Kopaonik

Kopaonik je najveća planina u  Centralnoj Srbiji i najpoznatiji i najrazvijeniji ski centar u zemlji.  Vrhovi Kopaonika Pančićev vrh, Suvo Rudište, Karaman, Gobelja, Kukavica i drugi uokviruju visoravan koja se zove Ravni Kopaonik, i nalazi se na nadmorskoj visini od 1,600 m.  Na ovom delu Kopaonika izgrađeno je turističko naselje koje je za nepunih 30 godina postojanja preraslo u vodeći centar za planinski turizam u Srbiji.

Centralni deo Kopaonika je 1981. godine dobio status nacionalnog parka. Najviši vrh Kopaonika je Pančićev vrh visok 2,017m. Ime je dobio po čuvenom biologu Josifu Pančiću koji je veliki deo svog istraživačkog rada posvetio Kopaoniku i njegovoj flori i fauni. Njegov mauzolej se danas nalazi na Pančićevom vrhu.

Kopaonik se nalazi na 279km južno od Beograda. Do njega se može stići na nekoliko načina, preko Brzeća, Jošaničke banje i Rudnice. Put preko Brzeća uglavnom koriste gosti koji dolaze iz Beograda, autoputem Beograd-Niš. Na ovom pravcu,  za Kopaonik se isključuje sa autoputa kod mesta Pojate, prolazi se pored Kruševca, Brusa i Brzeća pre finalnog uspona na Kopaonik. Pravce preko Jošaničke banje i Rudnice koriste uglavnom posetioci koji dolaze Ibarskom magistralom.

Skijalište

Ski staze na Kopaoniku prostiru se od 1100-2017m nadmorske visine. Ski centar poseduje 55km staza za alpsko i 12km staza za nordijsko skijanje. U okviru staza za alpsko skijanje postoji 19 plavih, 11 crvenih i 7 crnih staza. Iako ta brojka izgleda impozantno, treba pomenuti da je jedan broj tih staza u stvari samo kraća "varijanta" neke već postojeće staze. Za ljubitelje noćnog skijanja noću je osvetljena plava staza Malo jezero.

Prva žičara na Kopaoniku izgrađena je davne 1964. godine. Kopaonik je u poslednjih nekoliko godina doživeo značajne izmene u infrastrukturnom smislu. Ko je pre desetak godina poslednji put bio na ovoj planini danas je verovatno ne bi prepoznao.

Samo za poslednjih osam godina, zahvaljujući ogromnim ulaganjima, na Kopaoniku je postavljen jedan novi šestosed, sedam četvoroseda, dva pomoćna ski lifta i izgrađena su dva akumulaciona jezera. Pored toga, proširene su i uređene neke od postojećih staza, izgrađene su nove, napravljen je novi snowpark i skoro ceo ski centar je pokriven sistemom za veštački sneg. Signalizacija i obeležavanje staza koji su ranije predstavljali značajan problem na Kopaoniku i bili uzrok čestog gubljenja skijaša (posebno u uslovima magle, koja je česta pojava) značajno su poboljšani, tako da se Kopaonik sada može svrstati u bolje obeležene ski centre. Umeće radnika ski centra na uređivanju staza je takođe dosta unapređeno, a nabavljeni su i novi tabači.

Nakon svih izmena koje je pretrpeo, Kopaonik sada sigurno predstavlja jedan od najboljih ski centara u regionu. Mreža žičara se sastoji od jednog šestoseda, sedam četvoroseda, tri dvoseda, sedam tanjira i tri sidra. Prilikom unapređenja sistema ski liftova prioritet su imale centralne, nešto blaže staze na kojima je najveća koncentracija skijaša tokom sezone. U planu za sledeću turu ulaganja ostavljene su nešto zahtevnije i zabačenije staze. Pomenuti dvosedi i sidra, koji su među najstarijima na planini, opslužuju najbolje staze za naprednije skijaše Krčmar i Belu reku, odnosno Gvozdac i Ledenice. Jedina zahtevnija staza na kojoj je postavljen novi četvorosed je crna Duboka.

Posebno lep deo za skijanje je padina Gobelja, koja je donekle izdvojena  od ostatka ski centra. Do nje se stiže kada se pređe put kod staze Jaram.  U okviru nedavnih unapređenja koja su sprovedena u ski centru, na Gobelji je postavljen jedan novi četvorosed i otvoreno je nekoliko novih staza. Jedina mana Gobelje je to što su staze prilično kratke, ali to je nedostatak skoro svih kopaoničkih staza. Jedine staze pristojnije dužine na celom skijalištu su Krčmar, Bela reka i Duboka.  

Moglo bi se reći da se poslednjih godina Kopaonik približio svom maksimumu na planu skijaške infratrukture. U budućim neizvesnim planovima su još neke nove žice i gondole iz Brzeća i Jošaničke banje. I pored tehnološkog napretka, prirodna ograničenja na Kopaoniku ostaju. Mali broj uglavnom kratkih staza nedovoljan je da drži pažnju čitavih sedam dana, ali čini Kopaonik odličnom vikend varijantom.

Smeštaj

Turističko naselje Kopaonik je jedno od boljih primera urbanističkog planiranja.  Smeštajni i ostali objekti izgrađeni su sa dosta ukusa i u prilično ujednačenom planinskom stilu.

Centralni deo naselja u kome se nalazi najveći deo smeštajnih kapaciteta smešten je neposredno uz sistem staza i žičara, tako da je pristup skijalištu izuzetno praktičan. Pored toga u neposrednoj blizini smeštaja nalaze se i sve druge stvari koje su posetiocima potrebne za vreme boravka na ovoj planini. Apartmansko naselje Konaci je posebno praktično u tom smislu. Pored neposredne blizine ski staza, u okviru Konaka se nalaze i prodavnice, restorani, barovi, može se kupiti ski pass itd.

Od varijanti za smeštaj u centralnom delu Kopaonika tu su još i hotel Angella, JAT apartmani, Club A, vila Nikola itd. U neposrednoj blizini je i najluksuzniji hotel na planini, Grand. Hotel je nedavno u potpunosti renoviran.

Postoje i druge opcije za smeštaj van centralnog naselja. Za studentsku, jednostavniju i povoljnu varijantu popularan je dom Rtanj, koji se nalazi uz stazu Mali Karaman. Planinarski dom Kopaonik je takođe u neposrednoj blizini.

Na delu skijališta Gobelja nalazi se stari hotel Srebrnac. Sobe su jednostavne, ali čiste i hrana je dobra. Najveća prednost Srebrnca  u skijaškom smislu je lokacija. Iz hotela se izlazi direktno na staze na Gobelji koje su skoro potpuno prazne pre 11-11:30h prepodne, kada tek počinju da pristižu skijaši sa ostalih delova Kopaonika.

Sa druge strane Kopaonika, posle centralnog naselja u pravcu ka Jošaničkoj banji nalazi se još smeštajnih objekata. Pored hotela Putnik koji je blizu centra,  na desetak minuta kolima od Kopaonika se nalazi i vikend naselje koje takođe raspolaže bogatom smeštajnom ponudom.

Povoljna varijanta, mada komplikovanija je noćenje u Brzeću. Odatle na Kopaonik izvlače žičare Bela reka I i II. Problem sa ovim žicama je to što su prilično stare i spore, tako da vožnja traje oko 45 min. Dugo najavljivana izgradnja gondole iz Brzeća ka Kopaoniku bi konačno rešila ovaj problem i otvorila vrata turističkom razvoju Brzeća.

Restorani, barovi, apres ski

Restorana i barova ima dosta, kako u centralnom delu naselja, tako i na ski stazama. U okviru apartmanskog naselja Konaci smešteni su brojni ugostiteljski objekti. Tu su restoran Salaš 137 sa tradicionalnom vojvođanskom kuhinjom, poslastičarnica Buongiorno, Wine bar itd.

Na ski stazama popularni su Vučja staza kod vrha žica Karaman greben i Duboka II, kafe bar Skituljko na stazi Mali Karaman, kao i ski bife Jaram u podnožju istoimene staze.

Živahno je popodne i uveče i u domu Rtanj. Za dobar obrok mnogi posle skijanja svraćaju u restoran Odžaklija u prizemlju Rtnja. U istom objektu nalazi se i Vapaj bar koji je poznat po povoljnim cenama i veseloj studentskoj atmosferi.

Na velikom broju ski staza, ako ne postoje klasični restorani ili barovi, nalaze se barem kiosci sa grickalicama i osveženjem.