Predrag Gajić

Kako prepoznati rizik od lavine

Zanimljiv prikaz faktora po kojima možemo prepoznati delove zemljišta koja su sklonija proklizavanju snega.

Svake godine na hiljade skijaša i bordera širom sveta pogodi lavina, a za oko 200 njih taj susret sa ogromnomm masom snega ima fatalne posledice. Popularnost off-piste skijanja i bordovanja sve je veća, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Zato rizik od lavina raste iz godine u godinu.

Jedan od glavnih uzroka zbog koga ljubitelji zimskih sportova dolaze u kontakt sa lavinama je nedovoljna informisanost šta određene pojave na planini mogu da znače. Magazin Outside donosi zanimljivu priču o tome kako prepoznati potenijalno riskantne delove terena i na šta obratiti pažnju kada su u pitanju vetar, sunce i temperaturu, jer ovi faktori imaju i veliki uticaj na snežne površine.

1. Snežni nanosi

Vetar na vrhovima može da pomeri ogromne količine snega i stvori veoma opasnu gomilu, ovo se posebno odnosi na one delove snežnog pokrivača koje vetar na pojedinim mestima nanosi godinama.

2. „Kape“ od snega

 „Kape“ od snega na samim vrhovima jasno pokazuju preovlađujući pravac duvanja vetra. Na padini ispod “kape“ često ćete pronaći kohezivni sloj snega nanet vetrom. Jak vetar ili povišena temperatura može da dovede do toga da se „kapa“ otkine s vrha i prouzrokuje lavinu.

3. Skijanje po ivicama

Krajevi velikih stena, litice i velike strmine ponekad su veoma slabi i lako se odvaljuju. Zato skijanje njihovim ivicama nije baš najbolja ideja, posebno ako se vidi da je područje rizično.

4. Najčešći uzročnik je čovek

Najveći broj lavina izazivate upravo vi, poštovani čitaoci. Preko 90 odsto lavina izazvano je težinom onoga ko je na udaru snežne mase ili težinom nekog iz njegovog okruženja. 

5. Uticaj sunca

Sunce često utiče na konsolidaciju, stabilnost i čvrstinu snežnih površina, ali postoji i veoma negativan uticaj sunca, a to je stvaranje takozvanih snežnih kora, čijim otkidanjem veoma lako može da se izazive lavina.

6. Snežni kristali

Takozvane kristalne površine koje nastaju u hladnim i vedrim noćima su veoma nestabilne, jer ti kristali sneg čine rastresitijim, pa koliko god kore izgledale lepo i privlačno, znajte da je to mesto sa kojeg sneg može lako da krene niz strminu. 

7. Sigurnosne zone

Pre nego počnete da se spuštate terenom za koji sumnjaate da je rizičan, uočite potencijalne sigurne zone. Članovi grupe ne treba da se spuštaju svi zajedno, već da jedan obavezno posmatra ostale sa tog sigurnog metsa, kao što je neko uzvišenje, nekoliko zgusnutih stabala ili blaga padina na kojoj nema opasnosti od lavine.

8. Ugao

Prema istraživanjima lavine se najčešće dešavaju na terenu pod nagibom od 38 stepeni. Zapravo, najrizičnijee su strmine u rasponu od 35 do 45 stepeni. Na padinama s nagibom ispod 30 stepeni sneg veoma retko proklizava.

9. Mala pokreće veliku

Mala pločasta lavina sama po sebi nije opasna, ali može da bude okidač za pokretanje veće gomile snega. Zato ne shvatajte olako malo proklizavanje snega jer ono može da izazove lavinu.

10. Zamke na terenu

Ovde se radi po pojedinim delovima zemljišta koji mogu da pogoršaju posledice ukoliko neko bude zahvaćen lavinom. Konkavni delovi, takozvani „slivnici“ veoma su nezgodni jer se sneg na tom mesto gomila u većim količinama i obično dolazi do dubljeg zatrpavanja ljudi. Takođe, takvim kanalima prolazi i hladna voda koja izaziva hipotermiju.  

11. Malo drveće

Ukoliko na strmini primetite malo drveće koje ima izraženije grane niz padinu, to je verovatno znak da se radi o površini koja je veoma podožna prokizavanju snega.

12. Putevi

Ako dođe do odrona snega na neki od puteva, to je dodatna otežavajuća okolnost jer će otežati dolazak spasilačkim ekipama.

13.  Konveksne strmine

Strmine konveksnog oblika doprinose da sneg ima nešto drugačija svojstva nego na ravnim kosim površinama. Gravitacija čini svoje i konveksne padine su sklonije lavinama. 

14. Konkavne strmine

Za razliku od konveksnih, konkavne strmine imaju dračiji uticaj na snežnu površinu i čine je stabilnijom, pa je spuštanje takvim terenom sigurnije.

15. Ustaljene trase

Prilikom uspona najbolje je koristiti ustaljene trase, pa se treba kretati putem kojim je već neko prošao. Ukoliko to ne možete, pre nego što počnete uspon, procenite koja putanja ima najmanje rizičnih delova.

Foto: Bryan Christie Design

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji