Poznati francuski proizvođač zimske opreme, Salomon, došao je na originalnu ideju da organizuje takmičenje između skijaša iz Svetskog kupa i drona na veleslalomskoj stazi.

Na takmičenju održanom u američkom skijalištu Snowbird u Juti, oči u oči su se našli francuski skijaš Victor Muffat-Jeandet (osvajač bronzane medelje u kombinaciji na poslednjoj olimpijadi u Koreji) i dron, kojim je upravljao dvostruki svetski prvak Jordan Temkin.

Pogledajte ko je bio brži u paralel-veleslalom trci!

Najbolji svetski skijaši se uveliko nadmeću na Svetskom prvenstvu u St. Moritzu, a posle superveleslaloma i ženske alpske kombinacije na red je došao i muški spust u kojem su Srbiju predstavljali Marko Vukićević i Marko Stevović.

Tako je Srbija po prvi put imala predstavnike u najbržoj alpskoj discipline u kojoj je pobedio domaći takmičar Beat Feutz ispred Kanađanina Erica Guaya i Austrijanca Maxa Frantza.

Marko Vukićević je završio trku na 40. poziciji sa 3:73 sekundi zaostatka za prvoplasiranim, dok je Marko Stevović bio 48.

Za Marka Vukićevića sezona je počela odlično već na samom startu na trkama u Južnoj Americi i Evropi. Marko se dva puta popeo na podijum u Val Gardeni osvojivši 1. i 2. mesto na FIS trkama u spustu, dok mu je na Univerzijadi u Almatyju za 11 stotinki izmakla bronzana medalja u superveleslalomu.

- Prezadovoljan sam kako sam otvorio sezonu. Plasmani su bili iznad očekivanja, ali sve je to rezultat dobrog rada i treninga sa slovenačkim A timom u brzim disciplinama koji mi je omogućio Skijaški savez Srbije. Na žalost, u skijanju nikada ne možemo da pričamo o očekivanjima, pošto se radi o nepredvidljivom sportu u kojem brzo dolazi do grešaka i iznenađenja. Zadovoljan bih bio plasmanom među prvih 30, a presrećan ulaskom u top 20 - rekao je Vukićević.

Start spusta u St. Moritzu naziva se "slobodnim padom", jer je najstrmiji na svetu.

- "Free fall' start je najekstremnija stvar koju sam probao u životu. Ubrzanje ide do 100 km/h za 2,5 sekunde. Uživo je to nešto potpuno drugačije od onoga što sam imao prilike da vidim na fotografijama i TV-u. Straha je bilo samo prvi put dok sam stajao u startnoj kući, ali čim sam se odgurnuo strah je nestao i preplavio me je adrenalin - objasnio je Marko.

Iako je bio zadovoljan treninzima koje je odradio za spust, na samom takmičenju je usled loših vremenskih uslova start pomeren nešto niže. Samim tim bila je potrebna i promena taktike, kako bi se brzina generisala od samog starta.

- U drugoj polovini staze sam napravio jednu veću grešku na mestu gde je staza bila već načeta, i tu sam izgubio puno vremena. Ostalim delom vožnje sam zadovoljan i trudiću se da grešku ispravim već u narednom nastupu u alpskoj kombinaciji.

Vukićević je ocenio i domaćina Svetkog prvenstva:

- Organizacija je na najvišem nivou, staze su perfektno pripremljene, što se od St. Moritza i očekivalo. Iako vreme nije savršeno, pošto ima dosta padavina, nas takmičare svako jutro sačeka perfektno ispeglana staza, na kojoj su vojska i volonteri radili celu noć kako bi ostala u vrhunskom stanju. Upravo je to najvažnije, kako bi na kraju samo od takmičara zavisio rezultat, a ne od promenljivih uslova na stazi.

Atmosfera u ski timu Srbije je odlična, a nivo prefesionalnosti se iz godine u godinu povećava. što Marka posebno raduje. Ne krije da mu je drago što se i kolega Marko Stevović priključio nastupima na velikim takmičenjima i uvek je spreman da mu prenese iskustva i pruži podršku kad zatreba. Nakon spusta, naše skijaše očekuju nastupi u alpskoj kombinaciji, veleslalomu i slalomu.

Nakon punih 14 godina, atraktivna spust staza „Schneekristall“ popularnog austrijskog skijališta Saalbach-Hinterglemm ponovo je vraćena u karavan svetskog kupa u alpskom skijanju. U periodu od 20.–22.02.2015. imali smo čast da pristustvujemo treninzima i trkama muškog spusta i superveleslaloma.

U petak, prvog dana našeg boravka u Saalbachu, prisustvovali smo drugom treningu spusta, sa početkom u 11:30 h. Trening su obeležile nešto opreznije vožnje mnogih takmičara, odustajanja, ali i izbijen zub jednog od glavnih favorita Kjetila Jansruda. Nakon najboljeg vremena posle prvog treninga, Norvežanin je ovoga puta završio tek na 57. mestu. Na kraju drugog treninga, najbolje vreme ostvario je Austrijanac Max Franc, sa vremenom 1:49:41, drugo mesto zauzeo je Georg Streitberger, u vremenu 1:49:95, dok je do trećeg vremena stigao još jedan austrijski skijaš Matthias Mayer, sa ukupnim vremenom 1:50:14.

Prvi takmičarski dan osvanuo je u idealnim vremenskim uslovima za održavanje spusta. Sunčano vreme sa temperaturom oko nule, skoro bez vetra, sa odličnom vidljivošću, donekle su ublažili sve opasnosti koje krije 3300 m dugačka staza „Schneekristall“. Već sa prvim startnim brojevima moglo se videti da se takmičari ne osećaju najugodnije. Mnoge neravnine, skokovi i „roleri“ uz oštre zavoje pri brzini od preko 140 km/h, rezultirali su odustajanjem većeg broja momaka. Možda i očekivano, najbolje su se snašli domaći skijaši, koji su na kraju i popunili pobedničko postolje.

Prvo mesto zauzeo je Matthias Mayer (1:49:83), srebrni je bio Max Franz sa zaostatkom od samo 2 stotinke za kolegom iz reprezentacije (1:49:85), dok je treće mesto zauzeo Hannes Reichelt u vremenu 1:50:04.

Svakako da raduje povratak Carla Janke, koji je potvrdio dobru formu zauzimanjem 4. pozicije, sa ukupnim vremenom 1:50:30, a jedno od najprijatnijih iznenađenja je austrijanac Vincent Kriechmayr koji je sa startnim brojem 40 napravio senzaciju i na kraju zauzeo 6. poziciju ispred Adriena Theaux-a i Petera Fill-a.

Nedelja je bila rezervisana za održavanje superveleslaloma, ovoga puta u dosta težim vremenskim uslovima. Oblačno vreme sa snegom sve vreme je pratilo takmičare, ali spektakl ponovo nije izostao. Trka je startovala u 11:00 h, a prvi startni broj imao je mladi Norvežanin Aleksander Aamodt Kilde.

Na veliku radost domaće publike, dominaciju u brzim disciplinama ovoga vikenda ponovo je potvrdio Matthias Mayer, koji se sa startnim brojem 20 ponovo popeo na najvišu stepenicu pobedničkog postolja, uz vreme 1:31:53. Drugo mesto zauzeo je Francuz Adrien Theaux (1:31:76), dok je kao treći završio Kjetil Jansrud (1:31:80), zadržavajući tako teoretske šanse za osvajanje velikog kristalnog globusa. Šanse mu je svakako umanjio vodeći u generalnom plasmanu Svetskog kupa Marcel Hirscher, koji je osvojio za njega fenomenalno 17. mesto u superveleslalomu, uz zaostatak od samo 1,48 sekundi za pobednikom.

Posle takmičarskog vikenda u Saalbach-Hinterglemm-u, Marcel Hirscher je povećao svoje šanse za osvajanje velikog kristalnog globusa, jer je održao veliku prednost u odnosu na prvog konkurenta Jansruda. Vodeći Hirscher sada ima 1028 poena, prvi pratilac Jansrud je na 912, a daleko iza su Alexis Pinturault (699), Felix Neureuther (662) i Fritz Dopfer (637).

Poredak u brzim disciplinama je sledeći:

Spust

1. Kjetil Jansrud (457)
2. Dominik Paris (312)
3. Matthias Mayer (296)

Super G

1. Kjetil Jansrud (376)
2. Dominik Paris (303)
3. Matthias Mayer (274)

Sve fotografije sa vikenda u Saalbach-Hinterglemm-u možete pogledati na galeriji.

Izvor i foto: Ski Magarci

Posle letnje pauze najbolji skijaši i skijašice sveta ponovo stupaju na scenu. Oni će novu sezonu Svetskog kupa otvoriti tradicionalnim veleslalomu na glečeru Rettenbach iznad Soeldena, a završiće je finalnim takmičenjima koja se ove sezone održavaju u francuskom Meribelu krajem marta. U februaru predstoji pauza u Svetskom kupu zbog Svetskog prvenstva čiji će domaćini biti Vail i Beaver Creek u Koloradu.

Što se tiče favorita u novoj sezoni najelitnijeg skijaškog takmičenja, Austrijaci ponovo imaju najviše razloga za optimizam. Njihove uzdanice Marcel Hirscher i Anna Fenninger, prošlogodišnji pobednici u generalnom plasmanu Svetskog kupa, ponovo važe za najveže favorite za ukupnu pobedu.

Hirscher kreće po svoj četvrti uzastopni veliki kristalni globus i sa samo 25 godina ozbiljno preti da dostigne rekord Marca Girardellija koji je u karijeri pet puta trijumfovao u Svetskom kupu. Sjajnom Austrijancu će posao biti dodatno olakšan s obzirom da je njegov najveći konkurent prethodnih godina, Norvežanin Aksel Lund Svindal, doživeo tešku povredu pre nekoliko dana i praktično završio sezonu i pre nego što je ona počela.  

Anna Fenninger će na papiru imati nešto teži posao u odbrani titule iz prethodne sezone, a najveća pretnja će joj biti Švajcarkinja Lara Gut i skijašica iz Lihtenštajna, Tina Weirather. U borbu za pobedu u generalnom plasmanu mogla bi da se umeša i Tina Maze, koja je osvajanjem dva zlata na ZOI u Sochiju pokazala da je i te kako i dalje sposobna za vrhunske rezultate.

Sezona 2013/14 bila je poslednja u karijeri za veliku Nemicu Mariu Hoefl-Riesch koja je prethodnih godina uvek bila u vrhu borbe za pobedu u ukupnom plasmanu.

Što se tiče tehničkih disciplina u muškoj konkurenciji, sigurno je da će glavnu reč u slalomu voditi Hirscher i mladi Norvežanin Henrik Kristoffersen, dok će ih u stopu pratiti nešto stariji i iskusniji specijalisti za slalom Felix Neureuther i Mario Matt.

U veleslalomu je Hirscher prošle godine u foto finišu izgubio mali kristalni globus od Mr. GS-a,  Anerikanca Teda Ligetyja, a sezona 2014/15 će doneti novo poglavlje u epskoj borbi ova dva fenomenalna skijaša. Odmah iza njih po šansama za visok plasman su i Alexis Pinturault i Henrik Kristoffersen.

Brzim disciplinama je prethodnih godina dominirao Aksel Lund Svindal, a njegovim izostankom ove sezone otvara se velika šansa za ostale takmičare da se domognu malih globusa u spustu i superveleslalomu. Treba posebno obratiti pažnju na Austrijance Reichelta, Kroella i ostale, iako će osvajač zlatne medalje u spustu u Sochiju, Matthias Mayer, propustiti početak sezone zbog povrede.

Visokim dometima u brzim disciplinama nadaju se i Italijani Innerhofer i Paris, kao i Švajcarac Patrick Kueng. Ted Ligety je u poslednje dve sezone nagovestio da može do sjajnih rezultata u superveleslalomu pa ne bi bilo iznendađenje i da se on umeša u borbu za mali globus u ovoj disciplini.

U pojedinačnim disciplinama u ženskoj konkurenciji situacija je slična kao i prethodne sezone. Amerikanka Mikaela Schiffrin, koja je prethodne dve sezone osvajala mali kristalni globus u slalomu, ponovo će biti favorit broj jedan za pobedu u ovoj disciplini. Njena najveća rivalka i najuspešnija skijašica u istoriji ove discipline u Svetskom kupu, Austrijanka Marlies Schild završila je karijeru na kraju prethodne sezone.

Shiffrinova je u prethodne dve sezone  pokazala da može mnogo da postigne i u veleslalomu iako ti rezultati nisu bili na nivou slalomskih. Glavna konkurencija Amerikanki u ovoj disciplini biće Tina Weirather, Anna Fenninerg i Lara Gut. Pomenute tri skijašice verovatno će takođe odlučivati i o globusima u brzim disciplinama.

Ljubitelji skijanja će pored nastupa pomenutih favorita sa posebnom pažnjom pratiti i rezultate dve istinske legende ovog sporta, Bode Millera i Lindsey Vonn. Miller, sa svojih 37 godina, i dalje nastavlja da se takmiči, a svi koji prate njegovu karijeru  znaju koliko je nepredvidiv i da može uvek da iznenadi. Njegovi navijači se nadaju da će Bode bljesnuti baš krajem januara i konačno osvojiti spust u Kitzbuhelu koji mu nedostaje u dugoj i trofejnoj karijeri.

Lindsey Vonn je posle obnovljene povrede ligamenata kolena prošle zime bila nešto opreznija i strpljivija u povratku takmičenjima, tako da će prve trke u novoj sezoni Svetskog kupa voziti u Lake Louiseu u decembru.

Srbiju će u Svetskom kupu kao i ranijih godina predstavljati Nevena Ignjatović, koja je vredno trenirala na evropskim glečerima ovog leta. Nedavno je dobila i novog trenera i nadamo se da će to biti dobar podsticaj za još bolje rezultate u novoj sezoni.

Prvo ime hrvatskog skijanja u sezoni 2014/15 ponovo će biti Ivica Kostelić koji prkosi godinama i još uvek nastupa u svim disciplinama, ali je pitanje da li i dalje može do rezultata vrednih postolja. Pored Kostelića, uzdanice hrvatske reprezentacije su i Filip Zubčić, Natko Zrnčić-Dim i Istok Rodeš. Dalibor Šamšal, koji ove sezone nije uvršten u hrvatski skijaški tim, od sezone 2014/15 nastupaće pod mađarskom zastavom.

Slovenci u novu sezonu tradicionalno ulaze sa solidnim timom u obe konkurencije. Kod skijašica, pored Tine Maze, najveće nade polažu se u Ilku Štuhec, Marušu Ferk i Katarinu Lavtar. Slovenački muški tim poslednjih godina nema visokih dometa u tehničkim disciplinama, ali se u spustu i superveleslalomu očekuju dobri rezultati od Roka Perka i Andreja Šporna.

Sigurno je da nas očekuje još jedna uzbudljiva sezona belog cirkusa, a akcija počinje u subotu, 25. 10. ženskom veleslalomskom trkom.

Konačno su došle i naše ZOI, vreme leti… Ovih 8 dana od kada sam tu nisam osetila. Olimpijsko selo je ok, nisam bila u drugim selima ali kažu da je naše najveće tako da se uvek nešto dešava.

Sobe su klasične ali u redu, nije mi potrebno ništa više kad imam najbolju cimerku. U sobi sam sa Ninom i cool nam je. Ono što nas sve malo nervira je poplava koja nastane nakon kupanja, slivnik je napravljen na kontra strani tako da je “show” ali nekako se snalazimo. Pozicija gde se nalazimo nije mogla biti bolja, ispred restorana smo, u zgradi imamo teretanu i mašine za pranje veša, idealno.

Od kada sam došla osećala sam se dobro, na treningu velelslaloma skijala sam jako dobro i bila sam zadovoljna zbog toga. Ono što sam želela je da probam to da ponovim na trci. Razmišljala sam o tome i pokušala da zadržim taj osećaj. Iskreno nisam baš imala osećaj da su to Olimpijske igre, što i nije bilo tako loše.

Staza je bila vrlo duga, sam teren nije toliko težak ali nije ni lak. Prvu vožnju veleslaloma sam počela jako dobro, trudila sam se da imam ritam i da izdržim sve do kraja. Kiša je padala i padala, bukvalno sve jače i jače tako da se na kraju više nisam ni opterećivala sta mi je sve mokro. S obzirom kakvo je vreme bilo, staza je bila stvarno ok. Nije bilo nekih većih rupa ali je na pojedinim mestima „treslo“.

Kada sam ušla u cilj prvo nisam ni videla koja sam jer je semafor bio tako daleko, a nisam imala sočiva. Nakon toga sam se približila i videla da sam 29. Nisam znala šta da mislim u tom momentu, bila sam srećna i nadala sam se da će tako ostati do kraja prve vožnje. Inače, od samog jutra raspoloženje je bilo na nivou tako da mi ni kiša niti bilo šta drugo nije smetalo. Pošto sam ostala 29-ta nakon prve vožnje, jedva sam čekala da počne start druge jer sam startovala kao druga. Bila sam uzbuđena, bilo je i treme ali one pozitivne.

U drugoj vožnji sam najviše izgubila na poslednjem delu staze, tačnije od poslednjeg prolaznog vremena do cilja, gotovo sekundu. Malo sam zaspala na mestu gde to nikako nije smelo, ali sada je prošlo. Znam gde sam mogla bolje i zadovoljna sam da sam završila tu gde jesam. Želela sam top 30 i mnogo sam srećna da sam to uspela u veleslalomu.

Sutra je slalom! Osećam se dobro i pripremam za sutra. Staza je zahtevna, već od starta je strmo i treba ući u ritam od samog početka... Držite palčeve!

XoXo
Bagy

Nikako da sednem i napišem šta se dešava... Vreme prolazi nenormalno brzo, uglavnom idemo sa trke na trku, i to imam utisak sa jednog kraja sveta na drugi. Kad pomislim na autoput kroz Italiju, jaoj… Definitivno ono što je obeležilo decembar i kraj 2013. godine bila je zlatna medalja sa Univerzijade pa zato i ne mogu to da ne spomenem.  Jako sam želela da pobedim i to se ostvarilo. Trka je bila super kao i organizacija. Inače obožavam noćne slalome pa je samim tim utisak bio još lepši.

Nakon toga sam vozila Svetski kup u Lienzu gde sam pokazala da sam zaista blizu top 30. Na svakom Svetskom kupu ove sezone sam određene odseke vozila jako dobro, nadam se da cu konačno spojiti celu vožnju onako kako znam. 

Novu godinu sam posle dužeg vremena dočekala u Kragujevcu sa meni dragim ljudima, Milošem i društvom. Bilo je jako lepo iako nisam baš uspela sa svima da se vidim, uživala sam. Drugog januara sam se vratila za Sloveniju i evo sve do sada sam tu negde. Ne znam zašto ali bio je ovo težak mesec za mene, trudila sam se uvek da idem napred, da pamtim i izvlačim sve dobre stvari. Sada se osećam lepo, u Sestriereu sam osvojila novih 8 Evropa kup bodova u slalomu, bila sam 23. Trka je bila jaka kao i uvek ali naravno i dobra u isto vreme.

Napolju je bas zanimljivo, mislim da ima metar novog snega. Nastala je panika što ga nema i evo sada, kada pada kao lud, opet nije dobro :) Vikend sam provela u Kranjskoj Gori, zbog lošeg vremena u subotu je veleslalom bio otkazan dok se nedeljni slalom normalno održao. Ja sam svakako vozila samo slalom. Nije bilo idealno, bile su rupe i vlažno vreme ali je bilo moguće skijati dobro i brzo. Nisam pravila neke velike greške ali sam definitvno mogla još više da pustim skije. Završila sam kao 45-ta sa 4.29 sekundi zaostataka za vodećom. Par devojaka sa visokim brojevima su uspele da uđu u drugu vožnju.

U suštini jedini Svetski kup ove sezone gde je bilo idealno, to je bio finski Levi. S obzirom da je ostao još jedan Svetski kup u švedskom Areu koji će se održati u martu, mislim da je ovo danas bio poslednji za mene, bar u ovoj sezoni . Skijala sam puno bolje nego prošle godine i bila sam relativno konstantna, sa mnogo više samopouzdanja nego pre. Uvek sam bila jako blizu i tek sada vidim da su sve šanse jako brzo proletele. Svega šest Svetskih kupova  je proletelo za čas. Imala sam ogromnu želju, za sada se to nije poklopilo ali verujem da hoće.

Ono što me je učinilo mnogo srećnom je to da je moja mama danas bila tu, prvi put na Svetskom kupu. Bilo je lepo videti je u cilju. Bili su tu i ćale, Neca, Ana i Vlada, mali kralj Mila, Jeca, Dudar i Lenc. Super je bilo videti ih i provesti par sati sa njima.

Narednih dana ću voziti FIS trke po Sloveniji i Austriji i onda se polako selim u Sochi, u novi napad…

Do tada XoXo

Bagi

Tradicionalnim veleslalomom u austrijskom Soeldenu, ovog vikenda počinje nova sezona Svetskog kupa u alpskom skijanju. Sezona će trajati do sredine marta, kada će 48. izdanje elitnog skijaškog takmičenja doživeti svoj vrhunac u švajcarskom Lenzerheideu, koji će biti domaćin finalnih takmičenja u svim disciplinama.

Posle uvodnih trka u Soeldenu, takmičari će sledeće nastupe imati u finskom Leviju sredinom novembra. Nakon Levija, beli cirkus se seli na američko tlo gde će skijašice i skijaši ostati do sredine decembra, posle čega sledi povratak u Evropu gde će i ostati do kraja sezone. Pauza u Svetskom kupu predstoji u februaru mesecu, kada su na programu Zimske Olimpijske Igre u Sochiju koje počinju 7., a završavaju se 23. februara 2014.

Veliki kristalni globus u muškoj konkurenciji brani Austrijanac Marcel Hirscher. Hirscher je konstantnim, sjajnim nastupima u svojim paradnim disciplinama slalomu i veleslalomu osigurao drugi za redom veliki kristalni globus i u novu sezonu ulazi kao izraziti favorit. U borbu za ukupni trofej, pored Hirschera, mogli bi da se umešaju i Ted Ligety, koji je imao sjajnu prethodnu sezonu, uvek opasni Aksel Lund Svindal, Felix Neureuther, kao i Ivica Kostelić.

Hirscher važi za glavnog favorita i za osvajanje slalomskog globusa, a konkurencija će mu biti Neureuther, Myhrer i Kostelić. Hirscher i Ligety će verovatno, kao i prethodne dve sezone, voditi veliku borbu za titulu u veleslalomu, iz koje je pre dve sezone kao pobednik izašao Hirscher, a prošle godine Ligety. Jedini skijaš koji u veleslalomu može da parira Ligetyju i Hirscheru je mladi Francuz, Alexis Pinturault. Što se tiče takmičenja u spustu i superveleslalomu, za najvećeg favorita važi snažni Norvežanin Aksel Lund Svindal. Račune će pokušati da mu pomrse Italijani Dominik Paris, Christof Innerhofer i Matteo Marsaglia, kao i Austrijanci Klaus Kroell, Matthias Mayer i Hannes Reichelt.

Kod žena je u prethodnoj sezoni Slovenka Tina Maze demonstrirala nikada viđenu dominaciju u gotovo svim alpskim disciplinama. Ubedljivo je osvojila veliki kristalni globus sa ukupno sakupljenih 2414 bodova, što je rezultat koji će teško ikada biti nadmašen. Osvojila je i dva mala globusa (veleslalom i superveleslalom) dok su joj globusi u slalomu i spustu izmakli na samom kraju sezone za svega nekoliko bodova.

Maze i u novu sezonu ulazi kao glavna favoritkinja za trofej u ukupnom plasmanu, i teško da će iko moći da je zaustavi ako pokaže formu približnu onoj iz prethodne sezone. Glavne konkurentkinje u borbi za veliki kristalni globus će joj biti kao i do sada Austrijanka Anna Fenninger i Nemica Maria Hoefl-Riesch.

Četvorostruka ukupna pobednica Svetskog kupa, Lindsey Vonn, se polako vraća skijaškim treninzima posle teške povrede kolena, i prvi put će se takmičiti u novoj sezoni najverovatnije u Beaver Creeku, krajem novembra. Ona je ipak odustala od nastupa u Soeldenu, iako je prethodno najavila mogućnost da će startovati ako bude zadovoljna svojim skijanjem.

Sjajna Amerikanka, kojoj su tehničke discipline uvek bile slabija strana, odlučila je da ne nastupa u slalomu ove sezone. Fokus će joj biti na onome u čemu je najbolja, a to su brze discipline. Ukoliko se bude vratila u staru formu, nema sumnje da će Lindsey voditit veliku borbu sa Tinom Maze za male kristalne globuse u spustu i superveleslalomu.

Što se tiče slaloma, Tina Maze će ponovo najveću konkurenciju imati u mladoj Amerikanki Mikaeli Schiffrin, prošlogodišnjoj osvajačici malog globusa u ovoj disciplini. U veleslalomu je Maze ponovo najveći favorit, ali će se za titulu ravnopravno boriti i Anna Fenninger, Tessa Worley i Viktoria Rebensburg.

Na kraju prethodne sezone nekoliko skijašica iz Svetskog kupa je reklo zbogom daljim takmičenjima. Od profesionalnog skijanja oprostile su se: Therese Borssen, Martina Schild, Kathrin Hoelzl, Kelly VanderBeek i Jessica Depauli. Kod muškaraca, posle godina teške borbe za povratak vrhunskim rezultatima nakon pada i povrede u Kitzbuehelu, od skijanja se oprostio Švajcarac Daniel Albrecht.

Pojedini skijaši i skijašice su doživeli povrede tokom letnjih priprema za novu sezonu, tako da će neki od njih propusti uvodna takmičenja, dok je za druge završena cela sezona. Šveđanin Jens Buggmark je pokidao ligamente kolena tokom letnjeg treninga na Saas-Feeu, i za njega je ova sezona izgubljena. Svetska šampionka u spustu, Francuskinja Marion Rolland, povredila je koleno na treningu u Čileu i propustiće celu sezonu. Njena zemljakinja, nova nada francuskog skijanja, Laurie Mougel je takođe povredila koleno na pripremama i za nju je nastup u predstojećoj sezoni pod znakom pitanja. Slovačka specijalistkinja za slalom, Veronica Velez Zuzulova, pretrpela je povredu ligamenata kolena, ali se nada da će takmičenjima moći da se vrati za nekoliko meseci. Povređeni su i austrijski skijaši Benjamin Raich i Klaus Kroell, ali se nadaju da će povrede brzo biti sanirane i da će se uskoro vratiti takmičenjima.

Nova sezona Svetskog kupa doneće i povratak nekolicine skijaša i skijašica koji su prethodnu takmičarsku godinu propustili zbog povreda. U ženskoj konkurenciji takmičenjima se vraćaju Lindsey Vonn, Federica Brignone, Susanne Riesch, Tanja Poutiainen, Marlies Schild, Denise Carbon i Chemmy Alcott. Što se tiče muškaraca, svakako najzvučnije ime svetskog skijanja koje će ponovo biti deo belog cirkusa je američki veteran, legendarni Bode Miller. Pored njega, takmičenjima se vraća i Švajcarac Beat Feuz, koji je zbog ozbiljnih problema sa kolenom umalo završio skijašku karijeru prošle sezone. Povratak posle oporavka od povreda najavili su i dvojica Francuza, Julien Lizeroux i Johan Clarey.

U narednoj sezoni Svetskog kupa muškarci će voziti ukupno 35 trka, dok će skijašice nastupiti u jednoj manje. Pored standardnih pet disciplina, takmičari će učestvovati i u city eventu koji je uveden pre nekoliko godina. Za sada je potvrđen samo paralel slalom u Minhenu, koji je na programu 1.1.2014., a pominje se da će početkom februara još jedan city event biti održan u Innsbrucku koji bi trebalo da zameni Moskvu, koja je bila domaćin ovog događaja prethodne dve sezone.

Hrvatsku će u novoj sezoni Svetskog kupa u muškoj konkurenciji, pored Ivice Kostelića, predstavljati i Filip Zubčić, Dalibor Šamšal, Matej Vidović, Istok Rodeš i Elias Kolega. Takmičenjima se posle povrede vraća i Natko Zrnčić-Dim. U ženskoj konkurenciji takmičiće se Sofija Novoselić, Andrea Komšić i Saša Tršinski.

Za Sloveniju će, pored šampionke Tine Maze, nastupati i ostale članice A reprezentacije – Ana Drev, Maruša Ferk, Vanja Brodnik i Ilka Štuhec. U muškoj konkurenciji, članovi prvog tima Slovenije su: Mitja Valenčić, Rok Perko, Boštjan Kline, Andrej Šporn i Klemen Kosi. Nastupe u spustu u Svetskom kupu najavio je i slovenački takmičar u ski crossu, Filip Flisar.

Sve u svemu, puno akcije i uzbuđenja očekuje ljubitelje skijanja u narednih nekoliko meseci. Srbiju će kao i do sada predstavljati Nevena Ignjatović, koja će nastupati u Evropa kupu i većini slalomskih trka u Svetskom kupu. Posle kvalitetno odrađenih letnjih priprema, nadamo se da će Nevena pokazati šta može i ući u top 30 u nekom od slaloma Svetskog kupa. Prvi nastup u najjačem skijaškom takmičenju srpsku skijašicu očekuje već sredinom novembra, kada je na programu slalom u finskom centru Levi.

Trening u Saas Fee-u bio je fantastičan. Vreme je bilo idealno, prvi put u životu sve je išlo po planu s obzirom da skijalište ne radi kad je loše vreme. Puno smo trenirali i zadovoljna sam time, volela bih da tako bude i narednog puta koji se bliži. Uskoro se opet vraćamo tamo, po svemu sudeći u pravu zimu. Videla sam neke slike i već mi je hladno, možda grešim ali uskoro ću saznati.

Na početku treninga su me malo mučile pancerice pa mi je naš prijatelj Draganče pomogao i dao sprave da ih sredim. On inače zivi u Saas Feeu sa svojom porodicom i poseduje dva sport shopa, "High Noon", da znate ako dođete. Za slobodan dan nam je sa Majom, svojom suprugom, pravio fondueee. Mmm, bilo je delicious!!! Hvala.

Sada sam u Beogradu, svakog dana idem na terapije za leđa kod doktora Vladana (ordinacija Centar). Imala sam malo problema, nadam se da će se to srediti posto nije naivno. Svratila sam i do dragih MK, kod Ivane i Veljka. Slike za promociju MK na kojima sam JA ispale su "kuliška", videćete ih brzo, nadam se.

Sada hitno moram da smišljam i tražim uzorke i slike za moje usko odelo za Olimpijske igre. Biće jedinstveno i oslikavaće našu zemlju i, nadam se, moju Šumadiju! Prošle sezone, a i ove, odelo za mene pravi Dr.Bobo na profesionalan i poseban način. To mi stvarno puno znači!

Za kraaaaj želim da se pohvalim i kažem da sam položila poslednji ispit sa najlepšom ocenom 8. Presrećna sam, uspela sam sve da završim iako nije bilo sigurno da ću to uspeti. Sledeće godine me očekuje master rad i onda sam zvanično Master ekonomije. Zahvaljujem se puno svim profesorima (FEFA) na razumevanju i podršci.

Ovog leta nisam bila na moru, odmor sam provela na Kopu, puno sam radila i to se isplatilo. U tom stilu nadam se dobroj sezoni, sada mogu da se posvetim apsolutno i samo skijanju.

Sve vas već sada pozivam na ski opening koji ce se održati na Kopaoniku od 05-08.2013., biće super!

Za koji dan opet na sneg samo da me leđa drže i biće sve dobro!

Pozdravljam puno Miljana Grbovića koji je u Kini <3

Bagy
XoXo
Djiiiaaaaa

Boravak u Jesenicama na Evropskom prvenstvu u košarci ekipa magazina Skijanje.com iskoristila je i da napravi intervju sa Alenkom Dovžan, slovenačkom skijašicom. Ona je bila članica ženskog tima, koji je dobio nadimak „Vražije Slovenke“. Veliki uspeh postigla je 1994, kada je osvojila prvu medalju za Sloveniju na Zimskim olimpijskim igrama od njenog osamostaljivanja.

Alenka i njen suprug Edvin Karahodžić, koji je igrao hokej u Jesenicama, danas su vlasnici restorana „Ejga“, jednog od lepših ugostiteljskih objekata u Gorenjskoj.

Još malo pa će jubilej od osvajanja prve medalje za Sloveniju na Zimskim olimpijskim igrama.

- Da, u februaru 2014. biće 20 godina od kako sam osvojila bronzu u kombinaciji u Lillehammeru. Planiramo da napravimo feštu povodom toga.

To je bio veliki uspeh za Sloveniju u to vreme.

- Naravno, a medalja je dobila i političku dimenziju. Bili smo mlada država i to je bila prva zimska olimpijska medalja za Sloveniju. Dva dana posle mene medalju je osvojila Katja Koren.

Ti si iz Jesenica i kao mala si trenirala na Kranjskoj Gori?

- Ja sam iz Mojstrane, to je mesto između Jesenica i Kranjske Gore. Interesantno je da je iz istog mesta i Jure Košir, koji je takođe tada osvojio medalju. Počela sam da treniram u Jesenicama jer smo tu živeli do moje 14. godine.

Interesantno je da si kao pionirka pobeđivala u svakoj trci koju završiš.

- To je istina, ali ja sam vrlo kasno počela skijati. Ozbiljno sam krenula tek sa 12 godina. Pre toga sam trenirala gimnastiku, što mi je mnogo pomoglo, jer je to najbolji bazni sport za sve. Tako da tokom karijere nisam imala povrede, ali sam imala problema s astmom.

Skijanje je danas preskup sport

U Sloveniji je nekako uobičajeno da se svi bave skijanjem od malih nogu?

- Više nije tako. Izgleda da je skijanje postalo preskup sport. Nekada je organizacija bila bolja i moglo je da se skija u okviru škola. Sada roditelji sve sami moraju da plaćaju. I ne postoji više nijedan klub u Gorenjskoj koji radi dobro, osim na Kranjskoj Gori. Sad su neka nova pravila, kao demokratija, da svi imaju jednake mogućnosti. Ali to ne funkcioniše, nema novca za skijanje. Mi kad smo bili klinci, trenirali smo ovde na obližnjem glečeru, ali sada ni toga nema i decu moraju da voze na Molltaler, a to je skupo.

Možda zato Slovenija više nema veći broj dobrih takmičara?

- Verovatno. Skijanje je veoma težak sport, traži puno odricanja, a u njemu je premalo novca.

Ali, ipak, imate Tinu Maze, najbolju skijašicu planete.

- Tačno, ali ona je sama, sopstveni projekat, a u pozadini nema ništa. Tako da sav novac ide njoj, a mladima skoro ništa ne preostane. Kada je bio Tone Vogrinec prvi čovek Saveza, on nije dozvoljavao takav individualizam. Čini mi se da Tina dobije 200.000 evra za sezonu. Ne znam šta će biti posle Tine. Mislim da će Slovenija biti puno bolja u skijaškim skokovima jer su tu troškovi manji.

Zašto su vaš tadašnji ženski ski tim zvali „Vražje Slovenke“?

- Zato što smo bile mlade i opasne na stazi. Nikada se nije znalo koja će biti bolja. Jednog dana bi pobedila jedna, a sutra neka druga. Bile smo sjajna ekipa. I sada smo ostale drugarice, a toga u skijanju više nema. Samo egoizam i individualizam.

Ti si bila dobra u više disciplina, zašto danas ima sve manje takvih skijašica?

- Da, u skoro svim disciplinama sam imala solidne rezultate. Pobedila sam u superveleslalomu, u spustu mi je najbolji rezultat bio šesto mesto, u veleslalomu osmo, u slalomu peto i u kombinaciji sam osvojila treće mesto. Danas je to retkost, uglavnom forsiraju dve discipline. Zato Tini kapa dole, to je neverovatan fizički napor. Imaš 42 trke Svetskog kupa. Treba to izdržati.

Svaka čast i njenom treneru, Andrei Massiju, koji je dobro sprema svakog leta.

- On je bio i moj trener dve godine, odnosno našeg tima. Mislim da se tada na nama učio. Bio je atletičar, desetobojac i zato je dobar kada su fizičke pripreme u pitanju.

Priča se da on „ubija“ na kondicionim treninzima. Da li je to tačno?

- Ubija, a i nas je ubijao. (smeh). Mnogo smo radili na stadionu i u teretani.

Da li je Massi bio skijaš?

- Nikada nije bio skijaš, nikada.

Valjda je rekreativno skijao?

- Vrlo malo, došao je kao kondicioni trener.

Tina i on su u vezi, koliko je to dobro?

- Njoj treba takav sistem, da pored sebe ima nekog kome stoprocentno veruje. Savez nije dozvoljavao da dečko neke od skijašica bude u ekipi. Jedan nas je tako napustio. Inače, Tina nije baš dobra za ekipu i bolje je da je sama jer je baš individualista.

Tina će se takmičiti još ovu sezonu

Koliko ona može da izdrži na ovakvom nivou?

- Moje mišljenje je da će skijati još ovu sezonu i da se više neće baviti takmičenjem. Ona je kao mlada devojka došla u naš tim, a tada je bilo jasno da ima veliku perspektivu. Međutim, nije važno koliko godina imaš, već koliko dugo si vrhunski takmičar. Telo strašno trpi zbog toga.

Vaša generacija je morala da se navikne na veliku promenu kada se prešlo na karving skije.

- Sada je mnogo lakše skijati sa karving skijama. Treba mnogo manje tehničkog znanja. Jer skija te sama vodi. U moje vreme je bilo drugačije, više je do izražaja dolazila tehnika i snaga. Bilo je potrebno i mnogo osećaja. Dok se sada mnogo radi na snazi, a onda se osećaj gubi.

U Lillehammeru 1994. se još skijalo na starim skijama.

- Tako je. Ja se nikada nisam dobro snašla na karvingu. Mi smo imali tu nesreću da su se skije potpuno promenile baš u vreme kada smo se takmičili. Lakše je kad je skijaš od malena na istim skijama nego kada ti u roku od dve godine potpuno promene opremu.

Koliko ljudi iz Srbije dolaze na Kranjsku Goru?

- Dolazi dosta Srba, ali i ljudi iz ostalih delova bivše Jugoslavije. To je interesantno skijalište za porodicu jer ima mnogo staza za decu i ski škola gde roditelji mogu da ih ostave i uživaju.

Da li si imala priliku da skijaš na Kopaoniku?

- Nisam nikada skijala u Srbiji, jedino sam bila u kući Vlade Divca u zimskom centru iznad Solt Lejk Sitija.

Leto je prošlo nenormalno brzo, bilo je vrlo produktivno, ali i naporno. Puno smo radili i nadam se da će to dati rezultate. Pored svega uspela sam puno toga da završim na faxu, položila sam četiri ispita i upravo čekam rezultate za peti (molim Vas profesore javljajte, umreću  ). Ukoliko i ovaj bude uspešan, ostaje mi samo još dva!

Ovog leta malo sam bila sa bagijem, ali to malo bilo je baš lepo...

Zahvaljujem se MK Mountain Resort-u kao i JP Skijališta Srbije na svemu što su mi omogućili ovog leta.

Pre nekih nedelju dana imali smo luda dva dana "photo shooting-a" na Kopu. Jedva čekam da slike budu gotove.

I da, moram još jednom da kažem da je bilo super provesti vikend popodne u kampu "Hvala ti Mama", hvala OKS na pozivu.

Trenutno sam u Saas Fee-u, stigli smo u nedelju. Prvi dan je prošao odlično, cipele su me malo ubijale ali je zato vreme bilo fenomenalno. Tu ćemo biti naredne dve nedelje pa ću vam javljati šta se dešava. Eto mene...

Umalo da zaboravim, stigle su moje nove lepotice  me happy! I da Jon Olsson je ovde

Djiiiaaaa
Bagi
Xoxo

Kako ocenjuješ dosadašnji tok priprema?

- Jako sam puno trenirala, posebno fizički deo, tako da se nadam da ću biti kao Rambo ove sezone :). Posle svake faze skijaških treninga sam radila na kondiciji u Sloveniji, sama sam radila na fizičkoj spremi tri nedelje i evo sada odrađujemo još jedan blok kondicionih priprema. Zadovoljna sam, mislim da sam na dobrom putu, imam još jedno mesec dana aktivnih treninga, a zatim taj deo priprema počinje da se smanjuje jer kreću treninzi na snegu.

Koji deo letnjih priprema najviše voliš?

- Najviše volim more :). Šalim se, nisam bila na moru. Naporno je, ne mogu da kažem da volim letnje pripreme, treba proći sve od baze pa do teških anaerobnih treninga. Najbolje se osećam na kraju leta, u avgustu kada ojačam, pa mi ništa nije teško.

Kako provodiš slobodno vreme na pripremama?

- Nemam mnogo slobodnog vremena. Popodne malo odmorim i ponekad odspavam, provodim vreme na internetu. Na Kopaoniku ćemo biti u mogućnosti da probamo razne aktivnosti, možda paraglajding i još neke stvari. Kada sam kod kuće, popodne se vidim sa prijateljima, bratom ili dečkom, gledam televiziju itd.

Kada trenirate na snegu, sa kojim takmičarima i timovima imaš najbolje odnose?

- Generalno sa svima imam dobar odnos. Najviše treniramo sa Slovenkama i Hrvaticama, često i sa Ruskinjama. Sa njima se jako dobro slažem, a sa nekima se i privatno družim. Zovu me često i žele da dođu u Beograd, ali sam ja nažalost retko u Srbiji.

Na kojim glečerima najviše voliš da treniraš preko leta?

- Volim Moeltaller. Mi često spavamo u hotelu na samom vrhu, baš na samoj stazi. Jeste malo divlje i nema mnogo sadržaja, ali nije mi dosadno, surfujem po internetu ili učim. Često treniramo i na Saas-Fee-u, ali ga ne volim previše jer je velika gužva i puno vremena treba da se stigne do vrha glečera. Inače samo mesto Saas – Fee je prelepo.

Kako si zadovoljna sa opremom – Stoeckli skije i Lange cipele?

- Zadovoljna sam. Na poslednjem skijanju sam uzela nove cipele i ništa me nije bolelo po prvi put u životu. Znala sam od prošle sezone sa kojim delom stopala imam problema, tako da su mi to sredili. Još uvek nisam dobila nove skije, nadam se da ću ih dobiti na sledećem skijanju u Saas-Fee-u, krajem avgusta. Mislim da će biti dobre, kao i do sada.

Jesi se navikla na nove veleslalom skije?

- Jesam, nadam se da neću više razmišljati o tome, malo sam se previše opteretila  time, trebalo je da se samo opustim i prepustim skijama. Analizirala sam više nego što je bilo potrebno kako i šta treba da uradim sa novim skijama. Na poslednja tri skijanja sam dobro skijala, nisam previše razmišljala o tome i potpuno sam se navikla na nove skije. Dobro mi je išlo na Moeltalleru, na kome je prirodan sneg, tako da mislim da na veštačkom neće biti problema jer je teže voziti te skije u prirodnim uslovima. Mislim da što se toga tiče sve ide u dobrom pravcu.

Ambicije u sledećoj sezoni?

- Top trideset u trkama Svetskog kupa, nadam se da ću barem jednom uspeti da se plasiram u drugu vožnju. Svesna sam da mogu i više od toga, ali ne želim da se opterećujem, hoću da se što bolje spremim i da skijam dobro na trkama i treninzima. Nadam se malo boljem ulasku u novu sezonu u odnosu na prethodnu. Važni su mi Evropa Kup i naravno, Olimpijske Igre. U Sočiju je realno da bih mogla da budem u prvih trideset, a ako to uspem i odradim dobru prvu vožnju, u drugoj je sve moguće i možda bih mogla da se plasiram između 20. i 30. mesta. Olimpijske igre su mi najvažnije, ali ne želim da sebi stvaram preveliki pritisak, jer me pored toga očekuje i veliki broj trka Svetskog i Evropa kupa, koje mi takođe puno znače.

Na čemu misliš da bi najviše trebalo da radiš kada je u pitanju skijaška tehnika?

- Na prethodnim treninzima sam dobro skijala i slalom i veleslalom. Ne pada mi ništa konkretno na pamet, nemam neku ogromnu grešku koju bih trebalo da ispravljam. Radiću na svemu, a možda bih trebalo više da poradim na skijanju u ravnim delovima. Prošle godine sam imala problema sa tim, na primer na Svetskom prvenstvu. Volela bih da mi to konačno krene, jer sam uvek imala osećaj za ravnice i za to kako da na njima ubrzam, pa se nadam da će mi se taj osećaj vratiti. Drugih problema nemam, položaj mi je dobar, trudim se da održavam tehniku na sadašnjem nivou i  da popravim neke sitnice koje će dodatno da me ubrzaju.

 Da li si bila na odmoru ili ćeš tek ići?

- Nisam bila na odmoru, skoro ceo maj i jun sam bila u Austriji i Sloveniji na trenizima. Sada imam tri nedelje slobodne od skijanja na kojima samo radim kondiciju. Dvoumila  sam se šta da radim, da li da idem na more ili da polažem neke ispite na fakultetu. Ipak  sam se odlučla za obaveze na fakultetu, jer ako to ostavim za sledeću godinu potpuno ću izgubiti kontinuitet, a onda ću morati celo sledeće leto da posvetim tome. Dala sam tri ispita i ostala su mi četiri do kraja pete godine. Kada to položim, preko zime ću da radim master rad i nadam se da ću ga sledećeg leta odbraniti, posle čega ću imati slobodno leto barem što se toga tiče.

Omiljena trka i staza?

- Na poslednja dva državna prvenstva Slovenije sam pobedila u slalomu, pa su mi ta takmičenja postala izuzetno draga i nadam se sličnom razultatu i sledeće godine. Odgovara mi staza u Bad Wiesee-u jer sam tamo dva puta nastupila i oba puta sam vozila jako dobro. U poslednje vreme mi je išlo dobro na strmim stazama kao što su one u Kranjskoj Gori i na Krvavcu. U Svetskom kupu mi je ove sezone najbolja bila staza u Semmeringu, nije bio težak teren i super je bila podloga. U Flachauu mi odgovara teren, ali su bili malo lošiji uslovi, bio je čudan sneg i nisam se baš najbolje osećala na skijama.Bila sam zadovoljna i u Ofterschwangu jer sam skijala dobro, iako je bio mekan sneg. Volim i trku u Zagrebu, uslovi su bili izuzetni, iako sam napravila grešku ove godine.

Kako ti se dopada Kopaonik i kako si zadovoljna uslovima za trening?

- Obožavam Kopaonik i zimi i leti. Imam odlične uslove za vožnju bicikla i trčanje, odličnu teretanu i sportsku halu. Smešteni smo u sjajnom hotelu, najboljem na Kopaoniku i jednom od najboljih u Srbiji. Stvarno imam na raspolaganju sve što mi je potrebno.  Prezadovoljna sam uslovima i saradnjom sa MK Mountain Resort i JP SKijališta Srbije, svi se trude da mi izađu u susret i obezbede sve što mi treba, a ja se nadam da ću opravdati njihova očekivanja na najbolji mogući način.

Započela si saradnju sa MK Mountain Resorts i JP Skijališta Srbije kao njihov promoter. Kakva je situacija ove godine sa drugim sponzorima?

- Pomažu mi Ministarstvo sporta i omladine, grad Kragujevac i Olimpijski komitet, svako u skladu sa svojim mogućnostima i ja im se na tome iskreno zahvaljujem. To naravno nije dovoljno da pokrije sve troškove treninga i takmičenja, ali svakako puno znači.

Kako i kada je došlo do saradnje sa Nevenom i Skijaškim savezom Srbije?

- Ovo je već šesta sezona kako sarađujemo. Počeli smo da radimo sa Jelenom Lolović, a zatim se priključila i Nevena. Ja sam prve dve sezone bio zadužen za Jelenu, dok je Anja Kalan radila sa Nevenom. Zatim je Jelena Lolović završila karijeru i ostala je samo Nevena. Jedno vreme je sa nama radila i Marija Humo, ali se povredila i prestala sa skijanjem.

Jer možeš da nam kažeš nešto o tvojoj i Anjinoj takmičarskoj i trenerskoj karijeri?

- Sa trenerskim poslom sam počeo kao pomoćni trener uz oca koji je radio u Zagrebačkom skijaškom savezu. Anja je skoro deset godina radila u slovenačkom ski klubu Alpetour sa decom. Što se tiče takmičarske karijere, Anja je vozila brze discipline i nastupala je u Svetskom kupu i na Svetskim prvenstvima. Ja sam stigao do Evropa kupa, ali nikada nisam dobio priliku za Svetski kup.

Kako ocenjuješ dosadašnji tok priprema?

- Za sada ide sve super. Nevena je zdrava i sve ide po planu.

Plan priprema u narednom periodu?

- Na Kopaoniku ćemo boraviti do 8. avgusta, zatim će Nevena malo sama raditi kod kuće, a krajem meseca krećemo sa skijaškim treninzima u švajcarskom Saas - Fee-u.

Kako izgledaju kondicioni treninzi tokom leta?

- Kreće se sa nekim osnovnim, laganim vežbama snage i sve se radi laganije i sporije jer su nakon duge sezone ispražnjene baterije, pa je potrebno malo vremena da se telo ponovo navikne na veća opterećenja. Onda se kreće sa jačim vežbama snage, a radimo i na brzini, izdržljivosti i ravnoteži. Ovog leta je Nevena dosta vozila bicikl kada je bila sa nama u Sloveniji pre dolaska u Srbiju.

Kako izgledaju skijaški treninzi tokom leta? Da li se odmah kreće sa kapijama ili prvo radite slobodno skijanje?

- Mi počinjemo sezonu u maju i tada samo skijamo, možda radimo malo sa kapijama. Radili smo i malo na skokovima za superveleslalom. Krajem juna smo radili sa kapijama, ali to nije isti intenzitet kao na trkama i takmičenjima, više se radi na tehnici, izdržljivosti itd. Ako bi se stalno radilo sa kapijama punim intenzitetom skijašu bi sve dosadilo do prve trke.

Da li ima neke razlike u Neveninim treninzima u odnosu na treninge drugih timova?

- Što se tiče skijaškog dela nema neke razlike. U pogledu teretane i kondicionih vežbi, koliko mogu da vidim, nema ni tu nekih prevelikih odstupanja. Neko više trči, neko vozi bicikl itd. Bitno je raditi što više različitih stvari, da se skijaš malo makne od snega i da ne bude monotono.

Ambicije u predstojećoj sezoni?

- Ambicije su nam uvek da kada Nevena vozi neku trku Svetskog kupa uđe u prvih trideset. Nadamo se i dobrom rezultatu u Evropa kupu, kao i na Olimpijskim Igrama na kojima će imati dobre šanse jer konkurencija nije tako jaka kao u Svetskom i Evropa kupu. Bitno je da Nevena odskija najbolje što zna, a šta će drugi uraditi, to ne zavisi od nje.

Plan trka i takmičenja u narednoj sezoni?

- Nevena će početi takmičarsku sezonu u Finskoj u novembru, nastupima na trkama Svetskog i Evropa Kupa. Tu je i Univerzijada i naravno ZOI u Sočiju. Trudićemo se da vozi što više slalomskih trka u Svetskom kupu, a za veleslalom ćemo videti u kakvoj će formi biti i kako se stvari budu odvijale. Na otvaranju sezone, u veleslalomu u Soeldenu, nastupiće ako bude stvarno dobro skijala do tada. To je jako teška staza na kojoj za čas dobiješ osam sekundi zaostatka i tako nešto nije dobro za početak sezone. Ne mislim da treba da startuje na trkama samo da bi se na njima pojavila, ako nema neke realne šanse. Ona već ima dovoljan broj startova u jačim trkama i ne treba joj ta vrsta iskustva.  Eventualni nastupi u superveleslalomu zavisiće od mogućnosti da teniramo tu disciplinu.

U novoj sezoni fokus će biti na slalomu ili će Nevena voziti i druge discipline?

- Slalom je  glavna disciplina. Što se ostalih tiče, mi radimo sve, a koje će trke voziti zavisiće od toga kako se stvari budu odvijale i kako će Nevena početi sezonu.

Koliko je važno trenirati brze discipline da bi se postigao uspeh u tehničkim?

- Mi treniramo brze discipline da bi Nevena digla tu barijeru brzine. Drugačije je praviti zavoje pri brzini od 100 km/h, nego na 60 km/h.

Da li možda dugoročno planirate da se Nevena malo više fokusira na brze discipline?

- Zavisi kako će joj ići i koliko će ona sama biti motivisana za to. Drugačije je voziti brze discipline na Kopaoniku ili Krvavcu od trka Svetskog ili Evropa kupa. Ove druge su teške i ledene, uhvati te brzina i strah pa skijašice često ne odvezute trke kako treba. Ako nisu dovoljno navikle na te uslove i nemaju ekstremnu želju za tim, onda je malo teško.

Šta je to što je potrebno da bi Nevena ušla u top 30 u nekoj trci Svetskog kupa?

- Ona je već do sada pokazala da može da prikaže vrhunske vožnje i nadamo se da će takve nastupe prikazivati i u Svetskom kupu. Svi aspekti skijanja uvek mogu da se podignu na viši nivo. Ona je tu negde na granici da uđe u drugu vožnju, dešava se da dve trećine staze odradi dobro, a da na poslednjem delu dođe do pada koncentracije, umori se, uplaši ili šta već. Treba celu vožnju odvesti dobro, ali to nije uvek lako i mora puno da se radi na tome.

Kako si zadovoljan sa Stoeckli skijama koje Nevena koristi?

- Materijal je dobar sigurno, ako Tina Maze na tim skijama pravi takve rezultate. Verujem  da ima nekih razlika između njenih i Neveninih skija, jer je ona prva u redu za dobijanje najboljih skija. Stoeckli napravi određeni broj skija i one najbolje sigurno dobije Tina jer je najbolja na svetu. Nevena vozi isti model i istu seriju, ali nekad to mogu da budu potpuno različite skije i drugačije da reaguju na snegu.

Kako se Nevena privikla na nove skije za veleslalom?

- Prošle godine je bilo malo problema jer je kasno počela da skija, tek u avgustu zbog operacije peta. Druga stvar je što nam je plan na početku takmičarske sezone uključivao skoro isključivo trke slaloma, tako da nije imala previše vremena za ozbiljan trening i takmičenje u veleslalomu i navikavanje na nove skije.  Od tada je vozila na novim skijama i nije bilo neke prevelike razlike u rezultatu u odnosu na stare. Mnogi su se žalili na tu promenu, ali ako je FIS doneo takvu odluku, ne treba previše razmišljati o tome, treba se navići na njih i to je to.

Kako vam se dopada Kopaonik i kako ste zadovoljni uslovima za trening?

- Odlična je planina, nadmorska visina nam odgovara, nije previsoko da bi bilo teško trenirati, a sa druge strane klima je dobra i nije vruće. Uslovi koje su nam obezbedili MK Mountain Resort i Skijališta Srbije su odlični, imamo sve što nam je potrebno za kvalitetan trening i izašli su nam u susret za sve što smo im tražili. Voleo bih da dođemo ovde i zimi na trening, iako je to malo komplikovano jer se sva takmičenja dešavaju negde severno od Slovenije, pa je teško vraćati se ovde u jeku sezone.

Kako ocenjuješ prethodnu sezonu?

- Dobro. Bilo je napretka u skijanju, naravno, čovek uvek želi više, ali nisam nezadovoljan.

Kako si zadovoljan dosadašnjim tokom priprema?

- Mogu da kažem da sam zadovoljan. Krenuo sam sa kondicionim pripremama krajem jula i one će trajati do početka septembra, kada ponovo počinjem sa treninzima na snegu na Zermattu.

Kako si zadovoljan sa skijama koje koristiš?

- Zadovoljan sam sa skijama i za slalom i veleslalom, Fischer je odličan proizvođač skija. Kod njih je jako dobro što imaju odličan komplet opreme, pancerice se jako dobro uklapaju sa skijama.

Kako si se privikao na nove veleslalom skije?

- Kao i svi. Privikavam se još uvek.

Da li si bio na odmoru ili tek planiraš da ideš?

- Imao sam aktivni odmor tokom juna, kada sam malo trenirao i rešavao neke stvari oko fakulteta. Odmor u pravom smislu reči, Kopakabana i koktelčići, mislim da toga nema nikad :)

Dokle si stigao sa fakultetom?

- Druga sam godina, studiram pedagogiju. Ide to polako, fakultet je dobar i profesori su u redu.

Plan priprema do početka sezone?

- Drugog septembra krećemo na Zermatt i tu ću biti nešto više od tri nedelje. Posle toga ću biti par dana na Hintertuxu u Austriji, a to je već kraj septembra. Posle ću otići na desetak dana kući na rekuperaciju, regeneraciju i jedan deo kondicije, a onda se vraćam na Hintertux.

Kondicione pripreme?

- Krenuo sam da radim na kondiciji krajem jula u Rijeci i Zagrebu. Zatim je usledio odlazak na Durmitor, kao i svake godine. Gore mi je odlično, dobra je visina i imam sjajne uslove za trening. Kondicione pripreme na Durmitoru uključuju vožnju bicikla, trčanje, veslanje, razne atletske vežbe. Svašta se tu nađe, u pripemi skijaša ima svega, od gimnastike do atletike. U glavnom, uvek je zanimljivo, što je dobro.

Očekivanja u sledećoj sezoni?

- Radujem se Olimpijskim Igrama u Sochiju, baš me zanima kako će to izgledati. Što se tiče očekivanja, ono što znam i što želim je da dam sve od sebe svakog dana. Šta će izaći iz toga, to više nije u mojim rukama. Naravno da bih voleo da uđem u top 30 u slalomu, ali jedino što mogu da uradim je da dam maksimum i da verujem u uspeh.

Fokus će biti na slalomu ili ćeš voziti i druge discipline?

- Slalom je disciplina koja mi trenutno najbolje ide. Fokusiraću se i na druge discipline, ali videćemo u kakvoj ću formi biti u njima, pa ćemo u skladu sa tim odlučiti šta ću još voziti pored slaloma.

Najveći uspeh u karijeri do sad?

- Najveći uspeh mi je bio u stvari i najdraži, kada sam na Svetskom kupu u Zagrebu sa startnim brojem 65 došao na 11. poziciju u prvoj vožnji i na kraju završio kao 21. To je bilo pre četiri godine i dokaz je da ja to mogu. Imao sam i u kombinaciji plasmane u najboljih 30. Ove sezone sam bio blizu plasmana u top 30, imao sam vremena u 20 najboljih na prva dva međuprolaza, ali bi se pre cilja desila neka manja greška i to bi me koštalo vremena. Sledeće sezone ću startovati sa malo boljim brojem jer sam popravio FIS bodove, tako da se nadam pomeranju od barem deset mesta.

Omiljena trka i staza?

- Uvek je najlepše tamo gde je tvoja publika. Trudim se da mi sve staze budu jednake i da idem u tom smeru da ne razmišljam o tome koja bi staza mogla da bude bolja, a koja lošija. Trudim se da ih gledam isto i da se maksimalno pripremim za svaku od njih.

Kako provodiš slobodno vreme?

- Nemam puno slobodnog vremena. Kada sam na skijaškim pripremama, trudim se da odspavam jedno sat vremena, malo čitam, zatim radim na kondiciji, nakon toga ako me nešto boli odem na masažu. Po gradu volim da šetam, kada mogu malo meditiram itd. Volim da slušam muziku, a omiljene grupe su mi Queen i Pink Floyd.

Koliko je teško provoditi vreme na pripremama kad si više od 200 dana godišnje na planini?

- Teško je. To ima svojih pozitivnih i negativnih strana, ali ja mislim da sam sa takvim načinom života puno više dobio nego izgubio. Jako sam zahvalan zbog toga, skijanje mi je pružilo nove vidike u životu i srećan sam svaki dan.

Šta bi radio u životu da se ne baviš skijanjem?

- Ne znam šta bih radio, verovatno bih skijao :) Skijanje je moj put i to je to.

Kristian Ghedina je najuspešniji italijanski spustaš i jedan od najboljih skijaša u brzim disciplinama na svetu svih vremena. Momak iz Cortine d’ Ampezzo debitovao je u Svetskom kupu davne 1989. godine, a od takmičarskog skijanja oprostio se 2006. godine.

Tokom svoje duge i bogate karijere Ghedina je trinaest puta pobedio u Svetskom kupu, od čega dvanaest puta u spustu i jednom u superveleslalomu. Ukupno se peo na podijum trideset tri puta u najelitnijem skijaškom takmičenju. Njegovi trijumfi uključivali su neke od najvećih klasika u kalendaru brzih disciplina Svetskog kupa. Pobedio je u Kitzbuehelu, Wengenu, Beaver Creeku, Chamonixu i čak četiri puta u Val Gardeni.

Legendarni Ghedo i dalje ima najbolje vreme na čuvenom Lauberhornu u Wengenu, najdužoj stazi u Svetskom kupu. 1997. godine on je 4.455 m dugu stazu odvezao za 2:24.23, što je i dalje nedostižno vreme za današnje specijaliste za spust. Ghedina ima dve srebrne, kao i jednu bronzanu medalju sa Svetskih prvenstava. Njegove nezaboravne vožnje i vratolomije na skijama popust skoka u Kitzbuehelu 2004. godine pri brzini od skoro 140 km/h,  i dalje se gledaju na You Tube-u.

Potreba za brzinom Kristiana Ghedine nije prestala ni po okončanju karijere u takmičarskom skijanju. U saradnji sa BMW-om jedno vreme je vozio auto trke u okviru Italian Superturismo Championship-a i Formule 3000 International Masters. Trenutno radi kao konsultant za brze discipline u hrvatskom ski timu i kao promoter za BMW.

Čini se da simpatični Italijan ni malo nije izgubio na popularnosti u odnosu na svoje takmičarske dane. I dalje ga svi prepoznaju i pozdravljaju, a deca ga zaustavljaju i traže autogram i zajedničku fotografiju. I nas je oduševio svojom spontanošću i dobrim raspoloženjem.

Kako je došlo do saradnje sa hrvatskim ski timom?

- Anti i Ivici Kosteliću je bila potrebna pomoć u brzim disciplinama, pa su razmišljali o tome da angažuju nekoga ko je specijalista za to. Stupili su u kontakt sa mnom preko mog starog servisera Lea Mussija i pitali me da li bih želeo da radim sa Ivicom. Meni je taj poziv predstavljao veliku čast i zadovoljstvo, pogotovo što me moji zemljaci Italijani nikada nisu zvali od kada sam završio karijeru. Oko angažmana sa Ivicom sam morao da se dogovorim sa BMW-om za koji sam radio po završetku karijere i oni su mi dozvolili da prihvatim ponudu.

Od čega se sastoji tvoj posao u hrvatskom ski timu?

- Moja uloga je da pomognem Ivici sa svim što mu treba kada su u pitanju brze discipline.  Trudim se da prenesem svoje iskustvo na njega, treniramo i pomažem mu oko linije koju treba da ima tokom vožnje, gledamo video snimke itd. Takođe, radim i sa Fischerom oko testiranja skija za brze discipline. Radim i sa Natkom Zrnčićem-Dimom, baš nedavno smo bili u Milanu, u vazdušnom tunelu, gde smo testirali skije i kombinezon i bilo je jako interesantno.

Da li su momci napredovali u brzim disciplinama od kada sarađujete?

- Ja sam jako srećan kad oni ostvare dobar rezultat, ali ne mislim da je moja pomoć odlučujuća kada je u pitanju njihovo skijanje u brzim disciplinama. Postavljaju mi pitanja i traže savet, ali oni su već formirani skijaši i vrlo dobro znaju šta treba da rade na stazi.

Kako si zadovoljan Fischer skijama za brze discipline?

- Prošle godine smo imali malo problema sa skijama i dosta smo sa Fischerom radili kako bismo ove godine napravili za Ivicu brže skije. Problem je što u Svetskom kupu svega 2-3 osobe voze na Fischeru u brzim disciplinama, tako da nema dovoljno odgovarajućih povratnih informacija. Fischer je ove sezone pokušao da napravi bolje i brže skije i čini mi se da su u tome uspeli, iako nam predstoji još dosta testiranja.

Da li si primetio još nekog od mlađih hrvatskih skijaša ko bi mogao da bude dobar u brzim disciplinama?

- Nemam prilike toliko da viđam ostale momke iz tima pored Ivice i Natka. Natko je još uvek mlad i ima puno potencijala. Jak je mentalno, fizički je spreman i izuzetno motivisan, tako da mislim da on tek ima šta da pokaže. Mislim da je jako bitno da kada skijaš ostvari rezultat ostane koncentrisan na ono što treba da radi i da ne dopusti da ga ponese popularnost i da izgubi fokus.

Od kada si se povukao iz takmičarskog skijanja radiš za BMW. Šta tačno taj posao podrazumeva?

- Kada sam završio skijašku karijeru, želeo sam da vozim auto trke, to je bio moj san. Alex Zanaradi, koji je vozio Formulu 1 i radio sa BMW-om mi je pomogao da se uključim u priču oko automobilizma. On me je povezao sa BMW-om koji mi je omogućio da vozim Superturismo Championships i Formulu 3000, što je bilo veoma interesantno. Više ne vozim trke, potrebno je dosta novca i BMW više ne može da me podržava u tom smislu, a kada bih hteo da se ponovo takmičim morao bih da nađem sponzora, što nije lako. I dalje radim sa BMW-om, oni organizuju programe za svoje klijente u okviru kojih oni mogu da probaju razne modele automobila i da skijaju sa mnom. Međutim, često se dešava da klijenti učestvuju u tome da bi skijali sa mnom, a ne da bi probali i kupili automobil :).

Italijanski tim u brzim disciplinama je poslednjih sezona izuzetno jak – tu su Dominik Paris, Christof Innerhofer, Peter Fill, Matteo Marsaglia itd. Koga od njih vidiš kao svog naslednika?

- Možda Dominika Parisa. On je dosta sličan meni, jednostavan je, voli skijanje i voli da ide brzo. Innerfoher je takođe jako dobar, ali je on nešto drugačiji karakter. Najvažnije je da momci ostanu fokusirani, prethodne sezone su napravili dosta dobrih rezultata, ne smeju da dozvole da ih ponese popularnost i da izgube fokus.

Omiljena trka u Svetskom kupu i najdraža pobeda?

- Ima više staza i trka koje sam voleo na primer – Kitzbuehel, Val Gardena, Val d’Isere. Nikada nisam voleo Bormio. To je po meni najteža spustaška staza u Svetskom kupu. Od početka do kraja moraš da pritiskaš maksimalno i da budeš izuzetno koncentrisan, nema sekunde vremena za opuštanje. Sve vreme je borba, a posebno skijašima teško pada donji deo u kome su već umorni, a vidljivost je slabija jer je taj deo u senci. Na drugim stazama nije tako teško, čak i u Kitzbuehelu imaš srednji deo koji je ravniji i na kom može malo da se odmori. Najdraža pobeda u karijeri mi je ona u Cortini na početku karijere, jer je bila na domaćem terenu, a i nekako su se okolnosti namestile da bude posebna. Cortina je slučajno uletela kao zamena za neku drugu trku koja je bila otkazana. Ja sam neposredno pre toga nezgodno pao na trci i povredio glavu i rebra. Lekar nije hteo da mi da odobrenje da vozim, ali je pritisak domaće javnosti bio veliki, a i ja sam želeo da se takmičim. Na kraju sam vozio i pobedio po prvi put i to u svom rodnom mestu sa dvadeset godina. Draga mi je naravno i pobeda u Kitzbuehelu, to je nešto najveće u skijanju, kao da pobediš na Olimpijskim Igrama.

U vreme aktivne karijere dostizao si neverovatne brzine na trkama spusta. I danas nema mnogo skijaša koji mogu da voze tako brzo. Da li i dalje možeš da ideš 150 km/h na sat na skijama?

- Naravno! Baš pre neki dan smo skijali na stazi Ventina u Cerviniji, i aplikacija na mobilnom telefonu je zabeležila brzinu od 160 km/h, a bio sam u jakni i pantalonama, bez kombinezona. Uvek sam voleo brzinu. Vozio sam jednom prilikom i 165 km/h i to na veleslalom skijama.

01.06. kako vreme brzo prolazi… Krenula sam za Sloveniju, ne mogu da verujem da su nas u 03h ujutro na granici terali da iznosimo torbe i otvaramo a autobus pun skroz, ali i to sam preživela.

Iz Slovenije smo krenuli za Austriju i eto nas na Tuxu, nisam bila tu dve sezone, ništa se nije puno promenilo bar dole u mestu gde spavamo.  Kiša nas je pratila skoro sve vreme dok smo putovali u stvari tek smo sutradan shvatili da smo imali veliku sreću povodom toga. Naime, mi smo Mayerhofen prošli oko 14h dok je put za Hintertux oko 15h bio zatvoren zbog velikih nepogoda. Jednog dana čak timovi koji su spavali dole nisu mogli da dodju na skijanje…

Inače na Tuxu je često magla i uglavnom kada smo trenirali tu, uvek je bila magla. Pa eto tradicija je i da smo ovaj trening započeli u magli. Prva dva dana gotovo da se ništa nije videlo, skijali smo slobodno na stazi gde je nova gondola koja je super dosta je brza, bar je za mene nova s obzirom da prošlog leta nisam skijala ovde. Trećeg dana nam je zasijalo sunce na samom vrhu i, naravno, morali smo da napravimo neku fotografiju u našem stilu :)

Neverovatno je koliko gore ima snega u ovom periodu to nikada nisam videla…preko 5m.

Svaki naredni dan bio je perfektan, sunčan , staze su bile tvrde i nije bilo gužve sto je najvažnije. Super smo trenirali, nisam za sada dobila nove skije ali nadam se da ću neki par dobiti za sledeće treninge. Poslednjeg dana na treningu veleslaloma je na stazi sa nama skijao Hirsher to moram da naglasim. I stvarno je majstor!

Trening je uspešno završen, nadam se da će biti još puno ovako dobrih dana i još puno veleslaloma. Osećam se ok, sada sada sam u Sloveniji, juče je Miha vozio čuveni slovenački Maraton “Franja” koji je prolazio tu blizu nas, u Škofja Loki. Bilo je baš super, počelo je da mi se mota po glavi da bih ga i ja vozila sledeće godine. "Malu Franju" 90 km :)

Miha je na kraju bio 2. u svojoj kategoriji a 7. na "maloj Franji" od svih takmičara. Podrška navijača je uvek važna, hehe :)

U Sloveniji ću biti neko vreme, pa se javljam…

XoXo

With love bagi

Nevena Ignjatović, najbolja srpska skijašica, je i ove sezone potvrdila da, ukoliko joj se slože kockice, može u sam vrh. Pobede na državnim prvenstvima Hrvatske i Slovenije u slalomu, kao i treće mesto u Slovačkoj i u Nemačkoj, govore da, ako pripreme za Olimpijske igre u Sochiju budu sprovedene kako treba, možemo mnogo da očekujemo.

Nevena kaže da je veoma zadovoljna kako je skijala na nekoliko poslednjih trka.

- Zaista je bilo dobro, šteta je za slalom u Nemačkoj. Vodila sam nakon prve vožnje, ali se nisam najbolje snašla u drugoj, pa sam završila na trećem mestu, što je na kraju opet ispalo super. Sezona nije bila laka, vozila sam jake trke, uglavnom sve u Evropa i Svetskom kupu. Bilo je jako dobrih vožnji i momenata, ali, s druge strane, moglo je i bolje. Ali ne mogu biti nezadovoljna, očekuje me još nekoliko dobrih trka do samog kraja a nakon odmora puno rada u predolimpijskoj godini - priča Nevena.

Najdraža joj je pobeda iz Meribela u FIS slalomu, a posebno što je dobila na samopouzdanju.

- Ovim uspešnim krajem sezone pokazala sam sebi da mogu jos više. Svakako mi je draga pobeda iz Meribela, u Evropa kupu sam bila konstanta završila sam kao 36. na generalnoj listi u slalomu. Imala sam super vožnje i videla da je potrebno jako malo, a sa druge strane puno toga da bi rezultat bio vrhunski. Rezultat sezone bi sigurno za mene bio ulazak u top 30 na Svetskom kupu u Ofterschwangu, nažalost falilo mi je samo 26 stotinki.

Posebno iznenađuje činjenica da Ignjatovićeva pobeđuje takmičarke iz zemalja koje mnogo više ulažu u skijanje i koje imaju bolje uslove za treniranje i razvoj.

- Istina je da je situacija poslednjih godina vrlo teška u našem savezu, ali srećna sam da imam takve ljude oko sebe koji su spremni sve da urade da bi se moj program normalno odvijao. Veoma sam zahvalna svojim skijaškim i kondicionim trenerima na strpljenju. Trudim se da im to pokažem rezultatima.

Iako se čini da do Zimskih olimpijskih igara ima još dosta vremena, plan priprema mora da bude utvrđen na vreme i, što je najvažnije, potrebno je obezbediti uslove.

- Očekujem da ću trenirati dobro ove sezone i da ću biti fokusirana samo na svoj napredak, kako u fizičkom, tako i u psihičkom smislu. Sto se tiče rezultata, ne bih nista da prognoziram, samo želim da skijam onako kako mogu i kako znam - zaključila je srpska skijašica.

Srpska zastava zavijorila se nekoliko puta u Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj...Nevena kaže da se trudi da predstavlja svoju zemlju na najbolji način i da se divi Novaku Đokoviću, koji to perfektno radi.

- Volim Srbiju, mnogo i ponosna sam kada se popnem na bilo koje postolje. Iako nemamo uslove kao neke druge zemlje, to moj uspeh čini jos većim. Volela bih jednog dana da budem Novak Đoković na skijama jer smatram da je on Srbiju predstavio baš onakvu kakva jeste.

Izvor: Kurir International

Najbolja srpska skijašica Nevena Ignjatović trijumfovala je na Prvenstvu Hrvatske u slalomu. Takmičenje je održano na Sljemenu, a Nevena je podelila prvo mesto sa Slovenkom Katarinom Lavtar. Treće mesto pripalo je Ani Bucik, takođe iz Slovenije.

Najbolje vreme u prvoj vožnji ostvarila je Ana Bucik, a Nevena je bila četvrta sa zaostatkom od sekunde i sedam stotinki. Ipak, srpska skijašica je odlično odradila drugi lauf, skijala je preciznije i agresivnije i na kraju zabeležila potpuno isto ukupno vreme kao i Katarina Lavtar - 2:04.91.

Nevena sada odlazi na slovenački Krvavec, gde će nastupiti na FIS trkama superveleslaloma i superkombinacije, a nakon toga seli se u Bad Wiesse (GER), gde će voziti slalom i veleslalom u okviru Prvenstva Nemačke.

Rezultati: 

Vratila bih se na Svetsko prvenstvo u Schladmingu. Pa ne znam, nikada nisam osećala neku posebnu čar tog Svetskog prvenstva ali opet, atmosfera je drugačija. Prvo smo vozili veleslalom, trudila sam se da se prilagodim stazi koja je bila izuzetno zaleđena i trku sam završila kao 41. Ove sezone mi je veleslalom osećaj malo nestao, trudim se da ga povratim i neću odustati od toga. Čekala sam slalom, imala sam startni broj 41. Prvu vožnju sam malo bila nesigurna u gornjem delu ali sa svim tim nisam bila spora, najviše sam gubila u ravnom delu pred ciljem. Drugu vožnju sam bolje skijala iako sam na tom ravnom delu opet najviše izgubila, imala sam veliku želju. Uglavnom, završila sam 34. Nisam nezadovoljna ali znam da je skijanje moglo biti još bolje… Čula sam da je ovo Svetsko prvenstvo bilo najbolje organizovano od do sada održanih ali po mom mišljenju to nije bilo ništa specijalno. Treneri nisu mogli da uđu u cilj, put kroz publiku do “team hospitalityja” je bio dug i naporan. Sve je nekako bilo daleko ali staze su bile super, ipak to je važno na kraju.

Nakon Svetskog vratila sam se kući, nekoliko dana sam odmarala, a onda sam se preselila na Staru planinu gde smo imali Državno prvenstvo. Obožavam Staru planinu, super mi je. Nažalost nismo imali sreće sa vremenom ali organizatori trke su dali sve od sebe da se ona ipak održi. Ove godine je bilo baš puno zemalja, čak 21, te bi zaista bila šteta da trka nije održana. Uslovi na stazi su bili OK ali je padala kiša i bila je magla, meni je to bilo zanimljivo. Uvek je poseban osecaj takmičiti se na domaćem terenu. Pobedila sam oba dana i bila sam srećna zbog toga, ipak je to bilo naše Državno prvenstvo. Ostala sam na Staroj planini da treniram još 3 dana kada je bilo neverovatno dobro. Dan posle trke zasijalo je sunce i tako je bilo sva tri dana, staza je bila tvrda i trenirala sam sama, ima li nešto bolje? Svi su mi pomagali i zahvalila bih se još jednom celoj ekipi sa Stare planine na čelu sa majstorom Fićom.

A onda sam u povratku sa Stare planine prošla kroz voljeni BG i nastavila za Sloveniju gde sam trenirala i pripremala se za finale Evropa kupa u nemačkom Lenggriesu. Imali smo dva slaloma, sneg je bio kao da je maj mesec, jako mekan, ali bacali su so oba dana. Za veće brojeve su ipak bile rupe ali dalo se skijati. Prvog dana sam sa startnim brojem 36. za samo deset stotinki izgubila 30. mesto i bila 35-ta pa drugu voznju nisam startovala među prvima. Baš velika šteta jer sam imala šansu da sve preokrenem i popnem se dosta visoko, ovako sam završila 28. Ipak na kraju svaki bod je važan a ja sam na ovom poslednjem Evropa kup slalomu uzela 3. Drugog dana je bilo finale, imala sam statni broj 33. U toku noći je malo steglo pa je staza delovala tvrđe medjutim to je bilo samo po površini pa je na mnogim mestima staza baš nezgodno “pukla”. Nakon prve vožnje bila sam 25-ta i srećna jer ću drugu vožnju startovati sedma. Onda sam dosta bolje skijala, iako sam imala u početku neke greške, ostvarila sam 12. vreme druge vožnje i na kraju završila 23. Staza nije bila tako loša kao u prvoj jer je bilo dosta “jugovo” pa kada su bacilli so, lepo je steglo. Sve u svemu nije baš bilo mogućnosti da se malo više popnem ka vrhu jer su razlike iz prvog laufa bile velike, prosto je takva trka bila.

Ja sam sezonu završila kao 36. na generalnoj listi Evropa kupa u slalomu sa 70 Evropa kup bodova. Očekivala sam bolje i mislim da sam u puno situacija mogla bolje ali kada pogledam da je na toj listi 11 devojaka iz "Top 30" Svetskog kupa, ne mogu biti nezadovoljna. Šteta je da prve trke u Švedskoj nisam "odvalila" već se sve tako glupo izdešavalo ali imam šansu da to pokažem odmah na početku sledeće sezone.

Prvo iz Lenggriesa otišli smo u Ofterschwang na poslednji Svetski kup slalom. Hotel nam je bio OK ali kao da su nas tu stavili s razlogom. Za večeru smo dobili svinjsku šniclu i pomfrit što je ok, ali onda smo narednog dana za ručak opet dobili svinjsku šniclu i američki krompir. Pa nam je za večeru opet rečeno da ćemo dobiti svinjsko meso i kuvani krompir. Pa je još na sve to, kada je Miha pitao da dobijemo bilo koje drugo meso I neki pirinac ili povrce, rečeno da je drugo meso tri puta skuplje nego svinja. Pa šta smo mi? Pritom smo čekali i doručak ujutru pred trku, nabacali nešto u usta i izleteli. Ali nije do njih nego do organizatora, često se nešto tako dešava.

Vreme je bilo nekako tmurno i depresivno ali bez obzira na sve imala sam želju da se odskijam najbolje što znam. Dobila sam startni broj 51., svidela mi se staza, bila je lepo ritmično postavljena bez ikakvih “začkuljica”. Na zagrevanju sam se skijala dobro i do starta sam budila u sebi taj osećaj. I onda smo se dogovorili da se pred start setim svinjskog mesa i poludim…šala naravno iako mi je to stvarno palo na pamet, haha. Super sam krenula na prvom prolazu, imala sam 47 stotinki zaostatka. I drugi deo staze sam dobro vozila, na drugom prolazu sam imala +1.80s. Onda je došao najzahtevniji strmi deo gde su se malo napravile rupe. Sve što sam trebala je samo tečno da se odskijam, međutim krenulo je da me “zabija” jer sam išla malo direktnije a sve do poslednje vertikale to nisam smela. Kada sam ušla u cilj videla sam da mi je falilo jako malo za drugu voznju ali u tom momentu nisam znala koliko tačno. Moj zaostatak bio je +3.94s a za prvih 30. trebalo je +3.68s. Onda sam shvatila da je to samo 26 stotinki. U tom momentu nisam ni bila svesna tog malog trenutka koji me je delio od mojih prvih WC bodova ali izgleda da se sve stvari dešavaju sa razlogom kao i moja cela sezona. Do kraja me očekuju još dosta dobrih, važnih trka i potrudiću se maksimalno!

Do sledećeeeeeeg,

XoXoXo Bagy <3

Aksel Lund Svindal živi sa dubokom, teškom tajnom, tajnom koja ga proganja svakog dana. To je nešto zbog čega ga je sramota, nešto što skriva duboko u sebi, ali je ipak došlo vreme da izađe na videlo...

Aksel Lund Svindal, prvenac Ine Lund i Bjorna Svindala, ponos Norveške, potmak slavnih vikinga koji su su se borili sa oružjem u rukama i skijama na nogama, olimpijski i svetski šampion - pacer je u skijaškom trčanju!!!

Pa šta? - logično je pitanje iz naše pozicije. Zašto bi neko ko je u samom svetkom vrhu alpskog skijanja bio posramljen zato što je loš u nekoj nordijskoj disciplini? Problem je samo u tome što Aksel dolazi iz zemlje u kojoj je skijaško trčanje nacionalni sport, što im je to "u krvi", što već milenijumima praktikuju ovaj način kretanja na snegu.

To je samo jedna od stvari koje verovatno niste znali o njemu, a predstavićemo ih pet. Krenimo redom...

1. Aksela je sramota što je pacer u skijaškom trčanju

 - Ja sam Norvežanin i skijaško trčanje je velika stvar u mojoj zemlji, a nisam stao na te skije od desete godine. Ne posedujem ih, što je velika sramota za nekog ko dolazi iz Norveške. Zapravo, sad sam se setio da sam poslednji put probao da trčim na skijama kada me je Julia (Macuso, njegova devojka - prim.aut.) naterala na to pre tri godine u Norveškoj. Iznajmili smo neke loše skije i recimo da je bilo interesantno.

- Pomalo se stidim što sam loš u tom sportu. Norvežani se rađaju sa skijama na nogama i bazični sport je to, a ne alpske discipline. Sama reč govori da bi Norvežani trebalo da budu odlični u nordijskim disciplinama, a ja...paaaa, ne može se reći da pratim taj trend.

- Zapravo, problem je što nemam vremena, više volim freeski, da se popnem na neki vrh i da se spustim dole. Ako imam priliku, radije ću da uradim to. Stvar je u tome što sam ja takmičar u alpskim disciplinama i što mi je u glavi da treba da se spustim što brže. Valjda zato i ne pokušavam da se bavim ski trčanjem.

2. Akselova omiljena destinacija za letnji odmor je Švedska!

-OK, to je još jedna stvar koju ljudi ne znaju o meni. Možda kao ponosni Norvežanin ne bi trebalo da je otkrijem, ali jedno od mojih omiljenih mesta za odmor je u Švedskoj. Posedujem kuću na obali okeana na zapadnoj obali Švedske, oko dva sata vožnje od Osla, odmah do norveške granice. Moram da kažem, obala je tokom leta neverovatna. Tako da je ta kuća moje omiljeno mesto za odmor leti. Takođe, dovoljno je velika da cela porodica može da se okupi, a i prijatelji ponekad provedu vikend kod mene. Tako da koristim svaku priliku da odem tamo. 

- Radi se o privatnom posedu, kuća je praktično na vodi, imam svoj dok i jahtu. Sjajno mesto za zezanje, uveče pravimo roštilj, preko dana se kupamo, skijamo na vodi, surfujemo...

3. Aksel obožava zdravu hranu

- Pa dobro, volim da se hranim zdravo, ali nisam baš frik po tom pitanju. Nisam, naprimer, vegeterijanac jer zaista volim da pojedam dobar odrezak. Rekao bih da ne bih mogao da živim bez mesa. Mislim, mogao bih kad bih morao, ali sad to ne želim, ha, ha. Kakvog je hrana ukusa kada je stavite u usta je jedna stvar, a kako se osećate kasnije zbog nje, je nešto sasvim drugo. Zaista nemam ništa protiv brze hrane, ali od nje mi je uvek muka. Nisam od onih koji se strogo pridržavaju pravila o zdravoj ishrani, ali zaista vodim računa.

- Zbog toga sam često na meti drugih, posebno me zezaju drugari iz švedskog ski tima. Pre nekoliko godina bili smo na nekom ručku i tu nije bilo mnogo mesa, ali je servirano na tone raznih salata. I ja sam napunio moj tanjir do vrha i još stavio piletinu odozgo. Počeli su da me nazivaju raznim imenima poput "salad boy" i sličnim glupostima. Pitali su me na kakvoj sam to dijeti i da li se spremam za maraton...U stvari, ni oni nisu mnogo drugačiji, naprimer Jansrud je poput mene.

4. Akselova lista neostvarenih želja mnogo je "brza" 

- Moja lista verovatno sadrži mnoge stvari koje bi i drugi uvrstili. Naprimer, letenje mlaznjakom. Zaista bih voleo da budem u kabini lovca presretača. Bilo bi previše da očekujem da letim sam, ali sedenje na mestu kopilota bi me sasvim zadovoljilo. Možda da me puste da upravljam samo malo. Takođe bih voleo da vozim Formulu 1. I to je na mojoj listi. Sve to je jako teško ostvarljivo dok god se profesionalno bavim skijanjem jer naprosto nemam vremena. 

5. Aksel vodi iznenađujuće normalan život za čoveka koji je 300 dana godišnje na putu

- Prilično sam siguran da svi koji me poznaju mogu da kažu da živim normalnim životom, bez obzira na ta luda putovanja koja su vezana za moj posao. Naravno, zbog nedostatka vremena ne mogu da budem baš potpuno normalan. Čak i kada se završi sezona dosta putujem sa svojom devojkom Julijom, koja živi na Havajima. Trudim se da živim normalno i ponosan sam na to. 

- Kaže se da prosečna norveška porodica ima kamp prikolicu negde u planini, dvoje ili troje dece, zlatnog retrivera...To je dobra ideja, sviđa mi se, ali mislim da možeš da budeš normalna osoba i da u isto vreme prolaziš kroz razna životna iskustva. To je ono što pokušavam. Biti normalan za mene ne znači biti dosadan.

Izvor: Fisalpine

Nisam pisala neko vreme, ali evo me sada opet u Sloveniji. Nakon Flachaua (Svetski kup) otišli smo u Maria Alm na prvu običnu FIS trku ove sezone. Pre toga startovala sam samo Evropa kupove. Trka je bila odlična, dosta jaka i skijala sam veoma dobro. U prvoj vožnji bila sam 8., razlike su bile vrlo male. Sa najboljim vremenom druge vožnje završila sam na drugom mestu. Bila sam jako srećna jer mi veleslalom u poslednje vreme nije išao tako dobro. Volela bih da nastavim ovim tempom. Na poklon sam dobila šampanjac, pokloniću ga bratu s obzirom da smo njegov dugo čuvani šampanjac otvorili za moj rodjendan u Semmeringu.

Iz Maria Alma nastavili smo dalje na Evropa kup slalome u Schruns koji je jako dalekoo... Trke su bile izuzetno jake, većina devojaka je došla zato što u to vreme nije bilo Svetskog kupa. Bilo je tu devojaka iz top 10 na svetu. Staza je bila neobična, imala je dve krivine, sve u svemu bila je super. Palo je nešto novog snega, ali podloga je bila ok. Evo slike sa vrha Silvretta Montafon, odnosno Schrunsa...

Prvog dana sam imla startni broj 30. Prvu vožnju sam skijala solidno i bila 21. U drugoj vožnji sam vrhunski krenula i vozila, sve do poslednje krivine na kojoj je bio radijus, ostala sam pozadi i potpuno na jednoj-gornjoj skiji izvukla zaokret. Hvala bogu da je sledeća kapija bila dosta ravno pa sam uspela da je stignem, inače bih tu ispala. Do te greške bila sam jako brza... Završila sam 28. i osvojila 3 nova EC boda, ali bila bih daleko brža da nisam pogrešila. Drugog dana je vidljivost bila slaba, bile su veće rupe i nisam bila dovoljno opuštena da odskijam brzo, iako u takvim uslovima uglavnom znam da se snadjem dobro. Tada nisam osvojila nijedan EC bod.

Nakon Schrunsa vratila sam se kući, bila sam skoro 40 dana svuda okolo, bilo je teških ali i lepih dana. Otišla sam kući na samo 3 dana i proletelo je kao 5 minuta. Bilo je kratko ali uživala sam i malo se odmorila.

Sada sam u Sloveniji, vozila sam Zlatnu lisicu-slalom u nedelju...Evo slike sa ogleda iz Maribora...

Treba mi vremena da se "odomaćim" u tom Svetskom kupu. Nisam do sada pokazala šta znam i ne znam zašto kad sam na trkama Evropa kupa bila brza kao mnoge od devojka koje ovde skijaju i koje su u samom vrhu, o treningu da ne pričam. Ipak trka je trka i nadam se da ću probiti granicu rizika i baciti se podjednako kao i na treningu, više ne tražim... Trenutno sam u Škofja Loki, sutra putujem u Poljsku (Zakopane) na nove slalome Evropa kupa, gde ću dati sve od sebe.

X.o.X.o
Bagi