaša iz Svetskog kupa i drona na veleslalomskoj stazi. ]]>

Poznati francuski proizvođač zimske opreme, Salomon, došao je na originalnu ideju da organizuje takmičenje između skijaša iz Svetskog kupa i drona na veleslalomskoj stazi.

Na takmičenju održanom u američkom skijalištu Snowbird u Juti, oči u oči su se našli francuski skijaš Victor Muffat-Jeandet (osvajač bronzane medelje u kombinaciji na poslednjoj olimpijadi u Koreji) i dron, kojim je upravljao dvostruki svetski prvak Jordan Temkin.

Pogledajte ko je bio brži u paralel-veleslalom trci!

]]>
Tue, 13 Nov 2018 11:45:00 +0100 Takmičenja http://skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1777/skijas-protiv-drona---ko-je-brzi-video.html
Skijanje u Iranu http://skijanje.com/blog/skijalista/1774/skijanje-u-iranu.html Umesto dobro poznatih skijališta u regionu i Alpima kako bi bilo probati nešto potpuno drugačije ove sezone? ]]>

Skijanje sigurno nije prva asocijacija kada se pomene Iran. Velika i moćna blisko-istočna zemlja, koja je prethodnih decenija često bila na lošem glasu, zbog ublažavanja međunarodnih sankcija počinje da se ponovo otvara ka spoljnom svetu i postaje interesantna opcija za egzotični skijaški odmor. Iran je ozbiljna planinska zemlja i u njoj se nalazi preko sto vrhova viših od 4,000 metara.

Iako ima ukupno 19 ski centara, najpoznatija su četiri skijališta: Dizin, Shemshak, Darbandsar i Tochal. Sva čine deo planinskog venca Alborz u severnom Iranu koji se proteže od granice sa Azerbejdžanom uz zapadnu i južnu obalu Kaspijskog mora. Prva tri centra se nalaze u središtu planinskog venca, severno od Teherana koji je udaljen stotinak kilometara, odnosno oko 2 sata vožnje, dok se Tochal nalazi u neposrednoj blizini glavnog grada.

Iranski ski centri dostižu visine veće od najviših skijališta u Alpima. Većina ih se nalazi na visinama od preko 2,000 metara, dok skijaški tereni dostižu visine od 3,600 metara i preko. Planinskim vencem Alborz dominira 5,610 metara visoki Damavand, najviši vrh Irana i najviši vulkan u Aziji. Suv vazduh koji dolazi iz pustinje čini da je sneg na padinama Alborza fantastičnog kvaliteta tj. suv i lagan što ga čini savršenim za skijanje i bordanje i to naročito van uređenih staza.  Zbog velike visine ski sezona traje prilično dugo, od novembra do početka maja.

Dizin je najveći ski centar u Iranu i udaljen je oko 70 km od Teherana. Izgrađen je tokom šezdesetih godina prošlog veka za vreme vladavine šaha Reze Pahlavija, ali je Islamska revolucija 1979. godine dosta usporila njegov razvoj. Postao je poznat i van Irana zbog fantastičnog kvaliteta snega, kao i po tome što spada u najviše ski centre na svetu. Veliki broj sunčanih dana tokom sezone, kao i fantastični pogledi na moćni Damavand takođe su nešto što privlači sve veći broj skijaša i bordera iz godine u godinu.

Skijaški tereni u Dizinu prostiru se na visinama od 2,700-3,600 metara nadmorske visine. Što se tiče infrastrukture, skijalište raspolaže sa 9 ski liftova, 3 sedežnice i 3 gondole. Ukupno postoje 23 ski staze, od čega je 5 zelenih, 7 plavih, 8 crvenih i 3 crne staze. Severna orijentacija staza uglavnom  garantuje sneg odličnog kvaliteta tokom cele sezone.

Dok broj uređenih ski staza nije preveliki, ono što čini Dizin posebno interesantnim su nepregledne mogućnosti za freeride i turno skijanje. Pored sjajnih terena za skijanje po dubokom snegu između staza, postoji i veliki broj off-piste ruta. U istočnom delu skijališta, jedna od poznatih ruta ide sa druge strane planine do malog sela Gajereh koje se nalazi na putu za Dizin. Zatim, zanimljiva je i varijanta koja se pruža od poslednje stanice gondole - može se stići turno skijama do ski centra Darbandsar. Postoji takođe i mogućnost za heli skijanje.

Kao što je pomenuto, pored Dizina u istoj oblasti nalaze se još dva centra, Shemshak i Darbandsar koji su dosta manji, ali se Darbandsar ističe po nešto modernijoj infrakstrukturi.

Tochal, četvrto poznatije iransko skijalište, nalazi se praktično u samom predgrađu Teherana. Tochal je ujedno i najviši ski centar u zemlji. Skijalište se prostire od 1,900 do čak 3,850 metara nadmorske visine i jedno je od omiljenih mesta za odmor stanovnika 15-milionskog glavnog grada Irana.

EST Adventure iz Beograda organizuje u martu 2019. godine skijanje u iranskom Dizinu, a program i uslovi putovanja se mogu naći na linku ispod. Više informacija o putovanju može se dobiti preko e-mail adrese info@estadventure.com

]]>
Fri, 2 Nov 2018 08:58:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1774/skijanje-u-iranu.html
Ultra Trail du Mont Blanc 2018 - Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1769/ultra-trail-du-mont-blanc-2018---reportaza.html Poslednje nedelje avgusta tradicionalno smo posetili Chamonix i trčali magični Ultra Trail du Mont Blanc. ]]>

Uvek lupam glavu i tražim reči da adekvatno opišem ovu trku i sve što se dešava oko nje, jer šta god da napišem deluje mi nedovoljno da dočara tu energetsko-emotivnu bombu koja svake godine pri kraju leta pogodi francusku dolinu u podnožju najvišeg vrha Alpa. Fantastično je samo biti na ovom mestu u vreme održavanja takmičenja, a tek trčati neku od trka je doživljaj za sebe. Čarolija UTMB-a ulazi pod kožu, zarazna je i tera čoveka da joj je svake godine vraća sa novim, ambicioznijim planom.

UTMB kao manifestacija obuhvata pet trka. Najpoznatija i najprestižnija je istoimena Ultra Trail du Mont Blanc, dugačka 170 km koja trkače vodi oko celog masiva Mont Blanca i počinje i završava se u Chamonixu. Sa njom je sve i počelo davne 2003. godine kada je ovo takmičenje održano po prvi put i tada je okupilo svega par desetina entuzijasta. Kako je vreme odmicalo i sport i manifestacija postajali popularniji, dodate su i nove distance, tj. trke, povećao se drastično broj trkača i gledalaca i ovo takmičenje se pretvorilo u pravi spektakl.

Danas pored originalnog UTMB-a postoje još četiri varijante: OCC - koja startuje u Švajcarskoj  (Orsieres, Champex, Chamonix) dugačka 56km sa 3,500 metara D+, CCC - koja počinje u Italiji (Courmayer, Champex, Chamonix), dugačka 101 km sa 6,100 metara uspona , TDS (Sur les Traces des Ducs de Savoie, odnosno, tragovima grofova Savoje) - dugačka 120 km sa 7,200 metara visinske razlike i najduža varijanta PTL (La Petite Trotte a Leon) koja se trči u paru i dugačka je čak 290 km. Od ove godine uvedena je još jedna trka, MCC (Martigny, Champex, Chamonix) - dugačka 40 km sa 2,300 m uspona, prevashodno namenjena volonterima i prijateljima trke. Sva takmičenja zajedno okupljaju preko 10,000 trkača koji sa sobom povedu bar još toliko pratilaca pa se Chamonix u nedelji održavanja takmičenja pretvara u pravi festival trail trčanja i praktično nezvanično svetsko prvenstvo u ovom sportu. Jer šta je Tour de France u biciklizmu, Kitzbuehel u skijanju, Monaco u Formuli 1 – to je UTMB u trailu.

Od celokupnog programa, vrhunac cele nedelje svakako predstavlja start, tok i finiš najprestižije trke, UTMB-a. Start trke iz centra Chamonixa je spektakl sam po sebi. Hiljade ljudi okupljeno oko zone starta navija i bodri takmičare koji se pripremaju za više desetina sati borbe sa surovim planinskim uslovima koji ih čekaju u masivu Mont Blanca. Njihova lica prikazana na video bimovima otkrivaju čitavu plejadu osećanja - duboku koncentraciju, sreću, uzbudjenje, zabrinutost ili čak strah. Emocije su na vrhuncu dok sa razglasa trešti Vangelisov Conquest of paradise, inače muzička tema koja prožima celu manifestaciju. Zmija od 2,500 ljudi lagano prolazi kroz ulice Chamonixa i kreće na nezaboravno putovanje dok ih publika pozdravlja ovacijama. Ništa manje emotivno nije ni praćenje toka trke, što uživo što online, a o dolasku takmičara u cilj ne treba posebno trošiti reči jer to su i za trkače i gledaoce trenuci koji se pamte ceo život.

Najprestižnija svetska trail trka prirodno okuplja i strašnu konkurenciju, pa svako ko je neko u trail priči želi da se nađe na startnoj liniji jedne od trka. To je posebno slučaj sa UTMB-om, koji tradicionalno okuplja najveća imena trail trčanja.

2018. godina je po pitanju favorita bila dosta specifična i puna iznenađenja. Skoro svi su bili tu izuzev prošlogodišnjeg pobednika D'Haena, ali su tokom trke jedan po jedan otpadali – neki zbog povreda i stomačnih problema, neki zbog prejakog tempa. Među onima koji ovogodišnji UTMB neće pamtiti po dobru našao se i najveći od najvećih u istoriji ovog sporta, fenomenalni Kilian Jornet, koga su pre trke maltene svi videli na najvišoj stepenici pobedničkog postolja. Pobedu na kraju odnosi Francuz Xavier Thevenard koji jedini nije podlegao pritisku, mudro je istrčao trku i na kraju stigao do svog trećeg trijumfa na UTMB-u. On je takođe i jedini čovek koji je do sada pobedio na sve četiri trke koje se trče na najvećoj svetskoj trail pozornici – OCC, CCC, TDS i UTMB. Jedno od najvećih iznenađenja u istoriji UTMB-a priredio je Rumun Robert Hajnal osvajanjem drugog mesta i tako praktično preko noći od anonimnog trkača postao nova zvezda trail scene.

I žensku konkurenciju je ove godine karakterisala katastrofa favorita, pa su brojne velike trkačice svoje učešće završile rano ili su trku privele kraju sa razočaravajućim rezultatima. I ovde je izgleda presudilo iskustvo pa je pobedu na kraju odnela veteranka iz Italije, 47-godišnja Francesca Canepa, rado viđen gost na trkama u regionu i pobednica 100 milja Istre i Dalmacija Ultra Trail-a.

Ni na trkama OCC, CCC i TDS nije nedostajalo uzbuđenja, i tu je posebno bio vidljiv nadolazeći talas izuzetno jakih trkača iz Azije. Kineskinja Miao Yao pobedila je na CCC-u, dok je njen zemljak Qi Min zauzeo drugo mesto u muškoj konkurenciji iza pobednika Britanca Thomasa Evansa. Na OCC-u je pobedio još jedan trkač iz Kine, Erenjia Jia, dok je kod dama trijumfovala Britanka Ruth Croft.

TDS je bio posebno zanimljiv i neizvestan do samog kraja. Trojica vodećih trkača su posle 120 km i 7,200 metara savladane visinske razlike ušli u cilj u razmaku od dva minuta. U foto finišu se najbolje snašao Poljak Marcin Swierc i tako odneo pobedu ispred Amerikanca Dylana Bowmana i Rusa Dmitryja Mitayeva. U ženskoj konkurenciji je trijumfovala domaća trkačica Audrey Tangui ispred legendarne Amerikanke i dvostruke pobednice UTMB-a, Rory Bosio.

Ovogodišnje izdanje UTMB-a okupilo je i stotinak trkača iz bivše Jugoslavije, od toga ukupno 7 iz Srbije na različitim trkama. Treba posebno istaći plasman najbolje slovenačke trail trkačice Ajde Radinje koja je u oštroj konkurenciji na CCC-u zauzela sjajno 8. mesto u i time postavila sigurno najbolji rezultat u istoriji slovenačkog trail trčanja. U širem kontekstu regiona mora se pomenuti i rezultat fantastične Bugarke Marie Nikolove, inače rado viđene gošće na trkama u organizaciji Skyrunning Srbija, koja je drugu godinu za redom osvojila 9. mesto na UTMB-u.

Posle probijenog leda prethodnog leta i istrčanog OCC-a od 56 km, vaša reporterka je ove godine napravila korak dalje i završila CCC od 101 km sa 6,100 metara uspona. Trka je prošla dosta dobro s obzirom na to da sam se prvi put oprobala na toj distanci, 49. mesto u ženskoj konkurenciji uz vreme od 20 sati je nešto čime mogu da budem zadovoljna iako sam potajno priželjkivala više, tj. brže. Kažem potajno jer ovo je jedna od trka za koju se retko ko usuđuje da naglas prognozira vreme finiša iz hiljadu i jednog razloga. Suviše stvari na toj distanci i u tim uslovima može da pođe po zlu, a UTMB nema uzalud tu reputaciju koju ima jer takvi monstruozni usponi u kontinuitetu ne mogu da se nađu na mnogo mesta na svetu. Vremenske prilike takođe mogu da bude odlučujući faktor, a tokom moje trke su bile tipične kada je u pitanju ovo takmičenje, promena sva četiri godišnja doba u jednom danu – temperature od dvadesetak stepeni u plusu do nekoliko u minusu tokom noći na visinama, sunce, kiša, vetar (ova druga dva nažalost u znatno većem procentu).

Moram da pomenem i fantastičnu podršku dragih drugara, mojih saputnika, koji su prethodno završili svoje trke (MCC i OCC) i iznenadili me i sačekali u sred noći na okrepnoj stanici u Vallorcinu po ulasku u Francusku i tako mi dali dodatnu snagu za nastavak trke. To je još jedna stvar koju volim kod UTMB-a, međusobna podrška trkača je neverovatna, svi fanatično bodre jedni druge, ispraćaju, dočekuju, navijaju iz sveg glasa. Trkači naravno prevashodno bodre svoje, a kod nas je to “naši” malo širi pojam, pa tako cela bivša Juga bar na nedelju dana, neopterećena glupostima za dnevno-političku upotrebu živi kao jedno na obroncima Mont Blanca u nekom dalekom Chamonixu.

Tokom trke je kao i uvek bilo uspona i padova – moj standardno traljavi početak u stilu dizel motora sa kasnim paljenjem, sporadično mučenje sve negde do 55. km i Champexa u Švajcarskoj, a tamo posle duže pauze, gozbe i presvlačenja na okrepnoj stanici sledi buđenje i preporođeni juriš u polu-transu narednih 40 km do Argentierea. Sledi novo mučenje na poslednjih 10 i kusur km do Chamonixa, grozan završni uspon bez kraja na Flegere (kog pamtim po zlu još od prošle godine) i ozbiljan pad koncentracije i tempa na ovoj deonici. Pred sam kraj se mislim u sebi da ne bi bilo šanse da prevalim ni jedan jedini dodatni kilometar niti popnem ekstra metar brda sve da me neko tera puškom.  Ali onda ulazim u Chamonix, ljudi stoje po ulicama i bodre me u pet ujutru, prolazim kroz cilj ispod tog famoznog luka na trgu ispred crkve i zaboravljam patnju, umor, promrzlost i sve loše.

Pamti se samo lepo, a toga je tako mnogo! Izmučeni, ali široki osmeh mi izmamljuju sveža sećanja na oštar planinski vazduh i olakšanje po izlasku na masivni Grand Col Ferret, dečije klizanje po tečnom blatu na spustu ka La Foulyju, lubenicu koja nikad nije bila slađa u životu nego u Champex Lacu, žurku u sred noći koju su volonteri napravili u štali na vrhu krvničkog uspona na La Giete, klince po zabačenim švajcarskim selima koji neumorno stoje na kiši, gledaju mi ime na startnom broju i viču: Allez, allez Marija, courage! I nije još ni novo jutro svanulo i znam da ću se vratiti, a u glavi se već motaju tri nova slova – TDS. Glava me boli kad samo pomislim na uspon iz Bourg Saint Mauricea od skoro 2,000 metara u cugu, ali nek ide život, jedan je UTMB. Sledeće leto TDS, pa ako bude sreće, zdravlja i kvalifikacionih bodova za dve godine da obrnem i veliki, 170 km dug krug oko Mont Blanca, jednom u životu, i zaokružim tu predivnu priču.

Čudno je to jer od kada sam počela da se bavim trailom nikad sebe nisam videla u trkama preko 100 km, i to ostaje tako jer mi najdraže i dalje ostaju distance od 60-80 km. Ta luda trka i taj čudesni masiv Mont Blanca su i dalje izuzetak i jedino mesto koje me dovoljno inspiriše i daje motiv da prelazim tolike daljine, pentram se uz ta grozomorna brda i izlažem telo takvim naporima. Jer to je magija UTMB-a koja jednom kad ti uđe u krv više nisi isti, navučeš se i uvek tražiš još. Ko je probao, zna o čemu pričam. Spavate li mirno grofovi Savoje? Vašim tragovima dogodine!

 

]]>
Mon, 17 Sep 2018 09:59:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1769/ultra-trail-du-mont-blanc-2018---reportaza.html
Uspon na Matterhorn http://skijanje.com/blog/ostalo/1766/uspon-na-matterhorn.html Pre nekoliko nedelja jedan veliki san pretvorio se u stvarnost. ]]>

Obično sam lenja da pišem reportaže o raznoraznim dogodovštinama u planini, ali kod ove priče je ipak nešto drugačije. Hvatam sebe kako orno pristupam zadatku ne bih li ponovo kroz pisanje proživela bar delić tog vremena provedenog izmedju sna i jave, zemlje i neba, pakla i raja. Lirska inspiracija level 1000. Matterhorn je jedna od planina koje izazivaju takvo nadahnuće.

Ne znam ni sama kad sam počela da maštam o tom usponu. Sećam se samo da sam bila potpuno hipnotisana tim šiljkom od trenutka kada sam ga prvi put videla pre mnogo godina i da ta opčinjenost traje i danas. Možda u životu često ne znam šta želim, ali u planinama sam nekako uvek znala. I tako je bilo i ovog puta, posle godina divljenja sa bezbedne udaljenosti, znala sam da je ovo to leto kada ću se usuditi da mu se približim i ako mi dozvoli popnem na njegov šiljati vrh.

Kao i svi zahtevniji usponi i ovaj je uključivao ozbiljnu pripremu, kako logističku tako i onu na terenu. Od početka planiranja, negde u rano proleće, rešavam da budem klasični štreber i da sve što se tiče organizacije odradim po PS-u. Matterhorn je suviše ozbiljan zalogaj i ne želim nikakve improvizacije i eksperimentisanja. Znala sam da u Srbiji nema mnogo ljudi koji imaju iskustva sa ovom planininom, mali je broj ljudi popeo vrh, a još manji broj ima dovoljno iskustva da bi bio u stanju da vodi uspon. Pored tehničke zahtevnosti, jedan od glavnih problema na Matterhornu je nalaženje pravog puta kroz lavirint stena jer ruta ni sa jedne strane planine nije markirana. Ideja mi je da vrh penjem normalnom italijanskom rutom, tzv. Lavljim grebenom. Kako sam odustala od lokalne organizacije ovog poduhvata, italijanske i švajcarske vodiče takođe nisam ozbiljno razmatrala jer sam znala tačno koga ću da angažujem da me vodi na uspon koji mi je toliko značio.

Andrej Štremfelj, živa legenda slovenačkog i jugoslovenskog alpinizma, prvi je čovek iz bivše države koji je zajedno sa još jednim velikanom, Nejcom Zaplotnikom, davne 1979. godine, novom rutom preko zapadnog grebena, zakoračio na vrh najvišeg vrha sveta, Mont Everesta. Njegova biografija prepuna je fantastičnih poduhvata u Himalajima, Alpima i drugim planinskim vencima sveta. 1992. godine, za uspon novom rutom na Kangchengjungu zajedno sa Markom Prezeljem, još jednom slovenačkom alpinističkom legendom, dobija najprestižnije planinarsko priznanje - Piolet d’Or. Andrej i njegova žena Marija su prvi bračni par koji je zajedno stajao na vrhu Everesta 1992. godine. 2018. godine, Štremfelj kao prvi Slovenac dobija i drugi Piolet d’Or, ovog puta za životno delo i upisuje se u red apsolutno besmrtnih u ovom sportu, rame uz rame sa Messnerom, Bonattijem, Boningtonom, Kyrtikom i drugima.

Andrej i Marija su posle uspešne alpinističke karijere postali profesionalni vodiči, a na njihovu agenciju sam nabasala sasvim slučajno čitajući po internetu o usponima na Matterhorn i druge slične planine. Naravno da sam odmah znala ko su, jer kao što su neka deca čitala o Zagoru i Supermenu, tako su meni oni bili deo ekipe super junaka kroz odrastanje – Škarja, Belak, Štremfelj, Zaplotnik, Grošelj i priče o njihovim neverovatnim poduhvatima po Himalajima koje sam gutala godinama i volim da čitam i danas. Kakva misao – Matterhorn, koji je sam po sebi san, i još ideja da me na njega vodi jedna od najvećih legendi alpinizma sa naših prostora. Ne znam zbog koje od te dve stvari sam bila uzbuđenija, ali su tek zajedno u mojoj glavi zvučale potpuno nestvarno.

Nedugo zatim kontaktiram Andreja i brzo se dogovaramo oko okvirnih detalja. S obzirom na moje dosadašnje iskustvo koje je solidno u visokim planinama, ali u dugačkim smerovima u steni poput one na Matterhornu nije previše raskošno, planiramo da kao probni uspon odradimo Dolgu nemšku smer u severnoj steni Triglava, zahtevan uspon koji u mnogo čemu, a pre svega po dužini i težini dosta liči na ono što me čeka na Matterhornu. Određujemo kraj juna kao termin za Triglav, a onda mesec dana kasnije i grand finale u Alpima. To se sve dešava negde u februaru-martu i meni samo preostaje da kao dete precrtavam dane u kalendaru i čekam kada će krenuti prvo jedna, a potom i druga avantura.

Konačno stiže i taj 20. i neki jun i eto me kod Aljaževog doma u podnožju impozantne severne triglavske stene. Krećemo rano ujutru u dve naveze, Marija vodi moju, a Andrej drugu. Šesnaest iscrpljujućih sati kasnije konačno smo ponovo na istom mestu, ja potpuno fizički i psihički slomljena kao retko kad to tada, ali presrećna, bogatija za neverovatno iskustvo u planini i čini mi se potpuno spremna za iskušenja na Matterhornu. Tada mi je bilo potpuno jasno zašto su Andrej i Marija predlagali ovaj smer kao generalnu probu, jer posle Dolge nemške nema mnogo toga što na sličnim usponima može da te iznenadi. Shvatila sam da sa Matterhornom, a i sličnim dugim smerovima u steni nije toliko stvar tehničke težine koliko dužine smera i potrebe da budeš maksimalno koncentrisan satima dok ispod tebe zjapi ambis od par hiljada metara. To je sa Triglavom posebno slučaj jer je uspon izrazito eksponiran, dugačke su vertikale i mozak i svaki mišić se satima puše od konstantnog napora. To mi je palo na pamet i mnogo puta kasnije jer nijednom na Matterhornu nisam imala teške trenutke kao na Triglavu, a objektivno ih je bilo – možda sam jednostavno na vatrenom krštenju probila neke lične barijere i nakon toga lakše prevazilazila određene situacije kada sam se ponovo sa njima susrela. U svakom slučaju, ti sati provedeni na severnoj triglavskoj steni su me naučili mnogo čemu i ono što je najvažnije - pripremili za najozbiljniji ispit u dotadašnjoj planinarskoj “karijeri”.

Jul prolazi brzo, uglavnom obeležen organizacionim zavrzlamama. Dogovor sa Andrejem je bio da nadjemo još jednog penjača sa kojim bih se kombinovala oko prevoza do Cervinije odakle je trebalo da krenemo na uspon. Kao i na Triglavu, Andrej bi vodio jednu navezu, a Marija drugu. Međutim, u roku od par nedelja odustaje prvo jedan, a potom i drugi planirani partner, obojica zbog povreda. Najveća organizaciona promena stiže desetak dana pred polazak, informacije sa terena kažu da je previše snega na italijanskoj strani što uspon u završnom delu čini dosta opasnim, tako da menjamo plan iz korena i odlučujemo da penjemo sa švajcarske strane. Razočarana sam jer sam želela taj uspon da izvedem Lavljim grebenom, rutom koja je manje popularna i malo teža od švajcarske, ali mi se uvek činila lepšom i zanimljivijom. Ali šta je tu je, ići ćemo na kraju iz Zermatta, normalnom rutom tj. Hoernli grebenom, a italijanska varijanta ostaje za neki drugi put. Naravno da tu nije bio kraj komplikacija, vreme se konstantno menjalo zbog čega sam bila u neizvesnosti maltene do poslednjeg trenutka oko datuma polaska i načina putovanja, ali nakon nekoliko last minute transportnih manevara dostojnih vrhunskog turističkog radnika konačno stižem u Zermatt, nalazim se sa Andrejem i krećemo ka Matterhornu.

Vrh se obično penje iz dva dana, tako da prvog dana stižemo iz Zermatta na 3,260 mnv do planinarskog doma Hoernli u kome noćimo. Dom je kompletno renoviran pre nekoliko godina i sada izgleda stvarno fantastično, mnogi hoteli bi mogli da mu pozavide. Odmaramo na popodnevnom suncu uz pogled na džinovsku piramidu koja se uzdiže direktno iznad nas, večeramo i odlazimo rano na spavanje jer se startuje rano, u 4:20 ujutru. Besana noć prolazi u vrpoljenju po krevetu i ubrzano disanje u ritmu hrkanja cimera Japanaca. Konačno stiže nekako i vreme za polazak i Andrej i ja sa još dvadesetak naveza stojimo kao zapete puške na izlazu iz doma.

Ulazimo u stenu i napredujemo dosta brzo, a drugačije se i ne može jer ukoliko usporimo ili zastanemo druge naveze bi nas prestigle i zaglavili bismo se u gužvi. Pravimo prvu i jedinu pauzu od svega par minuta kod skloništa Solvay na 4,000 metara. I slatkiš tokom predaha je tematski  - Toblerone, naravno, ha! To je bio i jedini trenutak kada se cela gungula koja je zajedno sa nama visila s planine na trenutak zaustavila i gledala hipnotisano u izlazak sunca i neverovatnu panoramu koja se ispred nas otvorila u punoj raskoši. Nema se previše vremena za uživanje u pogledima, nastavljamo dalje, iznad Solvaya nas čeka jedan od tehnički zahtevnijih delova koji prelazimo relativno lako i stižemo na 4,200 metara gde stavljamo dereze jer kreće zasneženi teren. Poslednjih 200 i kusur metara visinske razlike je dosta eksponirano sa tehničkim deonicama.Taj deo uspona prelazim kao u nekom bunilu, emocije divljaju, štipam se da proverim da li sam stvarno tu. Malo pre deset ujutru izlazimo na vršni greben, pogled puca na Italiju i jezera iznad Cervinije, imam osećaj da hodam po ivici noža kao mesečar. Vreme je nestvarno, toplo i bez daška vetra, školski dan za uspon na planinu kakva je Matterhorn. Još samo par koraka i eto nas, stojimo na švajcarskom vrhu na 4,478 metara nadmorske visine! Odatle nastavljamo po grebenu stotinak metara do italijanskog vrha, sreća, ludilo i euforija su na vrhuncu.

Posle kratkog odmora i slikanja treba se sabrati i pripremiti za silazak za koji znam da će biti teži od uspona. Tako i biva, neke deonice koje sam uzbdro prešla bez razmišljanja, na spustu deluju potpuno zastrašujuće i zahtevaju dosta truda i pribranosti. Negde odpenjavanje, na par mesta abseil, jurimo na dole jer sat odkucava – pokušavamo da stignemo na poslednju žičaru do Zermatta koja polazi u 16:30. Ukoliko je ne uhvatimo predstoji nam mukotrpni spust sa Schwarzsee-a na 2,500 metara još 1,000 metara niže do doline. Posle celokupne odiseje uspona i silaska dajemo sve od sebe da to izbegnemo. Ulećemo kao furije u dom, kupimo ostavljene stvari i nastavljamo trk ka stanici gondole. Sunce nemilosrdno prži, prsti na nogama bole u teškim cipelama, ali nekako uspevamo da se dokotrljamo na vreme i stižemo na žicu bukvalno u 16:29. Andrej me grli zahvalno i kaže da ni sa jednim klijentom nikada nije uspeo da stigne na tu poslednju žicu, tako da bi obično ili prespavali dodatnu noć u Hoernliju ili se mučili spuštajući se peške do Zermatta.

Dvanaest sati nakon polaska iz doma na uspon, udobno zavaljena sedim u kabini gondole još uvek ne baš potpuno svesna gde sam bila i šta sam radila za to vreme. Čujem sebe kako u euforiji pričam o novim planovima, adrenalin i dalje ne pušta - Mittellegi greben na Eigeru, Dibona ruta na Grande Cima di Lavaredo, la Meije traversa, Haute Route na skijama, Aconcagua i ostale visoke planine... I onda pomislim u sebi - stani malo u mestu bar na par minuta, uživaj u ovom trenutku. Nesređene misli naravno i dalje lete, razmišljam kuda dalje posle ostvarenja cilja koji me je okupirao toliko dugo. Tok misli naravno stiže do Nejca i one njegove čuvene o cilju i putu i shvatam ponovo koliko je to tačno i lepo rečeno. Ali da ne bih ponavljala tu divnu misao po stoti put jer je skoro svaki planinar zna napamet kao mantru, završiću ovu priču sa jednim drugim, ništa manje lepim citatom istog autora u kome se dosta prepoznajem.

“Divim se ljudima čiji je život mirna ravnica. Prostrana, rodna žitna polja što se tu i tamo blago zanjišu na vetru...Jer moj život je kao divlja reka, koja se luda zaleće u večnu stenu golog očaja! Ipak, dugi dani na vrhovima prstiju uče me da živim sa nogama na zemlji. Kad postanem pravi majstor plesa po okomitim zidovima znaću i to: hodati po ravnom tlu.”

]]>
Sun, 19 Aug 2018 18:48:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1766/uspon-na-matterhorn.html
JUT - Nezaboravna trail avantura na olimpijskoj lepotici http://skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1746/jut---nezaboravna-trail-avantura-na-olimpijskoj-lepotici.html Četvrto izdanje najpoznatije trail trke u BiH održava se krajem jula na Jahorini. Već sam bila pre dve godine, ali idem opet! ]]>

Jahorina Ultra-Trail, najveće i najpoznatije trail takmičenje u BiH, održaće se ponovo ove godine u periodu od 27-29. jula na stazama koje povezuju Jahorinu s Ravnom planinom, Romanijom i Trebevićem.

Takmičari će moći da biraju između 4 distance u skladu sa stepenom fizičke spreme i željom za ispitivanjem sopstvenih mogućnosti.

Najkraća trka je Mini, duga 14km, idealna za brze trkače ili početnike u trail trčanju. Staza je kružna i vodi preko vrha Ogorjelica, a start i cilj su ispred hotela Bistrica na Jahorini. Sledeća distanca je Midi, duga 34 km, možda i najatraktivnija JUT trka jer na najbolji način oslikava moto manifestacije o povezivanju gradova i planina. Startuje na legendarnoj sarajevskoj Baščaršiji, vodi preko Darive, Jarčedola, Apelovog puta, bob staze, grebena i vrha Trebevića sve do cilja na Jahorini.

Maxi trka je već solidan zalogaj za svakog trail trkača, ali i idealna prilika za sve one koji po prvi put žele da se oprobaju na ultraškoj distanci. Dugačka 69 km, to je kružna ruta koja prelazi preko tri planine (Jahorina, Ravna planina i Trebević) i povezuje tri olimpijska lokaliteta (ski staza Prača, bijatlonska staza na Dvorištima i bob staza na Trebeviću).

Za najozbiljnije ultraše, ekipa JUT-a je spremila Ultra Trail varijantu dugačku 104 km koja je takođe kružna i povezuje četiri planine Sarajevsko-romanijske regije: Jahorinu, Ravnu planinu, Romaniju i Trebević. Kao posebnu poslasticu, trkače na ovoj stazi očekuje via feratta koja otkriva čuda i lepote Romanije.

Iako ne postoji dugo, Jahorina Ultra-Trail je već postala prepoznatljiva manifestacija u svetu trail trčanja u regionu, a i šire. Jahorinci su pioniri organizovanog bavljenja ovim vidom trčanja u BiH, a za njima su krenuli i ostali pa danas imamo nekoliko atraktivnih trail takmičenja u ovoj zemlji kao što su Vučko trail, Kozara, Skakavac, Čvrsnica...Sigurno će ih biti još, što je sjajno jer je BiH izmišljena lokacija za ovaj vid aktivnosti u prirodi.

I sam JUT postaje sve bolji iz godine u godinu, a tome su svakako doprineli neumorni organizatori (na čelu sa direktorkom trke Sanjom Kavaz) koji rade fantastičan posao. Jedna od novosti u odnosu na prethodna izdanja je i proširenje trkačkih startnih paketa, pa će tako trkači od organizatora na poklon dobiti vaučere za panoramsko razgledanje Jahorine, vožnju zip-lineom na Ravnoj planini, alpine roller coasterom Sunnyland i žičarom koja kreće iz Sarajeva i vozi do Trebevića. To će biti idealna prilika da trkači iz vazduha razgledaju prelepe predele kojima će tog vikenda trčati.

Dobar glas se daleko čuje, pa se tako broj učesnika JUT-a povećava svake godine, a organizatori se nadaju da će se približiti broju od 600 trkača koliko je postavljeno kao ovogodišnji limit.

U lepote Jahorine i okoline i fenomenalnu atmosferu na JUT-u imala sam i lično priliku da se uverim pre dve godine kada sam trčala Midi trku. Trasa je od tada neznatno promenjena, a trka je dodatno dobila na atraktivnosti pomeranjem starta na sarajevsku Baščaršiju. Ono što posebno pamtim je Trebević, pomalo nepravedno zapostavljen i večito u senci mnogo poznatije komšinice Jahorine. Uspon uz njegove strme padine, trčanje po grebenu i pogled na Sarajevo, kao i prolazak kroz olimpijsku bob stazu, zaštitni su znak ove trke i nešto što takmičarima večno ostaje u sećanju. Meni svakako jeste. Verovatno taj trenutak i najbolje pamtim od cele trke - u svom tom divljem zelenilu odjednom utrčavamo u betonsku konstrukciju olimpijskog boba koja je cela prekrivena šarenim grafitima. Znam da sam tada pomislila – kakvo potpuno nadrealno mesto. Posle sam negde pročitala kako je upravo ta lokacija izabrana za jedno od 10 najfascinantnijih napuštenih mesta na svetu.

Sećam se takođe i kako sam htela da ispustim dušu po vrućini penjući 1000m visinske razlike po Trebeviću i pitala se šta mi je to u životu trebalo. I onda izađem na greben, pogled puca na sve strane i pomislim kako nigde radije u tom trenutku ne bih bila. To i jeste jedna od lepota trail trčanja – od očaja do sjaja u svega nekoliko minuta.

Ljubazni volonteri su takođe nešto po čemu je JUT poznat pa tako dobro pamtim  i hladnu lubenicu koju su mi ponudili na jednoj od kontrolnih tačaka i koja je po tom vrelom letnjem danu bila nešto najukusnije na svetu. Sećam se i kako su mi sa puno brige previli krvavo koleno, koje sam prethodno nespretno razbila zevajući u trebevićko zelenilo i kako smo se smejali da je dobro što ne trčim drumske trke jer ne znam da se krećem po ravnom. Od cele divlje prirode, livada, šuma, potoka, stena itd. ja sam uspela da se groteskno prospem na asfaltiranoj deonici dugoj par stotina metara.

Sve u svemu, sećam se mnogo toga lepog sa JUT-a 2016. i vraćam se opet. Ove godine ću se ponovo naći na startu Midi-ja, iako me je kopkala Maxi trasa. Dugo sam se dvoumila, ali zgusnut letnji raspored i neophodnost oporavka između trka su prelomili u korist Midi distance. Iako sam već bila, ne sumnjam da ću uživati kao da je prvi put.

Tako da ako volite netaknutu prirodu i nove izazove, ako ste početnik u trail trčanju ili već iskusni ultraš, dođite na JUT i nećete se pokajati. Dođite i zaljubite se u Trebević ili neko drugo mesto koje će samo vama iz nekog razloga ostati u posebnom sećanju. Ili prosto ako volite ćevape, burek ili baklave, treba sve te sarajevske đakonije negde potrošiti. Vidimo se na Jahorini!

]]>
Wed, 7 Mar 2018 21:05:00 +0100 Takmičenja http://skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1746/jut---nezaboravna-trail-avantura-na-olimpijskoj-lepotici.html
Head WC Rebels i.SL 2017/18 recenzija http://skijanje.com/blog/ski-oprema/1692/head-wc-rebels-i.sl-201718-recenzija.html Headova slalomska perjanica za napredne skijaše koji preferiraju kratke i srednje zavoje na tvrdim, uređenim stazama. ]]>

 

Testirana dužina Geometrija Ustupio na testiranje
165 cm 125-68-109 / 12,2

Markoni Sport, Tadeuša Košćuška 63, 11000 Beograd, Srbija, info@markonisport.sr

Headova perjanica, bar kada je u pitanju Worldcup Rebels serija, i.SL je drugi po "jačini" komercijalni model slalomskih skija austrijskog proizvođača. U pitanju je skija koja je vrlo popularna na ovim prostorima i izbor je mnogih skijaša koji preferiraju skijanje po tvrdim, uređenim stazama.

Head je popularnost svojih skija stekao ne samo zahvaljujući sjajnim rezultatima u Svetskom kupu, već i odličnim kvalitetom i performansama svojih modela. Konstantne i pomalo tradicionalne karakteristike su ono što prati većinu skija ovog proizvođača. Jednostavno, kod Heada nema mnogo iznenađenja (u pozitivnom smislu). Ono što se očekuje od određenog modela to se uglavnom i dobije.

Takva je situacija i sa Worldcup Rebels i.SL skijama. Izuzetno izbalansiran model koji vam daje odlične performanse u kratkim i srednjim zavojima na tvrdim, uređenim stazama, ali ne i na uštrb lakoće vodjena skije i njenog odličnog odziva.

Konstrukacija i tehnologije

Kada su u pitanju konstrukcija skije i primenjene tehnologije, ovde nema mnogo iznenađenja i promena u odnosu na prošlogodišnji model. Pored već proverene KERS tehnologije, ponovo je korišćen najlakši i najčvršći materijal na svetu - Grafin. Grafin omogućava veću torzionu tvrdoću skije sa jedne strane, ali u isto vreme čini skiju lakšom što doprinosi boljem odzivu i vođenju skije. Njegova upotreba omogućila je i bolju distribuciju materijala duž skije. Konkretno, korišćenjem Grafina, skija je nešto tanja u srednjem delu ispod veza, dok je nešto više materijala distribuirano u vrh i rep skije. To daje skiji bolji balans i veći kontakt sa snegom što prouzrokuje bolju kontrolu i stabilnost u zavojima. Naravno, tu je i Worldcup Sandwich Cap konstrukcija za preciznost i agilnost skije.

Ponašanje skije

Skiju smo testirali na Zermatt glečeru tokom avgusta meseca. Uslovi su varirali od tvrde, zaleđene staze u jutarnjim časovima, pa do mekanog i raskvašenog snega na kraju dana. Nije nam trebalo puno vremena kako bismo se privikli na skiju i našli balans.

Prvi utisak koji nas je iznenadio je težina skije. Nije preteška s obzirom da je reč o race modelu, čak bi rekli da spada u lakše modele u ovj kategoriji. Drugi pozitivan utisak je vodljivost ove skije. Iako dosta tvrda, skija se lako vozi, moguće je veoma lako i brzo prebacivanje težine sa kantne na kantnu u zavoju i to i pri manjim brzinama. Naravno, skija traži odličnu modernu tehniku i da je stalno na kantnama, što je i normalno za ovu klasu.

Ovogodišnji model deluje za nijansu tvrđe u poređenju sa prošlogodišnjim, zbog nešto promenjene i tvrđe ploče. Skija "na nogama" deluje lako, verovatno i zahvaljujući Grafin materijalu. Drveno jezgro i worldcup sendvič cap konstrukcija omogućavaju odličan osećaj na snegu kao i dobro držanje kantni. Ovo je skija koja vam daje osećaj stabilnosti, sigurnosti i samopouzdanja u kratkim i srednjim zavojima, što je i očekivano obzirom na geometriju i radijus skije.

Solidna za slalomsku skiju u mekanom i razrovanom snegu, ali ipak pretvrda za vožnju po hupserima i u dubokom snegu.

Možda energija i agilnost kod započinjanja zavoja nisu na najvišem nivou kao kod nekih konkurentskih modela drugih proizvođača, ali balans i konstantne performanse su ono što definitivno krasi Head WC Rebels i.SL skije. Skije za napredne skijaše (koji poseduju tehniku i fizičku spremnost) koji preferiraju kratke i srednje zavoje na tvrdim, uređenim stazama. Naravno, pre kupovine obavezno probati skiju.

]]>
Sat, 9 Dec 2017 14:25:00 +0100 Ski Oprema http://skijanje.com/blog/ski-oprema/1692/head-wc-rebels-i.sl-201718-recenzija.html
Kako odabrati prave ski naočare? http://skijanje.com/blog/ski-oprema/242/kako-odabrati-prave-ski-naocare.html Skijanje.com vam pomaže da odaberete pravi model i otkriva na šta da obratite pažnju prilikom kupovine. ]]>

Sigurno ste pročitali nekoliko članaka o tome kako izabrati skije ili pancerice, ali možda niti jedan o tome na šta obratiti pažnju kada kupujete skijaške naočare. Skijanje.com će pokušati da vam olakša izbor jer je ovaj deo opreme pomalo i zapostavljen, a verujte, bez kvalitetnih naočara skijanje ponekad može da se pretvori u noćnu moru. Nema sumnje, one predstavljaju neophodni deo opreme svakog ko je odlučio da stane na skije ili bord.

Zašto su naočare neophodne?

  • Na višim nadmorskim visinama atmosfera propušta više UV zraka, koji mogu da budu veoma opasni
  • Sunčeva svetlost je zbog snežne refleksije mnogo intezivnija i jača
  • Vetar može da izazove suze u vašim očima i da vam pomuti vid
  • Grančice od drveća mogu da vas povrede kada skijate kroz šumu
  • U uslovima snežnih padavina skijanje bez naočara je gotovo nemoguće
  • Kada je magla, određena stakla mogu da poboljšaju vidljivost

Stakla i ventilacija

U ovome leži najveća razlika između osnovnih modela naočara, koje su prilično jeftine i mogu da se kupe za dvadesetak evra, i onih čija je cena i deset puta veća.

Oblik stakala

Postoje dva osnovna oblika stakala – ravna i sferna.

RAVNA – Savijaju se oko vaših očiju i lica, ali ako pogledamo vertikalno (između nosa i čela), ona nisu zakrivljena. Naočare s ravnim staklom su jeftinije, služiće svrsi, ali takva stakla propuštaju više jakog svetla i smanjuju periferni vid.

SFERNA – Zaobljena su vodoravno i vertikalno. Ovakva stakla omogućuju bolji periferni vid, manje distorzije i zaslepljenosti, ali su skuplja.

Dupla stakla

Primena duplih stakala nije nikakva novost i ona se koriste neposredno nakon otkrića da magle mnogo manje od jednog stakla. Ako je prostor između njih dobro hermetički zatvoren, stvorena je termalna barijera koja ne dozvoljava direktan uticaj toplog i hladnog vazduha na stakla.

Kako izbeći maglenje?

Kada se topli vazduh (koji je iniciran tempereturom vašeg tela) sudari sa spoljašnjim, dolazi do kondenzacije i na staklima se stvara magla. Nove generacije skijaških naočara primenjuju nekoliko tehnologija, kako do ovoga ne bi došlo.

Sloj protiv magle - Naočare iz grupe srednjeg kvaliteta, pa do vrhunskih modela, imaju stakla kojima je u finalnoj obradi nanešena specijalna površina koja dodatno sprečava maglenje.

Ventilacija - Na gornjoj i donjoj strani naočara primetićete otvore (uglavnom prekrivene sunđerom), koji takođe sprečavaju kondenzaciju. Veći otvori su funkcionalniji, ali tada postoji rizik da vam u ekstrermnim klimatskim uslovima bude isuviše hladno.

Ventilatori - Verovali ili ne, neki top modeli imaju ugrađene male ventilatore na baterije koji potpuno eliminišu vlagu i maglu. Pomoću malog prekidača regulišete njihov rad.

Savet - Ako ne nosite kacigu (a mi mislimo da je neohodno da je imate), ne stavljajte vaše naočare na vrh glave. Isijavanje toplote iz tela i kape ide pravo u naočare koje tada magle.

UV zaštita

Postoje tri vrste UV zračenja – UVA, UVB i UVC. Naočare koje su deklarisane kao 100% UV zaštita, eliminišu sve tri. Srećom, takva protekcija je postala standard gotovo svih naočara koje kupujete u renomiranim prodavnicama. To je dobro jer previše sunca i UV zračenja može da dovede do oštećenja i zamora očiju, pa čak i pojave katarakte. Zapamtite, čak i kada je oblačno, UV zraci se odbijaju od snega.

Koju boju stakala odabrati?

Boja stakala služi za filtriranje i ističe određene boje vašeg vida. Naočare se danas proizvode sa širokom paletom raznih stakala. Neki modeli imaju ugrađena fotohromatska stakla, koja se sama prilagođavaju količini svetlosti, a ima i onih uz koje dobijate različita stakla koja sami možete da menjate. Količina svetlosti koja kroz stakla dolazi do vašeg oka zove se vidljiva transmisija svetlosti (VTS).

  • svetlija stakla imaju veći VTS i procenat svetlosti koji prodire je veći
  • tamnija stakla imaju niži VTS jer manje svetlosti stiže do vašeg oka

 

Postoje i tri vrste stakala koja takođe imaju funkciju da vas zaštite od preveike količine UV zračenja.

Sa efektom ogledala – spoljnje staklo je celo ili parcijalno urađeno tako da reflektuje određenu količinu svetlosti (od 10 do 50 % više od običnih).

Polarizujuća – takvi filteri redukuju odsjaj sunca na snegu ili vodi. Neki proizvođači, poput Smitha i Bollea, ugrađuju sloj filtera između dva dva tanka sloja stakala. Oakley koristi drugačiji metod, u kojem koristi tečni filter u kombinaciji sa materijalom od kojeg se izrađuju stakla.

Fotohromatska - kod nas se često kaže „foto-grej“. Ova stakla automatski određuju nivo zatamnjenosti, zavisno od jačine svetlosti, a posebno od UV zračenja. Na suncu naočare propuštaju najmanje svetlosti, dok su u zatvorenom prostoru, potpuno svetle.

Veličina i prilagođavanje

Naočare se za mlađe skijaše i bordere generalno proizvode u istoj veličini za oba pola. Međutim, za odrasle postoje modeli za žene i muškarce u različitim veličinama. Prilikom kupovine treba da obratite pažnju da li naočare odgovaraju vašem licu.

Većina okvira je izrađena od poliuretana, koji omogućava veliku savitljivost. Mekaniji su bolji kod niskih temperatura, a u svakoj deklaraciji ili opisu modela na internetu možete da pronađete i indeks savitljivosti.

Na šta još obratiti pažnju?

Kaciga - Danas su skoro sve ski naočare kompatibilne sa kacigama, ali nije loše prilikom kupovine poneti svoju kacigu i na licu mesta isprobati.

Traka za zatezanje - Uverite se da li je traka na naočarima dovoljno fleksibilna i da li može pravilno da se zategne oko vaše glave i kacige. Neki skuplji modeli naočara imaju podešavanja sa obe strane, dok pojedini dečiji uopšte nemaju sistem za prilagođavanje. Šire trake su uglavnom udobnije i sigurnije.

Sunđer - Sloj sunđera koji naleže na lice mora da bude dovoljno debeo da bi nošenje naočara bilo udobno, da je dobar izolator kako ne bi došlo do stvaranja magle.

Periferni vid - Generalno, sferna stakla omogućavaju bolji periferni vid od ravnih. Nešto veće naočare takođe pružaju mogućnost da vam je vidno polje šire. Idelno je da ono bude oko 180 stepeni.

Ski i naočare za vid - Ako nosite naočare za vid, potrebno je da izaberete model ski naočara koje su posebno dizajnirane. One obično imaju oznaku OTG (Over the Glass) i veće su od običnih kako ne bi vršile pritisak na vaše naočare za vid. 

Kako izbeći ogrebotine?

Ski naočare su prilično otporne na oštećenja, a, logično, stakla ipak zahtevaju određenu opreznost i negu.

  1. Najbolje je da kupite naočare sa staklima koja imaju sloj protiv ogrebotina.
  2. Uvek ih čuvajte u mekoj futroli koju obično dobijete uz naočare.
  3. Nikada ih ne odlažite na tvrdu podlogu staklom prema dole.
  4. Nemojte da ih sušite na radijatoru ili bilo kom izvoru toplote.
  5. Ne ostavljajte ih predugo na jakom suncu.

Ogrebotine koje nastanu prilikom korišćenja ne podležu garanciji, ali neki proizvođači omogućuju da kupite samo stakla za vaš model.

Čišćenje

Najpre pročitajte uputstvo jer neka sredstva za čišćenje mogu da upropaste stakla. Koristite preporučeno sredstvo za čišćenje i veoma meku krpu. Imajte na umu da papir i rukavice mogu da naprave manje ogrebotine. Ne dodirujte stakla prstima.

Kako ih nositi van staze?

Kada završite sa skijanjem najbolje je da naočare stavite u džep vaše jakne kako bi one ostale suve i bile ponovo spremne za korišćenje. Najbolje je da to bude spoljni džep jer u unutrašnjem zbog toplote tela mogu da zamagle. Proverite da u džepu nema tvrdih predmeta koji mogu da ih oštete. Najbolje je da ih stavite u mekanu futrolu.

Danas većina renomiranih proizvođača u svojoj paleti ima modele koji će sigurno zadovoljiti vaše potrebe. Kao i kod ostale opreme i ovde važi pravilo da su skuplji modeli kvalitetniji, ali ponekad je moguće pronaći dobar kompromis između cene i kvaliteta. Posebno na rasprodajama van sezone.

]]>
Thu, 30 Nov 2017 01:21:00 +0100 Ski Oprema http://skijanje.com/blog/ski-oprema/242/kako-odabrati-prave-ski-naocare.html
Kako prepoznati rizik od lavine http://skijanje.com/blog/freeski/1160/kako-prepoznati-rizik-od-lavine.html Zanimljiv prikaz faktora po kojima možemo prepoznati delove zemljišta koja su sklonija proklizavanju snega. ]]>

Svake godine na hiljade skijaša i bordera širom sveta pogodi lavina, a za oko 200 njih taj susret sa ogromnomm masom snega ima fatalne posledice. Popularnost off-piste skijanja i bordovanja sve je veća, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Zato rizik od lavina raste iz godine u godinu.

Jedan od glavnih uzroka zbog koga ljubitelji zimskih sportova dolaze u kontakt sa lavinama je nedovoljna informisanost šta određene pojave na planini mogu da znače. Magazin Outside donosi zanimljivu priču o tome kako prepoznati potenijalno riskantne delove terena i na šta obratiti pažnju kada su u pitanju vetar, sunce i temperaturu, jer ovi faktori imaju i veliki uticaj na snežne površine.

1. Snežni nanosi

Vetar na vrhovima može da pomeri ogromne količine snega i stvori veoma opasnu gomilu, ovo se posebno odnosi na one delove snežnog pokrivača koje vetar na pojedinim mestima nanosi godinama.

2. „Kape“ od snega

 „Kape“ od snega na samim vrhovima jasno pokazuju preovlađujući pravac duvanja vetra. Na padini ispod “kape“ često ćete pronaći kohezivni sloj snega nanet vetrom. Jak vetar ili povišena temperatura može da dovede do toga da se „kapa“ otkine s vrha i prouzrokuje lavinu.

3. Skijanje po ivicama

Krajevi velikih stena, litice i velike strmine ponekad su veoma slabi i lako se odvaljuju. Zato skijanje njihovim ivicama nije baš najbolja ideja, posebno ako se vidi da je područje rizično.

4. Najčešći uzročnik je čovek

Najveći broj lavina izazivate upravo vi, poštovani čitaoci. Preko 90 odsto lavina izazvano je težinom onoga ko je na udaru snežne mase ili težinom nekog iz njegovog okruženja. 

5. Uticaj sunca

Sunce često utiče na konsolidaciju, stabilnost i čvrstinu snežnih površina, ali postoji i veoma negativan uticaj sunca, a to je stvaranje takozvanih snežnih kora, čijim otkidanjem veoma lako može da se izazive lavina.

6. Snežni kristali

Takozvane kristalne površine koje nastaju u hladnim i vedrim noćima su veoma nestabilne, jer ti kristali sneg čine rastresitijim, pa koliko god kore izgledale lepo i privlačno, znajte da je to mesto sa kojeg sneg može lako da krene niz strminu. 

7. Sigurnosne zone

Pre nego počnete da se spuštate terenom za koji sumnjaate da je rizičan, uočite potencijalne sigurne zone. Članovi grupe ne treba da se spuštaju svi zajedno, već da jedan obavezno posmatra ostale sa tog sigurnog metsa, kao što je neko uzvišenje, nekoliko zgusnutih stabala ili blaga padina na kojoj nema opasnosti od lavine.

8. Ugao

Prema istraživanjima lavine se najčešće dešavaju na terenu pod nagibom od 38 stepeni. Zapravo, najrizičnijee su strmine u rasponu od 35 do 45 stepeni. Na padinama s nagibom ispod 30 stepeni sneg veoma retko proklizava.

9. Mala pokreće veliku

Mala pločasta lavina sama po sebi nije opasna, ali može da bude okidač za pokretanje veće gomile snega. Zato ne shvatajte olako malo proklizavanje snega jer ono može da izazove lavinu.

10. Zamke na terenu

Ovde se radi po pojedinim delovima zemljišta koji mogu da pogoršaju posledice ukoliko neko bude zahvaćen lavinom. Konkavni delovi, takozvani „slivnici“ veoma su nezgodni jer se sneg na tom mesto gomila u većim količinama i obično dolazi do dubljeg zatrpavanja ljudi. Takođe, takvim kanalima prolazi i hladna voda koja izaziva hipotermiju.  

11. Malo drveće

Ukoliko na strmini primetite malo drveće koje ima izraženije grane niz padinu, to je verovatno znak da se radi o površini koja je veoma podožna prokizavanju snega.

12. Putevi

Ako dođe do odrona snega na neki od puteva, to je dodatna otežavajuća okolnost jer će otežati dolazak spasilačkim ekipama.

13.  Konveksne strmine

Strmine konveksnog oblika doprinose da sneg ima nešto drugačija svojstva nego na ravnim kosim površinama. Gravitacija čini svoje i konveksne padine su sklonije lavinama. 

14. Konkavne strmine

Za razliku od konveksnih, konkavne strmine imaju dračiji uticaj na snežnu površinu i čine je stabilnijom, pa je spuštanje takvim terenom sigurnije.

15. Ustaljene trase

Prilikom uspona najbolje je koristiti ustaljene trase, pa se treba kretati putem kojim je već neko prošao. Ukoliko to ne možete, pre nego što počnete uspon, procenite koja putanja ima najmanje rizičnih delova.

Foto: Bryan Christie Design

]]>
Sat, 25 Nov 2017 07:57:00 +0100 Freeski http://skijanje.com/blog/freeski/1160/kako-prepoznati-rizik-od-lavine.html
Haute Route – Najpoznatija ski tura na svetu http://skijanje.com/blog/freeski/90/haute-route-%E2%80%93-najpoznatija-ski-tura-na-svetu.html 180 kilometara duga tura koja povezuje dve prestonice skijanja i alpinizma, Chamonix u Francuskoj i Zermatt u Švajcarskoj. ]]>

Koncept skijaškog odmora i samo skijanje doživeli su značajne promene u poslednjih nekoliko decenija.  Gužve na stazama u poznatim ski centrima, čekanje u redovima na ski liftovima i u planinskim restoranima postali su uobičajena stvar. Zaljubljenici u neuređene terene se takmiče da prvi stignu do netaknutog snega i ta trka postaje sve stresnija. Skijanje je i dalje zabavno, ali sve manje ima veze sa uživanjem u planinskom miru i boravkom u divljini.

Zbog svega navedenog, sve veći broj skijaša avanturista se okreće turno skijanju. Turno skije se po izvesnim detaljima razlikuju u odnosu na klasične, pre svega po sintetičkim „kožama“ koje se lepe na donji deo skije kako bi omogućile kretanje uzbrdo bez proklizavanja. Ove skije su dosta lakše u odnosu na obične, zadnji deo veza može da se podigne, a sve to u cilju olakšanog kretanja po ravnom i uzbrdo. Pri spuštanju, turno skije se ponašaju kao i svake druge, klasične skije.

Uz mogućnost neometanog kretanja uzbrdo i nizbrdo nestaje potreba za ski liftovima tako da turno skijaši mogu da se upute gde god žele. Međutim, od prvog koraka koji naprave na ovim skijama, oni počinju da slušaju priče o jednoj legendarnoj ski turi, najpoznatijoj od svih. Haute Route, prvi put uspešno izvedena na skijama 1911. godine, povezuje dva mitska mesta, dve prestonice skijanja i alpinizma, Chamonix u Francuskoj i Zermatt u Švajcarskoj. Ona počinje u senci najvišeg vrha Evrope Mont Blanc-a, a završava se na obroncima najupečatljivijeg i najslikanijeg evropskog vrha, čuvenog Matterhorna.

180 km dugu turu kroz najimpresivniji deo Alpa moguće je preći na nekoliko načina, tako da Haute Route obuhvata više lakših i težih varijanti. Za bilo koju od njih potrebna je izuzetna fizička i psihička izdržljivost, kao i izvesno iskustvo i poznavanje skijanja i ponašanja u planini van uređenih skijaških terena.  Koliko je Haute Route ozbiljan izazov govori i podatak da samo polovina od ukupnog broja ljudi koji je započne uspe da je završi. Za vreme šestodnevnog putovanja kroz belu nedođiju, skijaši posle višečasovnog pešačenja i skijanja noće u planinarskim domovima smeštenim na najneverovatnijim lokacijama, na visinama od preko 3,000 metara. Mesto u ovim domovima mora se rezervisati nedeljama unapred jer je prostora malo, a posetilaca mnogo. Ukoliko putnik odustane od noćenja u domu, rezervacija se mora otkazati jer će domaćini pomisliti da se skijašu ili planinaru nešto dogodilo, pa će za njim organizovati potragu.

Sama skijaška tura traje šest dana, međutim, skijaši obično u Chamonix dolaze tri dana ranije radi aklimatizacije i prolaska obuke sa vodičima. Da bi se uopšte krenulo na Haute Route potrebne su povoljne vremenske prilike i dobri snežni uslovi. Zbog toga većina grupa kreće u ovu pustolovinu u drugoj polovini marta i tokom aprila. Zbog ozbiljnosti poduhvata i opasnosti koje vrebaju na putu, za uspešno prelaženje ture neophodno je angažovanje profesionalnog vodiča. Posebnu opasnost na ovom putu predstavljaju loše vreme, lavine i pukotine u glečerima. U Chamonix-u i okolini postoji veliki broj obučenih vodiča koje skijaši mogu angažovati za odlazak na Haute Route. Troškovi aklimatizacionog boravka u Chamonix-u, usluga vodiča, ishrane, iznajmiljivanja opreme, boravka u planinarskim domovima i transfera iz Zermatta nazad za Chamonix iznose oko 1500 Eura po osobi.

Kao što smo pomenuli, Haute Route uključuje više varijanti. Ovde ćemo navesti nekoliko najpoznatijih.

Klasična varijanta

Zimska originalna varijanta Haute Route uključuje duge uspone i planinarenje sa cepinima i kramponima.

  • Dan 1: Selo Argentiere u Francuskoj, preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient.
  • Dan 2: Champex-Lac preko Val d'Arpette. Bus ili taksi do Bourg-Saint-Pierre-a.
  • Dan 3: Dugačak uspon do Valsorey planinarskog doma na ramenu vrha Grand Combin.
  • Dan 4: Put preko Plateau du Couloir, a zatim silazak preko glečera Mont Durand do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 5: Dugačak uspon uz glečer Ottema do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 6: Put do  Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dug spust ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 7: Opcionalni produžetak rute  do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

Verbier varijanta

Najpopularnija ruta sa najčistijom skijaškom linijom.

  • Dan 1: Selo Argentière u Francuskoj preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient.
  • Dan 2: Champex-Lac preko Val d'Arpette. Bus ili taksi do Verbier-a i planinarskog doma Mont Fort.
  • Dan 3: Preko Rosablanche do planinarskog doma Prafleuri.
  • Dan 4: Oko Dixence rezervoara i uspon do planinarskog doma Dix.
  • Dan 5: Preko Pigne d'Arolla do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 6: Put do  Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dug spust ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 7: Opcionalni produžetak rute  do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

 

Grande Lui varijanta

Duža, teža i više tehnička varijanta koja eliminiše deo puta koji se mora preći busom ili taksijem  u Klasičnoj i Verbier varijanti.

  • Dan 1: Selo Argentiere u Francuskoj, preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient ili spuštanje u Bivouac Dorés.
  • Dan 2: Preko vrha Grande Lui kroz prevoj Col du Saleina ili oko njega preko Swiss Three Cols a zatim dugačak spust do sela La Fouly.
  • Dan 3: Uspon do Val Ferret pa zatim prelaz  do Grand St. Bernard Hospice.
  • Dan 4: Spuštanje do Super St. Bernard pa zatim prelaz preko “ramena” vrha Mont Vélan do planinarsko g doma Velan.
  • Dan 5: Uspon na Grand Combin pa zatim prelaz preko Plateau du Couloir, pa zatim spuštanje niz Glacier du Mont Durand do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 6:  Dugačak, ne-tehnički uspon na Otemma glečer ili strmiji uspon preko Les Portons do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 7: Put do Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dugo spuštanje ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 8: Opcioni produžetak rute do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

 

Haute Route u suprotnom smeru, od Zermatt-a do Chamonix-a

  • Dan 1: Put od Zermatt-a ispod Matterhorn-a do planinarskog doma Schonbiel.
  • Dan 2: Preko prevoja Col de Valpelline  dolazak do planinarskog doma Bertol.
  • Dan 3: Prelazak preko prevoja Col Collon do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 4: Prelazak preko vrha Pigne d'Arolla i silazak niz Les Portons do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 5: Prelazak preko Otemma glečera, uspon i prelazak u dolinu Aosta.  Autostopom do La Palud-a.
  • Dan 6: Uspon ski liftom do Vallée Blanche-a. Spuštanje do Montenvers-a, a zatim skijanje ili silazak vozom u Chamonix.
]]>
Wed, 22 Nov 2017 10:43:00 +0100 Freeski http://skijanje.com/blog/freeski/90/haute-route-%E2%80%93-najpoznatija-ski-tura-na-svetu.html
Skijalište St. Anton - Lech - Zuers http://skijanje.com/blog/skijalista/1082/skijaliste-st.-anton---lech---zuers.html St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije i čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg za koju važi isti ski pass. ]]>

St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije. Sredina skijaške regije u kojoj su smeštena ova mesta predstavlja granicu između pokrajina Tirol i Voralarlberg. Zajedno, ova mesta čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg, koja predstavlja najveću povezanu ski oblast u Austriji sa ukupno 305 km staza.

St. Anton je najveće mesto u regiji i do njega se prvo stiže kada se siđe sa autoputa za Bregenz. Gradić se nalazi na 1.304m nadmorske visine i poznat je kao austrijska kolevka skijanja. U St. Antonu se skijanje prvi put pominje početkom 20. veka, a ovaj gradić je i sedište čuvenog Arlberg ski kluba, jednog od najstarijih na svetu. Članstvo u ovom ski klubu je stvar prestiža, a među članovima se nalazi veliki broj bivših i sadašnjih profesionalnih skijaša, javnih ličnosti itd.

St. Anton je dosta živo mesto i iz ovog razloga u glavnom ga posećuje nešto mlađa klijentela koja je pored odličnog skijanja željna i dobrog provoda. U gradu postoji veliki broj izuzetno dobro opremljenih prodavnica sportske opreme i garderobe, restorana, barova i noćnih klubova. Najveći deo ugostiteljske ponude nalazi se u glavnoj pešačkoj ulici koja se proteže skoro celom dužinom mesta, kao i u podnožju ski staza oko Galzig gondole.

Sa druge strane, mirni i ušuškani Lech i Zuers su sušta suprotnost živahnom St. Antonu. Ova dva mesta su smeštena na kraju doline i oko 20 km su udaljena od St. Antona. Put do njih je pravi planinski, prepun uspona i vodi preko prevoja Arlbergpass i Flexenpass.

Mirnoća i izolovanost Lecha i Zuersa uticali su na karakter klijentele koja ih posećuje. Ova dva mesta važe za elitna i ekskluzivna, pa su njihovi česti gosti članovi evropskih kraljevskih porodica, poznate ličnosti i poslovni ljudi – sve u svemu nešto starija klijentela dubljeg džepa.

Lech i Zuers vrve od ekskluzivnih hotela, ali pored smeštajnih kapaciteta najviše kategorije nekih drugih sadržaja po gradu ima malo. Restorani se nalaze u glavnom u okviru hotela, a pored njih tu je svega nekoliko prodavnica i barova. Najpoznatija prodavnica ekskluzivne sportske opreme je čuveni Strolz koji se prostire na nekoliko spratova i nalazi se u samom centru mesta. Strolz je brend koji je slavu stekao još pre skoro pola veka izradom kvalitetnih, ručno rađenih skijaških cipela po meri, koje su i danas vrlo popularne i prilično skupe.

Između St. Antona i Lecha i Zuersa nalaze se još dva manja mesta, Stuben i St. Christoph. Stuben je malo selo  sa svega nekoliko kuća, dok je St. Christoph hotelsko naselje na prevoju Arlbergpass u kome se nalazi čuvena austrijska skijaška akademija.

St. Anton je od Beograda udaljen 1308 km, a Lech i Zuers nekih 20 km više. Do ski regije Arlberg stiže se autoputem preko Zagreba, Ljubljane i tunela Karavanke posle kojeg se ulazi u Austriju. Nastavlja se autoputem preko Salzburga i Innsbrucka. Kada se prođe Innsbruck, prati se pravac za Bregenz, pre koga se isključuje sa puta za dolinu Arlberg. Druga varijanta puta ide preko Budimpešte i Beča i duža je stotinak kilometara, ali se sve vreme ide autoputem i uštedi se na putarinama u odnosu na put preko Hrvatske i Slovenije.

Skijalište

Ski Arlberg je najveća povezana skijaška regija u Austriji. St. Anton sa Lechom i Zuersom je povezan ski liftovima i stazama, ali između ova tri mesta takođe postoji i dobro organizovana mreža ski buseva. Za celu regiju važi jedan ski pass.

Ski Arlberg regija ima deklarisanih 305 km skijaških staza, a čine je mesta St. Anton, Stuben, St. Christoph, Kloesterle, Zuers i Lech. Od sezone 2013/14 Lech je povezan sa ski centrom Wart-Schroecken što je dodatno povećalo kilometražu staza na kojima može da se skija.

Cena ski passa je nešto viša u odnosu na ostale austrijske ski centre. Šestodnedni ski pass u najvišoj sezoni košta 275 eura. Na početku sezone - od otvaranja pa do 22. decembra, kao i u periodu nakon 3. aprila, šestodnevna ski karta iznosi 237 eura.

Skijalište se prostire na nadmorskoj visini od 1.304m do 2.811m. Cela regija raspolaža izuzetno modernom skijaškom infrastrukturom i ukupno ima 88 ski liftova. Od toga je 14 gondola, 46 sedežnica i 28 vučnica. Iako cela regija gotovo nikada nema problema sa količinom snega i sezona traje prilično dugo, skoro celo skijaško područje (95%) je prekriveno sistemom za veštačko osnežavanje.

Skijaški tereni se u St. Antonu nalaze sa obe strane mesta. Glavni deo skijališta koji počinje od velike gondole Galzigbahn i kasnije se nadovezuje na gondole Valluga 1 i 2, u glavnom ne ostavlja preteran utisak na ljubitelje uređenog skijanja. Staze su uglavnom crne, uske i zaleđene, a i prilična je gužva. Sa vrha Valluge 1 u pravcu ka St. Christophu i Stubenu staze su dosta bolje, šire i uređenije.

Za uređeno skijanje u samom St. Antonu mnogo je bolja kontra strana, tj. brdo Rendl koje je potpuno nepravedno zanemareno. Nekoliko odličnih crvenih staza koje opslužuje brza gondola i četvorosedi, fantastične mogućnosti za off-piste i jako malo skijaša čine Rendl možda i najboljim delom skijaških terena u St. Antonu.

Stuben je takođe odličan, kako za uređeno skijanje, tako i za off-piste. Zbog relativne zabačenosti i nešto starijih žica ovde obično skija manji broj skijaša. Jedina mana mu je što je veći deo staza konstantno u senci, što baš i nije prijatno na starim žicama koje dugo putuju do vrha, posebno kada su niske temperature. U sezoni 2016/17 Stuben je dobio dve nove gondole, Albonabahn II i Flexenbahn koje će svakako povećati atraktivnost Stubena za skijanje. Posebno je značajna Flexebahn gondola jer je ona povezala Stuben (a samim tim i St. Anton) sa Zuersom i Lechom.

Skijanje po uređenim stazama i nije nešto po čemu je St. Anton prevashodno poznat. Ono što ovo mesto, pa i celu regiju izdvaja od ostalih skijališta su nepregledne mogućnosti za vožnju po dubokom snegu. Ukupno površina terena za off–piste iznosi oko 200 km.

Problem je u tome što većina skijaša u ovaj deo Austrije dolazi upravo zbog dubokog snega, tako da čim padne svež sneg, sve dostupne površine ubrzo budu izvožene. Naravno, ko želi uvek može uzeti vodiča koji će ga odvesti na neke manje poznate i pristupačne terene gde je još uvek ostalo netaknutog celca.

Iako su mnogi tereni za vožnju po dubokom snegu lako dostupni sa uređenih staza, skijašima se preporučuje oprez jer je cela regija izrazito podložna lavinama. Oni koji se odvaže da krenu u avanture po netaknutim snežnim prostranstvima moraju obavezno da sa sobom nose zaštitnu opremu kao što su ABS ranac, predajnik za lavine, lopata itd.

Jedna od legendarnih off-piste ruta, po kojoj je St. Anton poznat među freeriderima, je ruta koja vodi sa druge strane vrha Valluga ka ski centru Zuers. Do njenog početka se stiže gondolom Valluga II. Ova ruta se ipak preporučuje iskusnijim freeriderima, a i neophodna je pratnja vodiča.

Za razliku od St. Antona koji u glavnom privlači bolje skijaše, Lech i Zuers, sa svojim plavim i crvenim stazama pružaju više mogućnosti srednjim skijašima i početnicima. U Zuersu se skijaški tereni pružaju sa obe strane naselja do visine od oko 2,500 m. Staze su uglavnom plave i crvene, duge, široke i jako dobro pripremljene. Sve rečeno važi i za uređeno skijanje u Lechu, gde će početnici posebno uživati u delu skijališta Oberlech.

Gužve nema previše, čini se da je kao i u većini drugih mondenskih centara koncentracija ljudi veća u spa centrima luksuznih hotela nego na skijaškim stazama. Lech i Zuers pored toga imaju i posebnu politiku prodaje ski passova koju obustavljaju kada broj prodatih dnevnih ski karata pređe određeni broj.

Iako sama ski regija Arlberg pruža mnoštvo mogućnosti za raznovrstan celonedeljni skijaški odmor, ukoliko ostane vremena može se otići i na jednodnevni izlet u Ischgl koji je od Arlberga udaljen četrdesetak kilometara.

Smeštaj

Cene smeštaja su, kao u ostalom i drugih stvari, u ovom delu Austrije za 20-30% više u odnosu na druga skijališta u ovoj zemlji. Ne treba pominjati da su cene noćenja najviše u ekskluzivnim Lechu i Zuersu kojima dominiraju luksuzni hoteli od 4 i 5 zvezdica.

U St. Antonu pored velikog broja hotela, postoji i pristojan izbor privatnog smeštaja, ali će se retko gde naći noćenje jeftinije od 30 eura po osobi. Za jeftiniju varijantu smeštaja  treba tražiti malo dalje od centra i rezervisati na vreme. Takođe, ko ne želi da potroši previše novca na smeštaj može ga potražiti u  St. Jakobu, malom mestu koje se nalazi na 3 km pre ulaza u St. Anton.

Restorani, barovi, après-ski

Ako postoji neka druga poznata karakteristika St. Antona pored odličnog off-piste skijanja onda je to dobar provod. Za St. Anton se bez preterivanja može reći da predstavlja austrijsku prestonicu après-skija.

Već kultni status za provod posle skijanja stekli su barovi Mooserwirt i Krazy Kangaruh u kojima se u popodnevnim satima okupi i po nekoliko hiljada ljudi. Ovda dva bara nalaze se na ski stazi neposredno iznad početne stanice gondole Galzigbahn. Mooserwirt već godinama drži rekord kao bar koji dnevno proda najveću količinu piva u Austriji. Ništa manje bučan i živ nije ni après-ski bar Heustadl koji se nalazi malo iznad pomenuta dva bara.

I provod u samom gradu je dosta živ, glavna ulica vrvi od restorana i kafića. Veliki broj après-ski barova služi i hranu, ali su cene u njima nešto više u odnosu na “obične” restorane. U skladu sa posetiocima koji dolaze iz velikog broja zemalja, restorani nude priličan izbor različitih nacionalnih kuhinja od tradicionalne austrijske do italijanske, španske, indijske, tajlandske itd. Popularni su Museum, Kandahar, Pomodoro, Bodega, Hazienda itd.

Za izlazak uveče popularan je Bobo’s koji je ujedno bar i noćni klub, a služi i ukusnu meksičku hranu. Pored toga tu su Piccadilly’s, Bar Cuba itd. Za nešto mirniju varijantu i pivo, simpatičan je Dorfstub’n, koji ima i poseban deo sa restoranom.

Lech i Zuers, okrenuti starijoj i imućnojoj klijenteli, gotovo i da nemaju noćni život. Mali barovi za kafu preko dana i restorani u okviru luksuznih hotela su otprilike sve od ugostiteljske ponude u samim mestima. Ovaj deo skijališta može se pohvaliti veoma prijatnim i lepo uređenim restoranima na skijaškim stazama.

]]>
Mon, 20 Nov 2017 00:05:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1082/skijaliste-st.-anton---lech---zuers.html
Najbolji ski centri u kojima nema gužve http://skijanje.com/blog/skijalista/164/najbolji-ski-centri-u-kojima-nema-guzve.html Predstavljamo vam neke od opcija za skijaški odmor bez gužve na stazama i čekanja u redovima na ski liftovima. ]]>

Ski centri u kojima nema mnogo turista omogućavaju manje čekanja u redovima, a više vremena provedenog na ski stazama. Na ovakvim mestima početnici mogu da bruse svoju tehniku i grade samopouzdanje, dok iskusniji skijaši mogu da testiraju svoje sposobnosti do maksimuma, kao i da uživaju u netaknutom dubokom snegu. Ukupno gledano, manje posećeni ski centri često se mogu pohvaliti opuštenijom i mirnijom atmosferom što su kvaliteti koje često traže porodice sa decom i zaljubljeni parovi.

Ski centre smo podelili prema prema kategorijama skijaša, izdvajajući najbolje za svaku grupu.

Freerideri i iskusniji skijaši

Ski oblast Monterosa u Italiji je relativno nepoznata, iako obuhvata oko 180 km skijaških staza. Gužve ima nešto više za vikend i u vreme praznika, dok su radnim danima staze skoro potpuno prazne. Monterosu čine tri glavna sela Champoluc, Alagna i Gressoney, a ski oblast se proteže kroz tri različite doline na visini od 1220-3550m. Veći deo terena je infrastrukturno nerazvijen, tako da oblast nudi fantastične uslove za freeride, a heli skijanje je takođe moguće. Alagna je raj za off-piste fanatike, dok su Champoluc i Gressoney prikladniji za porodice sa decom i početnike.

Krippenstein (600-2,100m) se nalazi u gornjoj Austriji, na Dachstein platou. Nudi oko 11 km dobro uređenih staza na kojima nema gužve, a sneg je zagarantovan zbog Dachstein glečera. Uređene staze su skoro potpuno prazne, s obzirom da je Krippenstein meka za freeride tako da skijaši koji dolaze ovde u glavnom voze samo dubok sneg. Ljubitelji dubokog snega bi obavezno trebalo da posete ovo mesto koje postaje svetski poznato po svojih 30 km off-piste ruta i 1,500 m visinske razlike. Odgovarajući ski pas omogućuje posetiocima da skijaju i u obližnjim skijalištima Abtenau, Annaberg, Gosau, Katrinalm-Bad Ischgl, Obertraun/Dachstein i Russbach.

Početni/srednji nivo

Leogang ((800-2096m) nije naširoko poznat kao njegovi veći susedi Saalbach i Hinterglemm na zapadu. Leogang je povezan sa Saalbachom i Hinterglemmom i zajedno čine ski oblast koja ima oko 200 km staza. Zbog popularnosti Saalbacha, staze u Leogangu su praznije, a vanpansionska potrošnja jeftinija. Veliki izbor dugih, blagih staza, Leogang čini savršenom destinacijom za početnike i skijaše srednjeg nivoa znanja. Čak će i eksperti naći nešto za sebe, s obzirom da u Leogangu postoji i nekoliko crnih staza, staza sa hupserima kao i Nitro Fun snow park.

Pra Loup (1,500-2,500m) u Francuskoj sastoji se od dva sela – Pra Loup 1500 i Pra Loup 1600. Stranci retko posećuju ovo skijalište, tako da većinu turista čine francuske porodice. Ski staze su naročito pogodne za početnike i srednje skijaše. Idilični pejzaži variraju od staza okruženih šumom do divljih off-piste terena. Skijalište nudi dobar izbor smeštaja, barova, prodavnica, noćnih klubova i drugih sadržaja.

Porodično skijanje

Melchsee-Frutte, smešten na obali jezera, je ski centar potpuno nepoznat van Švajcarske. Sastoji se od dve ski oblasti – Balmeregghorn i Erzegg sa 32 km staza. Ovo skijalište posebno odgovara porodicama sa decom zbog centra mesta u kome nema automobilskog saobraćaja. I same staze su kao stvorene za decu, okupane suncem uz bezbroj sadržaja za pun užitak najmlađih skijaša. Za ekstremnije skijaše tu je nekoliko strmijih staza i snow park.

Obergurgl je malo, tradicionalno austrijsko selo u čijem centru takođe nema automobilskog saobraćaja. Porodicama i početnicima će se dopasti ski liftovi koji su lako dostupni iz mesta (nalaze se na oba kraja sela), prilična sigurnost da će snega biti tokom cele zime, kao i ski škole sa dobrom reputacijom. Deca do 3 godine mogu da se pridruže Bobo ski obdaništu, dok ona starija mogu da se uključe u dečije ski škole.

Mondenska skijališta – prazne staze

Zurs (1716-2450m) zajedno sa Lech-om čini najekskluzivniju ski oblast u Austriji. Na stazama gotovo da nikada nema gužve jer bogata klijentela ima preča posla od skijanja. Staze su blaže u odnosu na obližnji St. Anton tako da su idealne za početnike i porodice sa decom. Obavezno treba posetiti White Ring kružnu turu koja skijaše vodi oko Zurs-a, Lech-a i Oberlech-a. Kažu da je to najbolje čuvana tajna ove oblasti koja nudi fantastične mogućnosti za freeride i netaknut dubok sneg. Lech i Zurs su poznati po svojim ekskluzivnim hotelima i bogatoj i slavnoj klijenteli, ali nisu uštogljeni kao St. Moritz i Courchevel. Lech je godinama biran za najlepše selo u Austriji, a bio je omiljeno skijalište britanske princeze Diane.

Za Cortinu d’Ampezzo, najekskluzivnije italijansko skijalište, karakteristična je izvesna disproporcija. Dok je mesto prepuno turista, skijaške staze su često prazne. Razlog za to je verovatno činjenica da bogata klijentela vreme radije provodi u kupovini i na dugačkim ručkovima nego na skijanju. Cortina nudi 140 km skijaških staza sa odličnim terenom za sve nivoe skijaškog znanja. Ovo skijalište je deo ogromnog područja pokrivenog jednim ski pasom – Dolomiti Superski sa 1,220 km skijaških staza. Ovaj ski centar predstavlja izuzetak od pravila da prazne ski staze obično znače i nepostojanje noćnog života – uveče je mesto vrlo živo sa velikim izborom ekskluzivnih restorana i noćnih klubova.

]]>
Fri, 17 Nov 2017 09:37:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/164/najbolji-ski-centri-u-kojima-nema-guzve.html
Deset najneobičnijih mesta za skijanje http://skijanje.com/blog/skijalista/670/deset-najneobicnijih-mesta-za-skijanje.html Pogledajte neke od najneobičnijih svetskih destinacija za skijaški odmor. ]]>

Čak su i ljudi koji nikada nisu stali na ski stazu čuli za neke od najpoznatijih svetskih ski centara kao što su Vail, Aspen, Val d’Isere, Val Thorens, Verbier itd. Ova mesta su popularna sa razlogom – uslovi za alpsko skijanje su odlični, a skijaši i borderi mogu da uživaju u velikom broju staza različite težine.

Naravno da ima i manje poznatih ski centara od onih koje smo naveli, a postoje i mesta na čiji pomen niko ne bi ni pomislio na sneg i skijanje. Ipak, i na nekim takvim mestima je skijanje moguće, pa pogledajte gde i kako.

Mauna Kea, Veliko ostrvo, Havaji

Visok skoro 4,300 metara iznad nivoa mora, ovaj vulkanski vrh na Havajima s vremena na vreme bude prekriven snegom koji privlači skijaše i bordere entuzijaste. Kako ski centar u pravom smislu reči ovde ne postoji, niti ima ski liftova i tabača, Mauna Kea teško može da prođe kao idealno mesto za početnike ili ljude koji na svom skijaškom odmoru žele ski-in-ski-out pristup stazi i večernje brčkanje u jacuzziju.

Sneg je moguć u bilo koje doba godine, ali značajnije padavine zahvataju Mauna Kea uglavnom između decembra i februara. Ima li boljeg  apres-skija od uživanja u nekom tropskom baru na obali okeana sa koktelom u ruci?

Planinski venac Atlas, Maroko

Venac Atlas se nalazi u Maroku, na ivici pustinje Sahare i izdiže se do visine od skoro 4,000 metara. Mali ski centar Mischliffen može da posluži kao odredište za jednodnevni izlet iz popularnog turističkog grada Feza. Sa nekoliko staza koje su pogodne za skijanje i bazičnom infrastrukturom, ovo skijalište sigurno ne može da se poredi sa švajcarskim Alpima, ali ovde gužve gotovo da nema i skijaši mogu da uživaju u pogledu na prelepe planinske predele.

Oukaimeden, blizu Marakeša, je još jedna opcija za skijanje u Maroku. Ovo skijalište ima pristojnu infrastrukturu sa nekoliko sedežnica i hotela. Uz skoro 20 kilometara uređenih staza, postoje i pristojne mogućnosti za off-piste. Ski sezona na Atlasu je na vrhuncu u januaru i početkom februara.

Ski Dubai

Kada prvi put čujete za skijalište u Dubaiju, verovatno mislite da to ima nekakve veze sa spuštanjem na dasci po čuvenim dinama u pustinji arapskog poluostrva. Međutim, Ski Dubai je veštačko skijalište napravljeno u zatvorenom prostoru koje raspolaže sa pet skijaških staza i omogućava i brojne druge sadržaje na snegu.

Veštački sneg se pravi tokom cele godine, tako da posetioci mogu da skijaju 365 dana u godini, iako ovom centru nedostaju planinski pejzaži, a staze su prekratke da bi zadovoljile ozbiljnije skijaše. Zid za penjanje i akva park upotpunjuju sadržaje ovog mesta.

Grčka

Poznata po maslinjacima, uzou, antičkim ruševinama i sunčanim, idiličnim ostrvima, Grčka baš i ne pada prvo na pamet zaljubljenicima u zimu i skijanje. Međutim, ova zemlja ima nekoliko malih, ali interesantnih ski centara. Lokalno stanovništvo najčešće skija na Parnassosu koji se izdiže do visine od 1,500 metara. Ski sezona zna da potraje i do kraja marta.

Ski staze okružene četinarskom šumom kao i pogled na Korintski zaliv, čine Parnassos ski centrom sa prelepom atmosferom. Sa desetak staza i ski liftova ovo je mali ski centar po zapadno-evropskim standardima . Niske cene, staze bez gužve kao i blizina drugih atrakcija po kojima je Grčka prevashodno poznata čine Parnassos mestom vrednim posete za skijaše koji se zateknu u ovom delu Evrope.

Iran

Ova zemlja sigurno ne asocira prvenstveno na skijanje, ali planinski, severni delovi zemlje vrve od mogućnosti za zimske sportove. Iako infrastruktura u iranskim ski centrima ne može da se poredi sa evropskim standardima, obaviće posao, i na mestima kao što je Shemsak skijaši će moći da uživaju na uređenim stazama i da skijaju off-piste kroz netaknuti dubok sneg.

Lokalni skijaši retko izlaze sa uređenih staza, tako da je Iran jedno od najboljih mesta na svetu na kome iskusni skijaši imaju na raspolaganju veliki broj ruta za vožnju po dubokom snegu po kome niko pre njih nije prošao. Ski centar Dizin, koji se takođe nalazi u severnom delu Irana, je nešto popularnije odredište i gužve su nešto veće.

Lesoto

Lesoto je sićušno afričko kraljevstvo, koje je u potpunosti okruženo Južnom Afrikom. Zemlja je planinska i najviši vrhovi su pokriveni snegom za vreme zime na Južnoj Hemisferi (od juna do septembra).

Afriski je jedini pravi ski centar u Lesotu. Koristi topove za proizvodnju veštačkog snega kada nema dovoljno prirodnog. Visina od 2,700 metara iznad nivoa mora svakako je dovoljna da ovaj ski centar neko vreme zadrži snežni prekrivač koji se formira tokom zime.

Iako mu je popularnost u porastu, Afriski i dalje ostaje ski centar u kome su gužve retkost. Sama pomisao na Lesoto asocira ne nešto daleko, pa masovnije navale skijaša i dalje nema. Zanimljiva ideja za ljubitelje egzotike i avanture.  

Monterreal, Meksiko



Ovaj mali ski centar u meksičkoj državi Coahuila pruža odlične uslove za skijanje po prirodnom snegu koji redovno pada sredinom zime (decembar i januar). Udaljen oko 90 minuta od grada Montereja, ovo je skroman ski centar po severno-američkim standardima. Ipak, neverovatna priroda i prelepi pogled na okolne Sierra Madre Oriental planine koje su poznate po četinarskim i hrastovima šumama, čine Monterreal dobrom opcijom za ljude željne planinske avanture koja nije samo ograničena na skijanje.

Australija

Australija je poznata po svojim kilometarskim peščanim plažama, pustinjama i tropskim šumama. Ali njeni delovi Victoria i Novi Južni Vels nude nekoliko odličnih skijaških destinacija. U Novom Južnom Velsu nalazi se Thredbo na čijim padinama leže najduže skijaške staze u Australiji. Falls Creek u Victoriji je još jedan popularan i lako dostupan ski centar koji radi tokom najhladnijih meseca u godini (od juna do septembra).

Iako Australija važi za topao kontinent, u Falls Creeku padne i preko tri metra snega godišnje. Mogućnosti za offpiste postoje u Snežnim Planinama, kao i na vrhovima Tasmanije. Uz Južnu Ameriku, Australija i Novi Zeland su najpopularnije destinacije za letnje pripreme alpskih skijaških reprezentacija.

Indija

Indija bi trebalo da bude logična destinacija za skijanje. Iako ima toplu klimu,  u najsevernijim državama ove velike južnoazijske zemlje smešteni su i delovi planinskog venca Himalaja.   

Iako nedostaje infrastruktura koja čini skijanje zgodnijim, visoki vrhovi u državama Himachal Pradesh, Kašmir i Uttarakhand su privlačni jer velika visina omogućava duge skijaške spustove. Dolina Solang je jedna od najpopularnijih skijaških oblasti u zemlji, kao i Auli u Uttarakhandu, koji više liči na pravi ski centar.

Dine u Namibiji

Skijanje ne mora da bude obavezno vezano za sneg. Namibija, pustinjska zemlja u južnom delu afričkog kontinenta, pruža najbolje mogućnosti za skijanje na pesku, po pustinjskim dinama. Skijaši i borderi zakače posebnu opremu i spuštaju se niz peščane staze brzinama koje nisu mnogo manje od onih koje bi dostizali na stazama prekrivenim snegom.

Lokalni skijaši po dinama do savršenstva su doveli upotrebu voska i pozicioniranje vezova u cilju postizanja maksimalne kontrole i brzine na pesku.

]]>
Wed, 15 Nov 2017 10:21:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/670/deset-najneobicnijih-mesta-za-skijanje.html
Pet proizvoda koji su obeležili noviju istoriju skijanja http://skijanje.com/blog/ski-oprema/234/pet-proizvoda-koji-su-obelezili-noviju-istoriju-skijanja.html Predstavljamo vam neke od najznačajnijih freeski inovacija u poslednje dve decenije. ]]>

U poslednjih dvadeset godina nije nedostajalo inovacija u ski industriji. Skoro svake godine neka kompanija tvrdi da je svojim proizvodom napravila revoluciju koja će zauvek promeniti skijanje. Nažalost, većina takvih bombastičnih najava ne predstavlja ništa više od marketinške propagande. Međutim, s vremena na vreme stvarno se pojave proizvodi koji menjaju pravac kojim se kreće skijaški sport. Evo nekih od najznačajnijih inovacija koje su se dogodile u svetu freeride i freestyle skijanja.

ABS Airbag ranac

ABS ranac je verovatno najvažnija stvar izmišljena za preživljavanje i spašavanje od lavine posle odašiljača za lavine. 97% skijaša koji su koristili ovaj ranac sa vazdušnim jastukom preživeli su lavinu. ABS Airbag sistem se sastoji od specijalnog ruksaka opremljenog kanisterom sa vazduhom i dve vreće sa obe strane kanistera. U slučaju lavine skijaš povlači ručicu koja se nalazi na levom ramenu što dovodi do punjenja vreća vazduhom. Proizvod znatno pomaže da osoba zahvaćena lavinom ispliva na površinu.

Salomon 1080 skije

Iako se K2 Poacher smatra prvom komercijalnom twin tip skijom, Salomon 1080 je skija koja je praktično stvorila freeski ili newschool pokret, kao podvrstu freestyle skijanja. Uspeh ove skije je doprineo neverovatnoj brzini kojom se ovaj sport razvijao. Male zajednice skijaša na američkom kontinentu koji su izvodili trikove prerasle su u globalni fenomen za samo desetak godina. Superpipe i Slopestyle su od nedavno postale i olimpijske discipline.

Marker Duke vezovi

Da li je Marker Duke prvi freeride/turno vez? Ne. Da li je u pitanju najbolji freeride/turno vez? Odgovor je takođe ne. Originalni Duke je bio težak i ne preterano zgodan za korišćenje. Ono u čemu je ovaj proizvod uspeo je polje marketinga. Duke je verovatno najpoznatiji freeride/turno vez na svetu koji je veštom reklamnom kampanjom uspeo da zainteresuje čitavu generaciju skijaša za novu vrstu avanture. Ovaj vez je je omogućio mnogim ljubiteljima dubokog snega da udju u svet turno skijanja.

GoPro kamera

GoPro kamera nije na ovoj listi zato što je omogućila rodbini i prijateljima da prožive vaš skijaški odmor zavoj po zavoj, mada ni taj doprinos nije zanemarljiv. Mala, praktična kamera koja proizvodi izuzetno kvalitetne snimke iz prvog lica za kratko vreme postala je neizostavni deo opreme svakog skijaša avanturiste. Ono što je možda najznačajniji doprinos ove kamere je prilika koja je pružena mladim i nepoznatim skijaškim majstorima. Bez odgovarajućih kontakata sa fotografima ili filmskim kompanijama oni ranije nisu imali mogućnost da se predstave i svetu pokažu šta znaju. Sa GoPro kamerom je to postalo moguće. Pored toga, bez ovog malog tehničkog čuda hiljade urnebesnih padova nikada ne bi bilo dokumentovano.

Volant Spatula skije

Od svih proizvoda na listi, Volant Spatula, izum pokojne skijaške legende Shane McConkeya je verovatno izvršila najznačajniji uticaj na način na koji danas skijamo van uređenih staza. Rocker tehnologija, danas masovno raširena među skijama za dubok sneg prvi put je upotrebljena na ovoj skiji. Danas sa sigurnošću može da se kaže da je reverzni camber profil doveo do revolucije kod skija za dubok sneg. Početak nije obećavao i malo je falilo da ova inovacija bude samo zaboravljena fusnota u istoriji skijaške industrije. Zahvaljujući neverovatnoj posvećenosti i veri Shane McConkeya u funkcionalnost ove tehnologije, rocker skije su postale neizostavni deo opreme svih zaljubljenika u freeride. Spatula i njene naslednice su pomerile granice onoga što je moguće u skijanju.

]]>
Mon, 23 Oct 2017 02:09:00 +0100 Ski Oprema http://skijanje.com/blog/ski-oprema/234/pet-proizvoda-koji-su-obelezili-noviju-istoriju-skijanja.html
Letnje skijanje u Alpima http://skijanje.com/blog/skijalista/1647/letnje-skijanje-u-alpima.html I ovog leta posetili smo Alpe i skijali na Matterhorn glečeru. ]]>

Dok se većina ljudi priprema za odlazak na more tokom letnjih meseci, redakcija Skijanje.com magazina uputila se na, sada već tradicionalno, letnje skijanje na nekom od evropskih glečera.

Kao i dosta puta do sada odlučili smo se za italijansku Cerviniju, preciznije Matterhorn glečer, koji zvanično pripada Švajcarskoj. Zermatt, odnosno Plateau Rosa, kao najviše glečersko skijalište u Evropi (3400mnv – 3900mnv) omogućava sjajne uslove tokom čitave godine, pa i u toku najtoplijih meseci.

Rezervisali smo smeštaj i uputili se od Beograda prema Ljubljani, Trstu, Veneciji i dalje ka Aosti. Od Beograda do ovog ski centra ima ukupno oko 1200km, a velika prednost je što se samo poslednjih 30km vozi van auto puta.

Cervinia je inače jedno od najstarijih italijanskih skijališta. Prva gondola izgrađena je čak 1936. godine a tokom zime je sada u funkciji, zajedno sa Zermattom, oko 200km uređenih staza. S obzirom da je već bio kraj letnje sezone, tokom našeg boravka u mestu nije bilo mnogo ljudi.

I došao je konačno prvi skijaški dan, buđenje u 6:30h i odlazimo na početnu stanicu gondole. Do samog glečera koji se nalazi na švajcarskoj strani planine vode tri gondole a ceo put traje oko 30 minuta, što i nije tako strašno s obzirom da ćete, ukoliko ste smešteni u samom Zermattu, putovati nekih 45min. Zanimljivo je pomenuti da smo mi, uz nekolicinu instruktora, bili jedini rekreativci pored nekoliko stotina takmičara koji svakodnevno treniraju.

Radno vreme glečera za skijanje je od 08-14h a poslednja gondola spušta se ka Cerviniji u 15:45h. Cena „International Ski“ ski passa koja uključuje skijanje na švajcarskom delu košta 191€ i možemo reći da je prihvatljiva, ako imamo u vidu da skijaši smešteni sa druge strane Matterhorna moraju da izdvoje čak 350 franaka, praktično za to isto skijalište.

S obzirom na veoma toplo leto, na glečeru su se videli tragovi otopljavanja kao i pukotine. Međutim sam sneg na stazi je bio odličan, skoro kao u zimskom periodu. Treba pomenuti da je ujutru dosta staza zatvoreno zbog takmičara ali se većina njih oslobodi već oko 11:30h tako da nakon toga i dalje imate „frezu“ za skijanje, pogotovo na pistama gde se treniraju brze discipline.

Jedini restoran gde se možete okrepiti tokom skijanja je praktično planinarski dom – Rifugio Guide del Cervinio na 3480mnv. Nalazi se na samoj granici ali ipak pripada Italiji pa su i cene prihvatljive.

I drugog dana je osvanulo sunce pa smo lepo vreme iskoristili da testiramo neke od novih modela Head skija za predstojeću sezonu, kojе nam je ustupio Marconi Sport Beograd. Pred kraj dana počeli su da se navlače oblaci pa smo doneli odluku da, umesto skijanja u četvrtak, posetimo Chamonix. To je, ispostavilo se bilo ispravno, s obzirom da je skijalište bilo zatvoreno zbog kiše.

A do ovog francuskog gradića, skijaške i alpinističke meke, stiže se autoputem preko Aoste te prolaskom kroz tunel Mont Blanc a cena nije nimalo jeftina. Povratna karta za automobil košta 54.30€. U Chamonixu je te nedelje održana čuvena planinska trka Ultra Trail Mont Blanc na kojoj je nastupilo oko 10’000 takmičara u 5 disciplina, među njima i članica naše redakcije Marija Sekulović koja je zauzela sjajno 31. mesto.

Nakon povratka iz Chamonixa i tog kišnog dana, dočekao nas je sunčani petak. Međutim na gondoli razočarenje. S obzirom na kišu koja je na kraju dana prešla u sneg, Švajcarci navodno nisu stigli da pripreme staze za skijanje. Nismo želeli da „odustanemo“ pa smo se ipak popeli gondolom do pomenutog planinarskog doma i na 3480mnv uživali u italijanskom espressu te suncu i belini Matterhorna, zaštitnog znaka poznatog brenda Toblerone čokolade.

Vreme se na žalost pokvarilo tih dana pa smo ih iskoristili za trčanje i planinarenje. Takođe smo obišli i obližnje skijalište Monterosa i planinarili po prelepim stazama Champoluca. Inače za ovaj ski centar kažu da je neotkriveni skijaški raj u Evropi, s obzirom da još uvek nije previše komercijalizovan.

Pošto se nismo baš naskijali prethodnih dana, odlučili smo da malo produžimo boravak, s obzirom na povoljnu vremensku prognozu. U ponedeljak smo konačno ponovo stali na skije a tokom čitavog dana su se smenjivali sunce i oblaci. Međutim skijanje je bilo odlično pa smo se zadovoljni spustili u naš smeštaj u Cerviniji, koje se inače nalazi na 2050m nadmorske visine.

Poslednjeg dana, sve do 9:30h čekali smo zajedno sa nekoliko stotina takmičara odluku Švajcaraca da li će raditi glečer ili ne. Kada je objavljeno da skijalište ipak neće raditi zbog vetra, ubacili smo skije u auto i preko Trsta i noćenja u Ljubljani konačno stigli u Beograd.

Sve u svemu zadovoljni smo što smo „premostili“ ovaj letnji period sa odlaskom na sneg i planinu. U iščekivanju otvaranja Svetskog kupa u alpskom skijanju i odlaska u austrijski Soelden, skijaški pozdrav od redakcije našeg magazina!

 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 17:32:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1647/letnje-skijanje-u-alpima.html
Ultra Trail du Mont Blanc 2017 – Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1649/ultra-trail-du-mont-blanc-2017-%E2%80%93-reportaza.html Poslednje nedelje avgusta posetili smo Chamonix u vreme održavanja najprestižnije trke u svetu trail trčanja – Ultra Trail du Mont Blanc ili skraćeno UTMB. ]]>

Trail trčanje je poslednjih godina u svetu u velikoj ekspanziji, a kruna ovog sporta, barem kada je Evropa u pitanju, je manifestacija koja obuhvata pet trka različitih dužina koje se krajem svakog leta održavaju u prestonici aktivnog načina života, francuskom Chamonixu.

Od pet trka koje obuhvata UTMB kao događaj, najpoznatija i najprestižnija je istoimena Ultra Trail du Mont Blanc, dugačka 180 km koja trkače vodi oko celog masiva Mont Blanca i počinje i završava se u Chamonixu. Sa njom je sve i počelo davne 2003. godine kada je ovo takmičenje održano po prvi put i tada je okupilo svega par desetina entuzijasta. Kako je vreme odmicalo i sport i manifestacija postajali popularniji, dodate su i nove distance, tj. trke, povećavao se drastično broj trkača i gledalaca i ovo takmičenje se pretvorilo u pravi spektakl.

Danas pored originalnog UTMB-a postoje još četiri varijante – OCC koja startuje u Švajcarskoj  (Orsieres, Champex, Chamonix) dugačka 56km sa 3,500 metara visinske razlike, CCC koja počinje u Italiji (Courmayer, Champex, Chamonix), dugačka 101 km sa 6,100 metara visinske razlike, TDS (Sur les Traces des Ducs de Savoie) dugačka 120 km sa 7,200 metara visinske razlike i najduža varijanta PTL (La Petite Trotte a Leon) koja se trči u paru i dugačka je čak 290 km.

Sve trke zajedno svake godine okupe skoro 10,000 trkača koji sa sobom povedu bar još toliko pratilaca pa se Chamonix u nedelji održavanja takmičenja pretvara u pravi festival trail trčanja. Tada se organizuje i veliki broj pratećih događaja kao što su testiranje opreme, predavanja, filmske projekcije, treninzi sa profesionalnim trkačima, a tu je i veliki sajam opreme za trail trčanje na kojem izlažu skoro svi proizvođači koji nešto znače u ovom sportu.

Od celokupnog programa, vrhunac cele nedelje svakako predstavlja start, tok i finiš najprestižije trke, UTMB-a, koja okuplja najbolje trail trkače i trkačice na svetu. Start trke iz centra Chamonixa je spektakl sam po sebi. Hiljade ljudi okupljeno oko zone starta navija i bodri takmičare koji se pripremaju za više desetina sati borbe sa surovim planinskim uslovima koji ih čekaju u masivu Mont Blanca. Njihova lica prikazana na video bimovima otkrivaju plejadu emocija - od duboke koncentracije, sreće, uzbudjenja, zabrinutosti pa do očiglednog straha. Emocije su na vrhuncu dok svira muzička tema iz filma Vatrene kočije kada se daje znak da trkači mogu da startuju. Zmija od 2,500 ljudi lagano prolazi kroz ulice Chamonixa i kreće na nezaboravno putovanje dok ih publika pozdravlja ovacijama. Ništa manje emotivno nije ni praćenje toka trke, što uživo što online, a o dolasku takmičara u cilj ne treba posebno ni trošiti reči jer to su i za trkače i gledaoce trenuci koji se pamte ceo život.

Možemo slobodno da kažemo da na UTMB-u konkurencija nikada nije bila tako jaka kao ove godine, posebno u muškom delu takmičenja. Posle velike borbe pobedu je odneo dugonogi Francuz Francois D'Haene pobedivši pravu živu legendu ovog sporta Španca Kiliana Jorneta. Treće mesto pripalo je Amerikancu Timu Tollefsonu. U ženskoj konkurenciji pobeda je pripala Španjolki Nuriji Picas, pošto je glavna favoritkinja Francuskinja Caroline Chaverot odustala tokom trke zbog zdravstvenih problema.

Ovo takmičenje je generalno postalo jedan od simbola Chamonixa i okolnih sela i fantastično je biti tamo u nedelji održavanja UTMB-a. Cela dolina živi za taj događaj, organizuju se proslave i druge manifestacije, a lokalno stanovništvo, staro i mlado fanatično bodri takmičare kada prolaze kroz njihova mesta.

Ja sam ove godine kao akreditovani novinar imala priliku i da trčim jednu od trka, najkraću varijantu OCC od 56 km. Trka je prošla odlično, od samog starta u švajcarskom Orsieresu do cilja u Chamonixu sve je išlo kako treba. Iako je kiša padala sve vreme, bilo je idealno za trčanje jer je temperatura bila oko 20 stepeni pa nije bilo hladno. Vreme je inače jako bitan faktor u svim trkama u okviru UTMB-a jer su planine oko Chamonixa visoke i surove i neretko se takmičari pored umora bore i sa snegom, vetrom i mećavom. To su iz prve ruke mogli da saznaju takmičari na UTMB-u ove godine, jer se vreme drastično pogoršalo baš u vreme starta te trke, pa su takmičari ušli u dugu i hladnu prvu noć sa kišom i snegom na visinama preko 2,000 metara.

Kao i tokom cele nedelje, i na samoj trci sam stvarno uživala, od prolaska kroz predivne predele (koje doduše zbog lošeg vremena nisam videla kako sam želela) do bodrenja lokalaca prilikom prolaska kroz svako selo, shvatila sam zašto ovo takmičenje ima posebno mesto u svetu trail trčanja. Pozitivna atmosfera i uživanje odrazili su se i na dobar rezultat tako da je celokupno UTMB iskustvo zaokruženo na najbolji način. Ulazak u cilj u Chamonixu, dok sa strane staze stoje stotine ljudi koji aplaudiraju nešto je što nikada neću zaboraviti.

Fantastično je i samo biti na ovom mestu u vreme održavanja takmičenja, a tek trčati neku od trka je zaista poseban osećaj. Magija UTMB-a ulazi pod kožu, zarazna je i tera čoveka da joj je svake godine vraća sa novim, ambicioznijim planom. Tako je i kod mene, pa su odmah po okončanju ovogodišnjeg putovanja počele da lutaju misli ka narednom letu i sledećem koraku, trci CCC od 101 km. Plan mi je da idem polako, redom, a onda možda jednog dana i ja budem stajala na startnoj liniji kod crkve u centru Chamonixa zajedno sa 2,500 duša iz celog sveta i zatvorenih očiju se pripremala za nezaboravnu avanturu od 180 km oko masiva Mont Blanca dok sa razglasa grmi tema iz Vatrenih kočija. Za jednog trail trkača nema većeg sna od toga. 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 10:51:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1649/ultra-trail-du-mont-blanc-2017-%E2%80%93-reportaza.html
Sokolov put 2017 http://skijanje.com/blog/ostalo/1646/sokolov-put-2017.html Održano 4. izdanje najatraktivnije planinske trke u Srbiji. ]]>

Planinska trka Sokolov put održana je po četvrti put ovog vikenda. Centar Niške Banje je dočekao 300 nebeskih trkača iz 12 zemalja koji su na stazi dužine 30 i 15 km, preko grebena Suve planine trčali do njenog najvišeg vrha, Trema, a zatim do Bojaninih voda. Po rečima trkača, ovo je jedna od najlepših i najzahtevnijih skyrunning trka u Srbiji, koja se ne propušta. Vrhovi, odseci, neverovatan pogled, jednom rečju “izazov” je ono što okuplja sve veći broj planinskih trkača širom Evrope koji sa oduševljenjem pričaju o ovoj stazi, planini i ponose se učešćem na ovoj trci.

Najbrži u muškoj konkurenciji na 30km bio je Dušan Bazić sa Kopaonika koji je ovu stazu pretrčao za sjajnih 3 sata, 20 minuta. Drugo mesto je zauzeo Aleksandar Kirkovski iz Makedonije sa vremenom 3 sata i 22 minuta, dok je treće mesto zauzeo takođe takmičar iz Makedonije Dejan Todevski sa vremenom 3 sata i 23 minut.

Kod žena na 30km najbrža je bila Miluša Bošković iz Crne Gore sa vremenom 4 sata i 29 minuta. Drugo mesto kod dama je osvojila Jovana Stojković iz Niša sa 50 minuta zaostatka za Milušom, dok je trećeplasirana Dragana Kurtović iz Beograda stazu prešla za 13 sekundi sporije nego Jovana. Inače trka na 30km je po pravilima svetske skajranong federacije u formatu skaj klasika I boduje se za nacionalnu Ligu.

Trka na 15km nije imala bodovanje ali su napravljeni sjajni rezultati, odličan potez sa kraćom stazom gde je dosta novih trkača sa asfalta ušlo u svet nebeskog trčanja. Prvo mesto kod muškaraca osvaja Željko Ćorić iz Niša, drugo Aleksandar Božović iz Kragujevca, treće Slobodan Ivković iz Beograda. Kod dama prvo mesto osvaja Ivana Petrović iz Leposavića koja je ujedno bila i četvrta kod muškaraca što govori o velikom potencijalu. Drugo mesto zauzima Teodora Eror iz Novog Sada a treće Milica Branković iz Beograda.

Najizazovnija trka skajraning lige se dogodine sprema za svoje jubilarno peto izdanje.

Skajraning asocijacija Srbije se zahvaljuje Turističkoj organizaiciji Niša koja kao dugogodišnji pokrovitelj podržava ovu trku. Velika zahvalnost ide opštini Niška Banja, Marnik Runu, planinarskom klubu Mosor, kao i svim organiazcijama, volonterima koji su doprineli kvalitetu ovog dogadjaja. Sve rezultate možete pogledati na sledećim linkovima:

http://sportotime.com/eng/race/1475/total_rank

http://sportotime.com/eng/race/1476/total_rank

Ovom trkom završena je treća skajraning sezona u Srbiji. Iza asocijacije stoji 23 trka, za tri godine postojanja. Kalendar trka za 2018. očekuje se u narednih mesec dana kada će biti i proglašenje pobednika Lige za 2017. godinu.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 18:55:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1646/sokolov-put-2017.html
Lužnički megdan 2017 http://skijanje.com/blog/ostalo/1638/luznicki-megdan-2017.html Nebesko trčanje po bespuću jugoistočne Srbije. ]]>

Netaknuti i napušteni delovi jugoistoka Srbije su idealni za ljubitelje sportova u prirodi. To potvrđuje četvrti Lužnički megdan, koji je po prvi put pripremljen za ljubitelje planinskog trčanja u letnjem periodu.

Do sad ste ga pamtili po jedinoj zimskoj avanturističkoj trci na turno skijama u Srbiji, od sad u drugom ruhu ostavio je bez daha blizu 100 takmičara iz 5 zemalja.

U subotu 15.jula trka je krenula u 7:30 iz Zvonačke banje (kanjon Cedilka). Startovali su ultra maratonci na 65km i prva štafeta. Njih je čekala izmena na 37km u selu Preseka.

Ukupan uspon na stazi prelazi 3.000m što govori o težini. Sama trka se bodovala za najveću i najatraktivniju trku sveta – Ultra trail Mont Blanc.

Srpska skajraning asocijacija uz podršku Turističke organizacije opštine Babušnica je ozbiljno spremila staze, trimeri se nisu gasili kao i testere. Prokrčeni su stari karavanski i granični putevi između Bugarske i Srbije. Takmičari su prošli pored najlepših i najviših vrhovi te regije – Asenov kale, Vetren, Ruj, Crni vrh, Golemi stol. Na sreću učesnika i organizatora tropski talas je prošao i vreme je bilo prijatno, pogotovo u gornjim delovima staze.

U konkurenciji timova – štafeta, prvi na cilj stiže tim “Garmin Srbija” za 6 sati 18 minuta (Dušan Bazić, planinski trkač sa Kopaonika – Vladimir Savić poznati triatlonac iz Pančeva), u mix konkurenciji pobedu odnosi tim BB show (Biljana Bursać iz Beograda – Bojan Đačić iz Beograda) sa vremenom 7 sati 41 minut. U individualnoj konkurenciji, kod ultraša na 65km prvi stiže trkač iz Beograda Bojan Dulejan za 7 sati 50 minuta. Zanimljiva je statistika, samo su pobedničke štafete imale bolje vreme od Dulejana, ostali timovi su bili sporiji.

Drugoplasirani je Ratko Maksimović sa vremenom 8 sati 10 minuta a samo 5 minuta iza njega stiže mladi Pančevac Miloš Milanović. Naš poznati i uspešni plivač. Kod dama prva na cilj stiže Mateja Blažević iz Hrvatske sa vremenom 8 sati 35 minuta, Nevena Rajković iz Kruševca stiže na cilj sa 24 minuta zaostatka za Matejom, a Nela Lazarević iz Niša stiže kao trećeplasirana na cilj u centru Babušnice za 11h od starta.

Promovišući ruralne, siromašne i zaboravljene predele Srbije, trka oživljava planinska sela. Lužnički megdan je 22. trka asocijacije od nastanka Lige i po prvi put se desilo da čitava sela, porodice i deca dočekuju takmičare aplauzom, trčanjem oko njih. Iznosili su se domaći sokovi, hrana i ostale đakonije. Atmosfera kao sa Alpskih trka, gde lokalno stanovništvo ima svest koliko ovakve manifestacije znače za njihov kraj. Skyrunning asocijacija Srbije se zahvaljuje svima koji su učestvovali i pomogli u organizaciji ovog dogadjaja, posebno Turističkoj organizaciji Babušnice, Marnik Run-u i volonterima!

Rezultati: trka.rs/event/49/

Sve o formatu i pravilima: www.skyrunning-serbia.com/kalendar2017/luznickimegdan2017.html

]]>
Tue, 18 Jul 2017 20:35:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1638/luznicki-megdan-2017.html
Peto izdanje trke Ultra trail Stara planina http://skijanje.com/blog/ostalo/1634/peto-izdanje-trke-ultra-trail-stara-planina.html Park prirode Stara planina peti put bio je domaćin jedne od najvećih planinskih trka u Srbiji. ]]>

Sportska manifestacija “Ultra trail Stara planina” održana je od 26. do 28. maja 2017. godine na Staroj planini. Više od 300 takmičara iz 12 zemalja, govori da je duplo više bilo takmičara na trkama koje su se održale na najdužem planinskom masivu u Srbiji u odnosu na prošlu godinu. Srpska skajraning asocijacija spremila je staze dužine 24, 57 i 108 km koje su dočekale takmičare i pokazale im najlepše vrhove po kojima nose nazive Sky Trail Babin zub, Ultra trail Midžor i Kopren. I pored nestabilne vremenske prognoze, smenjivanja kiše, susnežice, vetra i sunca, takmičari su pokazali ozbiljan takmičarski duh, solidarnost na stazi i poštovanje prema prirodi. Stara planina se pokazala u pravom svetlu, divlja, nepredvidiva i omiljena trail trkačima upravo zbog toga. Brojnost takmičara iz inostranstva pokazalo je da kvalitetni trkači i Evropa prepoznaju potencijale za trail i skyrunning, kao i da je koncept trke vrlo atraktivan i redak u ovom sportu što daje posebnu draž.

Kao i prethodne godine naša redakcija uzela je aktivno učešće na trci. Ove godine imali smo dva predstavnika, na trkama od 24 i 108 kilometara.

Na trci od 24 km prvi se na cilju kod hotela “Stara planina” pojavio Marko Stamenković iz Niša sa vremenom od 2 sata i 26 minuta, drugoplasirani je bio Dragiša Bauer iz Sremskih Karlovaca sa vremenom od 2 sata i 29 minuta, dok je trećeplasirani gost iz Rumunije Florin Nita, zabeležio vreme od 2 sata i 38 minuta. Najbolje rezultate u ženskoj konkurenciji ostvarila je Ksenija Bubnjević iz Novog Sada, inače peta u ukupnom plasmanu, sa vremenom od 2 sata i 46 min. Drugo mesto zauzela je gošća iz Bugarske, Rositsa Beleva sa vremenom 3 sata i 8 min, dok je trećeplasiranoj Engleskinji Alice Wenborn bilo potrebno 3 sata i 11 minuta da stigne do cilja.

Nešto zahtevniji zadatak imali su takmičari na distanci od 57km, koja je od Babinog zuba, vodila preko Midžora do Beleđa i Toplog dola, kroz carstvo vodopada, nazad do hotela Stara planina, gde se nalazio cilj svih trka. Najbrži na ovoj stazi bio je Dušan Bazić sa Kopaonika sa vremenom od 5 sati i 44 min, dok su drugo i treće mesto zauzeli Aleksandar Dimitrijević iz Mladenovca (5h i 46 min) i Ratko Maksimović iz Beograda (6h i 1 min). Najbrža u ženskoj konkurenciji bila je Miluša Bošković iz Kotora sa vremenom od 7 sati i 11 minuta. Drugo mesto zauzela je Meri Mirčeska iz Makedonije (7 h i 15 min), dok je trećeplasirana bila Curta Teodora iz Rumunije (8 h i 8 min).

Prava avantura i veliki izazov za mnoge bila je trka na 108 km, nešto više od 60% trkača je uspelo da završi ovu zahtevnu stazu. Vladimir Panić iz Valjeva kao najbrži istrčao je ovu stazu za 14 sati i 13 minuta. Nakon njega je kroz cilj prošao Dimitar Atanasov iz Bugarske sa vremenom od 15 sati i 31 minut, dok je treće mesto zauzeo Anton Popov sa vremenom od 16 sati i 43 min. Najbrža žena na ovoj distanci bila je Mariya Nikolova iz Bugarske sa fantastičnim vremenom od 16 sati i 43 min (to je ujedno i treće vreme kod muškaraca). Drugo mesto nakon 19 sati i 32 minuta zauzela je Denka Abraševa. Jedan dan i 34 minuta njih tri provele su na stazi i zajedno prošle kroz cilj kao trećeplasirane Nela Lazarević (Niš), Ivana Stanković (Beograd) i Jelena Filipović (Gornji Milanovac).

Peta uspešno završena trka na Staroj planini postaje nezaobilazni događaj u svetu trail trčanja širom jugo-istočne Evrope i privlači sve veći broj stranih učesnika, uživalaca aktivnog turizma, planinskih sportova i netaknutih predela. Posebno nam je zadovoljstvo što je na trci sve vreme bio i ambasador trke i naš proslavljeni ultramaratonac Jovica Spajić koji je pomagao i bodrio sve učesnike. Promovišući potencijale koje ova planina nudi za avanturizam i aktivan odmor, u narednim godinama se očekuje mnogo veća poseta trkača sa svih meridijana i dostizanje magične brojke od preko 1.000 učesnika na startu.

Kao izuzetan događaj za razvoj turizma, Ultra trail Stara planina, dobila je podršku i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, kao i Turističke organizacije Srbije. Značaj ove manifestacije prepoznali su Hotel “Stara planina” (SP Resort), Skijališta Srbije, opština Knjaževac, Turistička organizacija i Sportski centar Knjaževac, Marnik Run, Infoteam (Garmin Srbija) i Prima kozmetika. Skyrunning asocijacija Srbije uputila je zahvalnice svima koji su učestvovali i pomogli u organizaciji ovog događaja, kao i Parku prirode Stara planina, Srbija šumama, restoranu “Plaža”, planinskom domu “Šum” i mnogobrojnim volonterima.

Ultra trail Stara planina 2017 Pokrivalica za TV gostovanja from Udruzenje Freestylera on Vimeo.

]]>
Wed, 31 May 2017 17:39:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1634/peto-izdanje-trke-ultra-trail-stara-planina.html
Innsbruck Alpine Trailrun Festival, powered by Inov8 – Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1633/innsbruck-alpine-trailrun-festival-powered-by-inov8-%E2%80%93-reportaza.html Za 1. maj bili smo na Trailrun festivalu u Innsbrucku. ]]>

Pored skijanja na glečerima u Tirolu, boravak u Innsbrucku za prvomajske praznike iskoristili smo i za učešće na manifestaciji Innsbruck Alpine Trailrun Festival, powered by Inov8.

Poslednjih godina trail trčanje je u velikoj ekspanziji i skoro sva veća alpska mesta su prolećno/letnju turističku ponudu počela da upotpunjuju organizacijom trail trka. U to se uključio i Innsbruck u kome se krajem aprila održava pet trka različitih distanci u okviru Innsbruck Alpine Trailrun Festivala koji sponzoriše sjajni britanski proizvođač trail opreme, Inov8 (pisac ovih redova je inače veliki fan ovog brenda, a njihove patike i garderoba testirani su na brojnim ultra maratonima i treninzima i pojam su udobnosti i kvaliteta).

Kao što je pomenuto, Festival obuhvata pet trka različitih distanci – najkraća je duga 15km i predviđena je prevashodno za početnike u trail trčanju, dok najduža varijanta iznosi 85 km i podrazumeva malo veće iskustvo i sjajnu fizičku spremu. Pored njih tu su i tri srednje varijante od 25, 42 i 65 km. I visinska razlika varira naravno u zavisnosti od trke pa je tako najmanja kod trke od 15 km i iznosi 400 m, dok kod najduže trke od 85 km treba popeti čak 3,600 m nadmorske visine. Duže varijante boduju se za najprestižnije trke u svetu trail trčanja – Ultra Trail du Mont Blanc u Chamonixu.

Kako je jedna polovina tandema Skijanje.com na ovom putovanju početnik u trail trčanju, prijavili smo se za najkraću varijantu, trku od 15 km koja je počinjala u gradiću Hall u Tirolu sa ciljem u centru starog grada u Innsbrucku. Malo smo se pribojavali vremenskih prilika pošto nas je Austrija dočekala u zimskom ruhu uz oko metar snega koji je napadao prethodnih dana u višim planinskim predelima. I organizatori su imali dosta problema u pripremi takmičenja, pa su trase trka morale donekle da budu promenjene zbog opasnosti od lavina, a najduža trka na 85 km je prinudno skraćena.

Za razliku od ostalih trka koje su počinjale u subotu, 29. aprila ujutru, mi smo startovali popodne. Vreme je predivno i idealno za trčanje pred start, sunce sija, a nije vruće. Krećemo polako iz Halla i napredujemo ka obližnjim brdima preko kojih ćemo se spustiti u Innsbruck. Uživamo u prirodi na svakom koraku, idemo polako i za svoju dušu i ne vodimo računa o plasmanu i brzini kojom se krećemo. Dok trčim, pada mi na pamet kako često na planinskim trkama predjem desetine kilometara, a uopšte ne vidim gde sam došla u stalnoj jurnjavi od markacije do markacije i gledanju u sat i prolazno vreme. Sad je potpuno obrnuto jer trčimo lagano, sasvim je dovoljno vremena za razgledanje i fotografisanje. Uživam i prisećam se zašto sam krenula da se bavim ovim sportom.

Posle nepuna dva sata trčkaranja iznad Innsbrucka spuštamo se u grad i ubrzo prolazimo kroz cilj u centru starog grada. Stavljaju nam finišerske medalje oko vrata i krećemo pravo na pivo koje nikad nema bolji ukus nego posle ovakvih stvari. U cilju je gomila ljudi, tu je i velika bina na kojoj se održava celodnevni program, atmosfera je vesela.

Organizacija trke je jako dobra, sve je na vrlo profesionalnom nivou. Oko cilja je napravljeno malo trkačko selo gde se nalaze pultovi za informacije, ostavljanje stvari, šatori za presvlačenje, jelo i piće, tuševi itd. Tu je i nekoliko šatora proizvođača trail opreme, a izbor je stvarno sjajan. Svi koji su ime u ovom sportu imaju svoje štandove sa modelima iz najnovijih kolekcija. Tu su Salomon, Inov8, Scott, Dynafit, La Sportiva i mnogi drugi. Osećam se kao dete u prodavnici čokolade. Velika većina ih je donela najbolje modele trail patika na testiranje tako da svako može da ih proba i istrči malo u modelu koji ga zanima. Naravno, da ne odolevamo iskušenju i odlazimo odatle sa nekoliko novih drangulija. Šta da se radi, ne nailazi se svaki dan na takvu ponudu ove, pomalo specifične opreme na jednom mestu.

Sve u svemu, Innsbruck Alpine Trailrun Festival se pokazao kao odlična ideja. Grad Innsbruck je sam za sebe već vredan posete, a trail trčanje i skijanje su dodatni bonus. Odlično smo se proveli i istinski uživali u ovoj odlično organizovanoj trci. Zahvaljujemo se organizatorima na pozivu da učestvujemo.

]]>
Mon, 22 May 2017 08:05:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1633/innsbruck-alpine-trailrun-festival-powered-by-inov8-%E2%80%93-reportaza.html
Prolećno skijanje na glečerima Hintertux i Stubai http://skijanje.com/blog/skijalista/1632/prolecno-skijanje-na-glecerima-hintertux-i-stubai.html Kao i mnogo puta do sada prvomajske praznike proveli smo na snegu. ]]>

Kako se približavao 1. maj počeli su planovi gde ga provesti i kako iskoristiti produženi vikend. Ove godine su praznici pali idealno u ponedeljak i utorak pa smo spajanjem sa vikendom dobili 4 dana i idealnu priliku za prolećno skijanje. Kao i do sada kada bismo skijali u ovo doba godine izbor je pao na Austriju jer je najbliža, a uslovi na glečerima su i dalje više nego dobri. Samo treba još odlučiti gde i krenuti na put.

Plan je brzo napravljen – za bazu biramo Innsbruck oko koga se u krugu od 100 km nalazi pet skijaških glečera - Hintertux, Soelden, Pitztal, Stubai i Kaunertal, od kojih smo na prva dva već skijali ranije. Odlučujemo se za Stubai i ponovo Hintertux, koji obično pruža fenomenalne uslove u ovo doba godine i proverena je varijanta. Pitztal i Kaunertal će ipak morati da sačekaju sledeći put. Imamo samo dva dana za skijanje pošto planiramo da jedan dan provedemo u Innsbrucku i učestvujemo na trci u trail trčanju koja se tamo održava.

Posle dugog iščekivanja konačno krećemo na put. Stižemo u Austriju, a tamo nas dočekuje prava zima i to ne samo na skijalištima nego maltene u celoj zemlji. Pada sneg usput, a već je palo skoro metar prethodnih dana na glečerima. Kao i obično želeli smo da budemo spremni na sve uslove pa smo poneli i skije za stazu i one za freeride. Potajno se nadamo da ćemo biti u prilici da koristimo ove druge i da je ostalo neko parče netaknutog snežnog prekrivača. Nade nam ubzo raspršuju drugari koji su već stigli na Tux dan ranije. Kažu da je bukvalno sve izvozano i da nema ni metra preostalog celca za freeride. Pitamo se da li je to moguće s obzirom da je velika količina novog snega pala maltene dan pre toga.

Stižemo narednog jutra na Hintertux i potvrđuje se priča naših prijatelja. Ne sekiramo se previše jer je ambijent predivan, sve je belo i izgleda kao da je sredina zime a ne početak maja. Staze su malo razrovane jer ratraci nisu uspeli u tako kratkom roku da sabiju veliku količinu novog snega. Sneg je idealan, suv i pršti pod skijama pošto je temperatura u minusu iako sija sunce. Skijanje na Tuxu retko kad razočara pa je tako bilo i ovaj put. Posle nekoliko sati uživanja završavamo skijanje u modernom restoranu Tuxer Fernerhaus na 2,600 metara i polako silazimo sa glečera.

Nakon dva dana u Innsbrucku, selimo se u obližnji Neustift im Stubaital koji je oko dvadesetak kilometara udaljen od podnožja glečera Stubai. Smeštamo se u apartman i gledamo prognozu za sutra – nije idealna – oblačno i padavine, ali deluje da će prvi deo dana biti koliko toliko ok.

Sutradan ustajemo rano i žurimo na glečer kako bismo što više iskoristili sunčano jutro. Prvi kontakt sa glečerom obećava i deluje da ćemo se na vrh skijališta izvući u rekordnom roku. U podnožju nas čeka veliki parking koji može da primi nekoliko stotina vozila i jedna od najmodernijih gondola koje smo ikad videli. Nova Eisgratbahn gondola je puštena u rad u oktobru 2016. godine i koštala je neverovatnih 64 miliona evra. Od doline do izlazne stanice na 2,900 m nadmorske visine stiže za samo 12 minuta.

Iz luksuzne kabine Eisgrata razgledamo oko sebe dok se penjemo. Prostranstvo je nepregledno, Stubai izgleda stvarno impozantno. Uopšte ne liči na glečer, s obzirom na veličinu pre bi se reklo da je u pitanju regularno skijalište. Stubai je inače najveći skijaški glečer u Austriji.

Staze se prostiru u svim pravcima, a između njih se nalazi ogromna količina terena za freeride koji je lako dostupan sa sistema ski liftova. Staze se u principu dobro uređuju, mada su bile malo razrovane kada smo skijali iz istih razloga kao i na Tuxu, zbog velike količine novonapadalog snega.

Infrastruktura žica i objekata na glečeru je stvarno odlična. Pored moderne Eisgrat gondole, i ostali liftovi su moderni i brzi. Tu je i nekoliko odličnih restorana, kafića i Intersport prodavnica. Posebno je impresivna izlazna stanica gondole Eisgrat gde se nalaze veliki samouslužni i a la carte restoran, kafić, ski depozit, i drugi sadržaji koji su na raspolaganju skijašima.

Vreme je ubrzo počelo da se kvari baš kako je prognoza i najavila. Za par sunčanih sati koliko smo proveli na glečeru, Stubai se pokazao kao pravo otkrovenje i sigurno ćemo ga posetiti ponovo.

Sve u svemu, prvomajski praznici u Austriji ponovo su se pokazali kao odličan izbor. Uslovi za skijanje su bili odlični, a i sam osećaj boravka na snegu u vreme kada kod nas polako pristiže leto je neprocenjiv. Zato i volimo odlazak na austrijske glečere na proleće i držimo se te tradicije iz godine u godinu.

Hintertux glečer

Stubai glečer

]]>
Sat, 13 May 2017 01:25:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1632/prolecno-skijanje-na-glecerima-hintertux-i-stubai.html