skijanje.com :: Blog http://skijanje.com/blog/rss.html Članci, recenzije, reportaže i saveti o skijanju, skijalištima, ski opremi i takmičenjima. sr http://skijanje.com/img/logo.png skijanje.com :: Blog http://skijanje.com/blog/rss.html JUT - Nezaboravna trail avantura na olimpijskoj lepotici http://skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1746/jut---nezaboravna-trail-avantura-na-olimpijskoj-lepotici.html Četvrto izdanje najpoznatije trail trke u BiH održava se krajem jula na Jahorini. Već sam bila pre dve godine, ali idem opet! ]]>

Jahorina Ultra-Trail, najveće i najpoznatije trail takmičenje u BiH, održaće se ponovo ove godine u periodu od 27-29. jula na stazama koje povezuju Jahorinu s Ravnom planinom, Romanijom i Trebevićem.

Takmičari će moći da biraju između 4 distance u skladu sa stepenom fizičke spreme i željom za ispitivanjem sopstvenih mogućnosti.

Najkraća trka je Mini, duga 14km, idealna za brze trkače ili početnike u trail trčanju. Staza je kružna i vodi preko vrha Ogorjelica, a start i cilj su ispred hotela Bistrica na Jahorini. Sledeća distanca je Midi, duga 34 km, možda i najatraktivnija JUT trka jer na najbolji način oslikava moto manifestacije o povezivanju gradova i planina. Startuje na legendarnoj sarajevskoj Baščaršiji, vodi preko Darive, Jarčedola, Apelovog puta, bob staze, grebena i vrha Trebevića sve do cilja na Jahorini.

Maxi trka je već solidan zalogaj za svakog trail trkača, ali i idealna prilika za sve one koji po prvi put žele da se oprobaju na ultraškoj distanci. Dugačka 69 km, to je kružna ruta koja prelazi preko tri planine (Jahorina, Ravna planina i Trebević) i povezuje tri olimpijska lokaliteta (ski staza Prača, bijatlonska staza na Dvorištima i bob staza na Trebeviću).

Za najozbiljnije ultraše, ekipa JUT-a je spremila Ultra Trail varijantu dugačku 104 km koja je takođe kružna i povezuje četiri planine Sarajevsko-romanijske regije: Jahorinu, Ravnu planinu, Romaniju i Trebević. Kao posebnu poslasticu, trkače na ovoj stazi očekuje via feratta koja otkriva čuda i lepote Romanije.

Iako ne postoji dugo, Jahorina Ultra-Trail je već postala prepoznatljiva manifestacija u svetu trail trčanja u regionu, a i šire. Jahorinci su pioniri organizovanog bavljenja ovim vidom trčanja u BiH, a za njima su krenuli i ostali pa danas imamo nekoliko atraktivnih trail takmičenja u ovoj zemlji kao što su Vučko trail, Kozara, Skakavac, Čvrsnica...Sigurno će ih biti još, što je sjajno jer je BiH izmišljena lokacija za ovaj vid aktivnosti u prirodi.

I sam JUT postaje sve bolji iz godine u godinu, a tome su svakako doprineli neumorni organizatori (na čelu sa direktorkom trke Sanjom Kavaz) koji rade fantastičan posao. Jedna od novosti u odnosu na prethodna izdanja je i proširenje trkačkih startnih paketa, pa će tako trkači od organizatora na poklon dobiti vaučere za panoramsko razgledanje Jahorine, vožnju zip-lineom na Ravnoj planini, alpine roller coasterom Sunnyland i žičarom koja kreće iz Sarajeva i vozi do Trebevića. To će biti idealna prilika da trkači iz vazduha razgledaju prelepe predele kojima će tog vikenda trčati.

Dobar glas se daleko čuje, pa se tako broj učesnika JUT-a povećava svake godine, a organizatori se nadaju da će se približiti broju od 600 trkača koliko je postavljeno kao ovogodišnji limit.

U lepote Jahorine i okoline i fenomenalnu atmosferu na JUT-u imala sam i lično priliku da se uverim pre dve godine kada sam trčala Midi trku. Trasa je od tada neznatno promenjena, a trka je dodatno dobila na atraktivnosti pomeranjem starta na sarajevsku Baščaršiju. Ono što posebno pamtim je Trebević, pomalo nepravedno zapostavljen i večito u senci mnogo poznatije komšinice Jahorine. Uspon uz njegove strme padine, trčanje po grebenu i pogled na Sarajevo, kao i prolazak kroz olimpijsku bob stazu, zaštitni su znak ove trke i nešto što takmičarima večno ostaje u sećanju. Meni svakako jeste. Verovatno taj trenutak i najbolje pamtim od cele trke - u svom tom divljem zelenilu odjednom utrčavamo u betonsku konstrukciju olimpijskog boba koja je cela prekrivena šarenim grafitima. Znam da sam tada pomislila – kakvo potpuno nadrealno mesto. Posle sam negde pročitala kako je upravo ta lokacija izabrana za jedno od 10 najfascinantnijih napuštenih mesta na svetu.

Sećam se takođe i kako sam htela da ispustim dušu po vrućini penjući 1000m visinske razlike po Trebeviću i pitala se šta mi je to u životu trebalo. I onda izađem na greben, pogled puca na sve strane i pomislim kako nigde radije u tom trenutku ne bih bila. To i jeste jedna od lepota trail trčanja – od očaja do sjaja u svega nekoliko minuta.

Ljubazni volonteri su takođe nešto po čemu je JUT poznat pa tako dobro pamtim  i hladnu lubenicu koju su mi ponudili na jednoj od kontrolnih tačaka i koja je po tom vrelom letnjem danu bila nešto najukusnije na svetu. Sećam se i kako su mi sa puno brige previli krvavo koleno, koje sam prethodno nespretno razbila zevajući u trebevićko zelenilo i kako smo se smejali da je dobro što ne trčim drumske trke jer ne znam da se krećem po ravnom. Od cele divlje prirode, livada, šuma, potoka, stena itd. ja sam uspela da se groteskno prospem na asfaltiranoj deonici dugoj par stotina metara.

Sve u svemu, sećam se mnogo toga lepog sa JUT-a 2016. i vraćam se opet. Ove godine ću se ponovo naći na startu Midi-ja, iako me je kopkala Maxi trasa. Dugo sam se dvoumila, ali zgusnut letnji raspored i neophodnost oporavka između trka su prelomili u korist Midi distance. Iako sam već bila, ne sumnjam da ću uživati kao da je prvi put.

Tako da ako volite netaknutu prirodu i nove izazove, ako ste početnik u trail trčanju ili već iskusni ultraš, dođite na JUT i nećete se pokajati. Dođite i zaljubite se u Trebević ili neko drugo mesto koje će samo vama iz nekog razloga ostati u posebnom sećanju. Ili prosto ako volite ćevape, burek ili baklave, treba sve te sarajevske đakonije negde potrošiti. Vidimo se na Jahorini!

]]>
Wed, 7 Mar 2018 21:05:00 +0100 Takmičenja http://skijanje.com/blog/ski-takmicenja/1746/jut---nezaboravna-trail-avantura-na-olimpijskoj-lepotici.html
Head WC Rebels i.SL 2017/18 recenzija http://skijanje.com/blog/ski-oprema/1692/head-wc-rebels-i.sl-201718-recenzija.html Headova slalomska perjanica za napredne skijaše koji preferiraju kratke i srednje zavoje na tvrdim, uređenim stazama. ]]>

 

Testirana dužina Geometrija Ustupio na testiranje
165 cm 125-68-109 / 12,2

Markoni Sport, Tadeuša Košćuška 63, 11000 Beograd, Srbija, info@markonisport.sr

Headova perjanica, bar kada je u pitanju Worldcup Rebels serija, i.SL je drugi po "jačini" komercijalni model slalomskih skija austrijskog proizvođača. U pitanju je skija koja je vrlo popularna na ovim prostorima i izbor je mnogih skijaša koji preferiraju skijanje po tvrdim, uređenim stazama.

Head je popularnost svojih skija stekao ne samo zahvaljujući sjajnim rezultatima u Svetskom kupu, već i odličnim kvalitetom i performansama svojih modela. Konstantne i pomalo tradicionalne karakteristike su ono što prati većinu skija ovog proizvođača. Jednostavno, kod Heada nema mnogo iznenađenja (u pozitivnom smislu). Ono što se očekuje od određenog modela to se uglavnom i dobije.

Takva je situacija i sa Worldcup Rebels i.SL skijama. Izuzetno izbalansiran model koji vam daje odlične performanse u kratkim i srednjim zavojima na tvrdim, uređenim stazama, ali ne i na uštrb lakoće vodjena skije i njenog odličnog odziva.

Konstrukacija i tehnologije

Kada su u pitanju konstrukcija skije i primenjene tehnologije, ovde nema mnogo iznenađenja i promena u odnosu na prošlogodišnji model. Pored već proverene KERS tehnologije, ponovo je korišćen najlakši i najčvršći materijal na svetu - Grafin. Grafin omogućava veću torzionu tvrdoću skije sa jedne strane, ali u isto vreme čini skiju lakšom što doprinosi boljem odzivu i vođenju skije. Njegova upotreba omogućila je i bolju distribuciju materijala duž skije. Konkretno, korišćenjem Grafina, skija je nešto tanja u srednjem delu ispod veza, dok je nešto više materijala distribuirano u vrh i rep skije. To daje skiji bolji balans i veći kontakt sa snegom što prouzrokuje bolju kontrolu i stabilnost u zavojima. Naravno, tu je i Worldcup Sandwich Cap konstrukcija za preciznost i agilnost skije.

Ponašanje skije

Skiju smo testirali na Zermatt glečeru tokom avgusta meseca. Uslovi su varirali od tvrde, zaleđene staze u jutarnjim časovima, pa do mekanog i raskvašenog snega na kraju dana. Nije nam trebalo puno vremena kako bismo se privikli na skiju i našli balans.

Prvi utisak koji nas je iznenadio je težina skije. Nije preteška s obzirom da je reč o race modelu, čak bi rekli da spada u lakše modele u ovj kategoriji. Drugi pozitivan utisak je vodljivost ove skije. Iako dosta tvrda, skija se lako vozi, moguće je veoma lako i brzo prebacivanje težine sa kantne na kantnu u zavoju i to i pri manjim brzinama. Naravno, skija traži odličnu modernu tehniku i da je stalno na kantnama, što je i normalno za ovu klasu.

Ovogodišnji model deluje za nijansu tvrđe u poređenju sa prošlogodišnjim, zbog nešto promenjene i tvrđe ploče. Skija "na nogama" deluje lako, verovatno i zahvaljujući Grafin materijalu. Drveno jezgro i worldcup sendvič cap konstrukcija omogućavaju odličan osećaj na snegu kao i dobro držanje kantni. Ovo je skija koja vam daje osećaj stabilnosti, sigurnosti i samopouzdanja u kratkim i srednjim zavojima, što je i očekivano obzirom na geometriju i radijus skije.

Solidna za slalomsku skiju u mekanom i razrovanom snegu, ali ipak pretvrda za vožnju po hupserima i u dubokom snegu.

Možda energija i agilnost kod započinjanja zavoja nisu na najvišem nivou kao kod nekih konkurentskih modela drugih proizvođača, ali balans i konstantne performanse su ono što definitivno krasi Head WC Rebels i.SL skije. Skije za napredne skijaše (koji poseduju tehniku i fizičku spremnost) koji preferiraju kratke i srednje zavoje na tvrdim, uređenim stazama. Naravno, pre kupovine obavezno probati skiju.

]]>
Sat, 9 Dec 2017 14:25:00 +0100 Ski Oprema http://skijanje.com/blog/ski-oprema/1692/head-wc-rebels-i.sl-201718-recenzija.html
Kako odabrati prave ski naočare? http://skijanje.com/blog/ski-oprema/242/kako-odabrati-prave-ski-naocare.html Skijanje.com vam pomaže da odaberete pravi model i otkriva na šta da obratite pažnju prilikom kupovine. ]]>

Sigurno ste pročitali nekoliko članaka o tome kako izabrati skije ili pancerice, ali možda niti jedan o tome na šta obratiti pažnju kada kupujete skijaške naočare. Skijanje.com će pokušati da vam olakša izbor jer je ovaj deo opreme pomalo i zapostavljen, a verujte, bez kvalitetnih naočara skijanje ponekad može da se pretvori u noćnu moru. Nema sumnje, one predstavljaju neophodni deo opreme svakog ko je odlučio da stane na skije ili bord.

Zašto su naočare neophodne?

  • Na višim nadmorskim visinama atmosfera propušta više UV zraka, koji mogu da budu veoma opasni
  • Sunčeva svetlost je zbog snežne refleksije mnogo intezivnija i jača
  • Vetar može da izazove suze u vašim očima i da vam pomuti vid
  • Grančice od drveća mogu da vas povrede kada skijate kroz šumu
  • U uslovima snežnih padavina skijanje bez naočara je gotovo nemoguće
  • Kada je magla, određena stakla mogu da poboljšaju vidljivost

Stakla i ventilacija

U ovome leži najveća razlika između osnovnih modela naočara, koje su prilično jeftine i mogu da se kupe za dvadesetak evra, i onih čija je cena i deset puta veća.

Oblik stakala

Postoje dva osnovna oblika stakala – ravna i sferna.

RAVNA – Savijaju se oko vaših očiju i lica, ali ako pogledamo vertikalno (između nosa i čela), ona nisu zakrivljena. Naočare s ravnim staklom su jeftinije, služiće svrsi, ali takva stakla propuštaju više jakog svetla i smanjuju periferni vid.

SFERNA – Zaobljena su vodoravno i vertikalno. Ovakva stakla omogućuju bolji periferni vid, manje distorzije i zaslepljenosti, ali su skuplja.

Dupla stakla

Primena duplih stakala nije nikakva novost i ona se koriste neposredno nakon otkrića da magle mnogo manje od jednog stakla. Ako je prostor između njih dobro hermetički zatvoren, stvorena je termalna barijera koja ne dozvoljava direktan uticaj toplog i hladnog vazduha na stakla.

Kako izbeći maglenje?

Kada se topli vazduh (koji je iniciran tempereturom vašeg tela) sudari sa spoljašnjim, dolazi do kondenzacije i na staklima se stvara magla. Nove generacije skijaških naočara primenjuju nekoliko tehnologija, kako do ovoga ne bi došlo.

Sloj protiv magle - Naočare iz grupe srednjeg kvaliteta, pa do vrhunskih modela, imaju stakla kojima je u finalnoj obradi nanešena specijalna površina koja dodatno sprečava maglenje.

Ventilacija - Na gornjoj i donjoj strani naočara primetićete otvore (uglavnom prekrivene sunđerom), koji takođe sprečavaju kondenzaciju. Veći otvori su funkcionalniji, ali tada postoji rizik da vam u ekstrermnim klimatskim uslovima bude isuviše hladno.

Ventilatori - Verovali ili ne, neki top modeli imaju ugrađene male ventilatore na baterije koji potpuno eliminišu vlagu i maglu. Pomoću malog prekidača regulišete njihov rad.

Savet - Ako ne nosite kacigu (a mi mislimo da je neohodno da je imate), ne stavljajte vaše naočare na vrh glave. Isijavanje toplote iz tela i kape ide pravo u naočare koje tada magle.

UV zaštita

Postoje tri vrste UV zračenja – UVA, UVB i UVC. Naočare koje su deklarisane kao 100% UV zaštita, eliminišu sve tri. Srećom, takva protekcija je postala standard gotovo svih naočara koje kupujete u renomiranim prodavnicama. To je dobro jer previše sunca i UV zračenja može da dovede do oštećenja i zamora očiju, pa čak i pojave katarakte. Zapamtite, čak i kada je oblačno, UV zraci se odbijaju od snega.

Koju boju stakala odabrati?

Boja stakala služi za filtriranje i ističe određene boje vašeg vida. Naočare se danas proizvode sa širokom paletom raznih stakala. Neki modeli imaju ugrađena fotohromatska stakla, koja se sama prilagođavaju količini svetlosti, a ima i onih uz koje dobijate različita stakla koja sami možete da menjate. Količina svetlosti koja kroz stakla dolazi do vašeg oka zove se vidljiva transmisija svetlosti (VTS).

  • svetlija stakla imaju veći VTS i procenat svetlosti koji prodire je veći
  • tamnija stakla imaju niži VTS jer manje svetlosti stiže do vašeg oka

 

Postoje i tri vrste stakala koja takođe imaju funkciju da vas zaštite od preveike količine UV zračenja.

Sa efektom ogledala – spoljnje staklo je celo ili parcijalno urađeno tako da reflektuje određenu količinu svetlosti (od 10 do 50 % više od običnih).

Polarizujuća – takvi filteri redukuju odsjaj sunca na snegu ili vodi. Neki proizvođači, poput Smitha i Bollea, ugrađuju sloj filtera između dva dva tanka sloja stakala. Oakley koristi drugačiji metod, u kojem koristi tečni filter u kombinaciji sa materijalom od kojeg se izrađuju stakla.

Fotohromatska - kod nas se često kaže „foto-grej“. Ova stakla automatski određuju nivo zatamnjenosti, zavisno od jačine svetlosti, a posebno od UV zračenja. Na suncu naočare propuštaju najmanje svetlosti, dok su u zatvorenom prostoru, potpuno svetle.

Veličina i prilagođavanje

Naočare se za mlađe skijaše i bordere generalno proizvode u istoj veličini za oba pola. Međutim, za odrasle postoje modeli za žene i muškarce u različitim veličinama. Prilikom kupovine treba da obratite pažnju da li naočare odgovaraju vašem licu.

Većina okvira je izrađena od poliuretana, koji omogućava veliku savitljivost. Mekaniji su bolji kod niskih temperatura, a u svakoj deklaraciji ili opisu modela na internetu možete da pronađete i indeks savitljivosti.

Na šta još obratiti pažnju?

Kaciga - Danas su skoro sve ski naočare kompatibilne sa kacigama, ali nije loše prilikom kupovine poneti svoju kacigu i na licu mesta isprobati.

Traka za zatezanje - Uverite se da li je traka na naočarima dovoljno fleksibilna i da li može pravilno da se zategne oko vaše glave i kacige. Neki skuplji modeli naočara imaju podešavanja sa obe strane, dok pojedini dečiji uopšte nemaju sistem za prilagođavanje. Šire trake su uglavnom udobnije i sigurnije.

Sunđer - Sloj sunđera koji naleže na lice mora da bude dovoljno debeo da bi nošenje naočara bilo udobno, da je dobar izolator kako ne bi došlo do stvaranja magle.

Periferni vid - Generalno, sferna stakla omogućavaju bolji periferni vid od ravnih. Nešto veće naočare takođe pružaju mogućnost da vam je vidno polje šire. Idelno je da ono bude oko 180 stepeni.

Ski i naočare za vid - Ako nosite naočare za vid, potrebno je da izaberete model ski naočara koje su posebno dizajnirane. One obično imaju oznaku OTG (Over the Glass) i veće su od običnih kako ne bi vršile pritisak na vaše naočare za vid. 

Kako izbeći ogrebotine?

Ski naočare su prilično otporne na oštećenja, a, logično, stakla ipak zahtevaju određenu opreznost i negu.

  1. Najbolje je da kupite naočare sa staklima koja imaju sloj protiv ogrebotina.
  2. Uvek ih čuvajte u mekoj futroli koju obično dobijete uz naočare.
  3. Nikada ih ne odlažite na tvrdu podlogu staklom prema dole.
  4. Nemojte da ih sušite na radijatoru ili bilo kom izvoru toplote.
  5. Ne ostavljajte ih predugo na jakom suncu.

Ogrebotine koje nastanu prilikom korišćenja ne podležu garanciji, ali neki proizvođači omogućuju da kupite samo stakla za vaš model.

Čišćenje

Najpre pročitajte uputstvo jer neka sredstva za čišćenje mogu da upropaste stakla. Koristite preporučeno sredstvo za čišćenje i veoma meku krpu. Imajte na umu da papir i rukavice mogu da naprave manje ogrebotine. Ne dodirujte stakla prstima.

Kako ih nositi van staze?

Kada završite sa skijanjem najbolje je da naočare stavite u džep vaše jakne kako bi one ostale suve i bile ponovo spremne za korišćenje. Najbolje je da to bude spoljni džep jer u unutrašnjem zbog toplote tela mogu da zamagle. Proverite da u džepu nema tvrdih predmeta koji mogu da ih oštete. Najbolje je da ih stavite u mekanu futrolu.

Danas većina renomiranih proizvođača u svojoj paleti ima modele koji će sigurno zadovoljiti vaše potrebe. Kao i kod ostale opreme i ovde važi pravilo da su skuplji modeli kvalitetniji, ali ponekad je moguće pronaći dobar kompromis između cene i kvaliteta. Posebno na rasprodajama van sezone.

]]>
Thu, 30 Nov 2017 01:21:00 +0100 Ski Oprema http://skijanje.com/blog/ski-oprema/242/kako-odabrati-prave-ski-naocare.html
Kako prepoznati rizik od lavine http://skijanje.com/blog/freeski/1160/kako-prepoznati-rizik-od-lavine.html Zanimljiv prikaz faktora po kojima možemo prepoznati delove zemljišta koja su sklonija proklizavanju snega. ]]>

Svake godine na hiljade skijaša i bordera širom sveta pogodi lavina, a za oko 200 njih taj susret sa ogromnomm masom snega ima fatalne posledice. Popularnost off-piste skijanja i bordovanja sve je veća, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Zato rizik od lavina raste iz godine u godinu.

Jedan od glavnih uzroka zbog koga ljubitelji zimskih sportova dolaze u kontakt sa lavinama je nedovoljna informisanost šta određene pojave na planini mogu da znače. Magazin Outside donosi zanimljivu priču o tome kako prepoznati potenijalno riskantne delove terena i na šta obratiti pažnju kada su u pitanju vetar, sunce i temperaturu, jer ovi faktori imaju i veliki uticaj na snežne površine.

1. Snežni nanosi

Vetar na vrhovima može da pomeri ogromne količine snega i stvori veoma opasnu gomilu, ovo se posebno odnosi na one delove snežnog pokrivača koje vetar na pojedinim mestima nanosi godinama.

2. „Kape“ od snega

 „Kape“ od snega na samim vrhovima jasno pokazuju preovlađujući pravac duvanja vetra. Na padini ispod “kape“ često ćete pronaći kohezivni sloj snega nanet vetrom. Jak vetar ili povišena temperatura može da dovede do toga da se „kapa“ otkine s vrha i prouzrokuje lavinu.

3. Skijanje po ivicama

Krajevi velikih stena, litice i velike strmine ponekad su veoma slabi i lako se odvaljuju. Zato skijanje njihovim ivicama nije baš najbolja ideja, posebno ako se vidi da je područje rizično.

4. Najčešći uzročnik je čovek

Najveći broj lavina izazivate upravo vi, poštovani čitaoci. Preko 90 odsto lavina izazvano je težinom onoga ko je na udaru snežne mase ili težinom nekog iz njegovog okruženja. 

5. Uticaj sunca

Sunce često utiče na konsolidaciju, stabilnost i čvrstinu snežnih površina, ali postoji i veoma negativan uticaj sunca, a to je stvaranje takozvanih snežnih kora, čijim otkidanjem veoma lako može da se izazive lavina.

6. Snežni kristali

Takozvane kristalne površine koje nastaju u hladnim i vedrim noćima su veoma nestabilne, jer ti kristali sneg čine rastresitijim, pa koliko god kore izgledale lepo i privlačno, znajte da je to mesto sa kojeg sneg može lako da krene niz strminu. 

7. Sigurnosne zone

Pre nego počnete da se spuštate terenom za koji sumnjaate da je rizičan, uočite potencijalne sigurne zone. Članovi grupe ne treba da se spuštaju svi zajedno, već da jedan obavezno posmatra ostale sa tog sigurnog metsa, kao što je neko uzvišenje, nekoliko zgusnutih stabala ili blaga padina na kojoj nema opasnosti od lavine.

8. Ugao

Prema istraživanjima lavine se najčešće dešavaju na terenu pod nagibom od 38 stepeni. Zapravo, najrizičnijee su strmine u rasponu od 35 do 45 stepeni. Na padinama s nagibom ispod 30 stepeni sneg veoma retko proklizava.

9. Mala pokreće veliku

Mala pločasta lavina sama po sebi nije opasna, ali može da bude okidač za pokretanje veće gomile snega. Zato ne shvatajte olako malo proklizavanje snega jer ono može da izazove lavinu.

10. Zamke na terenu

Ovde se radi po pojedinim delovima zemljišta koji mogu da pogoršaju posledice ukoliko neko bude zahvaćen lavinom. Konkavni delovi, takozvani „slivnici“ veoma su nezgodni jer se sneg na tom mesto gomila u većim količinama i obično dolazi do dubljeg zatrpavanja ljudi. Takođe, takvim kanalima prolazi i hladna voda koja izaziva hipotermiju.  

11. Malo drveće

Ukoliko na strmini primetite malo drveće koje ima izraženije grane niz padinu, to je verovatno znak da se radi o površini koja je veoma podožna prokizavanju snega.

12. Putevi

Ako dođe do odrona snega na neki od puteva, to je dodatna otežavajuća okolnost jer će otežati dolazak spasilačkim ekipama.

13.  Konveksne strmine

Strmine konveksnog oblika doprinose da sneg ima nešto drugačija svojstva nego na ravnim kosim površinama. Gravitacija čini svoje i konveksne padine su sklonije lavinama. 

14. Konkavne strmine

Za razliku od konveksnih, konkavne strmine imaju dračiji uticaj na snežnu površinu i čine je stabilnijom, pa je spuštanje takvim terenom sigurnije.

15. Ustaljene trase

Prilikom uspona najbolje je koristiti ustaljene trase, pa se treba kretati putem kojim je već neko prošao. Ukoliko to ne možete, pre nego što počnete uspon, procenite koja putanja ima najmanje rizičnih delova.

Foto: Bryan Christie Design

]]>
Sat, 25 Nov 2017 07:57:00 +0100 Freeski http://skijanje.com/blog/freeski/1160/kako-prepoznati-rizik-od-lavine.html
Haute Route – Najpoznatija ski tura na svetu http://skijanje.com/blog/freeski/90/haute-route-%E2%80%93-najpoznatija-ski-tura-na-svetu.html 180 kilometara duga tura koja povezuje dve prestonice skijanja i alpinizma, Chamonix u Francuskoj i Zermatt u Švajcarskoj. ]]>

Koncept skijaškog odmora i samo skijanje doživeli su značajne promene u poslednjih nekoliko decenija.  Gužve na stazama u poznatim ski centrima, čekanje u redovima na ski liftovima i u planinskim restoranima postali su uobičajena stvar. Zaljubljenici u neuređene terene se takmiče da prvi stignu do netaknutog snega i ta trka postaje sve stresnija. Skijanje je i dalje zabavno, ali sve manje ima veze sa uživanjem u planinskom miru i boravkom u divljini.

Zbog svega navedenog, sve veći broj skijaša avanturista se okreće turno skijanju. Turno skije se po izvesnim detaljima razlikuju u odnosu na klasične, pre svega po sintetičkim „kožama“ koje se lepe na donji deo skije kako bi omogućile kretanje uzbrdo bez proklizavanja. Ove skije su dosta lakše u odnosu na obične, zadnji deo veza može da se podigne, a sve to u cilju olakšanog kretanja po ravnom i uzbrdo. Pri spuštanju, turno skije se ponašaju kao i svake druge, klasične skije.

Uz mogućnost neometanog kretanja uzbrdo i nizbrdo nestaje potreba za ski liftovima tako da turno skijaši mogu da se upute gde god žele. Međutim, od prvog koraka koji naprave na ovim skijama, oni počinju da slušaju priče o jednoj legendarnoj ski turi, najpoznatijoj od svih. Haute Route, prvi put uspešno izvedena na skijama 1911. godine, povezuje dva mitska mesta, dve prestonice skijanja i alpinizma, Chamonix u Francuskoj i Zermatt u Švajcarskoj. Ona počinje u senci najvišeg vrha Evrope Mont Blanc-a, a završava se na obroncima najupečatljivijeg i najslikanijeg evropskog vrha, čuvenog Matterhorna.

180 km dugu turu kroz najimpresivniji deo Alpa moguće je preći na nekoliko načina, tako da Haute Route obuhvata više lakših i težih varijanti. Za bilo koju od njih potrebna je izuzetna fizička i psihička izdržljivost, kao i izvesno iskustvo i poznavanje skijanja i ponašanja u planini van uređenih skijaških terena.  Koliko je Haute Route ozbiljan izazov govori i podatak da samo polovina od ukupnog broja ljudi koji je započne uspe da je završi. Za vreme šestodnevnog putovanja kroz belu nedođiju, skijaši posle višečasovnog pešačenja i skijanja noće u planinarskim domovima smeštenim na najneverovatnijim lokacijama, na visinama od preko 3,000 metara. Mesto u ovim domovima mora se rezervisati nedeljama unapred jer je prostora malo, a posetilaca mnogo. Ukoliko putnik odustane od noćenja u domu, rezervacija se mora otkazati jer će domaćini pomisliti da se skijašu ili planinaru nešto dogodilo, pa će za njim organizovati potragu.

Sama skijaška tura traje šest dana, međutim, skijaši obično u Chamonix dolaze tri dana ranije radi aklimatizacije i prolaska obuke sa vodičima. Da bi se uopšte krenulo na Haute Route potrebne su povoljne vremenske prilike i dobri snežni uslovi. Zbog toga većina grupa kreće u ovu pustolovinu u drugoj polovini marta i tokom aprila. Zbog ozbiljnosti poduhvata i opasnosti koje vrebaju na putu, za uspešno prelaženje ture neophodno je angažovanje profesionalnog vodiča. Posebnu opasnost na ovom putu predstavljaju loše vreme, lavine i pukotine u glečerima. U Chamonix-u i okolini postoji veliki broj obučenih vodiča koje skijaši mogu angažovati za odlazak na Haute Route. Troškovi aklimatizacionog boravka u Chamonix-u, usluga vodiča, ishrane, iznajmiljivanja opreme, boravka u planinarskim domovima i transfera iz Zermatta nazad za Chamonix iznose oko 1500 Eura po osobi.

Kao što smo pomenuli, Haute Route uključuje više varijanti. Ovde ćemo navesti nekoliko najpoznatijih.

Klasična varijanta

Zimska originalna varijanta Haute Route uključuje duge uspone i planinarenje sa cepinima i kramponima.

  • Dan 1: Selo Argentiere u Francuskoj, preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient.
  • Dan 2: Champex-Lac preko Val d'Arpette. Bus ili taksi do Bourg-Saint-Pierre-a.
  • Dan 3: Dugačak uspon do Valsorey planinarskog doma na ramenu vrha Grand Combin.
  • Dan 4: Put preko Plateau du Couloir, a zatim silazak preko glečera Mont Durand do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 5: Dugačak uspon uz glečer Ottema do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 6: Put do  Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dug spust ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 7: Opcionalni produžetak rute  do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

Verbier varijanta

Najpopularnija ruta sa najčistijom skijaškom linijom.

  • Dan 1: Selo Argentière u Francuskoj preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient.
  • Dan 2: Champex-Lac preko Val d'Arpette. Bus ili taksi do Verbier-a i planinarskog doma Mont Fort.
  • Dan 3: Preko Rosablanche do planinarskog doma Prafleuri.
  • Dan 4: Oko Dixence rezervoara i uspon do planinarskog doma Dix.
  • Dan 5: Preko Pigne d'Arolla do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 6: Put do  Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dug spust ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 7: Opcionalni produžetak rute  do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

 

Grande Lui varijanta

Duža, teža i više tehnička varijanta koja eliminiše deo puta koji se mora preći busom ili taksijem  u Klasičnoj i Verbier varijanti.

  • Dan 1: Selo Argentiere u Francuskoj, preko prevoja Col du Chardonnet i Fenêtre du Saleina do planinarskog doma Trient ili spuštanje u Bivouac Dorés.
  • Dan 2: Preko vrha Grande Lui kroz prevoj Col du Saleina ili oko njega preko Swiss Three Cols a zatim dugačak spust do sela La Fouly.
  • Dan 3: Uspon do Val Ferret pa zatim prelaz  do Grand St. Bernard Hospice.
  • Dan 4: Spuštanje do Super St. Bernard pa zatim prelaz preko “ramena” vrha Mont Vélan do planinarsko g doma Velan.
  • Dan 5: Uspon na Grand Combin pa zatim prelaz preko Plateau du Couloir, pa zatim spuštanje niz Glacier du Mont Durand do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 6:  Dugačak, ne-tehnički uspon na Otemma glečer ili strmiji uspon preko Les Portons do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 7: Put do Zermatt-a preko prevoja Col de l'Evêque, Col du Mont Brulé i Col de Valpelline, a zatim dugo spuštanje ispod ramena Matterhorn-a i Dent d'Herens-a.
  • Dan 8: Opcioni produžetak rute do Saas-Fee-a preko Adler Pass-a.

 

Haute Route u suprotnom smeru, od Zermatt-a do Chamonix-a

  • Dan 1: Put od Zermatt-a ispod Matterhorn-a do planinarskog doma Schonbiel.
  • Dan 2: Preko prevoja Col de Valpelline  dolazak do planinarskog doma Bertol.
  • Dan 3: Prelazak preko prevoja Col Collon do planinarskog doma Vignettes.
  • Dan 4: Prelazak preko vrha Pigne d'Arolla i silazak niz Les Portons do planinarskog doma Chanrion.
  • Dan 5: Prelazak preko Otemma glečera, uspon i prelazak u dolinu Aosta.  Autostopom do La Palud-a.
  • Dan 6: Uspon ski liftom do Vallée Blanche-a. Spuštanje do Montenvers-a, a zatim skijanje ili silazak vozom u Chamonix.
]]>
Wed, 22 Nov 2017 10:43:00 +0100 Freeski http://skijanje.com/blog/freeski/90/haute-route-%E2%80%93-najpoznatija-ski-tura-na-svetu.html
Skijalište St. Anton - Lech - Zuers http://skijanje.com/blog/skijalista/1082/skijaliste-st.-anton---lech---zuers.html St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije i čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg za koju važi isti ski pass. ]]>

St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije. Sredina skijaške regije u kojoj su smeštena ova mesta predstavlja granicu između pokrajina Tirol i Voralarlberg. Zajedno, ova mesta čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg, koja predstavlja najveću povezanu ski oblast u Austriji sa ukupno 305 km staza.

St. Anton je najveće mesto u regiji i do njega se prvo stiže kada se siđe sa autoputa za Bregenz. Gradić se nalazi na 1.304m nadmorske visine i poznat je kao austrijska kolevka skijanja. U St. Antonu se skijanje prvi put pominje početkom 20. veka, a ovaj gradić je i sedište čuvenog Arlberg ski kluba, jednog od najstarijih na svetu. Članstvo u ovom ski klubu je stvar prestiža, a među članovima se nalazi veliki broj bivših i sadašnjih profesionalnih skijaša, javnih ličnosti itd.

St. Anton je dosta živo mesto i iz ovog razloga u glavnom ga posećuje nešto mlađa klijentela koja je pored odličnog skijanja željna i dobrog provoda. U gradu postoji veliki broj izuzetno dobro opremljenih prodavnica sportske opreme i garderobe, restorana, barova i noćnih klubova. Najveći deo ugostiteljske ponude nalazi se u glavnoj pešačkoj ulici koja se proteže skoro celom dužinom mesta, kao i u podnožju ski staza oko Galzig gondole.

Sa druge strane, mirni i ušuškani Lech i Zuers su sušta suprotnost živahnom St. Antonu. Ova dva mesta su smeštena na kraju doline i oko 20 km su udaljena od St. Antona. Put do njih je pravi planinski, prepun uspona i vodi preko prevoja Arlbergpass i Flexenpass.

Mirnoća i izolovanost Lecha i Zuersa uticali su na karakter klijentele koja ih posećuje. Ova dva mesta važe za elitna i ekskluzivna, pa su njihovi česti gosti članovi evropskih kraljevskih porodica, poznate ličnosti i poslovni ljudi – sve u svemu nešto starija klijentela dubljeg džepa.

Lech i Zuers vrve od ekskluzivnih hotela, ali pored smeštajnih kapaciteta najviše kategorije nekih drugih sadržaja po gradu ima malo. Restorani se nalaze u glavnom u okviru hotela, a pored njih tu je svega nekoliko prodavnica i barova. Najpoznatija prodavnica ekskluzivne sportske opreme je čuveni Strolz koji se prostire na nekoliko spratova i nalazi se u samom centru mesta. Strolz je brend koji je slavu stekao još pre skoro pola veka izradom kvalitetnih, ručno rađenih skijaških cipela po meri, koje su i danas vrlo popularne i prilično skupe.

Između St. Antona i Lecha i Zuersa nalaze se još dva manja mesta, Stuben i St. Christoph. Stuben je malo selo  sa svega nekoliko kuća, dok je St. Christoph hotelsko naselje na prevoju Arlbergpass u kome se nalazi čuvena austrijska skijaška akademija.

St. Anton je od Beograda udaljen 1308 km, a Lech i Zuers nekih 20 km više. Do ski regije Arlberg stiže se autoputem preko Zagreba, Ljubljane i tunela Karavanke posle kojeg se ulazi u Austriju. Nastavlja se autoputem preko Salzburga i Innsbrucka. Kada se prođe Innsbruck, prati se pravac za Bregenz, pre koga se isključuje sa puta za dolinu Arlberg. Druga varijanta puta ide preko Budimpešte i Beča i duža je stotinak kilometara, ali se sve vreme ide autoputem i uštedi se na putarinama u odnosu na put preko Hrvatske i Slovenije.

Skijalište

Ski Arlberg je najveća povezana skijaška regija u Austriji. St. Anton sa Lechom i Zuersom je povezan ski liftovima i stazama, ali između ova tri mesta takođe postoji i dobro organizovana mreža ski buseva. Za celu regiju važi jedan ski pass.

Ski Arlberg regija ima deklarisanih 305 km skijaških staza, a čine je mesta St. Anton, Stuben, St. Christoph, Kloesterle, Zuers i Lech. Od sezone 2013/14 Lech je povezan sa ski centrom Wart-Schroecken što je dodatno povećalo kilometražu staza na kojima može da se skija.

Cena ski passa je nešto viša u odnosu na ostale austrijske ski centre. Šestodnedni ski pass u najvišoj sezoni košta 275 eura. Na početku sezone - od otvaranja pa do 22. decembra, kao i u periodu nakon 3. aprila, šestodnevna ski karta iznosi 237 eura.

Skijalište se prostire na nadmorskoj visini od 1.304m do 2.811m. Cela regija raspolaža izuzetno modernom skijaškom infrastrukturom i ukupno ima 88 ski liftova. Od toga je 14 gondola, 46 sedežnica i 28 vučnica. Iako cela regija gotovo nikada nema problema sa količinom snega i sezona traje prilično dugo, skoro celo skijaško područje (95%) je prekriveno sistemom za veštačko osnežavanje.

Skijaški tereni se u St. Antonu nalaze sa obe strane mesta. Glavni deo skijališta koji počinje od velike gondole Galzigbahn i kasnije se nadovezuje na gondole Valluga 1 i 2, u glavnom ne ostavlja preteran utisak na ljubitelje uređenog skijanja. Staze su uglavnom crne, uske i zaleđene, a i prilična je gužva. Sa vrha Valluge 1 u pravcu ka St. Christophu i Stubenu staze su dosta bolje, šire i uređenije.

Za uređeno skijanje u samom St. Antonu mnogo je bolja kontra strana, tj. brdo Rendl koje je potpuno nepravedno zanemareno. Nekoliko odličnih crvenih staza koje opslužuje brza gondola i četvorosedi, fantastične mogućnosti za off-piste i jako malo skijaša čine Rendl možda i najboljim delom skijaških terena u St. Antonu.

Stuben je takođe odličan, kako za uređeno skijanje, tako i za off-piste. Zbog relativne zabačenosti i nešto starijih žica ovde obično skija manji broj skijaša. Jedina mana mu je što je veći deo staza konstantno u senci, što baš i nije prijatno na starim žicama koje dugo putuju do vrha, posebno kada su niske temperature. U sezoni 2016/17 Stuben je dobio dve nove gondole, Albonabahn II i Flexenbahn koje će svakako povećati atraktivnost Stubena za skijanje. Posebno je značajna Flexebahn gondola jer je ona povezala Stuben (a samim tim i St. Anton) sa Zuersom i Lechom.

Skijanje po uređenim stazama i nije nešto po čemu je St. Anton prevashodno poznat. Ono što ovo mesto, pa i celu regiju izdvaja od ostalih skijališta su nepregledne mogućnosti za vožnju po dubokom snegu. Ukupno površina terena za off–piste iznosi oko 200 km.

Problem je u tome što većina skijaša u ovaj deo Austrije dolazi upravo zbog dubokog snega, tako da čim padne svež sneg, sve dostupne površine ubrzo budu izvožene. Naravno, ko želi uvek može uzeti vodiča koji će ga odvesti na neke manje poznate i pristupačne terene gde je još uvek ostalo netaknutog celca.

Iako su mnogi tereni za vožnju po dubokom snegu lako dostupni sa uređenih staza, skijašima se preporučuje oprez jer je cela regija izrazito podložna lavinama. Oni koji se odvaže da krenu u avanture po netaknutim snežnim prostranstvima moraju obavezno da sa sobom nose zaštitnu opremu kao što su ABS ranac, predajnik za lavine, lopata itd.

Jedna od legendarnih off-piste ruta, po kojoj je St. Anton poznat među freeriderima, je ruta koja vodi sa druge strane vrha Valluga ka ski centru Zuers. Do njenog početka se stiže gondolom Valluga II. Ova ruta se ipak preporučuje iskusnijim freeriderima, a i neophodna je pratnja vodiča.

Za razliku od St. Antona koji u glavnom privlači bolje skijaše, Lech i Zuers, sa svojim plavim i crvenim stazama pružaju više mogućnosti srednjim skijašima i početnicima. U Zuersu se skijaški tereni pružaju sa obe strane naselja do visine od oko 2,500 m. Staze su uglavnom plave i crvene, duge, široke i jako dobro pripremljene. Sve rečeno važi i za uređeno skijanje u Lechu, gde će početnici posebno uživati u delu skijališta Oberlech.

Gužve nema previše, čini se da je kao i u većini drugih mondenskih centara koncentracija ljudi veća u spa centrima luksuznih hotela nego na skijaškim stazama. Lech i Zuers pored toga imaju i posebnu politiku prodaje ski passova koju obustavljaju kada broj prodatih dnevnih ski karata pređe određeni broj.

Iako sama ski regija Arlberg pruža mnoštvo mogućnosti za raznovrstan celonedeljni skijaški odmor, ukoliko ostane vremena može se otići i na jednodnevni izlet u Ischgl koji je od Arlberga udaljen četrdesetak kilometara.

Smeštaj

Cene smeštaja su, kao u ostalom i drugih stvari, u ovom delu Austrije za 20-30% više u odnosu na druga skijališta u ovoj zemlji. Ne treba pominjati da su cene noćenja najviše u ekskluzivnim Lechu i Zuersu kojima dominiraju luksuzni hoteli od 4 i 5 zvezdica.

U St. Antonu pored velikog broja hotela, postoji i pristojan izbor privatnog smeštaja, ali će se retko gde naći noćenje jeftinije od 30 eura po osobi. Za jeftiniju varijantu smeštaja  treba tražiti malo dalje od centra i rezervisati na vreme. Takođe, ko ne želi da potroši previše novca na smeštaj može ga potražiti u  St. Jakobu, malom mestu koje se nalazi na 3 km pre ulaza u St. Anton.

Restorani, barovi, après-ski

Ako postoji neka druga poznata karakteristika St. Antona pored odličnog off-piste skijanja onda je to dobar provod. Za St. Anton se bez preterivanja može reći da predstavlja austrijsku prestonicu après-skija.

Već kultni status za provod posle skijanja stekli su barovi Mooserwirt i Krazy Kangaruh u kojima se u popodnevnim satima okupi i po nekoliko hiljada ljudi. Ovda dva bara nalaze se na ski stazi neposredno iznad početne stanice gondole Galzigbahn. Mooserwirt već godinama drži rekord kao bar koji dnevno proda najveću količinu piva u Austriji. Ništa manje bučan i živ nije ni après-ski bar Heustadl koji se nalazi malo iznad pomenuta dva bara.

I provod u samom gradu je dosta živ, glavna ulica vrvi od restorana i kafića. Veliki broj après-ski barova služi i hranu, ali su cene u njima nešto više u odnosu na “obične” restorane. U skladu sa posetiocima koji dolaze iz velikog broja zemalja, restorani nude priličan izbor različitih nacionalnih kuhinja od tradicionalne austrijske do italijanske, španske, indijske, tajlandske itd. Popularni su Museum, Kandahar, Pomodoro, Bodega, Hazienda itd.

Za izlazak uveče popularan je Bobo’s koji je ujedno bar i noćni klub, a služi i ukusnu meksičku hranu. Pored toga tu su Piccadilly’s, Bar Cuba itd. Za nešto mirniju varijantu i pivo, simpatičan je Dorfstub’n, koji ima i poseban deo sa restoranom.

Lech i Zuers, okrenuti starijoj i imućnojoj klijenteli, gotovo i da nemaju noćni život. Mali barovi za kafu preko dana i restorani u okviru luksuznih hotela su otprilike sve od ugostiteljske ponude u samim mestima. Ovaj deo skijališta može se pohvaliti veoma prijatnim i lepo uređenim restoranima na skijaškim stazama.

]]>
Mon, 20 Nov 2017 00:05:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1082/skijaliste-st.-anton---lech---zuers.html
Najbolji ski centri u kojima nema gužve http://skijanje.com/blog/skijalista/164/najbolji-ski-centri-u-kojima-nema-guzve.html Predstavljamo vam neke od opcija za skijaški odmor bez gužve na stazama i čekanja u redovima na ski liftovima. ]]>

Ski centri u kojima nema mnogo turista omogućavaju manje čekanja u redovima, a više vremena provedenog na ski stazama. Na ovakvim mestima početnici mogu da bruse svoju tehniku i grade samopouzdanje, dok iskusniji skijaši mogu da testiraju svoje sposobnosti do maksimuma, kao i da uživaju u netaknutom dubokom snegu. Ukupno gledano, manje posećeni ski centri često se mogu pohvaliti opuštenijom i mirnijom atmosferom što su kvaliteti koje često traže porodice sa decom i zaljubljeni parovi.

Ski centre smo podelili prema prema kategorijama skijaša, izdvajajući najbolje za svaku grupu.

Freerideri i iskusniji skijaši

Ski oblast Monterosa u Italiji je relativno nepoznata, iako obuhvata oko 180 km skijaških staza. Gužve ima nešto više za vikend i u vreme praznika, dok su radnim danima staze skoro potpuno prazne. Monterosu čine tri glavna sela Champoluc, Alagna i Gressoney, a ski oblast se proteže kroz tri različite doline na visini od 1220-3550m. Veći deo terena je infrastrukturno nerazvijen, tako da oblast nudi fantastične uslove za freeride, a heli skijanje je takođe moguće. Alagna je raj za off-piste fanatike, dok su Champoluc i Gressoney prikladniji za porodice sa decom i početnike.

Krippenstein (600-2,100m) se nalazi u gornjoj Austriji, na Dachstein platou. Nudi oko 11 km dobro uređenih staza na kojima nema gužve, a sneg je zagarantovan zbog Dachstein glečera. Uređene staze su skoro potpuno prazne, s obzirom da je Krippenstein meka za freeride tako da skijaši koji dolaze ovde u glavnom voze samo dubok sneg. Ljubitelji dubokog snega bi obavezno trebalo da posete ovo mesto koje postaje svetski poznato po svojih 30 km off-piste ruta i 1,500 m visinske razlike. Odgovarajući ski pas omogućuje posetiocima da skijaju i u obližnjim skijalištima Abtenau, Annaberg, Gosau, Katrinalm-Bad Ischgl, Obertraun/Dachstein i Russbach.

Početni/srednji nivo

Leogang ((800-2096m) nije naširoko poznat kao njegovi veći susedi Saalbach i Hinterglemm na zapadu. Leogang je povezan sa Saalbachom i Hinterglemmom i zajedno čine ski oblast koja ima oko 200 km staza. Zbog popularnosti Saalbacha, staze u Leogangu su praznije, a vanpansionska potrošnja jeftinija. Veliki izbor dugih, blagih staza, Leogang čini savršenom destinacijom za početnike i skijaše srednjeg nivoa znanja. Čak će i eksperti naći nešto za sebe, s obzirom da u Leogangu postoji i nekoliko crnih staza, staza sa hupserima kao i Nitro Fun snow park.

Pra Loup (1,500-2,500m) u Francuskoj sastoji se od dva sela – Pra Loup 1500 i Pra Loup 1600. Stranci retko posećuju ovo skijalište, tako da većinu turista čine francuske porodice. Ski staze su naročito pogodne za početnike i srednje skijaše. Idilični pejzaži variraju od staza okruženih šumom do divljih off-piste terena. Skijalište nudi dobar izbor smeštaja, barova, prodavnica, noćnih klubova i drugih sadržaja.

Porodično skijanje

Melchsee-Frutte, smešten na obali jezera, je ski centar potpuno nepoznat van Švajcarske. Sastoji se od dve ski oblasti – Balmeregghorn i Erzegg sa 32 km staza. Ovo skijalište posebno odgovara porodicama sa decom zbog centra mesta u kome nema automobilskog saobraćaja. I same staze su kao stvorene za decu, okupane suncem uz bezbroj sadržaja za pun užitak najmlađih skijaša. Za ekstremnije skijaše tu je nekoliko strmijih staza i snow park.

Obergurgl je malo, tradicionalno austrijsko selo u čijem centru takođe nema automobilskog saobraćaja. Porodicama i početnicima će se dopasti ski liftovi koji su lako dostupni iz mesta (nalaze se na oba kraja sela), prilična sigurnost da će snega biti tokom cele zime, kao i ski škole sa dobrom reputacijom. Deca do 3 godine mogu da se pridruže Bobo ski obdaništu, dok ona starija mogu da se uključe u dečije ski škole.

Mondenska skijališta – prazne staze

Zurs (1716-2450m) zajedno sa Lech-om čini najekskluzivniju ski oblast u Austriji. Na stazama gotovo da nikada nema gužve jer bogata klijentela ima preča posla od skijanja. Staze su blaže u odnosu na obližnji St. Anton tako da su idealne za početnike i porodice sa decom. Obavezno treba posetiti White Ring kružnu turu koja skijaše vodi oko Zurs-a, Lech-a i Oberlech-a. Kažu da je to najbolje čuvana tajna ove oblasti koja nudi fantastične mogućnosti za freeride i netaknut dubok sneg. Lech i Zurs su poznati po svojim ekskluzivnim hotelima i bogatoj i slavnoj klijenteli, ali nisu uštogljeni kao St. Moritz i Courchevel. Lech je godinama biran za najlepše selo u Austriji, a bio je omiljeno skijalište britanske princeze Diane.

Za Cortinu d’Ampezzo, najekskluzivnije italijansko skijalište, karakteristična je izvesna disproporcija. Dok je mesto prepuno turista, skijaške staze su često prazne. Razlog za to je verovatno činjenica da bogata klijentela vreme radije provodi u kupovini i na dugačkim ručkovima nego na skijanju. Cortina nudi 140 km skijaških staza sa odličnim terenom za sve nivoe skijaškog znanja. Ovo skijalište je deo ogromnog područja pokrivenog jednim ski pasom – Dolomiti Superski sa 1,220 km skijaških staza. Ovaj ski centar predstavlja izuzetak od pravila da prazne ski staze obično znače i nepostojanje noćnog života – uveče je mesto vrlo živo sa velikim izborom ekskluzivnih restorana i noćnih klubova.

]]>
Fri, 17 Nov 2017 09:37:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/164/najbolji-ski-centri-u-kojima-nema-guzve.html
Deset najneobičnijih mesta za skijanje http://skijanje.com/blog/skijalista/670/deset-najneobicnijih-mesta-za-skijanje.html Pogledajte neke od najneobičnijih svetskih destinacija za skijaški odmor. ]]>

Čak su i ljudi koji nikada nisu stali na ski stazu čuli za neke od najpoznatijih svetskih ski centara kao što su Vail, Aspen, Val d’Isere, Val Thorens, Verbier itd. Ova mesta su popularna sa razlogom – uslovi za alpsko skijanje su odlični, a skijaši i borderi mogu da uživaju u velikom broju staza različite težine.

Naravno da ima i manje poznatih ski centara od onih koje smo naveli, a postoje i mesta na čiji pomen niko ne bi ni pomislio na sneg i skijanje. Ipak, i na nekim takvim mestima je skijanje moguće, pa pogledajte gde i kako.

Mauna Kea, Veliko ostrvo, Havaji

Visok skoro 4,300 metara iznad nivoa mora, ovaj vulkanski vrh na Havajima s vremena na vreme bude prekriven snegom koji privlači skijaše i bordere entuzijaste. Kako ski centar u pravom smislu reči ovde ne postoji, niti ima ski liftova i tabača, Mauna Kea teško može da prođe kao idealno mesto za početnike ili ljude koji na svom skijaškom odmoru žele ski-in-ski-out pristup stazi i večernje brčkanje u jacuzziju.

Sneg je moguć u bilo koje doba godine, ali značajnije padavine zahvataju Mauna Kea uglavnom između decembra i februara. Ima li boljeg  apres-skija od uživanja u nekom tropskom baru na obali okeana sa koktelom u ruci?

Planinski venac Atlas, Maroko

Venac Atlas se nalazi u Maroku, na ivici pustinje Sahare i izdiže se do visine od skoro 4,000 metara. Mali ski centar Mischliffen može da posluži kao odredište za jednodnevni izlet iz popularnog turističkog grada Feza. Sa nekoliko staza koje su pogodne za skijanje i bazičnom infrastrukturom, ovo skijalište sigurno ne može da se poredi sa švajcarskim Alpima, ali ovde gužve gotovo da nema i skijaši mogu da uživaju u pogledu na prelepe planinske predele.

Oukaimeden, blizu Marakeša, je još jedna opcija za skijanje u Maroku. Ovo skijalište ima pristojnu infrastrukturu sa nekoliko sedežnica i hotela. Uz skoro 20 kilometara uređenih staza, postoje i pristojne mogućnosti za off-piste. Ski sezona na Atlasu je na vrhuncu u januaru i početkom februara.

Ski Dubai

Kada prvi put čujete za skijalište u Dubaiju, verovatno mislite da to ima nekakve veze sa spuštanjem na dasci po čuvenim dinama u pustinji arapskog poluostrva. Međutim, Ski Dubai je veštačko skijalište napravljeno u zatvorenom prostoru koje raspolaže sa pet skijaških staza i omogućava i brojne druge sadržaje na snegu.

Veštački sneg se pravi tokom cele godine, tako da posetioci mogu da skijaju 365 dana u godini, iako ovom centru nedostaju planinski pejzaži, a staze su prekratke da bi zadovoljile ozbiljnije skijaše. Zid za penjanje i akva park upotpunjuju sadržaje ovog mesta.

Grčka

Poznata po maslinjacima, uzou, antičkim ruševinama i sunčanim, idiličnim ostrvima, Grčka baš i ne pada prvo na pamet zaljubljenicima u zimu i skijanje. Međutim, ova zemlja ima nekoliko malih, ali interesantnih ski centara. Lokalno stanovništvo najčešće skija na Parnassosu koji se izdiže do visine od 1,500 metara. Ski sezona zna da potraje i do kraja marta.

Ski staze okružene četinarskom šumom kao i pogled na Korintski zaliv, čine Parnassos ski centrom sa prelepom atmosferom. Sa desetak staza i ski liftova ovo je mali ski centar po zapadno-evropskim standardima . Niske cene, staze bez gužve kao i blizina drugih atrakcija po kojima je Grčka prevashodno poznata čine Parnassos mestom vrednim posete za skijaše koji se zateknu u ovom delu Evrope.

Iran

Ova zemlja sigurno ne asocira prvenstveno na skijanje, ali planinski, severni delovi zemlje vrve od mogućnosti za zimske sportove. Iako infrastruktura u iranskim ski centrima ne može da se poredi sa evropskim standardima, obaviće posao, i na mestima kao što je Shemsak skijaši će moći da uživaju na uređenim stazama i da skijaju off-piste kroz netaknuti dubok sneg.

Lokalni skijaši retko izlaze sa uređenih staza, tako da je Iran jedno od najboljih mesta na svetu na kome iskusni skijaši imaju na raspolaganju veliki broj ruta za vožnju po dubokom snegu po kome niko pre njih nije prošao. Ski centar Dizin, koji se takođe nalazi u severnom delu Irana, je nešto popularnije odredište i gužve su nešto veće.

Lesoto

Lesoto je sićušno afričko kraljevstvo, koje je u potpunosti okruženo Južnom Afrikom. Zemlja je planinska i najviši vrhovi su pokriveni snegom za vreme zime na Južnoj Hemisferi (od juna do septembra).

Afriski je jedini pravi ski centar u Lesotu. Koristi topove za proizvodnju veštačkog snega kada nema dovoljno prirodnog. Visina od 2,700 metara iznad nivoa mora svakako je dovoljna da ovaj ski centar neko vreme zadrži snežni prekrivač koji se formira tokom zime.

Iako mu je popularnost u porastu, Afriski i dalje ostaje ski centar u kome su gužve retkost. Sama pomisao na Lesoto asocira ne nešto daleko, pa masovnije navale skijaša i dalje nema. Zanimljiva ideja za ljubitelje egzotike i avanture.  

Monterreal, Meksiko



Ovaj mali ski centar u meksičkoj državi Coahuila pruža odlične uslove za skijanje po prirodnom snegu koji redovno pada sredinom zime (decembar i januar). Udaljen oko 90 minuta od grada Montereja, ovo je skroman ski centar po severno-američkim standardima. Ipak, neverovatna priroda i prelepi pogled na okolne Sierra Madre Oriental planine koje su poznate po četinarskim i hrastovima šumama, čine Monterreal dobrom opcijom za ljude željne planinske avanture koja nije samo ograničena na skijanje.

Australija

Australija je poznata po svojim kilometarskim peščanim plažama, pustinjama i tropskim šumama. Ali njeni delovi Victoria i Novi Južni Vels nude nekoliko odličnih skijaških destinacija. U Novom Južnom Velsu nalazi se Thredbo na čijim padinama leže najduže skijaške staze u Australiji. Falls Creek u Victoriji je još jedan popularan i lako dostupan ski centar koji radi tokom najhladnijih meseca u godini (od juna do septembra).

Iako Australija važi za topao kontinent, u Falls Creeku padne i preko tri metra snega godišnje. Mogućnosti za offpiste postoje u Snežnim Planinama, kao i na vrhovima Tasmanije. Uz Južnu Ameriku, Australija i Novi Zeland su najpopularnije destinacije za letnje pripreme alpskih skijaških reprezentacija.

Indija

Indija bi trebalo da bude logična destinacija za skijanje. Iako ima toplu klimu,  u najsevernijim državama ove velike južnoazijske zemlje smešteni su i delovi planinskog venca Himalaja.   

Iako nedostaje infrastruktura koja čini skijanje zgodnijim, visoki vrhovi u državama Himachal Pradesh, Kašmir i Uttarakhand su privlačni jer velika visina omogućava duge skijaške spustove. Dolina Solang je jedna od najpopularnijih skijaških oblasti u zemlji, kao i Auli u Uttarakhandu, koji više liči na pravi ski centar.

Dine u Namibiji

Skijanje ne mora da bude obavezno vezano za sneg. Namibija, pustinjska zemlja u južnom delu afričkog kontinenta, pruža najbolje mogućnosti za skijanje na pesku, po pustinjskim dinama. Skijaši i borderi zakače posebnu opremu i spuštaju se niz peščane staze brzinama koje nisu mnogo manje od onih koje bi dostizali na stazama prekrivenim snegom.

Lokalni skijaši po dinama do savršenstva su doveli upotrebu voska i pozicioniranje vezova u cilju postizanja maksimalne kontrole i brzine na pesku.

]]>
Wed, 15 Nov 2017 10:21:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/670/deset-najneobicnijih-mesta-za-skijanje.html
Pet proizvoda koji su obeležili noviju istoriju skijanja http://skijanje.com/blog/ski-oprema/234/pet-proizvoda-koji-su-obelezili-noviju-istoriju-skijanja.html Predstavljamo vam neke od najznačajnijih freeski inovacija u poslednje dve decenije. ]]>

U poslednjih dvadeset godina nije nedostajalo inovacija u ski industriji. Skoro svake godine neka kompanija tvrdi da je svojim proizvodom napravila revoluciju koja će zauvek promeniti skijanje. Nažalost, većina takvih bombastičnih najava ne predstavlja ništa više od marketinške propagande. Međutim, s vremena na vreme stvarno se pojave proizvodi koji menjaju pravac kojim se kreće skijaški sport. Evo nekih od najznačajnijih inovacija koje su se dogodile u svetu freeride i freestyle skijanja.

ABS Airbag ranac

ABS ranac je verovatno najvažnija stvar izmišljena za preživljavanje i spašavanje od lavine posle odašiljača za lavine. 97% skijaša koji su koristili ovaj ranac sa vazdušnim jastukom preživeli su lavinu. ABS Airbag sistem se sastoji od specijalnog ruksaka opremljenog kanisterom sa vazduhom i dve vreće sa obe strane kanistera. U slučaju lavine skijaš povlači ručicu koja se nalazi na levom ramenu što dovodi do punjenja vreća vazduhom. Proizvod znatno pomaže da osoba zahvaćena lavinom ispliva na površinu.

Salomon 1080 skije

Iako se K2 Poacher smatra prvom komercijalnom twin tip skijom, Salomon 1080 je skija koja je praktično stvorila freeski ili newschool pokret, kao podvrstu freestyle skijanja. Uspeh ove skije je doprineo neverovatnoj brzini kojom se ovaj sport razvijao. Male zajednice skijaša na američkom kontinentu koji su izvodili trikove prerasle su u globalni fenomen za samo desetak godina. Superpipe i Slopestyle su od nedavno postale i olimpijske discipline.

Marker Duke vezovi

Da li je Marker Duke prvi freeride/turno vez? Ne. Da li je u pitanju najbolji freeride/turno vez? Odgovor je takođe ne. Originalni Duke je bio težak i ne preterano zgodan za korišćenje. Ono u čemu je ovaj proizvod uspeo je polje marketinga. Duke je verovatno najpoznatiji freeride/turno vez na svetu koji je veštom reklamnom kampanjom uspeo da zainteresuje čitavu generaciju skijaša za novu vrstu avanture. Ovaj vez je je omogućio mnogim ljubiteljima dubokog snega da udju u svet turno skijanja.

GoPro kamera

GoPro kamera nije na ovoj listi zato što je omogućila rodbini i prijateljima da prožive vaš skijaški odmor zavoj po zavoj, mada ni taj doprinos nije zanemarljiv. Mala, praktična kamera koja proizvodi izuzetno kvalitetne snimke iz prvog lica za kratko vreme postala je neizostavni deo opreme svakog skijaša avanturiste. Ono što je možda najznačajniji doprinos ove kamere je prilika koja je pružena mladim i nepoznatim skijaškim majstorima. Bez odgovarajućih kontakata sa fotografima ili filmskim kompanijama oni ranije nisu imali mogućnost da se predstave i svetu pokažu šta znaju. Sa GoPro kamerom je to postalo moguće. Pored toga, bez ovog malog tehničkog čuda hiljade urnebesnih padova nikada ne bi bilo dokumentovano.

Volant Spatula skije

Od svih proizvoda na listi, Volant Spatula, izum pokojne skijaške legende Shane McConkeya je verovatno izvršila najznačajniji uticaj na način na koji danas skijamo van uređenih staza. Rocker tehnologija, danas masovno raširena među skijama za dubok sneg prvi put je upotrebljena na ovoj skiji. Danas sa sigurnošću može da se kaže da je reverzni camber profil doveo do revolucije kod skija za dubok sneg. Početak nije obećavao i malo je falilo da ova inovacija bude samo zaboravljena fusnota u istoriji skijaške industrije. Zahvaljujući neverovatnoj posvećenosti i veri Shane McConkeya u funkcionalnost ove tehnologije, rocker skije su postale neizostavni deo opreme svih zaljubljenika u freeride. Spatula i njene naslednice su pomerile granice onoga što je moguće u skijanju.

]]>
Mon, 23 Oct 2017 02:09:00 +0100 Ski Oprema http://skijanje.com/blog/ski-oprema/234/pet-proizvoda-koji-su-obelezili-noviju-istoriju-skijanja.html
Letnje skijanje u Alpima http://skijanje.com/blog/skijalista/1647/letnje-skijanje-u-alpima.html I ovog leta posetili smo Alpe i skijali na Matterhorn glečeru. ]]>

Dok se većina ljudi priprema za odlazak na more tokom letnjih meseci, redakcija Skijanje.com magazina uputila se na, sada već tradicionalno, letnje skijanje na nekom od evropskih glečera.

Kao i dosta puta do sada odlučili smo se za italijansku Cerviniju, preciznije Matterhorn glečer, koji zvanično pripada Švajcarskoj. Zermatt, odnosno Plateau Rosa, kao najviše glečersko skijalište u Evropi (3400mnv – 3900mnv) omogućava sjajne uslove tokom čitave godine, pa i u toku najtoplijih meseci.

Rezervisali smo smeštaj i uputili se od Beograda prema Ljubljani, Trstu, Veneciji i dalje ka Aosti. Od Beograda do ovog ski centra ima ukupno oko 1200km, a velika prednost je što se samo poslednjih 30km vozi van auto puta.

Cervinia je inače jedno od najstarijih italijanskih skijališta. Prva gondola izgrađena je čak 1936. godine a tokom zime je sada u funkciji, zajedno sa Zermattom, oko 200km uređenih staza. S obzirom da je već bio kraj letnje sezone, tokom našeg boravka u mestu nije bilo mnogo ljudi.

I došao je konačno prvi skijaški dan, buđenje u 6:30h i odlazimo na početnu stanicu gondole. Do samog glečera koji se nalazi na švajcarskoj strani planine vode tri gondole a ceo put traje oko 30 minuta, što i nije tako strašno s obzirom da ćete, ukoliko ste smešteni u samom Zermattu, putovati nekih 45min. Zanimljivo je pomenuti da smo mi, uz nekolicinu instruktora, bili jedini rekreativci pored nekoliko stotina takmičara koji svakodnevno treniraju.

Radno vreme glečera za skijanje je od 08-14h a poslednja gondola spušta se ka Cerviniji u 15:45h. Cena „International Ski“ ski passa koja uključuje skijanje na švajcarskom delu košta 191€ i možemo reći da je prihvatljiva, ako imamo u vidu da skijaši smešteni sa druge strane Matterhorna moraju da izdvoje čak 350 franaka, praktično za to isto skijalište.

S obzirom na veoma toplo leto, na glečeru su se videli tragovi otopljavanja kao i pukotine. Međutim sam sneg na stazi je bio odličan, skoro kao u zimskom periodu. Treba pomenuti da je ujutru dosta staza zatvoreno zbog takmičara ali se većina njih oslobodi već oko 11:30h tako da nakon toga i dalje imate „frezu“ za skijanje, pogotovo na pistama gde se treniraju brze discipline.

Jedini restoran gde se možete okrepiti tokom skijanja je praktično planinarski dom – Rifugio Guide del Cervinio na 3480mnv. Nalazi se na samoj granici ali ipak pripada Italiji pa su i cene prihvatljive.

I drugog dana je osvanulo sunce pa smo lepo vreme iskoristili da testiramo neke od novih modela Head skija za predstojeću sezonu, kojе nam je ustupio Marconi Sport Beograd. Pred kraj dana počeli su da se navlače oblaci pa smo doneli odluku da, umesto skijanja u četvrtak, posetimo Chamonix. To je, ispostavilo se bilo ispravno, s obzirom da je skijalište bilo zatvoreno zbog kiše.

A do ovog francuskog gradića, skijaške i alpinističke meke, stiže se autoputem preko Aoste te prolaskom kroz tunel Mont Blanc a cena nije nimalo jeftina. Povratna karta za automobil košta 54.30€. U Chamonixu je te nedelje održana čuvena planinska trka Ultra Trail Mont Blanc na kojoj je nastupilo oko 10’000 takmičara u 5 disciplina, među njima i članica naše redakcije Marija Sekulović koja je zauzela sjajno 31. mesto.

Nakon povratka iz Chamonixa i tog kišnog dana, dočekao nas je sunčani petak. Međutim na gondoli razočarenje. S obzirom na kišu koja je na kraju dana prešla u sneg, Švajcarci navodno nisu stigli da pripreme staze za skijanje. Nismo želeli da „odustanemo“ pa smo se ipak popeli gondolom do pomenutog planinarskog doma i na 3480mnv uživali u italijanskom espressu te suncu i belini Matterhorna, zaštitnog znaka poznatog brenda Toblerone čokolade.

Vreme se na žalost pokvarilo tih dana pa smo ih iskoristili za trčanje i planinarenje. Takođe smo obišli i obližnje skijalište Monterosa i planinarili po prelepim stazama Champoluca. Inače za ovaj ski centar kažu da je neotkriveni skijaški raj u Evropi, s obzirom da još uvek nije previše komercijalizovan.

Pošto se nismo baš naskijali prethodnih dana, odlučili smo da malo produžimo boravak, s obzirom na povoljnu vremensku prognozu. U ponedeljak smo konačno ponovo stali na skije a tokom čitavog dana su se smenjivali sunce i oblaci. Međutim skijanje je bilo odlično pa smo se zadovoljni spustili u naš smeštaj u Cerviniji, koje se inače nalazi na 2050m nadmorske visine.

Poslednjeg dana, sve do 9:30h čekali smo zajedno sa nekoliko stotina takmičara odluku Švajcaraca da li će raditi glečer ili ne. Kada je objavljeno da skijalište ipak neće raditi zbog vetra, ubacili smo skije u auto i preko Trsta i noćenja u Ljubljani konačno stigli u Beograd.

Sve u svemu zadovoljni smo što smo „premostili“ ovaj letnji period sa odlaskom na sneg i planinu. U iščekivanju otvaranja Svetskog kupa u alpskom skijanju i odlaska u austrijski Soelden, skijaški pozdrav od redakcije našeg magazina!

 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 17:32:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1647/letnje-skijanje-u-alpima.html
Ultra Trail du Mont Blanc 2017 – Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1649/ultra-trail-du-mont-blanc-2017-%E2%80%93-reportaza.html Poslednje nedelje avgusta posetili smo Chamonix u vreme održavanja najprestižnije trke u svetu trail trčanja – Ultra Trail du Mont Blanc ili skraćeno UTMB. ]]>

Trail trčanje je poslednjih godina u svetu u velikoj ekspanziji, a kruna ovog sporta, barem kada je Evropa u pitanju, je manifestacija koja obuhvata pet trka različitih dužina koje se krajem svakog leta održavaju u prestonici aktivnog načina života, francuskom Chamonixu.

Od pet trka koje obuhvata UTMB kao događaj, najpoznatija i najprestižnija je istoimena Ultra Trail du Mont Blanc, dugačka 180 km koja trkače vodi oko celog masiva Mont Blanca i počinje i završava se u Chamonixu. Sa njom je sve i počelo davne 2003. godine kada je ovo takmičenje održano po prvi put i tada je okupilo svega par desetina entuzijasta. Kako je vreme odmicalo i sport i manifestacija postajali popularniji, dodate su i nove distance, tj. trke, povećavao se drastično broj trkača i gledalaca i ovo takmičenje se pretvorilo u pravi spektakl.

Danas pored originalnog UTMB-a postoje još četiri varijante – OCC koja startuje u Švajcarskoj  (Orsieres, Champex, Chamonix) dugačka 56km sa 3,500 metara visinske razlike, CCC koja počinje u Italiji (Courmayer, Champex, Chamonix), dugačka 101 km sa 6,100 metara visinske razlike, TDS (Sur les Traces des Ducs de Savoie) dugačka 120 km sa 7,200 metara visinske razlike i najduža varijanta PTL (La Petite Trotte a Leon) koja se trči u paru i dugačka je čak 290 km.

Sve trke zajedno svake godine okupe skoro 10,000 trkača koji sa sobom povedu bar još toliko pratilaca pa se Chamonix u nedelji održavanja takmičenja pretvara u pravi festival trail trčanja. Tada se organizuje i veliki broj pratećih događaja kao što su testiranje opreme, predavanja, filmske projekcije, treninzi sa profesionalnim trkačima, a tu je i veliki sajam opreme za trail trčanje na kojem izlažu skoro svi proizvođači koji nešto znače u ovom sportu.

Od celokupnog programa, vrhunac cele nedelje svakako predstavlja start, tok i finiš najprestižije trke, UTMB-a, koja okuplja najbolje trail trkače i trkačice na svetu. Start trke iz centra Chamonixa je spektakl sam po sebi. Hiljade ljudi okupljeno oko zone starta navija i bodri takmičare koji se pripremaju za više desetina sati borbe sa surovim planinskim uslovima koji ih čekaju u masivu Mont Blanca. Njihova lica prikazana na video bimovima otkrivaju plejadu emocija - od duboke koncentracije, sreće, uzbudjenja, zabrinutosti pa do očiglednog straha. Emocije su na vrhuncu dok svira muzička tema iz filma Vatrene kočije kada se daje znak da trkači mogu da startuju. Zmija od 2,500 ljudi lagano prolazi kroz ulice Chamonixa i kreće na nezaboravno putovanje dok ih publika pozdravlja ovacijama. Ništa manje emotivno nije ni praćenje toka trke, što uživo što online, a o dolasku takmičara u cilj ne treba posebno ni trošiti reči jer to su i za trkače i gledaoce trenuci koji se pamte ceo život.

Možemo slobodno da kažemo da na UTMB-u konkurencija nikada nije bila tako jaka kao ove godine, posebno u muškom delu takmičenja. Posle velike borbe pobedu je odneo dugonogi Francuz Francois D'Haene pobedivši pravu živu legendu ovog sporta Španca Kiliana Jorneta. Treće mesto pripalo je Amerikancu Timu Tollefsonu. U ženskoj konkurenciji pobeda je pripala Španjolki Nuriji Picas, pošto je glavna favoritkinja Francuskinja Caroline Chaverot odustala tokom trke zbog zdravstvenih problema.

Ovo takmičenje je generalno postalo jedan od simbola Chamonixa i okolnih sela i fantastično je biti tamo u nedelji održavanja UTMB-a. Cela dolina živi za taj događaj, organizuju se proslave i druge manifestacije, a lokalno stanovništvo, staro i mlado fanatično bodri takmičare kada prolaze kroz njihova mesta.

Ja sam ove godine kao akreditovani novinar imala priliku i da trčim jednu od trka, najkraću varijantu OCC od 56 km. Trka je prošla odlično, od samog starta u švajcarskom Orsieresu do cilja u Chamonixu sve je išlo kako treba. Iako je kiša padala sve vreme, bilo je idealno za trčanje jer je temperatura bila oko 20 stepeni pa nije bilo hladno. Vreme je inače jako bitan faktor u svim trkama u okviru UTMB-a jer su planine oko Chamonixa visoke i surove i neretko se takmičari pored umora bore i sa snegom, vetrom i mećavom. To su iz prve ruke mogli da saznaju takmičari na UTMB-u ove godine, jer se vreme drastično pogoršalo baš u vreme starta te trke, pa su takmičari ušli u dugu i hladnu prvu noć sa kišom i snegom na visinama preko 2,000 metara.

Kao i tokom cele nedelje, i na samoj trci sam stvarno uživala, od prolaska kroz predivne predele (koje doduše zbog lošeg vremena nisam videla kako sam želela) do bodrenja lokalaca prilikom prolaska kroz svako selo, shvatila sam zašto ovo takmičenje ima posebno mesto u svetu trail trčanja. Pozitivna atmosfera i uživanje odrazili su se i na dobar rezultat tako da je celokupno UTMB iskustvo zaokruženo na najbolji način. Ulazak u cilj u Chamonixu, dok sa strane staze stoje stotine ljudi koji aplaudiraju nešto je što nikada neću zaboraviti.

Fantastično je i samo biti na ovom mestu u vreme održavanja takmičenja, a tek trčati neku od trka je zaista poseban osećaj. Magija UTMB-a ulazi pod kožu, zarazna je i tera čoveka da joj je svake godine vraća sa novim, ambicioznijim planom. Tako je i kod mene, pa su odmah po okončanju ovogodišnjeg putovanja počele da lutaju misli ka narednom letu i sledećem koraku, trci CCC od 101 km. Plan mi je da idem polako, redom, a onda možda jednog dana i ja budem stajala na startnoj liniji kod crkve u centru Chamonixa zajedno sa 2,500 duša iz celog sveta i zatvorenih očiju se pripremala za nezaboravnu avanturu od 180 km oko masiva Mont Blanca dok sa razglasa grmi tema iz Vatrenih kočija. Za jednog trail trkača nema većeg sna od toga. 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 10:51:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1649/ultra-trail-du-mont-blanc-2017-%E2%80%93-reportaza.html
Sokolov put 2017 http://skijanje.com/blog/ostalo/1646/sokolov-put-2017.html Održano 4. izdanje najatraktivnije planinske trke u Srbiji. ]]>

Planinska trka Sokolov put održana je po četvrti put ovog vikenda. Centar Niške Banje je dočekao 300 nebeskih trkača iz 12 zemalja koji su na stazi dužine 30 i 15 km, preko grebena Suve planine trčali do njenog najvišeg vrha, Trema, a zatim do Bojaninih voda. Po rečima trkača, ovo je jedna od najlepših i najzahtevnijih skyrunning trka u Srbiji, koja se ne propušta. Vrhovi, odseci, neverovatan pogled, jednom rečju “izazov” je ono što okuplja sve veći broj planinskih trkača širom Evrope koji sa oduševljenjem pričaju o ovoj stazi, planini i ponose se učešćem na ovoj trci.

Najbrži u muškoj konkurenciji na 30km bio je Dušan Bazić sa Kopaonika koji je ovu stazu pretrčao za sjajnih 3 sata, 20 minuta. Drugo mesto je zauzeo Aleksandar Kirkovski iz Makedonije sa vremenom 3 sata i 22 minuta, dok je treće mesto zauzeo takođe takmičar iz Makedonije Dejan Todevski sa vremenom 3 sata i 23 minut.

Kod žena na 30km najbrža je bila Miluša Bošković iz Crne Gore sa vremenom 4 sata i 29 minuta. Drugo mesto kod dama je osvojila Jovana Stojković iz Niša sa 50 minuta zaostatka za Milušom, dok je trećeplasirana Dragana Kurtović iz Beograda stazu prešla za 13 sekundi sporije nego Jovana. Inače trka na 30km je po pravilima svetske skajranong federacije u formatu skaj klasika I boduje se za nacionalnu Ligu.

Trka na 15km nije imala bodovanje ali su napravljeni sjajni rezultati, odličan potez sa kraćom stazom gde je dosta novih trkača sa asfalta ušlo u svet nebeskog trčanja. Prvo mesto kod muškaraca osvaja Željko Ćorić iz Niša, drugo Aleksandar Božović iz Kragujevca, treće Slobodan Ivković iz Beograda. Kod dama prvo mesto osvaja Ivana Petrović iz Leposavića koja je ujedno bila i četvrta kod muškaraca što govori o velikom potencijalu. Drugo mesto zauzima Teodora Eror iz Novog Sada a treće Milica Branković iz Beograda.

Najizazovnija trka skajraning lige se dogodine sprema za svoje jubilarno peto izdanje.

Skajraning asocijacija Srbije se zahvaljuje Turističkoj organizaiciji Niša koja kao dugogodišnji pokrovitelj podržava ovu trku. Velika zahvalnost ide opštini Niška Banja, Marnik Runu, planinarskom klubu Mosor, kao i svim organiazcijama, volonterima koji su doprineli kvalitetu ovog dogadjaja. Sve rezultate možete pogledati na sledećim linkovima:

http://sportotime.com/eng/race/1475/total_rank

http://sportotime.com/eng/race/1476/total_rank

Ovom trkom završena je treća skajraning sezona u Srbiji. Iza asocijacije stoji 23 trka, za tri godine postojanja. Kalendar trka za 2018. očekuje se u narednih mesec dana kada će biti i proglašenje pobednika Lige za 2017. godinu.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 18:55:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1646/sokolov-put-2017.html
Lužnički megdan 2017 http://skijanje.com/blog/ostalo/1638/luznicki-megdan-2017.html Nebesko trčanje po bespuću jugoistočne Srbije. ]]>

Netaknuti i napušteni delovi jugoistoka Srbije su idealni za ljubitelje sportova u prirodi. To potvrđuje četvrti Lužnički megdan, koji je po prvi put pripremljen za ljubitelje planinskog trčanja u letnjem periodu.

Do sad ste ga pamtili po jedinoj zimskoj avanturističkoj trci na turno skijama u Srbiji, od sad u drugom ruhu ostavio je bez daha blizu 100 takmičara iz 5 zemalja.

U subotu 15.jula trka je krenula u 7:30 iz Zvonačke banje (kanjon Cedilka). Startovali su ultra maratonci na 65km i prva štafeta. Njih je čekala izmena na 37km u selu Preseka.

Ukupan uspon na stazi prelazi 3.000m što govori o težini. Sama trka se bodovala za najveću i najatraktivniju trku sveta – Ultra trail Mont Blanc.

Srpska skajraning asocijacija uz podršku Turističke organizacije opštine Babušnica je ozbiljno spremila staze, trimeri se nisu gasili kao i testere. Prokrčeni su stari karavanski i granični putevi između Bugarske i Srbije. Takmičari su prošli pored najlepših i najviših vrhovi te regije – Asenov kale, Vetren, Ruj, Crni vrh, Golemi stol. Na sreću učesnika i organizatora tropski talas je prošao i vreme je bilo prijatno, pogotovo u gornjim delovima staze.

U konkurenciji timova – štafeta, prvi na cilj stiže tim “Garmin Srbija” za 6 sati 18 minuta (Dušan Bazić, planinski trkač sa Kopaonika – Vladimir Savić poznati triatlonac iz Pančeva), u mix konkurenciji pobedu odnosi tim BB show (Biljana Bursać iz Beograda – Bojan Đačić iz Beograda) sa vremenom 7 sati 41 minut. U individualnoj konkurenciji, kod ultraša na 65km prvi stiže trkač iz Beograda Bojan Dulejan za 7 sati 50 minuta. Zanimljiva je statistika, samo su pobedničke štafete imale bolje vreme od Dulejana, ostali timovi su bili sporiji.

Drugoplasirani je Ratko Maksimović sa vremenom 8 sati 10 minuta a samo 5 minuta iza njega stiže mladi Pančevac Miloš Milanović. Naš poznati i uspešni plivač. Kod dama prva na cilj stiže Mateja Blažević iz Hrvatske sa vremenom 8 sati 35 minuta, Nevena Rajković iz Kruševca stiže na cilj sa 24 minuta zaostatka za Matejom, a Nela Lazarević iz Niša stiže kao trećeplasirana na cilj u centru Babušnice za 11h od starta.

Promovišući ruralne, siromašne i zaboravljene predele Srbije, trka oživljava planinska sela. Lužnički megdan je 22. trka asocijacije od nastanka Lige i po prvi put se desilo da čitava sela, porodice i deca dočekuju takmičare aplauzom, trčanjem oko njih. Iznosili su se domaći sokovi, hrana i ostale đakonije. Atmosfera kao sa Alpskih trka, gde lokalno stanovništvo ima svest koliko ovakve manifestacije znače za njihov kraj. Skyrunning asocijacija Srbije se zahvaljuje svima koji su učestvovali i pomogli u organizaciji ovog dogadjaja, posebno Turističkoj organizaciji Babušnice, Marnik Run-u i volonterima!

Rezultati: trka.rs/event/49/

Sve o formatu i pravilima: www.skyrunning-serbia.com/kalendar2017/luznickimegdan2017.html

]]>
Tue, 18 Jul 2017 20:35:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1638/luznicki-megdan-2017.html
Peto izdanje trke Ultra trail Stara planina http://skijanje.com/blog/ostalo/1634/peto-izdanje-trke-ultra-trail-stara-planina.html Park prirode Stara planina peti put bio je domaćin jedne od najvećih planinskih trka u Srbiji. ]]>

Sportska manifestacija “Ultra trail Stara planina” održana je od 26. do 28. maja 2017. godine na Staroj planini. Više od 300 takmičara iz 12 zemalja, govori da je duplo više bilo takmičara na trkama koje su se održale na najdužem planinskom masivu u Srbiji u odnosu na prošlu godinu. Srpska skajraning asocijacija spremila je staze dužine 24, 57 i 108 km koje su dočekale takmičare i pokazale im najlepše vrhove po kojima nose nazive Sky Trail Babin zub, Ultra trail Midžor i Kopren. I pored nestabilne vremenske prognoze, smenjivanja kiše, susnežice, vetra i sunca, takmičari su pokazali ozbiljan takmičarski duh, solidarnost na stazi i poštovanje prema prirodi. Stara planina se pokazala u pravom svetlu, divlja, nepredvidiva i omiljena trail trkačima upravo zbog toga. Brojnost takmičara iz inostranstva pokazalo je da kvalitetni trkači i Evropa prepoznaju potencijale za trail i skyrunning, kao i da je koncept trke vrlo atraktivan i redak u ovom sportu što daje posebnu draž.

Kao i prethodne godine naša redakcija uzela je aktivno učešće na trci. Ove godine imali smo dva predstavnika, na trkama od 24 i 108 kilometara.

Na trci od 24 km prvi se na cilju kod hotela “Stara planina” pojavio Marko Stamenković iz Niša sa vremenom od 2 sata i 26 minuta, drugoplasirani je bio Dragiša Bauer iz Sremskih Karlovaca sa vremenom od 2 sata i 29 minuta, dok je trećeplasirani gost iz Rumunije Florin Nita, zabeležio vreme od 2 sata i 38 minuta. Najbolje rezultate u ženskoj konkurenciji ostvarila je Ksenija Bubnjević iz Novog Sada, inače peta u ukupnom plasmanu, sa vremenom od 2 sata i 46 min. Drugo mesto zauzela je gošća iz Bugarske, Rositsa Beleva sa vremenom 3 sata i 8 min, dok je trećeplasiranoj Engleskinji Alice Wenborn bilo potrebno 3 sata i 11 minuta da stigne do cilja.

Nešto zahtevniji zadatak imali su takmičari na distanci od 57km, koja je od Babinog zuba, vodila preko Midžora do Beleđa i Toplog dola, kroz carstvo vodopada, nazad do hotela Stara planina, gde se nalazio cilj svih trka. Najbrži na ovoj stazi bio je Dušan Bazić sa Kopaonika sa vremenom od 5 sati i 44 min, dok su drugo i treće mesto zauzeli Aleksandar Dimitrijević iz Mladenovca (5h i 46 min) i Ratko Maksimović iz Beograda (6h i 1 min). Najbrža u ženskoj konkurenciji bila je Miluša Bošković iz Kotora sa vremenom od 7 sati i 11 minuta. Drugo mesto zauzela je Meri Mirčeska iz Makedonije (7 h i 15 min), dok je trećeplasirana bila Curta Teodora iz Rumunije (8 h i 8 min).

Prava avantura i veliki izazov za mnoge bila je trka na 108 km, nešto više od 60% trkača je uspelo da završi ovu zahtevnu stazu. Vladimir Panić iz Valjeva kao najbrži istrčao je ovu stazu za 14 sati i 13 minuta. Nakon njega je kroz cilj prošao Dimitar Atanasov iz Bugarske sa vremenom od 15 sati i 31 minut, dok je treće mesto zauzeo Anton Popov sa vremenom od 16 sati i 43 min. Najbrža žena na ovoj distanci bila je Mariya Nikolova iz Bugarske sa fantastičnim vremenom od 16 sati i 43 min (to je ujedno i treće vreme kod muškaraca). Drugo mesto nakon 19 sati i 32 minuta zauzela je Denka Abraševa. Jedan dan i 34 minuta njih tri provele su na stazi i zajedno prošle kroz cilj kao trećeplasirane Nela Lazarević (Niš), Ivana Stanković (Beograd) i Jelena Filipović (Gornji Milanovac).

Peta uspešno završena trka na Staroj planini postaje nezaobilazni događaj u svetu trail trčanja širom jugo-istočne Evrope i privlači sve veći broj stranih učesnika, uživalaca aktivnog turizma, planinskih sportova i netaknutih predela. Posebno nam je zadovoljstvo što je na trci sve vreme bio i ambasador trke i naš proslavljeni ultramaratonac Jovica Spajić koji je pomagao i bodrio sve učesnike. Promovišući potencijale koje ova planina nudi za avanturizam i aktivan odmor, u narednim godinama se očekuje mnogo veća poseta trkača sa svih meridijana i dostizanje magične brojke od preko 1.000 učesnika na startu.

Kao izuzetan događaj za razvoj turizma, Ultra trail Stara planina, dobila je podršku i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, kao i Turističke organizacije Srbije. Značaj ove manifestacije prepoznali su Hotel “Stara planina” (SP Resort), Skijališta Srbije, opština Knjaževac, Turistička organizacija i Sportski centar Knjaževac, Marnik Run, Infoteam (Garmin Srbija) i Prima kozmetika. Skyrunning asocijacija Srbije uputila je zahvalnice svima koji su učestvovali i pomogli u organizaciji ovog događaja, kao i Parku prirode Stara planina, Srbija šumama, restoranu “Plaža”, planinskom domu “Šum” i mnogobrojnim volonterima.

Ultra trail Stara planina 2017 Pokrivalica za TV gostovanja from Udruzenje Freestylera on Vimeo.

]]>
Wed, 31 May 2017 17:39:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1634/peto-izdanje-trke-ultra-trail-stara-planina.html
Innsbruck Alpine Trailrun Festival, powered by Inov8 – Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1633/innsbruck-alpine-trailrun-festival-powered-by-inov8-%E2%80%93-reportaza.html Za 1. maj bili smo na Trailrun festivalu u Innsbrucku. ]]>

Pored skijanja na glečerima u Tirolu, boravak u Innsbrucku za prvomajske praznike iskoristili smo i za učešće na manifestaciji Innsbruck Alpine Trailrun Festival, powered by Inov8.

Poslednjih godina trail trčanje je u velikoj ekspanziji i skoro sva veća alpska mesta su prolećno/letnju turističku ponudu počela da upotpunjuju organizacijom trail trka. U to se uključio i Innsbruck u kome se krajem aprila održava pet trka različitih distanci u okviru Innsbruck Alpine Trailrun Festivala koji sponzoriše sjajni britanski proizvođač trail opreme, Inov8 (pisac ovih redova je inače veliki fan ovog brenda, a njihove patike i garderoba testirani su na brojnim ultra maratonima i treninzima i pojam su udobnosti i kvaliteta).

Kao što je pomenuto, Festival obuhvata pet trka različitih distanci – najkraća je duga 15km i predviđena je prevashodno za početnike u trail trčanju, dok najduža varijanta iznosi 85 km i podrazumeva malo veće iskustvo i sjajnu fizičku spremu. Pored njih tu su i tri srednje varijante od 25, 42 i 65 km. I visinska razlika varira naravno u zavisnosti od trke pa je tako najmanja kod trke od 15 km i iznosi 400 m, dok kod najduže trke od 85 km treba popeti čak 3,600 m nadmorske visine. Duže varijante boduju se za najprestižnije trke u svetu trail trčanja – Ultra Trail du Mont Blanc u Chamonixu.

Kako je jedna polovina tandema Skijanje.com na ovom putovanju početnik u trail trčanju, prijavili smo se za najkraću varijantu, trku od 15 km koja je počinjala u gradiću Hall u Tirolu sa ciljem u centru starog grada u Innsbrucku. Malo smo se pribojavali vremenskih prilika pošto nas je Austrija dočekala u zimskom ruhu uz oko metar snega koji je napadao prethodnih dana u višim planinskim predelima. I organizatori su imali dosta problema u pripremi takmičenja, pa su trase trka morale donekle da budu promenjene zbog opasnosti od lavina, a najduža trka na 85 km je prinudno skraćena.

Za razliku od ostalih trka koje su počinjale u subotu, 29. aprila ujutru, mi smo startovali popodne. Vreme je predivno i idealno za trčanje pred start, sunce sija, a nije vruće. Krećemo polako iz Halla i napredujemo ka obližnjim brdima preko kojih ćemo se spustiti u Innsbruck. Uživamo u prirodi na svakom koraku, idemo polako i za svoju dušu i ne vodimo računa o plasmanu i brzini kojom se krećemo. Dok trčim, pada mi na pamet kako često na planinskim trkama predjem desetine kilometara, a uopšte ne vidim gde sam došla u stalnoj jurnjavi od markacije do markacije i gledanju u sat i prolazno vreme. Sad je potpuno obrnuto jer trčimo lagano, sasvim je dovoljno vremena za razgledanje i fotografisanje. Uživam i prisećam se zašto sam krenula da se bavim ovim sportom.

Posle nepuna dva sata trčkaranja iznad Innsbrucka spuštamo se u grad i ubrzo prolazimo kroz cilj u centru starog grada. Stavljaju nam finišerske medalje oko vrata i krećemo pravo na pivo koje nikad nema bolji ukus nego posle ovakvih stvari. U cilju je gomila ljudi, tu je i velika bina na kojoj se održava celodnevni program, atmosfera je vesela.

Organizacija trke je jako dobra, sve je na vrlo profesionalnom nivou. Oko cilja je napravljeno malo trkačko selo gde se nalaze pultovi za informacije, ostavljanje stvari, šatori za presvlačenje, jelo i piće, tuševi itd. Tu je i nekoliko šatora proizvođača trail opreme, a izbor je stvarno sjajan. Svi koji su ime u ovom sportu imaju svoje štandove sa modelima iz najnovijih kolekcija. Tu su Salomon, Inov8, Scott, Dynafit, La Sportiva i mnogi drugi. Osećam se kao dete u prodavnici čokolade. Velika većina ih je donela najbolje modele trail patika na testiranje tako da svako može da ih proba i istrči malo u modelu koji ga zanima. Naravno, da ne odolevamo iskušenju i odlazimo odatle sa nekoliko novih drangulija. Šta da se radi, ne nailazi se svaki dan na takvu ponudu ove, pomalo specifične opreme na jednom mestu.

Sve u svemu, Innsbruck Alpine Trailrun Festival se pokazao kao odlična ideja. Grad Innsbruck je sam za sebe već vredan posete, a trail trčanje i skijanje su dodatni bonus. Odlično smo se proveli i istinski uživali u ovoj odlično organizovanoj trci. Zahvaljujemo se organizatorima na pozivu da učestvujemo.

]]>
Mon, 22 May 2017 08:05:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1633/innsbruck-alpine-trailrun-festival-powered-by-inov8-%E2%80%93-reportaza.html
Prolećno skijanje na glečerima Hintertux i Stubai http://skijanje.com/blog/skijalista/1632/prolecno-skijanje-na-glecerima-hintertux-i-stubai.html Kao i mnogo puta do sada prvomajske praznike proveli smo na snegu. ]]>

Kako se približavao 1. maj počeli su planovi gde ga provesti i kako iskoristiti produženi vikend. Ove godine su praznici pali idealno u ponedeljak i utorak pa smo spajanjem sa vikendom dobili 4 dana i idealnu priliku za prolećno skijanje. Kao i do sada kada bismo skijali u ovo doba godine izbor je pao na Austriju jer je najbliža, a uslovi na glečerima su i dalje više nego dobri. Samo treba još odlučiti gde i krenuti na put.

Plan je brzo napravljen – za bazu biramo Innsbruck oko koga se u krugu od 100 km nalazi pet skijaških glečera - Hintertux, Soelden, Pitztal, Stubai i Kaunertal, od kojih smo na prva dva već skijali ranije. Odlučujemo se za Stubai i ponovo Hintertux, koji obično pruža fenomenalne uslove u ovo doba godine i proverena je varijanta. Pitztal i Kaunertal će ipak morati da sačekaju sledeći put. Imamo samo dva dana za skijanje pošto planiramo da jedan dan provedemo u Innsbrucku i učestvujemo na trci u trail trčanju koja se tamo održava.

Posle dugog iščekivanja konačno krećemo na put. Stižemo u Austriju, a tamo nas dočekuje prava zima i to ne samo na skijalištima nego maltene u celoj zemlji. Pada sneg usput, a već je palo skoro metar prethodnih dana na glečerima. Kao i obično želeli smo da budemo spremni na sve uslove pa smo poneli i skije za stazu i one za freeride. Potajno se nadamo da ćemo biti u prilici da koristimo ove druge i da je ostalo neko parče netaknutog snežnog prekrivača. Nade nam ubzo raspršuju drugari koji su već stigli na Tux dan ranije. Kažu da je bukvalno sve izvozano i da nema ni metra preostalog celca za freeride. Pitamo se da li je to moguće s obzirom da je velika količina novog snega pala maltene dan pre toga.

Stižemo narednog jutra na Hintertux i potvrđuje se priča naših prijatelja. Ne sekiramo se previše jer je ambijent predivan, sve je belo i izgleda kao da je sredina zime a ne početak maja. Staze su malo razrovane jer ratraci nisu uspeli u tako kratkom roku da sabiju veliku količinu novog snega. Sneg je idealan, suv i pršti pod skijama pošto je temperatura u minusu iako sija sunce. Skijanje na Tuxu retko kad razočara pa je tako bilo i ovaj put. Posle nekoliko sati uživanja završavamo skijanje u modernom restoranu Tuxer Fernerhaus na 2,600 metara i polako silazimo sa glečera.

Nakon dva dana u Innsbrucku, selimo se u obližnji Neustift im Stubaital koji je oko dvadesetak kilometara udaljen od podnožja glečera Stubai. Smeštamo se u apartman i gledamo prognozu za sutra – nije idealna – oblačno i padavine, ali deluje da će prvi deo dana biti koliko toliko ok.

Sutradan ustajemo rano i žurimo na glečer kako bismo što više iskoristili sunčano jutro. Prvi kontakt sa glečerom obećava i deluje da ćemo se na vrh skijališta izvući u rekordnom roku. U podnožju nas čeka veliki parking koji može da primi nekoliko stotina vozila i jedna od najmodernijih gondola koje smo ikad videli. Nova Eisgratbahn gondola je puštena u rad u oktobru 2016. godine i koštala je neverovatnih 64 miliona evra. Od doline do izlazne stanice na 2,900 m nadmorske visine stiže za samo 12 minuta.

Iz luksuzne kabine Eisgrata razgledamo oko sebe dok se penjemo. Prostranstvo je nepregledno, Stubai izgleda stvarno impozantno. Uopšte ne liči na glečer, s obzirom na veličinu pre bi se reklo da je u pitanju regularno skijalište. Stubai je inače najveći skijaški glečer u Austriji.

Staze se prostiru u svim pravcima, a između njih se nalazi ogromna količina terena za freeride koji je lako dostupan sa sistema ski liftova. Staze se u principu dobro uređuju, mada su bile malo razrovane kada smo skijali iz istih razloga kao i na Tuxu, zbog velike količine novonapadalog snega.

Infrastruktura žica i objekata na glečeru je stvarno odlična. Pored moderne Eisgrat gondole, i ostali liftovi su moderni i brzi. Tu je i nekoliko odličnih restorana, kafića i Intersport prodavnica. Posebno je impresivna izlazna stanica gondole Eisgrat gde se nalaze veliki samouslužni i a la carte restoran, kafić, ski depozit, i drugi sadržaji koji su na raspolaganju skijašima.

Vreme je ubrzo počelo da se kvari baš kako je prognoza i najavila. Za par sunčanih sati koliko smo proveli na glečeru, Stubai se pokazao kao pravo otkrovenje i sigurno ćemo ga posetiti ponovo.

Sve u svemu, prvomajski praznici u Austriji ponovo su se pokazali kao odličan izbor. Uslovi za skijanje su bili odlični, a i sam osećaj boravka na snegu u vreme kada kod nas polako pristiže leto je neprocenjiv. Zato i volimo odlazak na austrijske glečere na proleće i držimo se te tradicije iz godine u godinu.

Hintertux glečer

Stubai glečer

]]>
Sat, 13 May 2017 01:25:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1632/prolecno-skijanje-na-glecerima-hintertux-i-stubai.html
Skijalište Kronplatz http://skijanje.com/blog/skijalista/1606/skijaliste-kronplatz.html Kronplatz (italijanski - Plan de Corones) je poznato skijalište u Južnom Tirolu, najsevernijoj regiji Italije. ]]>

Kronplatz (italijanski - Plan de Corones) je poznato skijalište u Južnom Tirolu, najsevernijoj regiji Italije. Dobio je ime po obliku planina koje dominiraju krajolikom, a koje podsećaju na petlovu krestu pa je petao i zaštitni znak skijališta.

Najpoznatije mesto i geografski, kulturni i ekonomski centar regije je srednjevekovni grad Brunico-Brunneck. Nalazi se na nadmorskoj visini od 835m i ima oko 15,000 stanovnika.  2009. godine je proglašen najboljim malim gradom u Italiji za život. Celo područje je dvojezično i predstavlja idealnu mešavinu italijanskog šarma i austrijske uređenosti.

Prva stvar koju posetilac Brunica primeti je prelepi zamak koji se nalazi na brdu iznad grada. Zamak je dom jednog od nekoliko muzeja Reinholda Messnera, čuvenog alpiniste rodom iz Južnog Tirola, i posvećen je planinskim narodima sveta. Još jedan muzej legendarnog alpiniste, posvećen istoriji planina i velikim planinskim vencima u svetu, nalazi se na samom vrhu skijališta Kronplatz, na platou nekoliko koraka od izlazne stanice gondole koja izvlači na vrh planine. Izuzetno zanimljivo arhitektonsko rešenje zgrade muzeja radila je čuvena Iračanka Zaha Hadid.

Jedna od znamenitosti grada Brunica je prelepa glavna ulica – pešačka zona Via Centrale-Stadtgaase - prepuna prodavnica, enoteka, kafića i restorana. Brunico je poznat i po svom Božićnom vašaru koji se održava tokom meseca decembra svake godine.

Pored Brunica koji je jedini veći grad u okolini i pripadajućih sela  S. Lorenzo-St. Lorenzen, Falzes-Pfalzen, Gais/Villa Ottone-Uttenheim i Perca-Percha, druga poznatija mesta (uglavnom sela) u regiji Kronplatz su San Vigilio, Terento, Valdaora-Olang i idilična Valle Anterselva-Antholzertal koja je poznati centar za nordijsko skijanje i domaćin Svetskog kupa u bijatlonu.

Kronplatz je od Beograda udaljen oko 800km i do njega se može stići na nekoliko načina. Najčešće korišćeni put vodi preko Slovenije i Austrije – posle tunela Karavanke ide se dalje autoputem i izlazi sa njega kod Lienza odakle se nastavlja prema Italiji magistralnim putem. U pograničnom području između Austrije i Italije kreću da se ređaju skijališta – prvo ide austrijski Sauris, a zatim se nastavljaju italijanski ski centri iz sistema Dolomiti Superski kao što su San Candido, Sexten i ubrzo i Kronplatz. Do Kronlatza se može stići i na drugi način – autoputem preko Zagreba, Ljubljane i Trsta odakle se nastavlja na Belluno i Cortinu d'Ampezzo ili na Udine, pa preko Sextena i Sappade do Brunica. 

Do Brunica i okolnih mesta se može stići i vozom, a kada je u pitanju avio prevoz najbliži aerodromi su Bolzano, Innsbruck, Verona, Venecija i Bergamo.

Skijalište

Skijalište Kronplatz se prostire na visini od 975 do 2,275m nadmorske visine. Sa vrha skijališta na 2,275 metara, staze se prostiru na tri strane  ka mestima Brunico, San Vigilio i Valdaora-Olang. Ukupna deklarisana dužina staza iznosi 119 km koje opslužuju 32 najsavremenija ski lifta. Kronplatz je inače i u evropskim okvirima poznat po modernoj infrastrukturi i u žičare se često i obilno ulaže. Skijalištem dominiraju gondole kojih ima čak 21, dok ostatak čine moderni četvorosedi ili šestosedi uglavnom sa sistemom grejanja i haubama za slučaj lošeg vremena. Na Kronplatzu vučnica gotovo i da nema, tu je svega nekoliko po okolnim mestima koja nisu spojena sa glavnim delom skijališta.

Pored modernih ski liftova, Kropnplatz je takođe poznat i po najsavremenijem sistemu za veštačko osnežavanje. Skijalište raspolaže sa preko 500 topova za veštački sneg koji omogućavaju da se ovde sezona otvara relativno rano -  krajem novembra, iako prirodnog snega često nema ni malo. Pokrivenost staza sistemom za veštačko osnežavanje je 100%. „Veštak“ je inače neverovatnog kvaliteta, gotovo da je nemoguće primetiti razliku između njega i prirodnog snega. Velika ulaganja koja je ski centar imao u broj topova i kvalitet snega koji oni proizvode su razumljiva kada se uzme u obzir činjenjica da Kronplatz, kao i ostala skijališta u sistemu Dolomiti Superski često ima problema sa prirodnim snegom.

Deklarisanih 119 km staza izraženih u broju skijaških staza iznosi ukupno 47, od čega je 27 plavih, 13 crvenih i 7 crnih staza. Kronplatz je inače poznat upravo po kombinaciji crveno-plavih staza koje su idealne za početnike i porodice, ali će i bolji skijaši uživati u usavršavanju tehnike na perfektno sređenim stazama ovog italijanskog skijaškog bisera.

Ono što je generalno karakteristično za Kronplatz su besprekorno sređene, široke i dugačke staze. Skoro svaka staza je široka par stotina metara i dugačka preko kilometar, a staze koje se sa vrha spuštaju na sve tri strane u dolinu imaju dužinu i preko 5 km. Odlične su crvene staze br. 2 i 3 koje se sa vrha spuštaju ka Brunicu, kao i nekoliko plavih staza koje sa vrha idu ka Olang-Valdaori. U delu skijališta iznad sela San Vigilio ističe se staza Erta na kojoj se od sezone 2016/17 po prvi put vozi Svetski kup u ženskoj konkurenciji i to u veleslalomu. Sa druge strane brda od San Vigilia sa vrha kreće crna staza Piculin, najstrmija na Kronplatzu i jedna od najstrmijih u Italiji. Ova staza silazi nadomak sela San Martino in Badia u dolini Badia, a veza sa Alta Badiom je uspostavljena uz pomoć ski busa koji od podnožja staze Piculin do Corvare u Alta Badiji vozi na svakih 20 minuta.

Kako se uprava skijališta stalno trudi da ga unapredi, od sezone 2016/17 otvorena je i potpuno nova, plava staza Hinterberg koja je dugačka oko 3 km i spušta se sa vrha ka žičari Belvedere.

Kronplatz ima i jedan od najmodernijih snow parkova u Južnom Tirolu koji se nalazi između staza Belvedere i Plateau na visini od 2,230m nadmorske visine.

Kao i kada su u pitanju ostala skijališta u Dolomitima, prva asocijacija na Kronplatz je skijanje po uređenim stazama, a ne toliko na freeride. Mogućnosti za skijanje po dubokom snegu su prilično limitirane i zbog konfiguracije terena, a i zbog sve češćih problema sa prirodnim snegom. Jedine oblasti u kojima freeride dolazi u obzir su pojasevi šume u nižim delovima skijališta i neuređeni deo oko staze Piculin.

Sve u svemu, Kronplatz je fantastično skijalište i sigurno jedno od najboljih na kojima smo skijali. Ljubitelji uređenih staza će uživati, a ski centar je dovoljno veliki da predstavlja odličnu opciju za celonedeljno skijanje. Povoljne vremenske prilike su takođe jedna od prednosti Kronplatza s obzirom da ovo skijalište može da se pohvali sa skoro 300 sunčanih dana godišnje.

Za Kronplatz se može kupiti pojedinačni ski pass, ali se mnogo više isplati za malo veću sumu novca kupiti Dolomiti superski pass koji pokriva fantastičnih 1200 km staza i 12 različitih skijališta u Dolomitima. Cena Dolomiti superski passa zavisi od perioda sezone, pa tako za šestodnevnu ski kartu u periodu predsezone od otvaranja 26. novembra do 24. decembra treba izdvojiti 229 evra (161 za decu), u visokoj sezoni od 25.decembra do 7. januara i od 5. februara do 18. marta 287 evra (201 za decu), a u slabijoj sezoni od 8. januara do 4. februara, odnosno 19. marta do 2. aprila – 258 evra ( 181 za decu). Poređenja radi, pojedinačan ski pass za Kronplatz za šest dana košta 213, 239 i 266 evra u zavisnosti od perioda sezone.

Smeštaj

U pogledu smeštaja, skijanje na Kronplatzu ostavlja nekoliko opcija. Najbolje je smeštaj tražiti u okolini neke od tri polazne stanice gondola koje izvlače na vrh skijališta tj. Brunico, San Vigilio ili Olang-Valdaora. Sam Brunico udaljen je od polazne stanice gondole u mestu Riscone oko 3 km. Grad i okolina raspolažu sa oko 5,000 kreveta i mogu da ponude različite kategorije smeštajnih jedinica od luksuznih hotela pa sve do bazičnih soba i apartmana. Za one kojima je pored skijanja bitno da postoje i neki drugi sadržaji najbolje je smestiti se upravo u samom gradu, dok oni drugi kojima to i nije tako važno smeštaj mogu potražiti u okolnim selima koji su bliži skijalištu kao što su San Lorenzo di Sebato, Riscone itd.

Smeštaj u San Vigiliju i okolnim selima je strateški pogodan za skijaše koji žele da koriste pune benefite Dolomiti superski passa i da kombinuju skijanje na Kronplatzu sa skijalištima Sella Ronde (Alta Badia, Val di Fassa, Val Gardena i Arabba).

Restorani, barovi, apres ski

Kao i u ostalim skijalištima u Dolomitima, gastronomija je bitan faktor sveukupnog uživanja tokom skijanja na Kronplatzu. Mešavina austrijskog i italijanskog, uz dodatak uticaja autohtonih ladinskih starosedelaca stvara jedinstvenu kombinaciju koja predstavlja praznik za nepca za svakog ljubitelja dobrog zalogaja. Ovde ćete popiti savršeno espresso, ali i pojesti ništa manje dobru gulaš supu, štrudlu od jabuke, Kaiserschmarren ili neki drugi delikates austrijske kuhinje. Tu su naravno i specifični lokalni specijaliteti po kojima je cela regija dobro poznata.

Planinski restorani su brojni i jako lepo sređeni, pa je svaka pauza na skijanju poseban hedonistički ugođaj. Kada je u pitanju apres ski, najpoznatije mesto za provod je bar K1 kod polazne stanice gondole u Risconeu gde zabava traje od završetka skijanja do ranih jutarnjih sati. Za ljubitelje apres skija tu je i Gassl, bar, restoran i picerija kod polazne stanice gondole u Olangu.

Brunico kao veće mesto ima solidnu ponudu restorana, pizzeria, kafića i barova uglavnom lociranih u glavnoj ulici – pešačkoj zoni ili oko nje. Tu je i jedini noćni klub Pukanaka. San Vigilio je dosta manji, i važi za mirnije, porodično mesto.

]]>
Mon, 3 Apr 2017 10:32:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1606/skijaliste-kronplatz.html
Marko Vukićević: Free fall je najekstremnija stvar koju sam probao http://skijanje.com/blog/1596/marko-vukicevic-free-fall-je-najekstremnija-stvar-koju-sam-probao.html Srbija prvi put imala predstavnike u muškom spustu na Svetskim prvenstvima, a Vukićević otkriva kako mu je bilo na čuvenoj stazi. ]]>

Najbolji svetski skijaši se uveliko nadmeću na Svetskom prvenstvu u St. Moritzu, a posle superveleslaloma i ženske alpske kombinacije na red je došao i muški spust u kojem su Srbiju predstavljali Marko Vukićević i Marko Stevović.

Tako je Srbija po prvi put imala predstavnike u najbržoj alpskoj discipline u kojoj je pobedio domaći takmičar Beat Feutz ispred Kanađanina Erica Guaya i Austrijanca Maxa Frantza.

Marko Vukićević je završio trku na 40. poziciji sa 3:73 sekundi zaostatka za prvoplasiranim, dok je Marko Stevović bio 48.

Za Marka Vukićevića sezona je počela odlično već na samom startu na trkama u Južnoj Americi i Evropi. Marko se dva puta popeo na podijum u Val Gardeni osvojivši 1. i 2. mesto na FIS trkama u spustu, dok mu je na Univerzijadi u Almatyju za 11 stotinki izmakla bronzana medalja u superveleslalomu.

- Prezadovoljan sam kako sam otvorio sezonu. Plasmani su bili iznad očekivanja, ali sve je to rezultat dobrog rada i treninga sa slovenačkim A timom u brzim disciplinama koji mi je omogućio Skijaški savez Srbije. Na žalost, u skijanju nikada ne možemo da pričamo o očekivanjima, pošto se radi o nepredvidljivom sportu u kojem brzo dolazi do grešaka i iznenađenja. Zadovoljan bih bio plasmanom među prvih 30, a presrećan ulaskom u top 20 - rekao je Vukićević.

Start spusta u St. Moritzu naziva se "slobodnim padom", jer je najstrmiji na svetu.

- "Free fall' start je najekstremnija stvar koju sam probao u životu. Ubrzanje ide do 100 km/h za 2,5 sekunde. Uživo je to nešto potpuno drugačije od onoga što sam imao prilike da vidim na fotografijama i TV-u. Straha je bilo samo prvi put dok sam stajao u startnoj kući, ali čim sam se odgurnuo strah je nestao i preplavio me je adrenalin - objasnio je Marko.

Iako je bio zadovoljan treninzima koje je odradio za spust, na samom takmičenju je usled loših vremenskih uslova start pomeren nešto niže. Samim tim bila je potrebna i promena taktike, kako bi se brzina generisala od samog starta.

- U drugoj polovini staze sam napravio jednu veću grešku na mestu gde je staza bila već načeta, i tu sam izgubio puno vremena. Ostalim delom vožnje sam zadovoljan i trudiću se da grešku ispravim već u narednom nastupu u alpskoj kombinaciji.

Vukićević je ocenio i domaćina Svetkog prvenstva:

- Organizacija je na najvišem nivou, staze su perfektno pripremljene, što se od St. Moritza i očekivalo. Iako vreme nije savršeno, pošto ima dosta padavina, nas takmičare svako jutro sačeka perfektno ispeglana staza, na kojoj su vojska i volonteri radili celu noć kako bi ostala u vrhunskom stanju. Upravo je to najvažnije, kako bi na kraju samo od takmičara zavisio rezultat, a ne od promenljivih uslova na stazi.

Atmosfera u ski timu Srbije je odlična, a nivo prefesionalnosti se iz godine u godinu povećava. što Marka posebno raduje. Ne krije da mu je drago što se i kolega Marko Stevović priključio nastupima na velikim takmičenjima i uvek je spreman da mu prenese iskustva i pruži podršku kad zatreba. Nakon spusta, naše skijaše očekuju nastupi u alpskoj kombinaciji, veleslalomu i slalomu.

]]>
Mon, 13 Feb 2017 09:43:00 +0100 Blog http://skijanje.com/blog/1596/marko-vukicevic-free-fall-je-najekstremnija-stvar-koju-sam-probao.html
Skijalište Alta Badia http://skijanje.com/blog/skijalista/1590/skijaliste-alta-badia.html Predstavljamo Vam jedno od najpopularnijih italijanskih skijališta, Alta Badiju. ]]>

Alta Badia je ski centar koji se nalazi u italijanskoj provinciji Bolzano - Južni Tirol. Smeštena u širokoj dolini Badia, u srcu Dolomita, Alta Badia nije kompaktno mesto, već je čini 6 gradića, grupisanih u 3 opštine - Corvara sa mestima Corvara i Colfosco, Badia koju čine  La Villa, San Cassiano i Badia, i na kraju La Val, koji zajedno imaju oko 6,000 stanovnika. Corvara je najveće mesto u dolini i kolevka turizma ove regije. Takođe ima i najbolju vezu sa autoputem, aerodromima i javnim prevozom. Veće mesto je i La Villa koja pored Corvare nudi najveću ponudu smeštaja, a tu su i drugi sadržaji poput restorana, kafića i prodavnica.

Zavisno od grada,  nadmorska visina u dolini Badia ide od 1348 m do 1645 m. Zajedno sa skijalištima Val Gardenom, Val di Fassom i Arabbom/Marmoladom, Alta Badia čini Sella Rondu, čuvenu skijašku kružnu rutu oko masiva Sella. Obilazak Selle je nešto što ne treba propustiti jer pomenuta 4 ski centra zajedno imaju oko 500 km staza, a priroda je prelepa, po mnogima najlepša u Evropi.

Starosedeoci ovih planina su Ladini, koji i dalje koriste svoj specifični jezik. Celo područje je trojezično, uz neobični ladinski jezik, u upotrebi su i italijanski i nemački. Cela regija je dugi niz godina bila u sastavu Austrije, tako da gradići u dolini Badia, kao i ostala mesta u Dolomitima, odišu poznatim tirolskim ambijentom i šarmom.

Osim skijanja, Alta Badia posetiocima pruža i mnoge druge mogućnosti za uživanje u odmoru. Boravak u Badia dolini turisti mogu iskoristiti i za opuštanje u brojinim specijalizovanim spa centrima, klizanje, jahanje, nordijsko skijanje (oko 80 km staza) i šoping. Prodavnice uglavnom nude tradicionalne ladinske proizvode, a osim toga postoje i brojni butici sportske opreme.

Sredinom decembra svake godine, Alta Badia je mesto održavanja muškog veleslaloma Svetskog kupa, koji se vozi na čuvenoj stazi Gran Risa.

Alta Badia je od Beograda udaljena 842 km. Do nje se može doći na nekoliko načina. Najkraći put je preko Austrije, autoputem preko Zagreba, Ljubljane, Villacha i Spittala. Odatle se nastavlja magistralnim putem prema Lienzu, i kod San Candida/Innichena i Dobiacca ulazi se u Italiju. Zatim se nastavlja putem za Brunico i tu se skreće levo za Alta Badiu. Nakon 30-ak kilometara stiže se u La Villu, Corvaru ili Colfosco u zavisnosti od toga gde ste smešteni. Ovo je i najjeftinija varijanta jer se od putarina plaća samo tunel Karavanke (pored neizbežne hrvatske putarine) i slovenačka i austrijska vinjeta. Druga varijanta ide autoputem kroz Italiju preko Trsta, Pordenonea i Belluna. Najbliži aerodromi su Innsbruck i Verona. Takođe, kao opcije za avionski prevoz mogu se koristiti i nešto dalji aerodromi u Milanu, Bergamu ili Veneciji. Sa italijanskih aerodroma postoji autobuska linija do Alta Badie, odnosno do najvećeg mesta Corvare.

Skijalište

Skijalište se nalazi na nadmorskoj visini od 1400 – 2700 m. Ukupno raspolaže sa 130 km staza, od čega je 53% plavih, 40% crvenih i 7 % crnih staza. Iz konfiguracije staza proizilazi da je Alta Badia najpogodnija za porodično skijanje i početnike, s obzirom da ski tereni nisu previše zahtevni. Za eksperte više se preporučuju susedne Val Gardena i Arabba, mada će i u Alta Badiji potkovaniji skijaši naći ponešto za sebe – nekoliko lepih izazovnijih crvenih staza i naravno čuvena Gran Risa, crna staza na kojoj se vozi Svetski kup. Nama se više svidela njena crvena varijanta, sigurno jedna od najboljih koje smo vozili u Alta Badiji.

Alta Badija, kao i ostala skijališta u Dolomitima poslednjih godina imaju velike probleme sa prirodnim snegom kojeg je iz sezone u sezonu sve manje. Početkom 2017. godine, kada smo ovde skijali, prirodno stvorenog snežnog pokrivača gotovo da nije ni bilo. To međutim upravi skijališta nije pravilo velike probleme s obzirom da sistem za veštačko osnežavanje funkcioniše gotovo savršeno. Jedan od glavnih utisaka nam je bio da je kvalitet veštačkog snega neverovatan i da je skoro nemoguće primetiti razliku između veštačkog i prirodnog snega. To nije slučaj samo sa Alta Badijom u kojoj je oko 88 km staza pokriveno topovima za veštačko osnežavanje već i sa ostalim skijalištima u Dolomitima.

Ono po čemu je Alta Badia takođe poznata su savršeno uređene staze. Oni koji prevashodno vole uređeno skijanje ovde će uživati. Infrastruktura je sasvim dobra, liftovi nisu poslednja reč tehnike, ali su dovoljno moderni i brzi.

Zaključak je ipak da su staze u Alta Badiji možda suviše blage i kratke iako postoji nekoliko dugačkih i lepih crvenih staza. Od nekoliko sektora skijališta nama se najviše dopao pomalo zavučeni i izolovani Colfosco. Razlog tome je nekoliko savršenih crvenih staza koje se nalaze u ovom delu, a takođe i dramatična scenografija koja dominira predelom – poznate crvene stene Dolomita koje se izdižu direktno iznad staza. Generalno, Alta Badia je skijalište sa jednim od najlepših krajolika koji možete videti u planinama.

Ski pass se može kupiti samo i za područje Alta Badie, mada bi bila prava šteta ne doplatiti par desetina eura i ne nabaviti čuveni Dolomiti Superski skipass, koji omogućava korišćenje najvećeg sistema žičara pokrivenih jednom ski kartom, i ukupno obuhvata 1220 km staza. Od toga je 500 km direktno povezano u regiji Sella, a od ostalih skijališta koji su obuhvaćeni ovim ski passom najpoznatija su Kronplatz i Cortina d’Ampezzo.

Smeštaj

Veliki broj mesta u Alta Badia regiji nudi različite opcije smeštaja. Od ekstravagantnih hotela do malih porodičnih apartmana, naći će se za svakog po nešto. Smeštaj je dosta skuplji i luksuzniji u većim mestima kao što su Corvara, La Villa i Colfosco, kojima dominiraju elegantni hoteli za nešto bogatiju klijentelu. Za one koji traže nešto povoljniju varijantu, najbolja opcija je da potraže smeštaj u manjim mestima u dolini kao što su San Cassiano, Pedraces ili La Val. Usluga je generalno dobra bez obzira na broj zvezdica, jer iako se radi o Italiji, mentalitet ugostitelja je austrijski, tako da se o kvalitetu izuzetno vodi računa.

Restorani, barovi, apres ski

Cela oblast je poznata po gastronomiji, postoji veliki broj restorana koji služe i austrijska i italijanska jela. Ovde ćete pojesti odlične pizze i paste ali i ništa lošije Kaiserschmarren, Apfelstrudel ili gulaš supu. Najbolje od oba sveta što bi se reklo.

Turisti mogu da biraju između porodičnih farmerskih restorana, luksuznih i elegantnih - najčešće u okviru hotela, zatim snack barova ili picerija. Meštani su naročito ponosni na tradicionalnu ladinsku kuhinju.

Jedan od glavnih utisaka tokom skijanja u Alta Badiji su nam definitivno bili planinski restorani koji su fantastični redom bez izuzetka. Znate ono kad hoćete da pravite pauzu na skijanju pa kažete idemo tamo u onu lepu kafanu. E ovde ta rečenica može da se odnosi na bilo koji restoran na celom skijalištu. O estetskom momentu se izuetno vodi računa – kamen, drvo i topli planinski tonovi su dobitna kombinacija. Toliko je lepo da se čovek teško natera da nastavi sa skijanjem posle pauze.

Ljubitelji noćnog provoda u Alta Badiji neće biti previše zadovoljni, jedno od retkih mesta koje je živo uveče je Badia pub u Pedracesu. Ni apres ski u popodnevnim satima nije preterano zanimljiv. Vredi pomenuti bar Las Vegas iznad San Cassiana i otvoreni šank na Piz la Ila iznad LaVille. Generalno Alta Badia je više koncipirana kao utočište za turiste koji prevashodno vole da veče provedu u lepom restoranu uz dobru hranu i vino, nego uz pivo i ludi noćni provod.

]]>
Tue, 7 Feb 2017 08:23:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1590/skijaliste-alta-badia.html
Za pet dana obišao sam pet slovenačkih skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1584/za-pet-dana-obisao-sam-pet-slovenackih-skijalista.html Možda niste znali, ali Slovenija je zemlja sa oko 80 ski centara. Za kratko vreme uspeo sam da skijam na pet. Evo šta sam doživeo. ]]>

Avion je sa piste aerodroma Nikola Tesla poleteo u 8.10, a već u 11 sam skijao na slovenačkom Krvavcu! Bilo mi je pomalo nestvarno dok je sneg šuštao ispod mojih skija...pa pre manje od tri sada sam bio u Beogradu. Priliku da za pet dana obiđem pet skijališta u Sloveniji zaista nisam smeo da propustim. Moram da priznam da me posebno privlačio Kanin, najviši ski centar bivše Jugoslavije, koji je posle nekoliko godina ponovo počeo s radom.

KRVAVEC

U Sloveniji, ako imate automobil, ništa nije preterano daleko, a Ljubljančani su te sreće da im je Krvavec udaljen samo pola sata vožnje. Interesantno je da je to najbliži ski centar jednom aerodromu u Evropi, pošto od Brnika ima osam kilometara. Dakle, posle petnaestak minuta od kada sam napustio aerodromsku zgradu, već sam se presvlačio na parkingu ispred gondole i s nestrpljenjem čekao da me ona podigne na bele staze. Snega je bilo sasvim dovoljno (oko 60 cm) a u servisu Jecom sport su me zadužili sa skoro novim Elanom SL...uživanje je moglo da počne.

Šteta što je baš tog dana vrh bio u magli, a duvao je i jak vetar. Međutim, staze su bile sređene, a čim sam se spustio nešto niže, vidljivost je bila vrlo dobra. Krvavec nije slučajno proglašen najboljim skijalištem u Sloveniji i zaista pruža super mogućnosti za sve vrste skijaša - od plavih, pa do crnih staza, za svakog po nešto.

Što se tiče ugostiteljskih objekata, dominira hotel Krvavec, koji se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini u Sloveniji i smešten je direktno na stazi. Nismo odoleli domaćim kobasicama i nefiltriranom Union pivu - odlično je!

 

KRPLJENJE NA POKLJUKI 

Krpljenje, kako Slovenci zovu hodanje na krpljama, video sam samo u stripovima i filmovima koji su opisivali život hrabrih trapera. Tako da mi se ideja da posle skijanja napravimo noćnu turu kroz šumarak Pokljuke činila više nego zanimljivom. Istina, krplje se više ne prave od drveta i konopca, ali su i ove moderne jednako dobre. Sa lampama na glavama probijali smo se kroz dubok sneg. Osećaj...pa dobro, nije baš kao iz filma Povratnik, ali je opet super iskustvo. Posebno kada nas je u sred šume naš vodič ponudio gutljajem specijalnog likera smrekovca, koji se pravi od rakije i mladih iglica smreke. Ovakva zanimljiva putešestvija mogu da traju i ceo dan i da uključuju noćenje u brvnari visoko na planini.

Ali nije samo krpljenje ono što biste trebalo da probate u Pokljuki. Ovo mesto je i poznato po modernom centru za nordijske discipline - skijaško trčanje i biatlon. Posle malo vežbe i nekoliko padova, savladao sam osnovni korak - i svidelo mi se. Netaknuta priroda, najčistiji mogući vazduh i fizička aktivnost u kojoj je angažovano celo telo. Šta čovek više da poželi.

BLED - KRANJSKA GORA 

Naši domaćini su me zagolicali sjajnom idejom - pošto od nedavno postoji mogućnost da se kupi jedinstveni ski pas koji važi za pet slovenačkih skijališta, bilo bi najbolje stacionirati se u Bledu, koji se nalazi praktično u središnjem delu te regije, pa za odlazak u različite ski centre ne treba mnogo vremena.

Tako smo pre puta u Kranjsku Goru predahnuli u legendarnoj kavani Park na Bledu, a to se ne računa ako se ne proba čuvena bledska krempita, koju je pre pola veka osmislio srpski majstor Ištvan Lukačević. Postaje mi jasno zašto je recept i dalje strogo čuvana tajna. Ukus krempite je - prste da poližeš!

I tako, pun slatkih utisaka putujem ka Kranjskoj Gori i sa nestrpljenjem čekam noćno skijanje. Staza iznad zvanično najboljeg hotela u Kranjskoj Gori Ramada Resort blista pod reflektorima i prvi skijaši se već spuštaju. Staza je iz kategorije plavih, ali ima preko 700 metara i, pošto nema gužve, uživamo u skijanju. Kranjska Gora je najpopularnije skijalište u Sloveniji, zato i ima iznenađujuće mnogo gostiju sa prostora bivše Jugoslavije.

Sledećeg jutra pažnju mi privlači atraktivan crveni ski autobus koji besplatno prevozi skijaše na nešto udaljenije staze, a izgleda retro - poput američkih školskih buseva. U ovom idiličnom mestu ima šta da se vidi - kafići, restorani, picerije...pored staze iz bara na otvorenom praši Dubioza kolektiv.

KANIN

O Kaninu sam čuo da je jedno od najatraktrivnijih skijališta u ovom delu Evrope, posebno zbog fantastičnog pogleda koji doseže od Triglava pa čak do Jadranskog mora. Zbog problema sa gondolom iz Bovca, ovaj centar je godinama bio zatvoren za skijaše i bordere. Sada je konačno i to rešeno, ali avaj, na ovom delu Alpi, gde se snežni pokrivač obično meri u metrima, ovoga puta ga ima dovoljno tek da dve staze budu dobro sređene.

Međutim, kada me je gondola izvukla na vrh, usledilo je jedno dugačko - vauuuu. Imali smo sreće s vremenom, oblaka ni na vidiku, pa je pogled pucao skoro do Trsta. U daljini je svetlucalo more...skijati u takvom okruženju jedinstven je osećaj. Šteta što je strana prema italijanskoj Sella Nevei bila zatvorena zbog nedostatka snega. Ta staza, bar ono što sam uspeo da vidim, obećava. Naročito što je moguće spuštanje sve do samog podnožja do kojeg vode dve crvene staze, na jednoj od njih se vozi i Svetski kup u superveleslalomu.

Dobro je što za oba, sada povezana skijališta, važi jedan ski pas. Kanin je posebno atraktivan za ljubitelje dubokog snega, gotovo da nema mesta sa kojeg nije moguće skijati freeride. Pošto je područje skijališta nacionalni park, još nije dozvoljena proizvodnja veštačkog snega. Prirodnog uglavnom ima i previše, ali ove zime, bar do sada, to nije bio slučaj. Ovo je jedno od retkih skijališta gde je moguće skijati čak do maja, a domaćini nam kažu da je čest slučaj da ogromne količine belog prekrivača pokriju Kanin tek u martu i zadrže se jako dugo.

Oduševljen sam i pogledom iz restorana na "čuki", gde je moguće konzumirati slovenačke specijalitete uz spektakularan pogled. Dolina reke Soče, u kojoj je smešten Bovec inače je kao iz bajke. Posebno je atraktivna leti, kada dolaze turisti iz cele Evrope kako bi uživali u raftingu, vožnji bicikala, planinarenju...

CERKNO

Nikada nisam skijao ni na Cerknom, tako da nisam znao šta da očekujem, osim onog što sam video na fotografijama, jedino sam čuo da je nekoliko godina zaredom proglašavano najboljim ski centrom u Sloveniji. Staze se nalaze na podnožju Črnog vrha na 1.290 metara nadmorske visine i do njih je moguće doći automobilom.

Sunčani vikend bez oblačka, odmah je bilo jasno da je ovo jedno od omiljenih mesta skijaša iz Slovenije, ali i Hrvatske. Od restorana Alpska perla, koji su sagradili austrijski majstori i koji izgleda prelepo, prostiru se staze na kojima je popriličina gužva. Mnogo najmlađih je uz pomoć instruktora pokušavalo da savlada veštinu skijanja, ali čim se malo odmakne od centralnog dela, situacija je mnogo bolja. Solidno široke staze pružaju mogućnost za pravo uživanje, prostiru se na površini od 10 hektara ukupne dužine od oko 18 kilometara.

Na crvenoj stazi interesantnog naziva Lom uživali smo u takmičenju 14-godišnjaka u slalomu. Neverovatno kako ti mlađahni tinejdžeri skijaju... Dve staze dugačke su skoro dva kilometra i one su plave, a najduža crvena ima oko kilometar. Više i nema potrebe da pominjem da je pogled fantastičan, sa pitomog platoa na surove vrhove.

VOGEL

Kada bih morao da da jednom rečju opišem Vogel, izabrao bih - idilično. Da me gore čeka prijatno iznenađenje, shvatio sam čim je iz gondole pukao pogled da Bohinjsko jezero. U gondoli, koja prima oko 80 ljudi, čuje se engleski i to onaj američki. Očigledno da su i oni čuli kakva je ovo lepota.

Centralni plato skijališta me je podestio na Kopaonik, ali samo do trenutka kada sam se okrenuo na drugu stranu i ugledao najvišu planinu nekadašnje Jugoslavije Triglav. Naš domaćim Matej nam kaže da je najbolje da odmah idemo na Zadnji Vogel, crvenu stazu koja je veoma interesantna za rekreativce jer ima različite nagibe. Na dvosedišnici u podnožju uopšte nema čekanja, pa sam se poprilično naskijao do ručka.

Kada ima dovoljno snega, gotovo da nema delića skijališta na kojem se ne vide štrafte freeridera...  Malo mi je žao što ne radi Žagarjev graben, staza kojom je moguće spustiti se do početka gondole i Bohinjskog jezera. Drugi put...

I tako, pun utisaka, hvatam noćni avion za Beograd. Nisam se ni presvukao, u skijaškoj jakni i borderskim pantalonama ulazim u avion i smeškam se namontiranim stjuardesama. Srećom, skinio sam ski naočare. Neki su verovatno mislili da sam čudak. Jesam.                     

]]>
Tue, 24 Jan 2017 15:38:00 +0100 Skijališta http://skijanje.com/blog/skijalista/1584/za-pet-dana-obisao-sam-pet-slovenackih-skijalista.html