Prvi ski klub i škola skijanja na Balkanu osnovani su na padinama Lovćena u Crnoj Gori davne 1892. godine zahvaljujući norveškom kapetanu i avanturisti.

Sve je počelo 1891. godine kada je Henrik Angel (1861-1922) došao prvi put u Crnu Goru kako bi upoznao narod koji se stotinama godina bori za svoju slobodu i nezavisnost. Sa sobom je poneo i par skija da bi se lakše kretao po snegu.

Skije su incijalno bile korišcene za rad i transport mnogo pre nego što su postale sredstvo za zabavu i sport. Najstarija poznata verzija skija je pronadena baš u Norveškoj i smatra se da je stara preko 4500 godina. Medutim, slike izrezbarene po zidovima pećina i stena ukazuju na upotrebu skija i znatno pre. 

Na zahtev crnogorskog knjaza Nikole I, Angel se odlučuje da pokrene školu skijanja. Najpre 1892. godine Angel zajedno sa francuskim profesorom koji je radio u Francuskoj ambasadi na Cetinju, osniva klub "Cetinjsko skijaško društvo" u okviru koga bi se izvodila obuka skijanja. Tako Angel 1893. godine dolazi u Crnu Goru sa sto pari skija i tako počinje prva škola skijanja u Crnoj Gori ali i na Balkanu.

Ideja je bila da ljudi koji žive po planinama nauče da koriste skije u praktične potrebe tokom dugih snežnih zima. Po povratku u Norvešku i oduševljen crnogorskom borbom za nezavisnost, napisao je četiri knjige u kojima je podelio svoja iskustva sa ovih putovanja: "Kroz Crnu Goru na skijama" 1895. godine, "Sinovi crnih gora" 1896. godine, "Odvažan narod" 1902. godine i "Mali narod u borbi za opstanak" 1914. godine.

Knjiga "Kroz Crnu Goru na skijama", koja pokazuje kako se treba boriti za nezavisnost svoje zemlje, u prvih nekoliko decenija bila je među omiljenim kod norveške omladine čime je dodatno doprinela zbližavanju dva naroda.

Skijanje ce tek kasnije dobiti i sportsku formu u Crnoj Gori gde danas predstavlja značajan aspekt zimskog turizma. Pored njegovih knjiga prevedenih na crnogorski, uspomena na Angela živi u Crnoj Gori i u vidu nekoliko spomenika i memorijala na Lovćenu ali i kroz dokumentarni film "Skijanje kao misija". U Norveškoj takođe postoje njegova statua i bista.

Ovaj norveški avanturista se nije zaustavio na Crnoj Gori već je našao novi narod koji je obučavao skijanju francusku vojsku. Slobodno vreme je koristio za planiranje po Alpima ali i vožnju biciklom od Norveške, preko Alpa, do Italije i nazad. Angel se takode borio protiv Boljševika u ratu u Murmansku na severu Rusije gde je zadobio promrzline i ozlede od kojih je 1922. godine i umro.

Izvor: Ambasada Norveške

Da li ste se u eri modernih tehnologija - karvinga, rokera, kambera, titanijuma, karbona…upitali kada je sve počelo. Kada su i gde su pronađene najstarije skije na svetu?

Priča o skijanju, pa i o samoj opremi, počinje hiljadama godina unazad. a prema raspoloživim podacima, veruje se da komadi drveta koji liče na skije, a koji su pronađeni 1.200 kilometara severozapadno od Moskve kod jezera Sindor, datiraju iz perioda od 6000 do 5300 godina pre naše ere. Sličan primerak primitivno obrađenog drveta otkriven je u Švedskoj, a procenjuje se da je izrađen oko 5200. godine pre naše ere. Slične starosti su i one iz Norveške.

Crteži na stenama u severnoj Norveškoj, na kojima su prikazani ljudi na skijama i sa štapovima u rukama, stari su preko 7000 godina, tvrde naučnici, pa je sasvim moguće da su prva ski oprema počela da se primenjuje u to vreme. Neki istoričari veruju da su najpre počeli da skijaju Azijati, a drugi da je sve počelo još za vreme ledenog doba u Evropi. Zapravo, možda je najtačnija teorija koja kaže da su ljudi krenulli da se kreću po snegu uz pomoć drvenih pomagala otprilike u isto vreme, ali na različitim delovima planete.

Takođe se veruje da je narod Sami, koji je živeo na severu Evrope, a radi se o precima Laponaca, prvi počeo da koristi skije na starom kontinentu. Zapravo, sam naziv za skije nastao je iz staronorveške reči "skíð", koja označava komad drveta.

Troškovi odmora u inostranstvu mogu višestruko da se uvećaju ako se u npr. razbolite ili povredite na skijanju, pošto i najobičnija intervencija papreno košta. Zato savetujemo da ne prelazite granicu bez uplaćenog međunarodnog putnog zdravstvenog osiguranja. Da bismo u startu razrešili sve nedoumice, odgovorimo na nekoliko standardnih pitanja.

1. U inostranstvu imate pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć, bez obzira o kojoj je zemlji reč, ali samo ukoliko:

• pre puta obezbedite neophodnu papirologiju
• ste zdravi (bez hroničnih bolesti) – konačnu odluku donosi komisija

2. ​Ukoliko sami uplatite privatno putno zdravstveno osiguranje kod neke osiguravajuće kuće, ta polisa vam takođe obezbeđuje hitnu medicinsku pomoć, ali i veliki broj drugih stvari koje mogu da uštede hiljade ili desetine hiljada evra u slučaju teških povreda ili bolesti. 

3. Hitna medicinska pomoć podrazumeva samo ono što je neophodno da se spreči ugrožavanje vašeg života ili trajno ugrožavanje vašeg zdravlja.

Naš savet je da bez uplaćenog putnog osiguranja ne prelazite granicu. Posebno naglasite da vam je potrebno SKI osiguranje.

Dakle, nije obavezno da uplaćujem posebno putno zdravstveno osiguranje kada idem na odmor u inostranstvo?

Niko vas ne obavezuje na to, ali se preporučuje da ga uplatite, zato što u slučaju banalne povrede ili bolesti lekarska intervencija može da košta mnogo više od čitavog odmora.

Rešenje za ozbiljniju zdravstvenu zaštitu?

Jedino rešenje je da sami uplatite putno zdravstveno osiguranje kod bilo koje osiguravajuće kuće, koje obično pokriva, između ostalog:

• Hitnu medicinsku pomoć i transport do odgovarajuće ustanove
• Bolničko i ambulantno lečenje
• Neophodne lekove, medicinska sredstva i privremena ortopedska pomagala
• Neophodnu dijagnostiku (ultrazvuk, rendgen...)
• Usluge stomatologa, ali samo radi sprečavanja bola i neophodnih funkcionalnih popravki protetičkih pomagala
• Troškove povratka u zemlju obolelog ili povređenog nakon što se za to steknu uslovi
• Povratno putovanje iz Srbije do mesta hospitalizacije za jedno lice blisko osiguraniku
• Noćenje i prevoz zbog izmene rezervacije za pratioca
• Troškove prevoza posmrtnih ostataka osiguranika u zemlju pebivališta ili troškove sahrane u mestu smrti
• Alternativni prevoz usled neplaniranog kašnjenja
• Pomoć prevodioca ili advokata

Dakle, ako se ozbiljno razbolite ili povredite, biće vam plaćeno bolničko lečenje, poseta bliske osobe ukoliko se proceni da je potrebno, transport kući, itd.

Međutim, pre potpisivanja ugovora dobro pročitajte sve uslove, pošto tamo ima raznih ograničenja, kao na primer „maksimalno 10.000 evra za lečenje u slučaju bolesti ili nezgode i neophodan medicinski prevoz“. Ukoliko navedeni troškovi pređu 10.000 evra, moraćete sami da platite „višak“.

Isto važi i za druge stavke, pošto svaka može da ima posebno ograničenje, da bude ograničena ukupnom osiguranom sumom ili da nema ograničenja kada je u pitanju npr. putovanje lica bliskog osiguraniku.

Takođe, ako se ispostavi da ste imali ili ste bili lečeni od neke bolesti u prethodnoj godini, a to niste prijavili i zbog toga je došlo zbog problema – osiguravajuća kuća ima pravo da odbije da pokrije troškove.

Doplata

Raspitajte se o dodatnim uslugama i većem pokriću. Možda ćete za nešto više novca dobiti pokrivene na primer:

• troškove prevoza maloletne dece do 15 godina i jednog punoletnog pratioca u mesto prebivališta, a ukupno najviše do 1.500 evra, isključivo kada osiguranik usled nastupanja pokrivenog slučaja nije u mogućnosti da se stara o svojoj deci
• troškove prevoza sa uključenim troškovima smeštaja do iznosa od 75 evra po danu maksimalno za tri dana, potrebnih za posetu jedne osobe i isključivo po pribavljenoj saglasnosti osiguravača. Naknada troškova će biti najviše u visini cene karte ekonomske klase isključivo ukoliko osiguranik zbog nastupanja pokrivenog slučaja mora biti hospitalizovan najmanje deset dana

Upozorenje! U kojim situacijama ćete morati sami da platite bez obzira na sve?

Postoji mnogo situacija koje mogu da dovedu do toga da osiguravajuća kuća kod koje ste kupili putno zdravstveno osiguranje odbije da vam pokrije troškove lečenja u inostranstvu ili transporta do kuće, pa savetujemo da detaljno pročitate ugovor pre potpisivanja.

Na primer, u zavisnosti od osiguravajuće kuće i polise osiguranja, osiguravajuća kuća može da odbije da pokrije troškove lečenja i druge troškove:

• Ukoliko do pogoršanja zdravstvenog stanja dođe zbog hronične bolesti koju niste prijavili (srce, dijabetes, epilepsija...) ili ste prijavili ali ta stavka jednostavno neće biti pokrivena
• Ukoliko do pogoršanja zdravstvenog stanja dođe zbog bolesti lečenih u poslednjih šest meseci pre početka osiguranja koje niste prijavili
• Ukoliko dobijete opekotine od sunca (za osobe starije od 15 godina)
• Ukoliko se vaše povrede pojave kao posledica:
• ratova,
• unutrašnjih nemira,
• pobuna,
• terorizma i slično
• Ukoliko se troškovi operativnog ili medicinskog tretmana mogu bez rizika odložiti do planiranog povratka kući
• Ukoliko je reč o  epidemiji - ako se razbolite zbog neke epidemije, osiguranje ne važi,
• Ukoliko je reč o katastrofalnim, elementarnim i prirodnim nepogodama – drugim rečima, ako izbije vulkan, bude zemljotres ili poplava, osiguranje ne važi
• Ukoliko dođe do nuklearne radijacije
• Ukoliko se ubijete, pokušate da se ubijete ili se sami namerno povredite
• Ukoliko se povredite bavljenjem „opasnim“ sportovima, kao što su lov, karting, akrobacije na rolerima, vožnja bagijem, ronjenje, alpinizam, planinarenje, skijaški skokovi, akrobatsko skijanje, letenje na zmajevima, paraglajding, bandži džamping, rajfting, skijanje na vodi, jedrenje, vožnja vodenim skuterima... Napomena – u nekim slučajevima skijanje na snegu je pokriveno, a obično može da se doplati za tu i još neke vrste „neekstremnih“ sportova
• Ukoliko su povrede nastale kao posledica izvršenja ili učestvovanja u krivičnom delu
• Ukoliko su povrede nastale kao posledica korišćenja alkohola ili droge – detaljno pročitajte ovu stavku, zato što osiguravajuća kuća može da odbije da vam isplati odštetu ukoliko se u bolnici nađete sa npr. teškom posekotinom i pritom ste pijani (npr. preko 0,5 promila – dva piva i probili ste granicu)

Troškovi bolničkog lečenja pokriveni su do trenutka kada lekar proceni da je osiguranik osposobljen za transport kući, a obično najduže za naredne četiri nedelje od datuma isteka polise osiguranja.

Ima i raznih drugih ograničenja, ali o njima u tom trenutku verovatno nećete razmišljati. Zato dobro pročitajte ugovor pre potpisivanja!

Teritorija

Osiguranje važi za sve vreme putovanja i boravka izvan granica Srbije i važi na teritoriji svih zemalja kroz koje prolazite u tranzitu do krajnje destinacije.

Limit

Postoje razna ograničenja po pitanju visine ukupnog i pojedinačnog pokrića – detaljno se upoznajte i sa tim uslovom.

Osiguranje odgovornosti prema trećem licu u inostranstvu

Iako vam ova stavka deluje potpuno nevažno, raspitajte se o tome koliko košta i šta pokriva, naročito ako planirate da vozite auto ili skuter/motor.

Primeri cena osiguranja

Cene se kreću od 1.100 do 1.700 dinara za osnovni paket individualnog osiguranja za odmor od 10 dana i uz maksimalno pokriće od oko 30.000 evra. Cene su osetno niže kada je u pitanju porodično osiguranje.

Obratite pažnju kolika je osigurana suma, tj. kolike će troškove osiguravajuća kuća pokriti u slučaju potrebe – može da bude od samo 10.000 do čak 40.000 evra. Bolje je da platite nekoliko stotina dinara više i da mirnije spavate.

Gde se žaliti?

U slučaju da osiguravajuća kuća odbije da pokrije troškove lečenja, potrebno je da joj uputite pisani prigovor, a ona je u obavezi da odgovori u roku od 30 dana.

Ako u tom roku ne dobijete odgovor ili je prigovor odbijen, neophodno je da podnesete prigovor Narodnoj banci Srbije - sa sajta www.nbs.rs preuzmite formular, popunite ga i pošaljite na e-mail adresu zastita.korisnika@nbs.rs ili poštom na adresu Narodna banka Srbije, Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, poštanski fah 712.

NBS obavezno pošaljite i kopije prigovora koji ste uputili osiguravajućoj kući, odgovora koji ste dobili i prateće dokumentacije. U slučaju da se ispostavi da ste vi u pravu, NBS će kazniti osiguravajuću kuću novčano, ali vi ipak morate da podnesete tužbu redovnom sudu za naknadu štete.

Zar ne postoji ugovor Srbije sa drugim državama po pitanju zdravstvene zaštite turista, tj. zar ne bi zdravstvena zaštita trebalo da bude besplatna?

Da, postoji - Srbija ima ugovor sa 19 evropskih zemalja o zdravstvenoj zaštiti svojih građana u inostranstvu. Reč je o Crnoj Gori, Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Makedoniji, Francuskoj, Sloveniji i još 12 evropskih zemalja.

Međutim, ovde je reč o hitnoj medicinskoj pomoći i neophodnim zdravstvenim uslugama koje su neophodne da bi se izbegla životna opasnost i trajno i ozbiljno oštećenje vašeg zdravlja.

Pritom, ovo ne važi za najpopularnije turističke destinacije, za Grčku, Tursku i Španiju. Na sreću, i za te zemlje postoji rešenje, ali ćete hitnu medicinsku pomoć morati da platite, a troškovi će vam biti refundirani kad se vratite u Srbiju – i to isključivo ako ste pre odlaska na odmor obezbedili „Potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu“ i prošli odgovarajuću proceduru.

Koje zdravstvene usluge su pokrivene međudržavnim ugovorom, tj. šta možete da očekujete u slučaju da se povredite ili razbolite u inostranstvu u slučaju da niste uplatili posebno osiguranje?

Možete da očekujete samo i isključivo hitnu medicinsku pomoć. Dakle, ako niste životno ugroženi i bolest ili povreda ne prete da izazovu trajne i ozbiljne posledice – moraćete da platite iz svog džepa.

Upozorenje!

Telefonom su nam rekli da dobijanje potvrde traje veoma kratko. Na opasku da smo dobili informacije da ta procedura traje znatno duže, rekoše da nema razloga da procedura traje duže od jednog dana, ali i sami znate da je u našoj zemlji sve moguće.

Stoga je na vama da na vreme krenete u ovu proceduru - imajte u vidu da morate da idete i kod svog lekara, gde se u nekim slučajevima poseta zakazuje tek za dve ili tri nedelje! Ipak, ne smete to da obavite ni suviše rano, zato što potvrda važi samo 90 dana.

Koja je procedura za dobijanje potvrde uz koju možete besplatno da dobijete hitnu medicinsku pomoć u inostranstvu?

1. Obrazac potvrde možete preuzeti sa internet stranice RFZO (www.rfzo.rs) ili u filijali fonda u kojem ste prijavljeni

2. Sa obrascem morate otići kod izabranog lekara i kod stomatologa koji će ga popuniti na osnovu vašeg zdravstvenog kartona, upisati tražene podatke i overiti

3. Obrazac predajete lekarskoj komisiji filijale RFZO u kojoj ste prijavljeni

4. Komisija će dati svoje mišljenje i ocenu (vaše prisustvo nije neophodno)

5. Ukoliko komisija odobri, vaša filijala RFZO izdaće vam dvojezičnu potvrdu (na srpskom i jeziku zemlje u koju idete)

Ponavljamo - ova potvrda važi samo 90 dana od dana izdavanja!

Kakva je procedura kada su u pitanju deca?

Roditelji uzimaju potvrdu za decu ukoliko su preko njih osigurana, bez neke specijalne procedure.

Kako izabrati najbolje putno zdravstveno osiguranje?

Ne obraćajte pažnju na cenu, posebno iz razloga što razlike nisu velike. Prvenstveno treba da vas interesuje širina pokrića. Posetite internet sajtove više osiguravajućih kuća, gde možete da nađete detaljne uslove po pitanju toga šta polisa pokriva ili ne pokriva.

Izvor: Dragan Romčević/www.polovniautomobili.com

Ukoliko ste već rezervisali ili bili na skijanju (ili bordovanju), verovatno ste imali želju da usavršite svoju tehniku i da je učinite boljom nego prošle godine. Međutim, da li ste znali da vam skijanje može obezbediti dosta zdravstvenih benefita? To bi trebalo da bude osnovni razlog koji će vas naterati da budete redovan gost na belim stazama.

Pomaže vam da izgubite težinu i zdravo smršate

Prema rečima brojnih stručnjaka, za 10 dana aktivnog skijanja moguće je izgubiti i pet kilograma telesne težine. Celodnevna aktivnost ovog tipa može sagoreti i preko 3000 kalorija. To je impozantna brojka. Iskusni skijaši koji znaju da pravilno iskoriste više mišića i da ih štede da "traju" tokom celog dana potrošiće sigurno i više. Snabdevenost organizma kiseonikom u većoj meri nego inače doprinosi boljoj oksidaciji, pa je onda i logično brže mršavljenje prirodnim putem. Skijanje na strmijim stazama i na nižim temperaturama će podstaći organizam da utroši više kalorija. Skijanje na strmijim stazama i na nižim temperaturama će podstaći organizam da utroši više kalorija.

Učvrstiće vaše stomačne mišiće

Umetnost skijanja je i u tome da održite svoje telo stabilnim na klizavoj podlozi. U tim aktivnostima prilično će se aktivirati vaši stomačni mišići. Kako oni sa prednje strane trbušnog zida, tako i oni koji se nalaze bočno. Imaćete utisak da je vaš stomak kao neki oklop koji vam pomaže da savladate promene pravaca i održite neophodnu ravnotežu. Posebno će do izražaja ta zaštita doći pri savijanjima tela i eventualnim padovima. Vaš sveukupna koordinacija će biti bolja.

Poboljšava vaš kardiovaskularni sistem

Bilo da ste početnik ili napredan skijaš, vreme provedeno na skijaškoj stazi će vam doneti blagodeti za rad vašeg srca. Podizanje srčane frekvencije tokom skijanja će pomoći da se poveća cirkulacija krvi, a samim tim i donošenje hranljivih materija i kiseonika do tkiva. Uklanjanje štetnih produkata iz tela biće brže. Ovakav rad podrazumeva da će mišići imati više kiseonika i da će snabdevenost krvlju omogućiti i proširenje kapilarne mreže, a to znači da će se i kalorije brže sagorevati nego inače. Verovali ili ne, skijanje od samo 30 minuta je super kardio vežba za celo telo. Aktiviraće skoro  sve mišiće. Početnici koji još uvek uvek hodaju uz padinu i uče osnovne pokrete mogu očekivati izvanredne efekte na rad srca i pluća.

Aktivira vaše mišiće

Skijanjem ćemo aktivirati sve naše velike grupe mišića. Posebno treba naglasiti uticaj na spoljšnje i unutrašnje mišiće butina, mišiće zadnje lože i zadnjice. Ovo je naravno posledica položaja čučnja ili polučučnja koji u skijanju dominira. Zagrevanjem i iztezanjem deset minuta pre i posle skijanja sprečićemo bol u mišićima i potencijalne povrede produženjem mišićnih vlakana. Pravilno istezanje u određenoj poziciji podrazumeva  nekoliko desetina sekundi aktivnosti i držanja maksimalne amplitude. Ne treba zaboraviti da skijanje odlično aktivira i mišiće ruku i ramenog pojasa. Takođe, posebno kod neiskusnijih skijaša dominantna je kontrakcija donjeg dela leđa,pa može doći i do neprijatnih upala mišića u toj regiji.

Ne zenemarujte fizičku pripremu

Hiljade skijaša iz naše zemlje će  ovu sezonu provesti na domaćim ili stranim skijalištima. Većinu od njih ubrajamo u rekreativne skijaše koji godišnje provode manje od dve nedelje na snegu. Alpsko skijanje je kompleksna aktivnost koja zahteva razvijene specifične motoričke i funkcionalne sposobnosti. Kako skijanje nije aktivnost kojom se rekreativci bave celu godinu, mnogi od njih zanemaruju fizičku pripremljenost i nespremni odlaze na zimski odmor. Takvim pristupom  povećavaju mogućnost povreda mišića, ali i smanjuju zadovoljstvo samog skijanja, jer se pojavljuju bolovi u mišićima i zglobovima. 

Pripremu za skijanje preporučljivo je početi što ranije, čak i nekoliko meseci pre odlaska na zimovanje. Od aktivnosti koje su pogodne za pripremu su personalni trening, trčanje, nordijsko hodanje i vožnja biciklom. Rekreativcima kojima opis posla ne dozvoljava široku kondicionu  pripremu, predlažemo vežbe snage koje se mogu izvoditi i kod kuće. Za izvođenje ovih vežbi potrebno je izdvojiti samo nekoliko minuta slobodnog vremena u toku dana. Na ovaj način će vam uživanje u zimi i skijanju biti mnogo lepše i bolje.

Autor: Marko Aleksandrić, diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja, koji je član  EISCSA (The European Interdisciplinary Society for clinical and sports applications) 

Akcione scene snimane na snegu čest su motiv u filmovima o čuvenom tajnom agentu. Pogledajte neke od najpoznatijih.

U tajnoj službi Njenog Veličanstva (1969)

Šesti film o James Bondu u kome je tajnog agenta 007 glumio George Lazenby. Skijaške scene su snimane u švajcarskom Murrenu, a ne na Zermattu kao što se često misli.

Špijun koji me je voleo (1977)

Film sa Rogerom Mooreom sniman je u St. Moritzu. Neke od skijaških scena snimljene su na ostrvu Baffin u Kanadi, a ne u Austriji kao što piše na klipu.

Samo za tvoje oči (1981)

Još jedan film sa Rogerom Mooreom kao tajnim agentom koji je snimljen u italijanskoj Cortini d’Ampezzo.

Pogled na ubistvo (1985)

Poslednji film sa Rogerom Mooreom kao James Bondom. Ovo je ujedno i prvi film o tajnom agentu u kojem se pojavljuju snoubord scene, koje su snimane u Švajcarskoj i na Islandu. Zanimljivo je da su ruski “negativci” vozili Elan skije.

Dah smrti (1987)

Film sa Timothyjem Daltonom kao tajnim agentom sniman je na jezeru Weissensee u Koruškoj u Austriji.

Svet nije dovoljan (1999)

Skijaške scene u ovom filmu, u kome tajnog agenta igra Pierce Brosnan, snimljene su u francuskom Chamonixu.

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Nakon treninga za uvećanje poprečnog preseka mišića, u petom delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe koje služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Četvrta nedelja - "SKIJAŠKA" SNAGA

Regije TRUP I NOGE.

Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3 - 5 min pa nastaviti. Treba uraditi 2 - 4 kruga. Vežbe se izvode maksimalnom mogućom brzinom sa 1/3 maksimalnog opterećenja. Broj ponavljanja u jednoj vežbi je 15 puta.

Trening br. 10

Trening br. 11

Trening br. 12

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

Prethodni delovi:

Priprema za skijanje, I deo - Zagrevanje i rastezanje

Priprema za skijanje, II deo - Treninzi adaptacije

Priprema za skijanje, III deo - Treninzi za razvoj sile

Priprema za skijanje, IV deo - HIPERTROFIJA

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Nakon treninga za razvoj sile, u četvrtom delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe za uvećanje poprečnog preseka mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA (vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića)

Regije TRUP I NOGE.

Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3 - 5 min pa nastaviti. Treba uraditi 2 - 4 kruga. Broj ponavljanja u jednoj vežbi treba da bude 6 - 8, pri 90% od maksimalnog mogućeg opterećenja. Ako se izvodi vežba koju je moguće izvesti više od 8 puta, potrebno je raditi do otkaza (kada nismo više u mogućnosti da izvedemo ni jedno ponavljanje).

Trening br. 8

Trening br. 9

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

Prethodni delovi:

Priprema za skijanje, I deo - Zagrevanje i rastezanje

Priprema za skijanje, II deo - Treninzi adaptacije

Priprema za skijanje, III deo - Treninzi za razvoj sile

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Nakon treninga adaptacije, u trećem delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe za razvoj sile - maksimalne jakosti mišića.

Druga nedelja - razvoj sile kroz spore pokrete i izometrijske vežbe

Regije TRUP I NOGE.
Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3-5 minuta pa nastaviti. Treba uraditi 2-4 kruga. Opterećenje za svaku izometrijsku (statičnu - bez pokreta) vežbu iznosi 90-95% od maksimalnog mogućeg opterećenja u trajanju od 15-20 sekundi. Ako se izvodi spori pokret potrebno je izvesti onoliko pokreta (ponavljanja) tako da je to ukupno 90%-95% od maksimalnog broja ponavljanja.

Trening br. 5

Trening br. 6

Trening br. 7

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Posle vežbi za zagrevanje i rastezanje, u drugom delu ovog serijala predstavićemo vam treninge adaptacije.

Prva nedelja - Adaptacija

Regije TRUP I NOGE.
Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3-5 minuta pa nastaviti. Treba uraditi 1-3 kruga. Broj ponavljanja treba da iznosi 50% od maksimalnog broja koji može da se uradi za datu vežbu. Ako postoji spoljašnje opterećenje potrebno ga je isto prilagoditi da se može izvesti oko 15 ponavljanja a da to iznosi oko 50% od maksimalnog broja ponavljanja.

Trening br. 1

Trening br. 2

Trening br. 3

Trening br. 4

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

U prvom delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe za zagrevanje i rastezanje koje treba raditi na svakom treningu.

Zagrevanje

Zagrevanje se izvodi dinamičnim pokretima (od sporijih ka bržim) u svakoj kretnji. Broj ponavljanja svakog pokreta je od 8 - 12. Zagrevati se od glave prema nogama. Staviti akcenat, odnosno najviše zagrejati skijaške regije trup i noge. Zagrevanje raditi pre svakog treninga i ono može da bude uvek isto.

Hlađenje i rastezanje

Rastezanje se izvodi aktivnom (sopstvenim naporom) i pasivnom (pomoću drugog lica) metodom. Svaki položaj (rastezanje) treba izvesti u amplitudi do granice bola i tu zadržati 20ak sekundi. Položaji su statični (bez pomeranja). Akcenat na regije trupa i nogu. Obavezno se rastezati posle svakog treninga.

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

Čak ako redovno trenirate u teretani, skijanje je sport u kome do izražaja dolaze posebne grupe mišića, pa neretko, čak i oni koji misle da su u formi, imaju određene upale. Zato vam predlažemo da pre odlaska na planinu napravite plan vežbanja u kome ćete obratiti posebnu pažnju na sledećih pet važnih vežbi:

1. Mrtvo dizanje - 4 serije po 8 ponavljanja

Najpre je potrebno da se dobro zagrejete i da tek onda počnete sa vežbanjem s tegovima. Ova vežba je veoma važna jer utiče i na jačanje kolena i sprečava povrede ligamenata. Da biste je pravilno izvodili potreban je određeni nivo tehničkog znanja. Stopala moraju da budu i nivou kukova, a leđa držite u relativno ravnom položaju, mogu da budu blago savijena, ali ne pravite veći luk, jer tada trpe opterećenje. Umereno dozirajte težinu.

2. Singl leg pres - 4 serije po 4 ponavljanja svakom nogom

Ovo je klasična vežba na leg pres mašini, ali se izvodi levom i desnom nogom posebno. Potrebno je da opteretite spravu sa oko 60 - 70 odsto težine koju koristite kada vežbu izvodite sa obe noge. Pokušajte da spuštate plato jednom nogom polako, oko pet, šest sekundi, a potom ga podigite sa obe noge. Tako na neki način imitirate opterećenje i rad mišića kada izvodite zavoj na skijama.

3. "Pumpanje" s medicinkom - 3 serije po 60 sekundi

Uzmite malo težu loptu "medicinku" (može i teg), zauzmite položaj u polučučnju, slično kada kada skijate, odnosno vozite spust. Kratko se spuštajte i podižite za oko pet centimetara, ali bez vraćanja u početni položaj. Vaši mišići moraju neprestano da rade. Ova vežba je odlična za više grupa mišića.

4. Skokovi iz čučnja - 4 serije po 4 ponavljanja

Raširite stopala u visini kukova. Spustite se u čučanj, ali tako da su vam butine paralelne sa podlogom. Skočite visoko, što više možete. Ova vežba pojačava eksplozivnost u kvadricepsima, što pomaže kod agresivnog skijanja.

5. Hodanje unazad na traci - 3 serije po 60 sekundi, pa 3 serije po 180 sekundi

Prethodnog vikenda održan je tradicionalni sajam zimskih sportova i turizma Expo-Zim. Svedoci smo da je obim sajma iz godine u godinu sve manji, a sada se bar prostorno zadržao na nivou od prošle zime, pošto se sve dešavalo u hali 4 Beogradskog sajma.

Expo-Zim kao da je najavio obilnije snežne padavine, pa su ljubitelji skijanja i snouborda bar tako imali priliku da budu u ambijentu koji najviše vole. Ekipa našeg sajta bila je, naravno, na licu mesta…

Slogan ovogodišnjeg Expo-Zima “Za svakoga po nešto”, možda bi i mogao da prođe da nije onih probirljivijih skijaša i bordera koji, kako kažu, nisu zadovoljni izborom, a ni cenama ponuđene opreme. Ipak, oni drugi, manje zahtevni, uglavnom su pronašli ono što su tražili.

Krenimo od opreme. Na ovogodišnjem sajmu smo primetili “mešovitu” ponudu prošlogodišnjih i ovogodišnjih modela skija. Dominirale su, naravno, race i skije za uređenu stazu, a bilo je nekoliko solidnih allmountain modela. Pošto freeride skijanje u Srbiji još nije zastupljeno kako bi trebalo, freeride i park&pipe zaljubljenici nisu mogli da vide bog zna šta – poneku Nordicu ili Voelkla, a od vezova samo Marker Royal family seriju. Što se tiče profila skija, kod novijih modela je sve prisutnija kombinacija rockera i cambera. Tako su se mogle naći skije za stazu i allmountain, pa čak i race modeli sa određenom dozom rockera.

Čini nam se da su najkompletniji bili štandovi Planet Bikea i Nordice. Interesantno je da je Planet Bike u ponudu ubacio i čuvenog francuskog proizvođača Rossignol. Naravno, Elan je njihov najjači adut, pa su stigli ovogodišnji Amphibio, WaveFlex i WaveFlex race modeli. U prvom planu je serija Amphibio, koja nudi kombinaciju rocker i camber profila. Pažnju privlači i Voelklova Racetiger serija. Što se noviteta tiče, stigao je Voelkl V-WERKS u dva modela – Code (za uređenu stazu) i RTM (allmountain). Ove skije odlikuju se malom težinom jer su u njih ugrađeni laki materijali poput karbona, aramida i titanijuma. Planet Bike nudi i solidan izbor Dalbello i Rossignol pancerica. Jedino je ova firma u ponudu uvrstila i opremu za skijaško trčanje, uglavnom brenda Fischer.

Nordica je imala veoma interesantan štand, koji je privlačio dosta pažnje. Dominirala je race serija skija Dobermann, a bilo je to retko mesto na sajmu gde se moglo birati između više solidnih modela freeride skija. Nordica ski cipele već dugo su sinonim za kvalitet i udobnost.

Beosport nije imao mnogo ovogodišnjih modela, isticali su se kod nas popularni Atomicovi race modeli, a najzanimljivija je bila BBR serija Salomona. Fischer smo pronašli na štandu Gore, koja ima njihove race i modele za uredjenu stazu, kao i ponešto od Rossignola.

Što se tiče garderobe i dodatne opreme, oni koji traže Colmar ili Bogner, možda su imali šta da gledaju, ali smo zapazili da ponuda freeski i tehničke garderobe nije zadovoljavajuća. Iglu šport je, doduše, imao za naše uslove solidan izbor Mammut, Millet i Patagonia odeće. Gora je kao novitet ponudila asortiman iz kolekcije proizvođača Energiapura i Salewa. Planet Bike je pored standarne ponude ski odeće Voelkl i Scott, izašao sa garderobom firmi Dare 2B i Rossignol, a sada su uvrstili u ponudu i snoubord garderobu Horsefeathers. Takođe je u ovom segmentu primetno poboljšanje ponude na štandu Nordice.

Servisi za ski i snoubord opremu i iznajmljivanje takođe su se predstavili na ovogodišnjem Expo-Zimu. Salto-M već godinama uspešno radi u ovoj oblasti, a imaju i poseban program prodaje nove Nordica opreme. Posetioci sajma na licu mesta imali su priliku da vide kako se servisiraju skije, a to im je bilo prikazano na štandu Marconija, takođe poznatog beogradskog servisa. Oni koji su se opredelili za kupovinu polovne opreme pažljivim odabirom mogli su da ubodu kvalitetan komad, ali su i cene takvih skija ili pancerica bile nešto više.

I borderi su imali svoj "mali raj", koji su im priredili Boardshop i Rope. Izbor dasaka, cipela i garderobe, kao i prateće opreme za bodrere nije bio loš.

Kada je u pitanju zimski turizam, i tu je Expo-Zim podbacio. Svoje ponude izbacilo je samo nekoliko agencija – Odeon, Filip Travel, Puzzle Group, kao i već popularni SkiBus. U centru pažnje je bio zajednički nastup najvećih slovenačkih skijališta, koji su, kako su nam rekli, bili zadovoljni interesovanjem posetilaca. Ove godine posebno predstavljanje imala je Turistička organizacija Istočnog Sarajeva, naravno, u pitanju je Jahorina. Izložili su i šestosed firme Leitner, na kome su umorni posetioci mogli da se odmore. Upravo takav ski lift biće instaliran na ovoj planinskoj lepotici. Svoje zimske kapacitete prikazala je i Turistička organizacija Crne Gore.

Možda i najveću atrakciju ovogodišnjeg Expo-Zima priredio je Kamp Rtanj, koji je instalirao Zip Line, dugačku sajlu na kojoj su, uz svu sigurnosnu opremu, uživali najmlađi avanturisti. Kamp Rtanj je organizacija koja se bavi razvojem dece kroz letnje i zimske kampove na Kopaoniku.

JP Skijališta Srbije je omogućilo kupovinu ski karata po povoljnijim cenama, odnosno, uz popust od 10 odsto. Međutim, do jeftinijeg ski pasa nije bilo lako doći, pošto je na njihovom štandu bila velika gužva.

Tako je prošao još jedan Expo-Zim, neko je zadovoljan, neko baš i ne, ali s obzirom na krizu koja potresa ekonomiju, a posebno se odražava na svetsku ski industriju, i nije bilo tako loše. Naravno, moglo je i bolje, a nadamo se da će naredni zimski sajam biti bar malo kvalitetniji.

Sve slike sa ovogodišnjeg Expo-Zima možete videti u našoj galeriji EXPO-ZIM 2012.

’’Kamp Rtanj’’ je organizacija koja se bavi razvojem dece kroz programe Ski kampa i Avantura kampa. Kampovi se održavaju na Kopaoniku u zimskom i letnjem periodu.

Ski kamp

Ski kamp za decu uzrasta od 7 do 17 godina (u nekim slučajevima primaju se i deca od 5 godina) realizuje se u toku zimske sezone na Kopaoniku.

Deca kroz zimski kamp drastično napreduju u skijaškim tehnikama, kako zbog dužine vremena koje provedu na snegu, tako i zbog stručnosti i znanja instruktora ovog kampa koji se već 10 godina bave skijaškom obukom dece i odraslih. Takođe, deca se upoznaju, druže i socijalizuju što im je od velike koristi za njihov budući razvoj.

Tim ski kampa čine ski instruktori, članovi Gorske službe spasavanja, bivši takmičari u alpskom skijanju, članovi reprezentacije Vojske Srbije u zimskim sportovima, diplomirani profesori fizičke kulture, filolozi, pedagozi itd.

U toku ove zimske sezone organizuju se smene u određenim nedeljama tokom svih meseci (decembar, januar, februar i mart).

Roditelji se mogu odlučiti za dve varijante:

1. "All inclusive" varijanta koja košta 400€ i u koju je uključeno: smeštaj u Rtnju u petokrevetnim i šestokrevetnim sobama sa kupatilom, prevoz, hrana, ski pas za dete, celodnevno skijanje sa licenciranim instruktorima od 9 do 16 časova, popodnevna animacija dece, video projekcije, majice za decu, snimanje kamerom, video materijal po završetku kampa itd.
2. Varijanta koja uključuje samo skijanje i košta 200€ u kom slučaju roditelji organizuju sve potrebno, a deca skijaju sa timom ski kampa od 9 do 16 časova.

Avantura kamp

Tokom letnjeg perioda, tačnije u julu i avgustu, na Kopaoniku je organizovan Avantura kamp. Deca su uključena u čitav niz aktivnosti kroz koje stiču nove veštine, razvijaju koordinaciju, motoriku i uopšte psihofizičke sposobnosti.

A aktivnosti su sledeće: Avantura park, penjanje na veštačkoj i prirodnoj steni (freeclimbing), planinski biciklizam (mountain biking), orijentiring (korišćenje karte i kompasa), logorovanje, koordinacijski poligoni, pešačke ture, aktivnosti u bazenu (hotel Grand) itd.

Bitan segment Avantura kampa je učenje osnovnih stvari o očuvanju životne sredine, recikliranju otpada i ponašanju prema okolini.

Više o "Kampu Rtanj" možete pronaći na www.kamprtanj.com

Istraži sebe!

Kamp Rtanj

Kažu da je najveća sreća profesionalno se baviti onim što voliš. Verujemo da je većina vas, koji sada čitate ovaj tekst, bar jednom pomislila kako bi bilo dobro pronaći neki posao vezan za skijanje – spojiti lepo i korisno. Pa dobro, možda još nije kasno. Evo liste najpopularnijih ski zanimanja u svetu.

1. Proizvođač skija

Kada strast postane posao, u životu nemaš ni jedan težak radni dan, kaže Jordan Grano, osnivač firme iz Kolorada Folsom Custom Skis.

- Imati priliku da direktno utičeš na nešto što toliko voliš i činjenica da možeš da pomogneš ljudima da uživaju na snegu, veoma me motivišu – dodaje ovaj momak, koji je napravio hrabar korak i pokrenuo svoju malu manufakturu za proizvodnju skija.

I on je jedan od onih koji su se odlučili da prave svoje modele, jer nisu bili zadovoljni skijama koje su mogle da se kupe. Lepši deo ovog zanimanja je testiranje novih modela.

Kako krenuti: Najvažnije za započinjanje ovakvog biznisa je pronaći prazan prostor na tržištu, biti kreativan i kvalitetan kako bi se on popunio. Neophodno je proučavanje tehnologije i dizajna drugih proizvođača. Grano nikada nije završio školu za dizajn, ali je proveo mnogo vremena u dubokom snegu pre neko što se odlučio da osnuje kompaniju.

2. Heli-ski vodič

Biti heli-ski vodič u Kanadi ili na Aljasci jedan je od najriskatnijih poslova koji mogu da se zamisle, ali…

- Najbolji deo mog zanimanja? Skijanje na “bolesno” dobrim padinama svakog dana – kaže Jim Delzer, koji radi kao vodič u Heli Ski Campsu u Valdezu na Aljasci.

- Skijam na nedirnutom snegu Aljaske bar 40 dana u godini – uz osmeh dodaje ovaj majstor freeskiinga.

Kako krenuti: Najbolje bi bilo najpre pronaći posao u nekoj od goskih službi kako bi se završili svi potrebni kursevi, kao što su kurs za spasavanje iz lavine i kurs koji vas promoviše u kvalifikovanog ski vodiča. Takođe, pre nego što odlučite da radite sa klijentima na nekoj planini, možda možete da idete korak po korak, pa da počnete na prijavnici, u kuhinji ili kao radio operater u timu heli-ski vodiča.

3. Ski fotograf

Ovo zanimanje nije vezano isključivo za zimske sportive, ali mnogi ne znaju da je napraviti jednu upotrebljivu fotografiju skijaša takmičara ili freeskiera veoma teško. Tako bar tvrdi Ian Coble, fotograf koji se specijalizovao za skijaške i borderske fotke i koji radi za ESPN, Backcountry, Skiing, Powder i još neke medije.

- Potpuno je neverovatno da te plaćaju, a ti još imaš priliku da skijaš na najneverovatnijim mestima na svetu. Što mi još više prija, mnogo vremena provodim u prirodi, na otvorenom. Imam slobodu u svom poslu kakvu sam samo mogao da sanjam – kaže on.

Kako krenuti: Neophodno je znanje i fotografska veština, motivacija, mnogo rada, u početku najverovatnije kao nezavistan foto-reporter. Kasnije može da se upadne i u neku od redakcija.   

4. Ski novinar

Egzistirati kao ski novinar je moguće samo u zemljama u kojima je skijanje veoma popularno i koje imaju mnogo specijalizovanih časopisa ili internet portala. Možda i nije tako teško živeti od pisanja o skijanju u SAD, Francuskoj, Italiji ili Austriji, ali u većini drugih zemalja je to gotovo nemoguće.

Za početak je najbolje da postanete freelancer kao Rob Story, koji piše za Skiing, Powder, Outside, Men’s Journal, Travel & Leisure, Rolling Stone, itd…

- Moram da priznam da novinarstvo ima mnogo pogodnosti, opremu dobiješ besplatno, putuješ na sjajna mesta, uvek možeš da računaš na dobru večeru i čašu skupocenog vina – kaže Story.

Kako krenuti: Za novinarsvo, bar kod nas, nije potrebna posebna škola, ali je dobro imati bar neki od novinarskih kurseva. Talenat za pisanje, kao i skijaško umeće se podrazumevaju. Ostaje vam da ubedite nekog urednika da je vaš članak odličan i da bi trebalo da ga objavi.

 5. Režiser ski filmova 

Ne mogu svi da postanu Warren Miller, al i on je imao težak put do vrha. Onaj ko se bavi filmovima za o skijanju i bordingu može da računa neverovatan broj “overvejt” taksi za avionski prtljag, preko 2.000 Fejsbuk prijatelja i telefonske pozive oko četiri sata ujutro gotovo svakog dana u zimskoj sezoni. Ako ne verujete, pitajte Nicka Waggonera, direktora kuće Sweetgrass Productiones.

- Omiljeni trenuci u poslu kojim se bavim jeste konekcija s ljudima koji gledaju moje filmove. To je kao neka vrsta kretaivne hrane – priča Waggoner.

Bez ozira što se žali na rano ustajanje kako bi uhvatio pravu svetlost za svoju kameru, režiser ski filmova ima priliku da poseti najbolja mesta za skijanje.

Kako krenuti: Za početak morate da imate svoju kameru i dovoljno talenta. Bilo bi još bolje da završite kurs ili da se obrazujete na akademiji. Gledajte mnogo sličnih filmova i fotografija i možda dobijete pravu inspiraciju.

6. Dizajner opreme

Dizajn skija, pancerica, jakne, naočara i ostale opreme jedan je od najvažnijih faktora ski industrije. Derek Gustafson član je razvojnog tima firme Black Diamond, koja proizvodi opremu za skijanje, planinarenje i još neke ekstremne sportove.

- Ja se konkretno bavim dizajniranjem i razvojem pancerica i to je perfektan posao za mene. Skijanje je moja strast i uživam da isprobavam modele koje sam dizajnirao i da radim na njihovom poboljšanju - otkriva Gustafson

Kako krenuti: Morate da imate strast prema takvoj vrsti posla. Da ste inventivni, da vam pronalaženje novih rešanja ide od ruke. Iskustva iz drugih oblasti su dragocena. Gustafson je, naprimer, diplomirao fiziku, a 12 godina se bavio modeliranjem plastike pre nego što je postao dizajner pancerica.

7. Menadžer u ski centru

Tipičan dan menadžera u nekom od poznatijih skijališta: apdejtovanje sajta, skijanje, proveravanje reklama, skijanje, apdejtovanje Fejsbuka, skijanje, čekiranje Tvitera, skijanje, organizovanje après ski žurki, skijanje…

- Posao je fantastičan! – priznaje John Beal, onlajn marketing kordinator  u Jackson Holeu i dodaje:

- Skijam svakog dana, stalno mi donose novu opremu, imam priliku da se upoznam sa profesionalnim skijašima. Ali, mora mnogo da se radi. Međutim, ne bih menjao svoje zanimanje ni za koje drugo.

Kako krenuti: Obrazovanje iz marketinga i veb dizajna može mnogo da pomogne. Da bi se došlo do stalnog zaposlenja, možda je najbolje početi kao volonter, pa uz dosta truda i malo sreće, sve je moguće.

8. Radnik u ski šopu

Ovakav posao ima svoje prednosti jer uvek možete da računate da ćete prvi isporobati najnovije skije ili pancerice. Bolje od drugih bićete upoznati sa karakteristikama pojedinih modela.

- Meni je super jer prodajem opremu nekome ko je zaljubljenik u skijanje poput mene. Uopšte mi nije teško da sa kupcima ceo dan razgovaram o opremi. Nije samo u pitanju plata, uvek imam par najnovijih skija koje sam dobio besplatno – kaže  Ryan Ahem, momak koji radi u prodavnici Golden u Koloradu.

Kako krenuti: Podrazumeva se da volite skijanje i da vas interesuje sve vezano za opremu. Najbolje je da se, kada nekoj od radnji treba radnik, prijavite za intervju i pokažete šta znate. Za početak je dovoljna dobra volja.

9. Profesionalni skijaš

E, to želimo svi. Skijanje na super mestima, putovanja, intervjui, popularnost, najbolja oprema…Ipak, samo retki dolaze u takvu poziciju. Posao je toliko dobar da se za njega vredi boriti.

- To je ultimativno zanimanje. Skijanje do koske i veoma teško može da dođe do zasićenja. Naročito ako ste freeskier kao ja – smeška se Mike Douglas, profesionalac.

Kako krenuti: Posle napornog dugogodišnjeg treniranja potrebno je dokazati se na takmičenjima i ići korak po korak. Ukoiko vas primeti neka od većih kompanija, može da vam postane sponzor. Sada je to mnogo lakše jer možete da konkurišete i preko interneta. Za početaak, na Jutjubu okačite svoje klipove i čekajte pravu priliku. Ali ništa bez talenta, žestokog rada i jake volje.

10. Marketing menadžer u ski kompaniji

Biti marketing menadžer u firmi koja prodaje usisivače može da bude veoma dosadan posao. Ali zamislite da ste marketing menadžer u velikoj kompaniji koja se bavi opremom. Vrlo interesantno, zar ne?

Ovaj posao može da se sastoji iz raznih segmenata - PR službe, stvaranja tima sportista koji promovišu kompaniju, pripreme sajta, kataloga, putovanja na razne događaje…

- Sarađujem s nekim od najboljih skijaša današnjice. Često imam priliku i da skijam s njima, što je veoma zanimljivo – kaže direktor marketinga kompanije Orage Mike Nick.

Kako početi: Potrebno je iskustvo iz marketinga i PR sektora, veoma dobra komunikacija i mnogo sreće.

U skijanju, kao uopšte i u životu, postoje trenuci kada poželite da ste na nekom drugom mestu. Tada vam u stomaku igraju leptirići i čini vam se da nema izlaza. Kada je skijanje u pitanju, izlaz postoji – na dole! Verovatno ste već nekoliko puta bili u takvoj situaciji kada stojite na vrhu neke od izuzetno strmih crnih staza. A s druge strane, adrenalin vas tera da se ipak otisnete niz „provaliju“, pa šta bude.

Švajcarski zid - Portes du Soleil, Švajcarska

Kažu da osećaj nelagode imaju i najbolji skijaši koji se pripremaju da se spuse niz čuveni Švajcarski zid. Radi se o stazi Le Pas de Chavanette, koja se nalazi u ski oblasti Portes du Soleil, a do nje može da se dođe iz Avoriaza.

Natpis “Samo za eksperte” na vrhu Švajcarskog zida jasno stavlja do znanja da staza nije za svakoga. Hrabrost, znanje i odlična fizička pripremljenost su neophodni. Hrabrost pre svega, jer je sam pogled na dole zastrašujući. Nagib je izuzetno veliki, a posebno je nezgodno u uslovima smanjene vidljivosti.

Posle samog početka, koji je uzak, i nekoliko opreznih zavoja, dočekuje vas zid, u pravom smislu te reči, koji je veoma širok, a dugačak je nekoliko stotina metara. Loši vremenski uslovi mogu da ga učine još opasnijim, komadi leda, pa i celih ledenih ploča ponekad prete da izazovu proklizavanje i pad, a u tom slučaju zaustavljenje je veoma teško i bolno. Otežavajuća okolnost su i brojni hupseri koje je nemoguće zaobići, a koji mogu da budu veličine automobila. Staza je dugača 1.000 metara, sa vertikalnim padom od 331 metra. Zanimljivo je da ova staza izlazi iz uobičajenih kvalifikacija težine, pa je obeležena narandžstom bojom.

Delirium Dive - Sunshine Village, Kanada

Delirium Dive je klasična, izuzetno strma staza na planini Goat's Eye (Kozije oko), u jednom od tri skijališta kompleksa Banff/Lake Louise. Staza je pravi raj za hardcore off-piste skijaše. Koliko je opasna govori i podatak da bez specijelne opreme za lavine, koja sadrži predajnik i malu lopatu, na njoj nije dozvoljeno skijanje i snoubording.

Sve ovo je neophodno iako se svakodnevno procenjuje opasnost od snežnih odrona. Moraćete da ponesete sopstvenu sigurnosnu opremu jer ne postoji mogućnost iznajmljivanja. Ukoliko se proceni da je rizik iznad granice, Delirium Dive sa odmah zatvara. Sa vrha, naravno, nema šanse da vidite šta se dešava ispred vas, a posebno je opasno kada ima magle koja dodatno smanjuje vidljivost. Međutim, iskusni skijaši kažu da je, kada krenete da vozite po njoj, osećaj neopisiv. A posebno dobra stvar je što imate mogućnost alternativnih izlaza, ako već ne želite da idete težim putem.

Grand Couloir - Courchevel, Francuska

Iako je ovo “najlakša” od zloglasnog trija Couloir staza u Courchevelu, nemojte da pomislite da je skijanje po njoj mačiji kašalj. Ona je ušla u ovu grupu jer je, za razliku od druge dve, ucrtana u mapu skijališta i vodi se kao oficijalna. Na samom početku od skijanja nema ništa, već se spuštanje svodi na puko preživljavanje, a tako je manje-više do međustanice La Saulire. U uslovima kada ima dosta leda jedino što može da vas spasi jeste lagano proklizavanje na rubnicima.

Prolaz između dve stene je tek priča za sebe - strm i veoma nezgodan jer je prepun hupsera, koji su veliki i uslovljavaju kretanje. U nedostatku snega hupseri se pretvaraju u prava brda. na tom delu je uglavnom hladovina i sneg je tvrd, pa treba biti izuzetno oprezan. Bolje je da idete sporo, nego da padnete jer je tada zaustavljanje gotovo nemoguće. Drugi deo staze je već drugačiji i može da vam donese mnogo uživanja, ali prethodno morate da se izborite sa prvom polovinom staze. Što se tiče podloge, ona varira od utabanog do dubokog snega. I ovde morate da budete ekspert za hupsere jer vas u protivnom čeka mučno spuštanje.

Corbet's Couloir - Jackson Hole, SAD

Corbet's je jedna od staza za koje važi da pravi skijaši moraju da je isprobaju bar jednom u životu. Dakle, ako vas nekim čudom put nanese u Jackson Hole, nemojte da propustite ovu priliku. Prethodno, ipak, ocenite da li ste dovoljno hrabri i puni samopouzdanja. Ovo vam govorimo iz prostog razloga što veliki broj skijaša dolazi do vrha i prvih nekoliko puta odustaje od starta.

Ova staza, inače, ne izgleda tako strašno. Ima nagib od oko 40 stepeni i dovoljno je široka – oko 15 metara. Reklo bi se, da ne predstavlja neki poseban izazov, ali terror je na startu. Naime, sam ulazak na stazu je takav da mora da se izvede veći vertikalni skok, ali sa prvom kontaktom sa snegom potrebno je da se odmah nagnete napred kako ne biste pali na jednu od stena.

Na Corbet's Couloiru obično ima mnogo snega. Dakle, ovde nije problem sama staza, koliko već pomenuti skok na startu, koji, u zavisnosti od uslova, može da bude i sa visine od devet metara. Dobila je naziv po legendarnom ski instruktoru Barryju Corbetu, koji je još šesdesetih godina govorio da će tu jednog dana da bude staza i to se ostvarilo.

Backside of the Valluga -  St Anton, Austrija

Ova staza vodi do mesta Zürs i taj poslednji deo tehnički nije toliko težak. Ipak na vrhu je itekako potrebno da skupite hrabrost i da krenete. Počinje sa samog vrha najzahtevnijeg ski područja u Austriji. Na start se obično dolazi u društvu nekog od lokalinih vodiča ili instruktora.

Odozgo “puca” predivan pogled i čini se da je staza u kategoriji prosečnih crnih, ali posle prvog dela, čeka vas “provalija”, koja uopšte nije bezopasna. Duga je oko 700 metara i ukoliko niste iskusni i samouvereni, opasnost od povreda nije mala jer je sve puno stena. Ali, kada se iskobeljate iz tog “levka” dolazite do spajanja sa stazom Ochsenboden i u nastavku lagano krstarite do Zürsa.

Tortin - Verbier, Švajcarska

Koliko je ova staza “strašna” zavisi i od količine snega. Kada ga ima dovoljno, čini se da nema razloga za brigu. U periodima kada belog praha ima manje nego što bi trebalo, sve je mnogo manje idilično.

Start je sa traverzne, posle koje je potrebno da se naglo skrene ulevo na široki, ali izuzetno strmi deo. On je obično prepun hupsera, a što dalje skijate, izgleda sve strašnije. Svaki pad može da se završi sa padom posle kojeg se nije lako zaustaviti. Međutim, kada su uslovi dobri i snega ima u izobilju, uživanje je zagarantovano. Ali čak i tada morate da budete odličan i iskusan skijaš.

Odmah da razjasnimo, ako baš ne morate, najbolje je da izbegavate vožnju automobilom kada sneg nemilice pada. Ali, tako nešto je gotovo nemoguće, pošto će vas, pre ili kasnije, snežna oluja uhvatiti baš za volanom dok idete ili se vraćate sa zimovanja. Najčešće ćete morati da pokažete vozačko umeće na samoj planini. Zato nekoliko osnovnih stvari o vožnji po takvom vremenu može da smanji rizik od neugodnih situacija i eventualnih nesreća.

• Kada se temperatura vrti oko “nule” kolovoz je najklizaviji jer tada ima leda, ali i vode koja služi kao neka vrsta lubrikanta, pa je upravljanje i kočenje u takvim uslovima veoma rizično.
• Sveži sneg može čak i da pomogne kako biste bolje održali pravac kretanja. Snežni kristali su još uvek sveži i oštri, pa gume bolje prijanjaju za podlogu. Utabani sneg, po kome su vozila prešla mnogo puta, je veoma uglačan, klizav i mnogo neprijatniji za vožnju.
• Rastojanje između vozila mora da bude veće nego kada je u pitanju vožnja po suvom. Ukoliko je rastojanje u normalnim uslovima oko četiri sekunde, po snegu taj interval mora da bude produžen na najmenje šest sekundi. Vozila koja imaju pogon na sva četiri točka nisu izuzeta od ovog pravila. Ona imaju bolja ubrzanja i veću stabilnost na klizavom terenu, ali koče potpuno isttao kao automobili sa pogonom na samo prednjoj ili zadnjoj osovini. Vozači takvih automobila su čsto u zabludi da njihov auto ima kraći zaustavni put.
• Brzina kretanja mora da bude prilagođena uslovima na drumu. Imajte na umu da brzinu smanjite bar na pola od onoga kako biste vozili da je klovoz suv. Osnovna greška koju prave vozači po klizavom terenu jeste da previše upotrebljavaju volan, koče jače nego što bi trebalo i dodaju gas preko mere. Tako samo pogoršavaju stvari.
• Ako dođe do klizanja, najbolje je da pokušate postepeno da se vratite na pravac i da to nikako ne pokušavate bilo kakvim naglim pokretima. Pogotovo zaboravite na naglo skretanje uz istovremeno dodavanje gasa. Lagan pritisak na papučicu gasa i kontrolisano pokretanje volana može da donese uspeh. Naravo, podrazumeva se da imate sve četiri zimske gume ili da ste na pogonskim točkovima instalirali lance za sneg.

Pogledajte i ovaj video:

Verujemo da ste već razmišljali o tome koji automobil je najbolji za odlazak na planinu i uživanje u zimskom čarolijama. Nema skijaša i bordera koji nije poželeo da poseduje neki od džipova i krosovera, s kojima ne bi imao nikakvih problema na putu do omiljene destinacije.

Mali je broj onih koji mogu da si priušte automobil baš po njihovom ukusu, ali niko ne može da nam zabrani da maštamo. Šta o ovoj temi kažu Amerikanci, nacija koja obožava velike moćne automobile, ali i freeski po bespućima planina u SAD? Skijanje.com predstavlja vam samo neke od modela koji su veoma popularni „preko bare“.

1. Volvo XC70

Ovaj moćni četvorotočkaš ima motor od 235 ks, što za američke prilike nije baš mnogo, ali za nas je i previše. Volvo je jedan od lidera kada je u pitanju sigurnost i udobnost, pa ovaj model, pored standarnih opcija, nudi i automatske kočnice, dodatnu zaštitu od bočnog udara,  kao i zaštitu od povreda kičme. Komfor je na najvišem nivou, a posebna prednost je veliki “klirens”, odnosno rastojanje od tla, pa sa XC70 bez problema možete da stignete bilo gde.

Cena: 37.950 dolara

2. Subaru Outback 3.6R

Subaru nudi dve verzije motora, ali kupci se uglavnom odlučuju za jači od 3600 ccm. I ovaj džip važi sa sjajnu opciju koja će vas izvući iz svih groznih vremenskih neprilika jer je opremljen pogonom na sva četiri točka. Elektronika i računar kontrolišu ponašanje na takvim terenima i vozaču preostaje samo da uživa. Outback ima sasvim dovoljno mesta za pet putnika i još mnogo prostora za opremu, ali skije i bordove ipak morate da smestite na krov. Interesantno je da se ovaj model vozi lako i jednostavno kao da je u pitanju neka limuzina.

Cena: 29.495 dolara

3. Toyota 4Runner Trail

Zver. To je reč koja može da opiše Toyotu 4Runner Trail. Ona bukvalno ima sve što možete da zamislite, ali je i cena nešto viša od konkurenata. Naravno, zbog reputacije koju ima, prilično je omiljena među skijašima i borderima. Selektivno korišćenje sistema pogona na sva četiri točka, podešavanje vešanja u zavisnosti kakvim terenom se krećete, kontrola sporog kretanja na izuzetno neravnoj podlozi...samo su neke od opcija koje vožnju u Runner Trailu čine neverovatnom. Šta teč reći o motoru 4.0 V6, koji ima skoro 300 ks. Ovoga puta Toyota je ponudila nešto kvalitetniji i luksuzniji enterijer nego što je to bio slučaj u prethodnoj generaciji Runnera. Sve u svemu, pun pogodak!

Cena: oko 40.000 dolara 

4. Subaru Forester 2.5XT Premium

Subaru ima još jedan adut, a to je Forester sa turbo motorom od dva i po litra, koji isporučuje 224 ks. Ovaj model je lepši od Outbacka, ali je manjih dimenzija. To svakako ne znači da nećete imati dovoljno prostora, ali to nije nešto čime se Forester izdvaja. Interesantno je da ne troši mnogo goriva ukoliko imate laganu nogu, ali u slučaju da ga „nagazite“, situacija se drastično menja. Kao što je to slučaj kod Subarua, i ovaj model ima pogon na sva četiri točka i visok „klirens“, tako da bez straha možete na sve moguće terene.

Cena: 26.495 dolara

5. Volvo XC90 V8 AWD

Još jedan Volvo iz serije namenjene onima koji bi da spoje sigurnost, udobnost i avanturu. XC90 dolazi u tri verzije: 3,2, zatim 3,2 sport, a najjača opcija ima motor V8 AWD. Ovaj poslednji isporučuje čak 311 ks, pa možete da zamislite koliko je moćan. Jedina mana je potrošnja goriva, ali s obzirom na to da su kupci uglavnom oni sa dubljim džepom, problem nije veliki. Pored već standarnog enterijera koji je na najvišem nivou, možemo da istaknemo ogroman prostor u koji ćete moći lako da smestite svu vašu opremu. XC90 ima najviši „klirens“ od svih automobila koje smo do sada predstavili, tako da bojazni od eventualnog „kačenja“ nema.

Cena: 42.500 dolara

6. Toyota FJ Cruiser

Ovo čudovište gura motor od čak četiri litra i 260 ks, naravno pogon na sva četiri točka uz mogućnost blokiranja diferencijala. Njegova velika prednost je cena kojom je prilično konkuretan od ostalih džipova slične klase. Vožnja u Cruiseru je iznenađujuće glatka i laka, s obzirom na to kako vozilo izgleda.

Radi se o „kockastom“ džipu, koji ne oduševljava svojim dizajnom. U njemu nećete biti zapaženi kao u nekim drugim modelima, ali zato imate sve što vam treba, pa i više od toga.

Cena: 24.180 dolara

7. BMW X3 xDrive30i

Poznato je da Amerikanci obožavaju evropske brendove kao što su BMW, Mercedes ili Audi, koji su “preko bare” takoreći statusni simbol. Svako ko se na skijanju pojavi u, naprimer BMW X3, pa još sa sistemom xDrive, ostaviće utisak uspešnog čoveka. Ponuda prostora u X3 nije spektakularna, a ni enterijer nije na nivou koji bismo od tako prestižnog brenda mogli da očekujemo. Ponašanje na off-roadu takođe je ispod proseka, pa mnogi smatraju da za sličan ili čak manji budžet može da se kupi mnogo korisniji krosover.

Cena: 38.850 dolara

8. Audi Q5 3.2L

Audijev Q5 3.2L spada u slični kategoriju kao i X3, ali je nešto luksuzniji. U vožnji na putu je izuzetno dobar, upravljiv i snažan jer ispod haube ima 270 ks. Enterijer je u skladu s premijum klasom, u koji Audi svakako spada. “Klirens” je nešto niži, ali to je donekle i razumljivo jer Q5 nije namenjen prvenstveno vožnji na lošim terenima. Ukoliko tražite kompaktni SUV, imate dovoljno novca i cenite nemačku auto-industriju, onda je ovo model za vas.

Cena: 37.350 dolara

9. BMW X5 xDrive35i

Ovo je već bolji izbor od X3, ali moraćete malo dublje da zavučete ruku u džep. X5 je zapravo dobar kompromis vožnje na putu, ali i kada siđete s njega i uputite se stazama na kojima običan automobil ne bi imao šta da traži. Sjajna stvar je što ovaj model ima turbo punjač, pa se iz motora izvlači čak 300 ks. U kombinaciji sa automatskim 8-stepenim menjačem, vožnja je prava uživancija. Enetrijer je na vruhunskom nivou, uključujući panorama krov, što daje poseban osećaj. Nema šta, sjajan SUV, ali činjenica je da za dobro opremljen X5 treba da izdvojite pravo bogatstvo.

Cena: Oko 55.000 dolara

10. Audi Q7 3.0L V6 TDI

Evo konačno i jednog dizelaša. Iako ovaj V6 motor isporučuje “samo” 225 ks, može da se meri sa znatno jačim benzincima jer je obrtni momenat izuzetan. Zato Q7 nema problema prilikom savladavanja bilo kakvih prepreka. Istina, na besućima nije dobar kao neki džipovi kojima je to osnovna namena, ali ko mari? Luksuzni materijali, vrhunska izrada, mnogo prostora i osećaj superiornosti je nešto uz šta ćete brzo zaboraviti na neke nedostatke.  Ukoliko je to nekom ko poseduje Q7 uoopšte važno, ovaj dizelaš je ubedljivo najštedljiviji od svih automobila sa liste.

Cena: 65.000 dolara