skijanje.com :: Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/rss.html Ostali članci iz sveta skijanja. sr http://skijanje.com/img/logo.png skijanje.com :: Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/rss.html Aconcagua – Prašinarenje po Andima http://skijanje.com/blog/ostalo/1802/aconcagua-%E2%80%93-prasinarenje-po-andima.html Moj prvi 6,000+ mnv vrh i kako je to izgledalo. ]]>

Ljudi se penju na planine iz različitih razloga. Ja sam uvek za uspone birala planine koje su me na neki način fascinirale, uglavnom svojom lepotom. Sa druge strane, visokogorstvo je u mom slučaju malo zarazno i progresivno ludujuće, pa su se pored lepote prirode pojaviljivali i dodatni motivi koji se uglavnom svode na potrebu za iskušavanjem i testiranjem same sebe na različite načine. Posle godina lepih uspona po regionu i Alpima, Elbrusa 2017. godine, odlučila sam da sledeći veliki cilj u planinama bude Aconcagua, najviši vrh obe Amerike i južne i zapadne hemisfere, najviša planina na svetu van masiva Himalaja.

Pretpostavljam da je Aconcagua za mene, a verovatno i mnoge druge, postala cilj upravo zbog toga što predstavlja, a ne toliko zbog svoje prevelike lepote. Aconcagua nije lepa planina. Nema tu mnogo romantičnih planinskih pejzaža, oštrih stena koje prkose gravitaciji, glečera, snega i sličnih karakteristika na koje pomislim kad bi neko od mene tražio da opišem planinske lepote. Aconcagua je nemilosrdna pustinja, carstvo prašine i sipara, orkanskih vetrova i ubitačnog sunca. Ja sam je videla u izdanju sa minimalnom količinom snega, pa je to dodatno pojačavalo generalni utisak sivila i depresije. Istraživanje pred ekspediciju, fotografije i priče planinara koji su već bili tamo su me donekle pripremali na to što me čeka, ali niko te ne može zaista pripremiti za nešto takvo dok to ne vidiš sopstvenim očima.

Ekspedicije na Aconcagvu normalnom rutom sa severne strane obično traju oko dve nedelje, prosto mora se tako da bi se aklimatizacija odradila kako treba. Matematika je prosta, iako tehnički nije zahtevna, sa tako visokom planinom nema šale i previše prostora za improvizaciju. Ljudi često kada vide slike nasmejanih lica sa planinskih vrhova misle da je penjanje na visoke planine nešto jako romantično, ali to je najvećim delom težak, težak rad. Izlazi malo po malo na novu visinu, spuštaj se dole, pa iz početka tako, sve više i više. Iznosi opremu malo po malo na visinske kampove, spuštaj se dole, pa se vraćaj gore, skupljaj to što si ostavio i još dodatno što si poneo i nosi sebe i ormar na ledjima dan za danom. Nije sve samo ljuta fizikalija, ima na ekspediciji i mnogo lepih stvari jer bi se u suprotnom svako normalan zapitao čemu sve to. Duh zajedništva i posvećenosti istom cilju, osećaj kao da na svetu postoji samo ta nedođija i mi u njoj, zaboravljanje svakodnevnih problema i  mnogo, mnogo smejanja, posebno, ako se pogodi dobra ekipa kao ona čiji sam imala sreću da budem deo na Aconcagui. Ali, da krenemo iz početka.

U nacionalni park Aconcagua ulazi se u mestu Horcones na 2,950 mnv. Svako od nas 20 u grupi kod sebe ima dozvolu za uspon koju smo dužni da overimo na dva mesta kod rendžera – u prvom kampu Confluensia, na 3,400 mnv i kasnije u baznom kampu Plaza de Mulas na 4,300 mnv. Potrebna su i dva lekarska pregleda na istim mestima sa parafima doktora da smo zdravstveno ok za uspon. Takođe dobijamo i dve vreće – belu za smeće i narandžastu za odlaganje proizvoda fizioloških potreba tipa broj 2 :)

Od Horconesa do Confluensije, prvog kampa, pešači se oko 3 sata. Sa sobom nosimo samo ono što nam je potrebno za dva dana u tom kampu, ostatak opreme će nam mule izneti u bazni kamp Plaza de Mulas. Tokom boravka u Confluensiji malo odmaramo, malo radimo aklimatizaciju ka Plaza Franciji, drugom baznom kampu na Aconcagui sa kog se planini pristupa sa južne, strmije strane. Izlazimo do 4,000 metara i vraćamo se nazad. Posle dva dana u Confluensiji, pozdravljamo se sa poslednjim tragovima vegetacije i krećemo kroz ‘’pustinju” dugu 20 km do baznog kampa. Posle nekoliko sati prženja na suncu bez trunke hlada i udisanja omanjeg džaka prašine stižemo u Plaza de Mulas, naš privremeni dom za naredne dve nedelje.

Plaza de Mulas je najveći bazni kamp na svetu posle onog na Everestu. U centralnom delu raspoređena je infrastruktura agencija koje pružaju logistiku na planini, a u delu pored su načičkani šatori planinara koji spavaju i hrane se u sopstvenoj organizaciji. Tu je i jedan improvizovani kafić/restoran, kao i kuriozitet za ovakvo mesto – umetnička galerija, potvrđena u Ginisovoj knjizi rekorda kao najviša na svetu, koju vodi i u njoj tokom sezone živi slikar Miguel Doura, neverovatno živopisan i drag čovek.

Iako izgleda kao privid civilizacije na tako zabačenom i nepristupačnom mestu, bazni kamp i život u njemu su daleko od normalne svakodnevnice na koju smo navikli u svojim gradskim sredinama. Na takvim mestima naučiš da ceniš male stvari koje inače uzimaš zdravo za gotovo – tekuću vodu, kanalizacioni sistem, krevet i slične “obične“ beneficije koje savremeni čovek ima na raspolaganju. Voda, poreklom sa glečera, u baznom kampu se zahvata iz buradi, bljutavog je ukusa i uglavnom smo je mešali sa Cedevitom ili šumećim tabletama da bi je lakše pili. Kako bismo predupredili komplikacije zbog visine, stalno smo se nalivali vodom, a preporuka je da se pije minimum 4 litra tečnosti dnevno. Posebno zabavna posledica ovog super-hidriranja je noćno ustajanje radi odlaska u WC – prvo se pripremaš psihički i odlažeš maksimalno izlaženje iz tople vreće za spavanje (iako, avaj, znaš da je neminovno), a onda nekako odtumaraš kroz mrak i hladnoću do najbliže metalne kutije predviđene za tu namenu.   I pored prečišćavanja vode raznim sredstvima, naravno da smo svi udesili stomake i probavu prvih dana boravka u kampu tako da je aktivni ugalj bio jedan od najdragocenijih sastojaka u svačijoj kolekciji lekova.

Za ljude koji nisu stalno na ekspedicijama, prvih par dana životnih uslova u ovakvim kampovima obično bude lagani šok, ali čovek je čudna životnija i pre ili kasnije se na sve navikne. Uglavnom posle nekoliko dana zaboraviš da si nekad živeo u svetu u kome se ljudi kupaju i presvlače svakog dana i jednostavno se pomiriš sa tim da će ti petnaestak dana najbolji prijatelji biti vlažne maramice i sredstvo za suvo pranje ruku u pokušaju da tu i tamo održavaš neki privid higijene. Za žensku populaciju, posebno za one sa rusim kosama, neke stvari su dodatan izazov u tom domenu, ali o tome jednostavno prestaneš da razmišljaš i prepustiš se okolnostima.

Dani u baznom kampu prolaze brzo u pripremi za završni uspon. Nastavljamo aklimatizaciju i nošenje opreme i hrane malo po malo, prvo izlazimo na Plaza Canada na 5,000 m, a dan kasnije na prvi visinski kamp Nido de Condores na 5,500 metara, na koji iznosimo deo opreme i postavljamo šatore u kojima provodimo tu noć. Ostavljamo kamp na Nidu i spuštamo se ponovo u Plaza de Mulas, a šatori koje smo postavili i oprema u njima će nas (nadamo se) čekati gore kada budemo krenuli na vrh.

U baznom kampu nas čekaju vesti o vremenskoj prognozi koja nije obećavajuća za termin kada planiramo uspon. Na Aconcagui je vetar često problem, a za naredne dane su na vrhu prognozirani orkanski udari jačine od preko 100 km na sat. Nema nam druge nego da čekamo jer po takvom vetru nemamo šta da tražimo gore ako su nam dragi prsti na rukama i nogama. Provodimo dva dodatna dana u baznom kampu, prognoza se non-stop menja, svi su u nekim svojim mislima, ali većina dobro podnosi nervozu, smejemo se dosta i atmosfera je i dalje na visokom nivou. Dobar savet naših vodiča je da se u tim trenucima misli samo o sledećem danu, a ne previše unapred jer na neke stvari niko od nas ne može da utiče i ne vredi se opterećivati.

Međutim, vreme koje imamo na raspolaganju polako ističe jer da bismo stigli da se vratimo u Mendozu i uklopimo u povratni let, 14.2. je poslednji dan kada teoretski možemo da penjemo vrh. Poslednji update vremenske prognoze nam konačno daje zeleno svetlo i 12. februara krećemo na gore. Nadamo se da vetar koji je divljački duvao prethodnih dana nije odneo naše šatore i opremu koju smo prethodno ostavili na Nido de Condores. Posle nekoliko sati hoda stižemo do Nida i sa olakšanjem konstatujemo da je sve onako kako smo ostavili. Noćimo i sutradan ujutru pakujemo kamp i sve nosimo dalje do sledećeg i poslednjem visinskog kampa, Colere koji se nalazi na 6,000 metara.

Stižemo predveče na Coleru i postavljamo šatore, topimo sneg, hidriramo se, jedemo i odmaramo istovremeno pripremajući se mentalno za završni napor ka ispunjenju našeg konačnog cilja. Plan je da se malo odmori, ustane oko 2 ujutru i nakon spremanja krene na završni uspon u 4 sata. Niko ne spava niti priča previše, uzbuđenje i nervoza su na vrhuncu. Vetar koji fijuče napolju u šatoru zvuči kao nešto iz horor filmova. Vreme teče, već je 3 ujutru, a vetar se i dalje ne smiruje. Raša, naš vodič, kaže da dremkamo, jedemo i pijemo i da čekamo . Prolaze minuti i sati, već je pola 5, a onda konačno, malo pre 5 sati kao da je neko pritisnuo prekidač i ugasio vetar jednim potezom. U trenutku se sve smirilo i zavladala je potpuna tišina. To je bio naš znak za pokret, završavamo sa spremanjem, izlećemo iz šatora i naša velika grupa je ubrzo na okupu. Zmija čeonih lampi polako grabi naviše, dvojica drugara relativno rano odustaju i vraćaju se nazad u kamp. Na Independenciji, na oko 6,400 metara stavljamo dereze koje nećemo skinuti dok se ponovo ne nađemo na tom istom mestu pri silasku. Odatle ubrzo izbijamo na traversu dugačku nešto više od kilometra, a nakon nje sledi Canaleta, završni strmi deo i poslednja prepreka između nas i vrha. Tokom poslednjih dvestotinak metara visinske razlike po prvi put tokom uspona osećam napor, teško se diše, posle svakih par koraka pravimo pauzu od nekoliko sekundi kako bi uhvatili vazduh. I konačno posle nekih devet sati od polaska, nešto pre 14 časova stižemo na mesto odakle nema više, najvišu tačku Južne Amerike, vrh Aconcague na 6,962 metra iznad nivoa mora. Osećaj je sjajan, skoro da čujem zvuk kamena koji pada sa srca. Polako se prikupljamo na vrhu, vreme je fantastično, vetra, koji nam je pravio tolike probleme, skoro i da nema, izležavamo se na širokom vršnom platou više od sat vremena. Osećam lagano da mi dalji boravak na skoro 7,000 metara sve manje prija, polako krećemo na dole, opijeni uspehom i pomalo ošamućeni od visine. Par sati kasnije stižemo ponovo na Coleru i rušimo se u šatore na spavanje. Sutrašnji dan je ponovo naporan jer se treba spustiti do baze u Plaza de Mulas i sa sobom poneti sve što smo kao mravi dovlačili do visinskih kampova u prethodnom periodu. Prolazi nekako i to, kao i još jedan dugi i iscrpljujući dan i marš kroz pustinju od baznog kampa do izlaska iz nacionalnog parka u Horconesu. Sreći i olakšanju nema kraja kad konačno oko deset uveče, najzad u civilizaciji nasrćemo na ogromne bifteke i pivo/vino u restoranu El Rancho u Uspallati na putu ka Mendozi.

I da se vratim na sam početak. Aconcagua nije lepa planina. Da je nisam popela ovog puta nisam sigurna da bih se ikad ponovo vratila. Drago mi je da ipak jesam stigla do vrha jer da je bila izazov bila je. Pod izazovom pre svega mislim na psihički aspekt cele odiseje i osećam se bogatije za značajno iskustvo nakon povratka. Aconcagua i ekspedicija čiji sam bila član naučili su me dosta o strpljenju i poniznosti u planini, osobinama na kojima sam znala da treba da radim, a koje su neophodni kvaliteti svakoga ko ima ozbiljnije ambicije u visokim planinama. Timski rad, kretanje tempom prilagođenim većini, školsko penjanje velike planine u pogledu aklimatizacije i pripreme, život u ekspedicijskim uslovima skoro 20 dana – sve su to dragocena iskustva za neke buduće poduhvate ove vrste. Da, mora se biti optimalno fizički spreman za ovakve stvari, ali planinski gorostasi se pre svega penju glavom, a tek onda telom. Ja se bar za neko vreme ponovo vraćam lepim planinama, dok me ponovo ne obuzme želja za nekom grdosijom koja će me iskušavati i izvlačiti iz zone komfora.

Na kraju hvala planini koja je kad se sve uzme u obzir bila dobra prema nama, hvala divnoj ekipi ljudi, toliko različitih a opet toliko složnih da su živeli kao jedno dvadeset dana, a posebno hvala našim vodičima iz EST-a, Raši i Bilji. Sa vama bilo kuda, samo ne opet na Prašinagvu :)

]]>
Fri, 1 Mar 2019 06:15:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1802/aconcagua-%E2%80%93-prasinarenje-po-andima.html
Primorska planinarska transverzala - reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1791/primorska-planinarska-transverzala---reportaza.html 4 dana, 200km i 10.000+ metara uspona. ]]>

Primorsku planinarsku transverzalu tj. prelazak planina duž cele crnogorske obale je nešto što smo Miluša i ja planirale već neko vreme. Prvobitni dogovor je bio da to ostavimo za proleće, ali smo na kraju zaključile da se to da uspešno sprovesti i oko Nove godine. Taj period nosi sa sobom i odredjene probleme kao što su hladnoća, sneg i kratak dan, ali sa druge strane ima i prednosti jer nije vruće, ne moramo da vučemo toliko vode sa sobom (jer je transverzala problematična sa snabdevenošću) i zmije na Orjenu spavaju :) Dogovor pada, stižem u Kotor dva dana pred katolički Božić, privodimo logistiku kraju - kupovina potrebština, transport stvari koje će nas čekati na Ivanovim koritima i u Baru i druge sitnice i to je to, sve je spremno za pokret!

1. dan

U 4:30 ujutru krećemo iz Lepetana trajektom ka Kamenarima, tamo hvatamo taksi do autobuske stanice u Herceg Novom, naše polazne tačke. I tu smo! 5 sati i koji minut i krenuleeeee smo! Grabimo ka Orjenu, praktično sa 0 metara nadmorske treba stići do Subre na 1679 mnv. Ide nekako, prolazimo dom za Vratlom, Subrine platoe i eto nas na vrhu dok sunce izlazi. Nestvarno je, euforija, sreća, prelepost! Prvi vrh odradjen, idemo dalje. Sledi strmopizd niz Subrin amfiteatar koji predstavlja izazov i u letnjim uslovima, a kamoli sada kada je okovan snegom i ledom. Skrkendasmo se nekako, spuštamo se na 700-800 mnv, a onda ajmo ponovo op-op, potegni hiljadarku uspona na Zubački kabao. Orjen je pun snega, od Orjen sedla milimo kroz belu nedodjiju, blizu vrha se bukvalno probijamo kroz smetove i propadamo do kolena. Izlazimo na vrh, nagradjuje nas pogled koji puca na sve strane, vetar brije i bežimo dole. Vraćamo se na Sedlo, a odatle trk ka Crkvicama gde završavamo odiseju za taj dan. Plan je bio da do kraja prvog dana stignemo do prevoja Grkavac, ali u tim uslovima, po noći, već umorne posle celodnevnog probijanja kroz sneg, nije baš bilo najpametnije nastavljati dalje po nezgodnom terenu prepunom rupa i provalija ka Grkavcu.

Statistika dana: 36 km, 3000 m uspona.

2.dan

Krećemo sa Crkvica oko 5:30, penjemo se po mraku na tvrdjavu Kom i nastavljamo dalje ka Veljem vrhu gde stižemo na izlazak sunca. Vetar razbija, ruke se lede, medjutim toliko je lepo da nam se ne silazi, ali znamo da moramo dalje, čeka nas veliki komad puta jer moramo da nadoknadimo minus od prethodnog dana. Prolazimo prevoj Grkavac, a onda dalje grebenom iznad Risanskog zaliva i Orahovca, skakućemo s kamena na kamen do tvrdjave Sveti Andrija. Stajemo svaki čas i škljocamo, pogledi su nestvarni. Od Svetog Andrije ide nezgodan i malo ružniji deo ka Valištima, gadan teren, čini nam se da nikad nećemo izaći odatle. Najzad se pojavljuju prvo Mali pa Velji Zalazi, čarobna napuštena sela, prolazimo ih i gazimo dalje dok sunce zalazi. Stižemo na Krstac, kratka okrepa u jednom od retkih kontakata sa civilizacijom na ovom putu, treba sakupiti snagu za noćni uspon na Lovćen. Penjemo se na Jezerski vrh nešto pre 7 uveče, čuvari na Mauzoleju su u blagom zabezeku što nas vide gore u to doba, komentari tipa kako nas nije strah i druga simpatična pitanja :) Sve u svemu, jako zabavna epizoda, kratko zadržavanje na vrhu i spust kroz šumu do Ivanovih korita gde stižemo oko 8 i konačno završavamo dug i naporan dan.

Statistika dana: 60 km, 3000 m uspona.

 

 

3.dan

Start sa Ivanovih korita u 5:30, pentranje na Trešteni vrh gde čekamo izlazak sunca, posle penjemo Babinu glavu i odatle nastavljamo ka Majstorima. Ko je prošao Majstore zimi, pakao mu neće teško pasti. Nezgodan teren, sneg, zapuštena staza skoro ne postoji, markacija ili nema ili se ne vide, neka grozna šumetina, popadalo drveće, vučemo se tuda satima. Setim se Vedre kad je rekla koliko će se samo puta njih dve glavoizlupetati i pitati šta im je trebala ova pizdarija. Glavolupetanje prvi put! Izlazimo nekako iz tog užasa i stižemo konačno do Brajića, srećne ko mala deca. Odatle sledi konačno malo nagrade, prolazimo divan deo preko tvrdjave Kosmač i Ogradjenice, grabimo ka Sutormanu do koga imamo dobrih 20 i nešto km. Ali ne može bez još jedne jebade za taj dan, hvata nas noć, tumaramo malo po kamenjaru, malo po sablasnoj šumi, staza se ne nazire, trek se gubi, malo se vrtimo u krug i tražimo put kroz porušene medje i trnje i u tom trenutku vrhunac jezivosti - vidimo nadgrobnu ploču neke sirote Desanke, piše na tom mestu je izgubila život tragično od ruku zlikovca! Jbm ti sve! Glavolupetanje drugi put! Hvatamo ritam nekako, lakše se nazire staza i ispadamo iz šume na prevoj Sutorman oko 8 uveče gde nas čeka Saša sa toplim autom, čajem, grickalicama i pivooooom za koje se budala naravno prvo hvata ko da joj je poslednje u životu.

Statistika dana: 55 km, oko 2500 m uspona.

4. dan

Krećemo sa Sutormana oko 6 ujutru relativno rasterećene, em je poslednji dan em imamo malo manju kilometražu u odnosu na prethodne dane. Bezbrižnost se vrlo brzo pretvara u katastrofu, ja zastajem koji minut za wc pauzu i misleći da je Miluša ispred mene idem za njom, još je psujem što je nagazila i nikako ne uspevam da je stignem. Vreme prolazi, čujemo se telefonom i dogovaramo se da se nadjemo na prevoju Bijela skala. Ja idem dalje i čudno mi je malo što se staza spušta, a trebalo bi da penje na prevoj. Ali i dalje ništa ne sumnjam, markacije su tu, a i sat pokazuje da sam na treku. Spuštam se još malo, a onda trenutak užasa - shvatam da se nalazim na početnoj tački, na Sutormanu, na koji sam se spustila s druge strane!!! Aaaaaaa! Bijela skala udaljena 12 km i ponovo penji skoro sve ono što sam već pre koji sat! Glavolupetanje treći put! Tražim nekako put nazad i čini mi se da se vrtim u krug, ali idem dalje dok konačno ne vidim tablu koja mi govori da sam na pravom putu. Susrećem se sa Milušom konačno na Bijeloj skali i nastavljamo dalje, ali moj filmski fijasko Veštica sa Sutormana koštao nas je više od dva sata vremena. Krećemo ka Rumiji, ja već pomalo iscrpljena što od stresa što od fizičkog napora u pokušaju da što brže stignem do Miluše i Bijele skale. Sledi uspon na Rumiju, dangletina od 600-ak metara uspona u 2 km, pufćem i curi mi znoj niz ledja, ali nekako izlazimo na vrh odakle puca pogled na Skadarsko jezero sa jedne i more sa druge strane. Slikanje i jurnjava dole, ostao je još samo jedan vrh, Lisinj. Put nas spušta na oko 600 metara nadmorske, a odatle sledi uspon na Lisinj visok 1355m. Idemo i idemo, Lisinj je klasična prevara od vrha, taman misliš da si tu, kad iza novo brdo i tako deset puta. Napokon stižemo i do mesta sa koga se ne može više, poslednji uspon i ukupno 8. vrh je iza nas, grlimo se, euforija već kreće, trčimo dole dok sunce zalazi i već po mraku stižemo do sela Lunje gde nas čeka Goran i vozi do Bara! Gotovooooooo!!! Sreća, ošamućenost, nesvesne i dalje šta smo radile prethodna 4 dana i šta smo sve videle i prošle, to nijedan izveštaj ili slika neće moći da dočara.

Statistika dana: 35 km (plus mojih 12 što sam muva bez glave), oko 2000 m uspona.

Eto to bi bilo to, nije moglo kraće. Neverovatno putovanje sa mojom dragom drugaricom, jedinom osobom koju poznajem sa kojom je nešto ovako bilo moguće zamisliti i ostvariti. Hvala ti što sanjaš sa mnom i pratiš me u svim mojim budalaštinama :) Takodje hvala svima koji su nas pratili i podržavali, a posebno hvala Saši Boškoviću, Sanji Tot, Goranu Banoviću i Vedrani Jerić-Milos, koji su bili deo ovog ludila s nama!

]]>
Fri, 4 Jan 2019 12:00:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1791/primorska-planinarska-transverzala---reportaza.html
Ultra Trail du Mont Blanc 2018 - Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1769/ultra-trail-du-mont-blanc-2018---reportaza.html Poslednje nedelje avgusta tradicionalno smo posetili Chamonix i trčali magični Ultra Trail du Mont Blanc. ]]>

Uvek lupam glavu i tražim reči da adekvatno opišem ovu trku i sve što se dešava oko nje, jer šta god da napišem deluje mi nedovoljno da dočara tu energetsko-emotivnu bombu koja svake godine pri kraju leta pogodi francusku dolinu u podnožju najvišeg vrha Alpa. Fantastično je samo biti na ovom mestu u vreme održavanja takmičenja, a tek trčati neku od trka je doživljaj za sebe. Čarolija UTMB-a ulazi pod kožu, zarazna je i tera čoveka da joj je svake godine vraća sa novim, ambicioznijim planom.

UTMB kao manifestacija obuhvata pet trka. Najpoznatija i najprestižnija je istoimena Ultra Trail du Mont Blanc, dugačka 170 km koja trkače vodi oko celog masiva Mont Blanca i počinje i završava se u Chamonixu. Sa njom je sve i počelo davne 2003. godine kada je ovo takmičenje održano po prvi put i tada je okupilo svega par desetina entuzijasta. Kako je vreme odmicalo i sport i manifestacija postajali popularniji, dodate su i nove distance, tj. trke, povećao se drastično broj trkača i gledalaca i ovo takmičenje se pretvorilo u pravi spektakl.

Danas pored originalnog UTMB-a postoje još četiri varijante: OCC - koja startuje u Švajcarskoj  (Orsieres, Champex, Chamonix) dugačka 56km sa 3,500 metara D+, CCC - koja počinje u Italiji (Courmayer, Champex, Chamonix), dugačka 101 km sa 6,100 metara uspona , TDS (Sur les Traces des Ducs de Savoie, odnosno, tragovima grofova Savoje) - dugačka 120 km sa 7,200 metara visinske razlike i najduža varijanta PTL (La Petite Trotte a Leon) koja se trči u paru i dugačka je čak 290 km. Od ove godine uvedena je još jedna trka, MCC (Martigny, Champex, Chamonix) - dugačka 40 km sa 2,300 m uspona, prevashodno namenjena volonterima i prijateljima trke. Sva takmičenja zajedno okupljaju preko 10,000 trkača koji sa sobom povedu bar još toliko pratilaca pa se Chamonix u nedelji održavanja takmičenja pretvara u pravi festival trail trčanja i praktično nezvanično svetsko prvenstvo u ovom sportu. Jer šta je Tour de France u biciklizmu, Kitzbuehel u skijanju, Monaco u Formuli 1 – to je UTMB u trailu.

Od celokupnog programa, vrhunac cele nedelje svakako predstavlja start, tok i finiš najprestižije trke, UTMB-a. Start trke iz centra Chamonixa je spektakl sam po sebi. Hiljade ljudi okupljeno oko zone starta navija i bodri takmičare koji se pripremaju za više desetina sati borbe sa surovim planinskim uslovima koji ih čekaju u masivu Mont Blanca. Njihova lica prikazana na video bimovima otkrivaju čitavu plejadu osećanja - duboku koncentraciju, sreću, uzbudjenje, zabrinutost ili čak strah. Emocije su na vrhuncu dok sa razglasa trešti Vangelisov Conquest of paradise, inače muzička tema koja prožima celu manifestaciju. Zmija od 2,500 ljudi lagano prolazi kroz ulice Chamonixa i kreće na nezaboravno putovanje dok ih publika pozdravlja ovacijama. Ništa manje emotivno nije ni praćenje toka trke, što uživo što online, a o dolasku takmičara u cilj ne treba posebno trošiti reči jer to su i za trkače i gledaoce trenuci koji se pamte ceo život.

Najprestižnija svetska trail trka prirodno okuplja i strašnu konkurenciju, pa svako ko je neko u trail priči želi da se nađe na startnoj liniji jedne od trka. To je posebno slučaj sa UTMB-om, koji tradicionalno okuplja najveća imena trail trčanja.

2018. godina je po pitanju favorita bila dosta specifična i puna iznenađenja. Skoro svi su bili tu izuzev prošlogodišnjeg pobednika D'Haena, ali su tokom trke jedan po jedan otpadali – neki zbog povreda i stomačnih problema, neki zbog prejakog tempa. Među onima koji ovogodišnji UTMB neće pamtiti po dobru našao se i najveći od najvećih u istoriji ovog sporta, fenomenalni Kilian Jornet, koga su pre trke maltene svi videli na najvišoj stepenici pobedničkog postolja. Pobedu na kraju odnosi Francuz Xavier Thevenard koji jedini nije podlegao pritisku, mudro je istrčao trku i na kraju stigao do svog trećeg trijumfa na UTMB-u. On je takođe i jedini čovek koji je do sada pobedio na sve četiri trke koje se trče na najvećoj svetskoj trail pozornici – OCC, CCC, TDS i UTMB. Jedno od najvećih iznenađenja u istoriji UTMB-a priredio je Rumun Robert Hajnal osvajanjem drugog mesta i tako praktično preko noći od anonimnog trkača postao nova zvezda trail scene.

I žensku konkurenciju je ove godine karakterisala katastrofa favorita, pa su brojne velike trkačice svoje učešće završile rano ili su trku privele kraju sa razočaravajućim rezultatima. I ovde je izgleda presudilo iskustvo pa je pobedu na kraju odnela veteranka iz Italije, 47-godišnja Francesca Canepa, rado viđen gost na trkama u regionu i pobednica 100 milja Istre i Dalmacija Ultra Trail-a.

Ni na trkama OCC, CCC i TDS nije nedostajalo uzbuđenja, i tu je posebno bio vidljiv nadolazeći talas izuzetno jakih trkača iz Azije. Kineskinja Miao Yao pobedila je na CCC-u, dok je njen zemljak Qi Min zauzeo drugo mesto u muškoj konkurenciji iza pobednika Britanca Thomasa Evansa. Na OCC-u je pobedio još jedan trkač iz Kine, Erenjia Jia, dok je kod dama trijumfovala Britanka Ruth Croft.

TDS je bio posebno zanimljiv i neizvestan do samog kraja. Trojica vodećih trkača su posle 120 km i 7,200 metara savladane visinske razlike ušli u cilj u razmaku od dva minuta. U foto finišu se najbolje snašao Poljak Marcin Swierc i tako odneo pobedu ispred Amerikanca Dylana Bowmana i Rusa Dmitryja Mitayeva. U ženskoj konkurenciji je trijumfovala domaća trkačica Audrey Tangui ispred legendarne Amerikanke i dvostruke pobednice UTMB-a, Rory Bosio.

Ovogodišnje izdanje UTMB-a okupilo je i stotinak trkača iz bivše Jugoslavije, od toga ukupno 7 iz Srbije na različitim trkama. Treba posebno istaći plasman najbolje slovenačke trail trkačice Ajde Radinje koja je u oštroj konkurenciji na CCC-u zauzela sjajno 8. mesto u i time postavila sigurno najbolji rezultat u istoriji slovenačkog trail trčanja. U širem kontekstu regiona mora se pomenuti i rezultat fantastične Bugarke Marie Nikolove, inače rado viđene gošće na trkama u organizaciji Skyrunning Srbija, koja je drugu godinu za redom osvojila 9. mesto na UTMB-u.

Posle probijenog leda prethodnog leta i istrčanog OCC-a od 56 km, vaša reporterka je ove godine napravila korak dalje i završila CCC od 101 km sa 6,100 metara uspona. Trka je prošla dosta dobro s obzirom na to da sam se prvi put oprobala na toj distanci, 49. mesto u ženskoj konkurenciji uz vreme od 20 sati je nešto čime mogu da budem zadovoljna iako sam potajno priželjkivala više, tj. brže. Kažem potajno jer ovo je jedna od trka za koju se retko ko usuđuje da naglas prognozira vreme finiša iz hiljadu i jednog razloga. Suviše stvari na toj distanci i u tim uslovima može da pođe po zlu, a UTMB nema uzalud tu reputaciju koju ima jer takvi monstruozni usponi u kontinuitetu ne mogu da se nađu na mnogo mesta na svetu. Vremenske prilike takođe mogu da bude odlučujući faktor, a tokom moje trke su bile tipične kada je u pitanju ovo takmičenje, promena sva četiri godišnja doba u jednom danu – temperature od dvadesetak stepeni u plusu do nekoliko u minusu tokom noći na visinama, sunce, kiša, vetar (ova druga dva nažalost u znatno većem procentu).

Moram da pomenem i fantastičnu podršku dragih drugara, mojih saputnika, koji su prethodno završili svoje trke (MCC i OCC) i iznenadili me i sačekali u sred noći na okrepnoj stanici u Vallorcinu po ulasku u Francusku i tako mi dali dodatnu snagu za nastavak trke. To je još jedna stvar koju volim kod UTMB-a, međusobna podrška trkača je neverovatna, svi fanatično bodre jedni druge, ispraćaju, dočekuju, navijaju iz sveg glasa. Trkači naravno prevashodno bodre svoje, a kod nas je to “naši” malo širi pojam, pa tako cela bivša Juga bar na nedelju dana, neopterećena glupostima za dnevno-političku upotrebu živi kao jedno na obroncima Mont Blanca u nekom dalekom Chamonixu.

Tokom trke je kao i uvek bilo uspona i padova – moj standardno traljavi početak u stilu dizel motora sa kasnim paljenjem, sporadično mučenje sve negde do 55. km i Champexa u Švajcarskoj, a tamo posle duže pauze, gozbe i presvlačenja na okrepnoj stanici sledi buđenje i preporođeni juriš u polu-transu narednih 40 km do Argentierea. Sledi novo mučenje na poslednjih 10 i kusur km do Chamonixa, grozan završni uspon bez kraja na Flegere (kog pamtim po zlu još od prošle godine) i ozbiljan pad koncentracije i tempa na ovoj deonici. Pred sam kraj se mislim u sebi da ne bi bilo šanse da prevalim ni jedan jedini dodatni kilometar niti popnem ekstra metar brda sve da me neko tera puškom.  Ali onda ulazim u Chamonix, ljudi stoje po ulicama i bodre me u pet ujutru, prolazim kroz cilj ispod tog famoznog luka na trgu ispred crkve i zaboravljam patnju, umor, promrzlost i sve loše.

Pamti se samo lepo, a toga je tako mnogo! Izmučeni, ali široki osmeh mi izmamljuju sveža sećanja na oštar planinski vazduh i olakšanje po izlasku na masivni Grand Col Ferret, dečije klizanje po tečnom blatu na spustu ka La Foulyju, lubenicu koja nikad nije bila slađa u životu nego u Champex Lacu, žurku u sred noći koju su volonteri napravili u štali na vrhu krvničkog uspona na La Giete, klince po zabačenim švajcarskim selima koji neumorno stoje na kiši, gledaju mi ime na startnom broju i viču: Allez, allez Marija, courage! I nije još ni novo jutro svanulo i znam da ću se vratiti, a u glavi se već motaju tri nova slova – TDS. Glava me boli kad samo pomislim na uspon iz Bourg Saint Mauricea od skoro 2,000 metara u cugu, ali nek ide život, jedan je UTMB. Sledeće leto TDS, pa ako bude sreće, zdravlja i kvalifikacionih bodova za dve godine da obrnem i veliki, 170 km dug krug oko Mont Blanca, jednom u životu, i zaokružim tu predivnu priču.

Čudno je to jer od kada sam počela da se bavim trailom nikad sebe nisam videla u trkama preko 100 km, i to ostaje tako jer mi najdraže i dalje ostaju distance od 60-80 km. Ta luda trka i taj čudesni masiv Mont Blanca su i dalje izuzetak i jedino mesto koje me dovoljno inspiriše i daje motiv da prelazim tolike daljine, pentram se uz ta grozomorna brda i izlažem telo takvim naporima. Jer to je magija UTMB-a koja jednom kad ti uđe u krv više nisi isti, navučeš se i uvek tražiš još. Ko je probao, zna o čemu pričam. Spavate li mirno grofovi Savoje? Vašim tragovima dogodine!

 

]]>
Mon, 17 Sep 2018 09:59:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1769/ultra-trail-du-mont-blanc-2018---reportaza.html
Uspon na Matterhorn http://skijanje.com/blog/ostalo/1766/uspon-na-matterhorn.html Pre nekoliko nedelja jedan veliki san pretvorio se u stvarnost. ]]>

Obično sam lenja da pišem reportaže o raznoraznim dogodovštinama u planini, ali kod ove priče je ipak nešto drugačije. Hvatam sebe kako orno pristupam zadatku ne bih li ponovo kroz pisanje proživela bar delić tog vremena provedenog izmedju sna i jave, zemlje i neba, pakla i raja. Lirska inspiracija level 1000. Matterhorn je jedna od planina koje izazivaju takvo nadahnuće.

Ne znam ni sama kad sam počela da maštam o tom usponu. Sećam se samo da sam bila potpuno hipnotisana tim šiljkom od trenutka kada sam ga prvi put videla pre mnogo godina i da ta opčinjenost traje i danas. Možda u životu često ne znam šta želim, ali u planinama sam nekako uvek znala. I tako je bilo i ovog puta, posle godina divljenja sa bezbedne udaljenosti, znala sam da je ovo to leto kada ću se usuditi da mu se približim i ako mi dozvoli popnem na njegov šiljati vrh.

Kao i svi zahtevniji usponi i ovaj je uključivao ozbiljnu pripremu, kako logističku tako i onu na terenu. Od početka planiranja, negde u rano proleće, rešavam da budem klasični štreber i da sve što se tiče organizacije odradim po PS-u. Matterhorn je suviše ozbiljan zalogaj i ne želim nikakve improvizacije i eksperimentisanja. Znala sam da u Srbiji nema mnogo ljudi koji imaju iskustva sa ovom planininom, mali je broj ljudi popeo vrh, a još manji broj ima dovoljno iskustva da bi bio u stanju da vodi uspon. Pored tehničke zahtevnosti, jedan od glavnih problema na Matterhornu je nalaženje pravog puta kroz lavirint stena jer ruta ni sa jedne strane planine nije markirana. Ideja mi je da vrh penjem normalnom italijanskom rutom, tzv. Lavljim grebenom. Kako sam odustala od lokalne organizacije ovog poduhvata, italijanske i švajcarske vodiče takođe nisam ozbiljno razmatrala jer sam znala tačno koga ću da angažujem da me vodi na uspon koji mi je toliko značio.

Andrej Štremfelj, živa legenda slovenačkog i jugoslovenskog alpinizma, prvi je čovek iz bivše države koji je zajedno sa još jednim velikanom, Nejcom Zaplotnikom, davne 1979. godine, novom rutom preko zapadnog grebena, zakoračio na vrh najvišeg vrha sveta, Mont Everesta. Njegova biografija prepuna je fantastičnih poduhvata u Himalajima, Alpima i drugim planinskim vencima sveta. 1992. godine, za uspon novom rutom na Kangchengjungu zajedno sa Markom Prezeljem, još jednom slovenačkom alpinističkom legendom, dobija najprestižnije planinarsko priznanje - Piolet d’Or. Andrej i njegova žena Marija su prvi bračni par koji je zajedno stajao na vrhu Everesta 1992. godine. 2018. godine, Štremfelj kao prvi Slovenac dobija i drugi Piolet d’Or, ovog puta za životno delo i upisuje se u red apsolutno besmrtnih u ovom sportu, rame uz rame sa Messnerom, Bonattijem, Boningtonom, Kyrtikom i drugima.

Andrej i Marija su posle uspešne alpinističke karijere postali profesionalni vodiči, a na njihovu agenciju sam nabasala sasvim slučajno čitajući po internetu o usponima na Matterhorn i druge slične planine. Naravno da sam odmah znala ko su, jer kao što su neka deca čitala o Zagoru i Supermenu, tako su meni oni bili deo ekipe super junaka kroz odrastanje – Škarja, Belak, Štremfelj, Zaplotnik, Grošelj i priče o njihovim neverovatnim poduhvatima po Himalajima koje sam gutala godinama i volim da čitam i danas. Kakva misao – Matterhorn, koji je sam po sebi san, i još ideja da me na njega vodi jedna od najvećih legendi alpinizma sa naših prostora. Ne znam zbog koje od te dve stvari sam bila uzbuđenija, ali su tek zajedno u mojoj glavi zvučale potpuno nestvarno.

Nedugo zatim kontaktiram Andreja i brzo se dogovaramo oko okvirnih detalja. S obzirom na moje dosadašnje iskustvo koje je solidno u visokim planinama, ali u dugačkim smerovima u steni poput one na Matterhornu nije previše raskošno, planiramo da kao probni uspon odradimo Dolgu nemšku smer u severnoj steni Triglava, zahtevan uspon koji u mnogo čemu, a pre svega po dužini i težini dosta liči na ono što me čeka na Matterhornu. Određujemo kraj juna kao termin za Triglav, a onda mesec dana kasnije i grand finale u Alpima. To se sve dešava negde u februaru-martu i meni samo preostaje da kao dete precrtavam dane u kalendaru i čekam kada će krenuti prvo jedna, a potom i druga avantura.

Konačno stiže i taj 20. i neki jun i eto me kod Aljaževog doma u podnožju impozantne severne triglavske stene. Krećemo rano ujutru u dve naveze, Marija vodi moju, a Andrej drugu. Šesnaest iscrpljujućih sati kasnije konačno smo ponovo na istom mestu, ja potpuno fizički i psihički slomljena kao retko kad to tada, ali presrećna, bogatija za neverovatno iskustvo u planini i čini mi se potpuno spremna za iskušenja na Matterhornu. Tada mi je bilo potpuno jasno zašto su Andrej i Marija predlagali ovaj smer kao generalnu probu, jer posle Dolge nemške nema mnogo toga što na sličnim usponima može da te iznenadi. Shvatila sam da sa Matterhornom, a i sličnim dugim smerovima u steni nije toliko stvar tehničke težine koliko dužine smera i potrebe da budeš maksimalno koncentrisan satima dok ispod tebe zjapi ambis od par hiljada metara. To je sa Triglavom posebno slučaj jer je uspon izrazito eksponiran, dugačke su vertikale i mozak i svaki mišić se satima puše od konstantnog napora. To mi je palo na pamet i mnogo puta kasnije jer nijednom na Matterhornu nisam imala teške trenutke kao na Triglavu, a objektivno ih je bilo – možda sam jednostavno na vatrenom krštenju probila neke lične barijere i nakon toga lakše prevazilazila određene situacije kada sam se ponovo sa njima susrela. U svakom slučaju, ti sati provedeni na severnoj triglavskoj steni su me naučili mnogo čemu i ono što je najvažnije - pripremili za najozbiljniji ispit u dotadašnjoj planinarskoj “karijeri”.

Jul prolazi brzo, uglavnom obeležen organizacionim zavrzlamama. Dogovor sa Andrejem je bio da nadjemo još jednog penjača sa kojim bih se kombinovala oko prevoza do Cervinije odakle je trebalo da krenemo na uspon. Kao i na Triglavu, Andrej bi vodio jednu navezu, a Marija drugu. Međutim, u roku od par nedelja odustaje prvo jedan, a potom i drugi planirani partner, obojica zbog povreda. Najveća organizaciona promena stiže desetak dana pred polazak, informacije sa terena kažu da je previše snega na italijanskoj strani što uspon u završnom delu čini dosta opasnim, tako da menjamo plan iz korena i odlučujemo da penjemo sa švajcarske strane. Razočarana sam jer sam želela taj uspon da izvedem Lavljim grebenom, rutom koja je manje popularna i malo teža od švajcarske, ali mi se uvek činila lepšom i zanimljivijom. Ali šta je tu je, ići ćemo na kraju iz Zermatta, normalnom rutom tj. Hoernli grebenom, a italijanska varijanta ostaje za neki drugi put. Naravno da tu nije bio kraj komplikacija, vreme se konstantno menjalo zbog čega sam bila u neizvesnosti maltene do poslednjeg trenutka oko datuma polaska i načina putovanja, ali nakon nekoliko last minute transportnih manevara dostojnih vrhunskog turističkog radnika konačno stižem u Zermatt, nalazim se sa Andrejem i krećemo ka Matterhornu.

Vrh se obično penje iz dva dana, tako da prvog dana stižemo iz Zermatta na 3,260 mnv do planinarskog doma Hoernli u kome noćimo. Dom je kompletno renoviran pre nekoliko godina i sada izgleda stvarno fantastično, mnogi hoteli bi mogli da mu pozavide. Odmaramo na popodnevnom suncu uz pogled na džinovsku piramidu koja se uzdiže direktno iznad nas, večeramo i odlazimo rano na spavanje jer se startuje rano, u 4:20 ujutru. Besana noć prolazi u vrpoljenju po krevetu i ubrzano disanje u ritmu hrkanja cimera Japanaca. Konačno stiže nekako i vreme za polazak i Andrej i ja sa još dvadesetak naveza stojimo kao zapete puške na izlazu iz doma.

Ulazimo u stenu i napredujemo dosta brzo, a drugačije se i ne može jer ukoliko usporimo ili zastanemo druge naveze bi nas prestigle i zaglavili bismo se u gužvi. Pravimo prvu i jedinu pauzu od svega par minuta kod skloništa Solvay na 4,000 metara. I slatkiš tokom predaha je tematski  - Toblerone, naravno, ha! To je bio i jedini trenutak kada se cela gungula koja je zajedno sa nama visila s planine na trenutak zaustavila i gledala hipnotisano u izlazak sunca i neverovatnu panoramu koja se ispred nas otvorila u punoj raskoši. Nema se previše vremena za uživanje u pogledima, nastavljamo dalje, iznad Solvaya nas čeka jedan od tehnički zahtevnijih delova koji prelazimo relativno lako i stižemo na 4,200 metara gde stavljamo dereze jer kreće zasneženi teren. Poslednjih 200 i kusur metara visinske razlike je dosta eksponirano sa tehničkim deonicama.Taj deo uspona prelazim kao u nekom bunilu, emocije divljaju, štipam se da proverim da li sam stvarno tu. Malo pre deset ujutru izlazimo na vršni greben, pogled puca na Italiju i jezera iznad Cervinije, imam osećaj da hodam po ivici noža kao mesečar. Vreme je nestvarno, toplo i bez daška vetra, školski dan za uspon na planinu kakva je Matterhorn. Još samo par koraka i eto nas, stojimo na švajcarskom vrhu na 4,478 metara nadmorske visine! Odatle nastavljamo po grebenu stotinak metara do italijanskog vrha, sreća, ludilo i euforija su na vrhuncu.

Posle kratkog odmora i slikanja treba se sabrati i pripremiti za silazak za koji znam da će biti teži od uspona. Tako i biva, neke deonice koje sam uzbdro prešla bez razmišljanja, na spustu deluju potpuno zastrašujuće i zahtevaju dosta truda i pribranosti. Negde odpenjavanje, na par mesta abseil, jurimo na dole jer sat odkucava – pokušavamo da stignemo na poslednju žičaru do Zermatta koja polazi u 16:30. Ukoliko je ne uhvatimo predstoji nam mukotrpni spust sa Schwarzsee-a na 2,500 metara još 1,000 metara niže do doline. Posle celokupne odiseje uspona i silaska dajemo sve od sebe da to izbegnemo. Ulećemo kao furije u dom, kupimo ostavljene stvari i nastavljamo trk ka stanici gondole. Sunce nemilosrdno prži, prsti na nogama bole u teškim cipelama, ali nekako uspevamo da se dokotrljamo na vreme i stižemo na žicu bukvalno u 16:29. Andrej me grli zahvalno i kaže da ni sa jednim klijentom nikada nije uspeo da stigne na tu poslednju žicu, tako da bi obično ili prespavali dodatnu noć u Hoernliju ili se mučili spuštajući se peške do Zermatta.

Dvanaest sati nakon polaska iz doma na uspon, udobno zavaljena sedim u kabini gondole još uvek ne baš potpuno svesna gde sam bila i šta sam radila za to vreme. Čujem sebe kako u euforiji pričam o novim planovima, adrenalin i dalje ne pušta - Mittellegi greben na Eigeru, Dibona ruta na Grande Cima di Lavaredo, la Meije traversa, Haute Route na skijama, Aconcagua i ostale visoke planine... I onda pomislim u sebi - stani malo u mestu bar na par minuta, uživaj u ovom trenutku. Nesređene misli naravno i dalje lete, razmišljam kuda dalje posle ostvarenja cilja koji me je okupirao toliko dugo. Tok misli naravno stiže do Nejca i one njegove čuvene o cilju i putu i shvatam ponovo koliko je to tačno i lepo rečeno. Ali da ne bih ponavljala tu divnu misao po stoti put jer je skoro svaki planinar zna napamet kao mantru, završiću ovu priču sa jednim drugim, ništa manje lepim citatom istog autora u kome se dosta prepoznajem.

“Divim se ljudima čiji je život mirna ravnica. Prostrana, rodna žitna polja što se tu i tamo blago zanjišu na vetru...Jer moj život je kao divlja reka, koja se luda zaleće u večnu stenu golog očaja! Ipak, dugi dani na vrhovima prstiju uče me da živim sa nogama na zemlji. Kad postanem pravi majstor plesa po okomitim zidovima znaću i to: hodati po ravnom tlu.”

]]>
Sun, 19 Aug 2018 18:48:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1766/uspon-na-matterhorn.html
Ultra Trail du Mont Blanc 2017 – Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1649/ultra-trail-du-mont-blanc-2017-%E2%80%93-reportaza.html Poslednje nedelje avgusta posetili smo Chamonix u vreme održavanja najprestižnije trke u svetu trail trčanja – Ultra Trail du Mont Blanc ili skraćeno UTMB. ]]>

Trail trčanje je poslednjih godina u svetu u velikoj ekspanziji, a kruna ovog sporta, barem kada je Evropa u pitanju, je manifestacija koja obuhvata pet trka različitih dužina koje se krajem svakog leta održavaju u prestonici aktivnog načina života, francuskom Chamonixu.

Od pet trka koje obuhvata UTMB kao događaj, najpoznatija i najprestižnija je istoimena Ultra Trail du Mont Blanc, dugačka 180 km koja trkače vodi oko celog masiva Mont Blanca i počinje i završava se u Chamonixu. Sa njom je sve i počelo davne 2003. godine kada je ovo takmičenje održano po prvi put i tada je okupilo svega par desetina entuzijasta. Kako je vreme odmicalo i sport i manifestacija postajali popularniji, dodate su i nove distance, tj. trke, povećavao se drastično broj trkača i gledalaca i ovo takmičenje se pretvorilo u pravi spektakl.

Danas pored originalnog UTMB-a postoje još četiri varijante – OCC koja startuje u Švajcarskoj  (Orsieres, Champex, Chamonix) dugačka 56km sa 3,500 metara visinske razlike, CCC koja počinje u Italiji (Courmayer, Champex, Chamonix), dugačka 101 km sa 6,100 metara visinske razlike, TDS (Sur les Traces des Ducs de Savoie) dugačka 120 km sa 7,200 metara visinske razlike i najduža varijanta PTL (La Petite Trotte a Leon) koja se trči u paru i dugačka je čak 290 km.

Sve trke zajedno svake godine okupe skoro 10,000 trkača koji sa sobom povedu bar još toliko pratilaca pa se Chamonix u nedelji održavanja takmičenja pretvara u pravi festival trail trčanja. Tada se organizuje i veliki broj pratećih događaja kao što su testiranje opreme, predavanja, filmske projekcije, treninzi sa profesionalnim trkačima, a tu je i veliki sajam opreme za trail trčanje na kojem izlažu skoro svi proizvođači koji nešto znače u ovom sportu.

Od celokupnog programa, vrhunac cele nedelje svakako predstavlja start, tok i finiš najprestižije trke, UTMB-a, koja okuplja najbolje trail trkače i trkačice na svetu. Start trke iz centra Chamonixa je spektakl sam po sebi. Hiljade ljudi okupljeno oko zone starta navija i bodri takmičare koji se pripremaju za više desetina sati borbe sa surovim planinskim uslovima koji ih čekaju u masivu Mont Blanca. Njihova lica prikazana na video bimovima otkrivaju plejadu emocija - od duboke koncentracije, sreće, uzbudjenja, zabrinutosti pa do očiglednog straha. Emocije su na vrhuncu dok svira muzička tema iz filma Vatrene kočije kada se daje znak da trkači mogu da startuju. Zmija od 2,500 ljudi lagano prolazi kroz ulice Chamonixa i kreće na nezaboravno putovanje dok ih publika pozdravlja ovacijama. Ništa manje emotivno nije ni praćenje toka trke, što uživo što online, a o dolasku takmičara u cilj ne treba posebno ni trošiti reči jer to su i za trkače i gledaoce trenuci koji se pamte ceo život.

Možemo slobodno da kažemo da na UTMB-u konkurencija nikada nije bila tako jaka kao ove godine, posebno u muškom delu takmičenja. Posle velike borbe pobedu je odneo dugonogi Francuz Francois D'Haene pobedivši pravu živu legendu ovog sporta Španca Kiliana Jorneta. Treće mesto pripalo je Amerikancu Timu Tollefsonu. U ženskoj konkurenciji pobeda je pripala Španjolki Nuriji Picas, pošto je glavna favoritkinja Francuskinja Caroline Chaverot odustala tokom trke zbog zdravstvenih problema.

Ovo takmičenje je generalno postalo jedan od simbola Chamonixa i okolnih sela i fantastično je biti tamo u nedelji održavanja UTMB-a. Cela dolina živi za taj događaj, organizuju se proslave i druge manifestacije, a lokalno stanovništvo, staro i mlado fanatično bodri takmičare kada prolaze kroz njihova mesta.

Ja sam ove godine kao akreditovani novinar imala priliku i da trčim jednu od trka, najkraću varijantu OCC od 56 km. Trka je prošla odlično, od samog starta u švajcarskom Orsieresu do cilja u Chamonixu sve je išlo kako treba. Iako je kiša padala sve vreme, bilo je idealno za trčanje jer je temperatura bila oko 20 stepeni pa nije bilo hladno. Vreme je inače jako bitan faktor u svim trkama u okviru UTMB-a jer su planine oko Chamonixa visoke i surove i neretko se takmičari pored umora bore i sa snegom, vetrom i mećavom. To su iz prve ruke mogli da saznaju takmičari na UTMB-u ove godine, jer se vreme drastično pogoršalo baš u vreme starta te trke, pa su takmičari ušli u dugu i hladnu prvu noć sa kišom i snegom na visinama preko 2,000 metara.

Kao i tokom cele nedelje, i na samoj trci sam stvarno uživala, od prolaska kroz predivne predele (koje doduše zbog lošeg vremena nisam videla kako sam želela) do bodrenja lokalaca prilikom prolaska kroz svako selo, shvatila sam zašto ovo takmičenje ima posebno mesto u svetu trail trčanja. Pozitivna atmosfera i uživanje odrazili su se i na dobar rezultat tako da je celokupno UTMB iskustvo zaokruženo na najbolji način. Ulazak u cilj u Chamonixu, dok sa strane staze stoje stotine ljudi koji aplaudiraju nešto je što nikada neću zaboraviti.

Fantastično je i samo biti na ovom mestu u vreme održavanja takmičenja, a tek trčati neku od trka je zaista poseban osećaj. Magija UTMB-a ulazi pod kožu, zarazna je i tera čoveka da joj je svake godine vraća sa novim, ambicioznijim planom. Tako je i kod mene, pa su odmah po okončanju ovogodišnjeg putovanja počele da lutaju misli ka narednom letu i sledećem koraku, trci CCC od 101 km. Plan mi je da idem polako, redom, a onda možda jednog dana i ja budem stajala na startnoj liniji kod crkve u centru Chamonixa zajedno sa 2,500 duša iz celog sveta i zatvorenih očiju se pripremala za nezaboravnu avanturu od 180 km oko masiva Mont Blanca dok sa razglasa grmi tema iz Vatrenih kočija. Za jednog trail trkača nema većeg sna od toga. 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 10:51:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1649/ultra-trail-du-mont-blanc-2017-%E2%80%93-reportaza.html
Sokolov put 2017 http://skijanje.com/blog/ostalo/1646/sokolov-put-2017.html Održano 4. izdanje najatraktivnije planinske trke u Srbiji. ]]>

Planinska trka Sokolov put održana je po četvrti put ovog vikenda. Centar Niške Banje je dočekao 300 nebeskih trkača iz 12 zemalja koji su na stazi dužine 30 i 15 km, preko grebena Suve planine trčali do njenog najvišeg vrha, Trema, a zatim do Bojaninih voda. Po rečima trkača, ovo je jedna od najlepših i najzahtevnijih skyrunning trka u Srbiji, koja se ne propušta. Vrhovi, odseci, neverovatan pogled, jednom rečju “izazov” je ono što okuplja sve veći broj planinskih trkača širom Evrope koji sa oduševljenjem pričaju o ovoj stazi, planini i ponose se učešćem na ovoj trci.

Najbrži u muškoj konkurenciji na 30km bio je Dušan Bazić sa Kopaonika koji je ovu stazu pretrčao za sjajnih 3 sata, 20 minuta. Drugo mesto je zauzeo Aleksandar Kirkovski iz Makedonije sa vremenom 3 sata i 22 minuta, dok je treće mesto zauzeo takođe takmičar iz Makedonije Dejan Todevski sa vremenom 3 sata i 23 minut.

Kod žena na 30km najbrža je bila Miluša Bošković iz Crne Gore sa vremenom 4 sata i 29 minuta. Drugo mesto kod dama je osvojila Jovana Stojković iz Niša sa 50 minuta zaostatka za Milušom, dok je trećeplasirana Dragana Kurtović iz Beograda stazu prešla za 13 sekundi sporije nego Jovana. Inače trka na 30km je po pravilima svetske skajranong federacije u formatu skaj klasika I boduje se za nacionalnu Ligu.

Trka na 15km nije imala bodovanje ali su napravljeni sjajni rezultati, odličan potez sa kraćom stazom gde je dosta novih trkača sa asfalta ušlo u svet nebeskog trčanja. Prvo mesto kod muškaraca osvaja Željko Ćorić iz Niša, drugo Aleksandar Božović iz Kragujevca, treće Slobodan Ivković iz Beograda. Kod dama prvo mesto osvaja Ivana Petrović iz Leposavića koja je ujedno bila i četvrta kod muškaraca što govori o velikom potencijalu. Drugo mesto zauzima Teodora Eror iz Novog Sada a treće Milica Branković iz Beograda.

Najizazovnija trka skajraning lige se dogodine sprema za svoje jubilarno peto izdanje.

Skajraning asocijacija Srbije se zahvaljuje Turističkoj organizaiciji Niša koja kao dugogodišnji pokrovitelj podržava ovu trku. Velika zahvalnost ide opštini Niška Banja, Marnik Runu, planinarskom klubu Mosor, kao i svim organiazcijama, volonterima koji su doprineli kvalitetu ovog dogadjaja. Sve rezultate možete pogledati na sledećim linkovima:

http://sportotime.com/eng/race/1475/total_rank

http://sportotime.com/eng/race/1476/total_rank

Ovom trkom završena je treća skajraning sezona u Srbiji. Iza asocijacije stoji 23 trka, za tri godine postojanja. Kalendar trka za 2018. očekuje se u narednih mesec dana kada će biti i proglašenje pobednika Lige za 2017. godinu.

]]>
Tue, 12 Sep 2017 18:55:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1646/sokolov-put-2017.html
Lužnički megdan 2017 http://skijanje.com/blog/ostalo/1638/luznicki-megdan-2017.html Nebesko trčanje po bespuću jugoistočne Srbije. ]]>

Netaknuti i napušteni delovi jugoistoka Srbije su idealni za ljubitelje sportova u prirodi. To potvrđuje četvrti Lužnički megdan, koji je po prvi put pripremljen za ljubitelje planinskog trčanja u letnjem periodu.

Do sad ste ga pamtili po jedinoj zimskoj avanturističkoj trci na turno skijama u Srbiji, od sad u drugom ruhu ostavio je bez daha blizu 100 takmičara iz 5 zemalja.

U subotu 15.jula trka je krenula u 7:30 iz Zvonačke banje (kanjon Cedilka). Startovali su ultra maratonci na 65km i prva štafeta. Njih je čekala izmena na 37km u selu Preseka.

Ukupan uspon na stazi prelazi 3.000m što govori o težini. Sama trka se bodovala za najveću i najatraktivniju trku sveta – Ultra trail Mont Blanc.

Srpska skajraning asocijacija uz podršku Turističke organizacije opštine Babušnica je ozbiljno spremila staze, trimeri se nisu gasili kao i testere. Prokrčeni su stari karavanski i granični putevi između Bugarske i Srbije. Takmičari su prošli pored najlepših i najviših vrhovi te regije – Asenov kale, Vetren, Ruj, Crni vrh, Golemi stol. Na sreću učesnika i organizatora tropski talas je prošao i vreme je bilo prijatno, pogotovo u gornjim delovima staze.

U konkurenciji timova – štafeta, prvi na cilj stiže tim “Garmin Srbija” za 6 sati 18 minuta (Dušan Bazić, planinski trkač sa Kopaonika – Vladimir Savić poznati triatlonac iz Pančeva), u mix konkurenciji pobedu odnosi tim BB show (Biljana Bursać iz Beograda – Bojan Đačić iz Beograda) sa vremenom 7 sati 41 minut. U individualnoj konkurenciji, kod ultraša na 65km prvi stiže trkač iz Beograda Bojan Dulejan za 7 sati 50 minuta. Zanimljiva je statistika, samo su pobedničke štafete imale bolje vreme od Dulejana, ostali timovi su bili sporiji.

Drugoplasirani je Ratko Maksimović sa vremenom 8 sati 10 minuta a samo 5 minuta iza njega stiže mladi Pančevac Miloš Milanović. Naš poznati i uspešni plivač. Kod dama prva na cilj stiže Mateja Blažević iz Hrvatske sa vremenom 8 sati 35 minuta, Nevena Rajković iz Kruševca stiže na cilj sa 24 minuta zaostatka za Matejom, a Nela Lazarević iz Niša stiže kao trećeplasirana na cilj u centru Babušnice za 11h od starta.

Promovišući ruralne, siromašne i zaboravljene predele Srbije, trka oživljava planinska sela. Lužnički megdan je 22. trka asocijacije od nastanka Lige i po prvi put se desilo da čitava sela, porodice i deca dočekuju takmičare aplauzom, trčanjem oko njih. Iznosili su se domaći sokovi, hrana i ostale đakonije. Atmosfera kao sa Alpskih trka, gde lokalno stanovništvo ima svest koliko ovakve manifestacije znače za njihov kraj. Skyrunning asocijacija Srbije se zahvaljuje svima koji su učestvovali i pomogli u organizaciji ovog dogadjaja, posebno Turističkoj organizaciji Babušnice, Marnik Run-u i volonterima!

Rezultati: trka.rs/event/49/

Sve o formatu i pravilima: www.skyrunning-serbia.com/kalendar2017/luznickimegdan2017.html

]]>
Tue, 18 Jul 2017 20:35:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1638/luznicki-megdan-2017.html
Peto izdanje trke Ultra trail Stara planina http://skijanje.com/blog/ostalo/1634/peto-izdanje-trke-ultra-trail-stara-planina.html Park prirode Stara planina peti put bio je domaćin jedne od najvećih planinskih trka u Srbiji. ]]>

Sportska manifestacija “Ultra trail Stara planina” održana je od 26. do 28. maja 2017. godine na Staroj planini. Više od 300 takmičara iz 12 zemalja, govori da je duplo više bilo takmičara na trkama koje su se održale na najdužem planinskom masivu u Srbiji u odnosu na prošlu godinu. Srpska skajraning asocijacija spremila je staze dužine 24, 57 i 108 km koje su dočekale takmičare i pokazale im najlepše vrhove po kojima nose nazive Sky Trail Babin zub, Ultra trail Midžor i Kopren. I pored nestabilne vremenske prognoze, smenjivanja kiše, susnežice, vetra i sunca, takmičari su pokazali ozbiljan takmičarski duh, solidarnost na stazi i poštovanje prema prirodi. Stara planina se pokazala u pravom svetlu, divlja, nepredvidiva i omiljena trail trkačima upravo zbog toga. Brojnost takmičara iz inostranstva pokazalo je da kvalitetni trkači i Evropa prepoznaju potencijale za trail i skyrunning, kao i da je koncept trke vrlo atraktivan i redak u ovom sportu što daje posebnu draž.

Kao i prethodne godine naša redakcija uzela je aktivno učešće na trci. Ove godine imali smo dva predstavnika, na trkama od 24 i 108 kilometara.

Na trci od 24 km prvi se na cilju kod hotela “Stara planina” pojavio Marko Stamenković iz Niša sa vremenom od 2 sata i 26 minuta, drugoplasirani je bio Dragiša Bauer iz Sremskih Karlovaca sa vremenom od 2 sata i 29 minuta, dok je trećeplasirani gost iz Rumunije Florin Nita, zabeležio vreme od 2 sata i 38 minuta. Najbolje rezultate u ženskoj konkurenciji ostvarila je Ksenija Bubnjević iz Novog Sada, inače peta u ukupnom plasmanu, sa vremenom od 2 sata i 46 min. Drugo mesto zauzela je gošća iz Bugarske, Rositsa Beleva sa vremenom 3 sata i 8 min, dok je trećeplasiranoj Engleskinji Alice Wenborn bilo potrebno 3 sata i 11 minuta da stigne do cilja.

Nešto zahtevniji zadatak imali su takmičari na distanci od 57km, koja je od Babinog zuba, vodila preko Midžora do Beleđa i Toplog dola, kroz carstvo vodopada, nazad do hotela Stara planina, gde se nalazio cilj svih trka. Najbrži na ovoj stazi bio je Dušan Bazić sa Kopaonika sa vremenom od 5 sati i 44 min, dok su drugo i treće mesto zauzeli Aleksandar Dimitrijević iz Mladenovca (5h i 46 min) i Ratko Maksimović iz Beograda (6h i 1 min). Najbrža u ženskoj konkurenciji bila je Miluša Bošković iz Kotora sa vremenom od 7 sati i 11 minuta. Drugo mesto zauzela je Meri Mirčeska iz Makedonije (7 h i 15 min), dok je trećeplasirana bila Curta Teodora iz Rumunije (8 h i 8 min).

Prava avantura i veliki izazov za mnoge bila je trka na 108 km, nešto više od 60% trkača je uspelo da završi ovu zahtevnu stazu. Vladimir Panić iz Valjeva kao najbrži istrčao je ovu stazu za 14 sati i 13 minuta. Nakon njega je kroz cilj prošao Dimitar Atanasov iz Bugarske sa vremenom od 15 sati i 31 minut, dok je treće mesto zauzeo Anton Popov sa vremenom od 16 sati i 43 min. Najbrža žena na ovoj distanci bila je Mariya Nikolova iz Bugarske sa fantastičnim vremenom od 16 sati i 43 min (to je ujedno i treće vreme kod muškaraca). Drugo mesto nakon 19 sati i 32 minuta zauzela je Denka Abraševa. Jedan dan i 34 minuta njih tri provele su na stazi i zajedno prošle kroz cilj kao trećeplasirane Nela Lazarević (Niš), Ivana Stanković (Beograd) i Jelena Filipović (Gornji Milanovac).

Peta uspešno završena trka na Staroj planini postaje nezaobilazni događaj u svetu trail trčanja širom jugo-istočne Evrope i privlači sve veći broj stranih učesnika, uživalaca aktivnog turizma, planinskih sportova i netaknutih predela. Posebno nam je zadovoljstvo što je na trci sve vreme bio i ambasador trke i naš proslavljeni ultramaratonac Jovica Spajić koji je pomagao i bodrio sve učesnike. Promovišući potencijale koje ova planina nudi za avanturizam i aktivan odmor, u narednim godinama se očekuje mnogo veća poseta trkača sa svih meridijana i dostizanje magične brojke od preko 1.000 učesnika na startu.

Kao izuzetan događaj za razvoj turizma, Ultra trail Stara planina, dobila je podršku i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, kao i Turističke organizacije Srbije. Značaj ove manifestacije prepoznali su Hotel “Stara planina” (SP Resort), Skijališta Srbije, opština Knjaževac, Turistička organizacija i Sportski centar Knjaževac, Marnik Run, Infoteam (Garmin Srbija) i Prima kozmetika. Skyrunning asocijacija Srbije uputila je zahvalnice svima koji su učestvovali i pomogli u organizaciji ovog događaja, kao i Parku prirode Stara planina, Srbija šumama, restoranu “Plaža”, planinskom domu “Šum” i mnogobrojnim volonterima.

Ultra trail Stara planina 2017 Pokrivalica za TV gostovanja from Udruzenje Freestylera on Vimeo.

]]>
Wed, 31 May 2017 17:39:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1634/peto-izdanje-trke-ultra-trail-stara-planina.html
Innsbruck Alpine Trailrun Festival, powered by Inov8 – Reportaža http://skijanje.com/blog/ostalo/1633/innsbruck-alpine-trailrun-festival-powered-by-inov8-%E2%80%93-reportaza.html Za 1. maj bili smo na Trailrun festivalu u Innsbrucku. ]]>

Pored skijanja na glečerima u Tirolu, boravak u Innsbrucku za prvomajske praznike iskoristili smo i za učešće na manifestaciji Innsbruck Alpine Trailrun Festival, powered by Inov8.

Poslednjih godina trail trčanje je u velikoj ekspanziji i skoro sva veća alpska mesta su prolećno/letnju turističku ponudu počela da upotpunjuju organizacijom trail trka. U to se uključio i Innsbruck u kome se krajem aprila održava pet trka različitih distanci u okviru Innsbruck Alpine Trailrun Festivala koji sponzoriše sjajni britanski proizvođač trail opreme, Inov8 (pisac ovih redova je inače veliki fan ovog brenda, a njihove patike i garderoba testirani su na brojnim ultra maratonima i treninzima i pojam su udobnosti i kvaliteta).

Kao što je pomenuto, Festival obuhvata pet trka različitih distanci – najkraća je duga 15km i predviđena je prevashodno za početnike u trail trčanju, dok najduža varijanta iznosi 85 km i podrazumeva malo veće iskustvo i sjajnu fizičku spremu. Pored njih tu su i tri srednje varijante od 25, 42 i 65 km. I visinska razlika varira naravno u zavisnosti od trke pa je tako najmanja kod trke od 15 km i iznosi 400 m, dok kod najduže trke od 85 km treba popeti čak 3,600 m nadmorske visine. Duže varijante boduju se za najprestižnije trke u svetu trail trčanja – Ultra Trail du Mont Blanc u Chamonixu.

Kako je jedna polovina tandema Skijanje.com na ovom putovanju početnik u trail trčanju, prijavili smo se za najkraću varijantu, trku od 15 km koja je počinjala u gradiću Hall u Tirolu sa ciljem u centru starog grada u Innsbrucku. Malo smo se pribojavali vremenskih prilika pošto nas je Austrija dočekala u zimskom ruhu uz oko metar snega koji je napadao prethodnih dana u višim planinskim predelima. I organizatori su imali dosta problema u pripremi takmičenja, pa su trase trka morale donekle da budu promenjene zbog opasnosti od lavina, a najduža trka na 85 km je prinudno skraćena.

Za razliku od ostalih trka koje su počinjale u subotu, 29. aprila ujutru, mi smo startovali popodne. Vreme je predivno i idealno za trčanje pred start, sunce sija, a nije vruće. Krećemo polako iz Halla i napredujemo ka obližnjim brdima preko kojih ćemo se spustiti u Innsbruck. Uživamo u prirodi na svakom koraku, idemo polako i za svoju dušu i ne vodimo računa o plasmanu i brzini kojom se krećemo. Dok trčim, pada mi na pamet kako često na planinskim trkama predjem desetine kilometara, a uopšte ne vidim gde sam došla u stalnoj jurnjavi od markacije do markacije i gledanju u sat i prolazno vreme. Sad je potpuno obrnuto jer trčimo lagano, sasvim je dovoljno vremena za razgledanje i fotografisanje. Uživam i prisećam se zašto sam krenula da se bavim ovim sportom.

Posle nepuna dva sata trčkaranja iznad Innsbrucka spuštamo se u grad i ubrzo prolazimo kroz cilj u centru starog grada. Stavljaju nam finišerske medalje oko vrata i krećemo pravo na pivo koje nikad nema bolji ukus nego posle ovakvih stvari. U cilju je gomila ljudi, tu je i velika bina na kojoj se održava celodnevni program, atmosfera je vesela.

Organizacija trke je jako dobra, sve je na vrlo profesionalnom nivou. Oko cilja je napravljeno malo trkačko selo gde se nalaze pultovi za informacije, ostavljanje stvari, šatori za presvlačenje, jelo i piće, tuševi itd. Tu je i nekoliko šatora proizvođača trail opreme, a izbor je stvarno sjajan. Svi koji su ime u ovom sportu imaju svoje štandove sa modelima iz najnovijih kolekcija. Tu su Salomon, Inov8, Scott, Dynafit, La Sportiva i mnogi drugi. Osećam se kao dete u prodavnici čokolade. Velika većina ih je donela najbolje modele trail patika na testiranje tako da svako može da ih proba i istrči malo u modelu koji ga zanima. Naravno, da ne odolevamo iskušenju i odlazimo odatle sa nekoliko novih drangulija. Šta da se radi, ne nailazi se svaki dan na takvu ponudu ove, pomalo specifične opreme na jednom mestu.

Sve u svemu, Innsbruck Alpine Trailrun Festival se pokazao kao odlična ideja. Grad Innsbruck je sam za sebe već vredan posete, a trail trčanje i skijanje su dodatni bonus. Odlično smo se proveli i istinski uživali u ovoj odlično organizovanoj trci. Zahvaljujemo se organizatorima na pozivu da učestvujemo.

]]>
Mon, 22 May 2017 08:05:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1633/innsbruck-alpine-trailrun-festival-powered-by-inov8-%E2%80%93-reportaza.html
Sve o putnom osiguranju http://skijanje.com/blog/ostalo/1420/sve-o-putnom-osiguranju.html Ako planirate da zimski odmor provedete u inostranstvu, savetujemo vas da ne krećete na put bez osiguranja jer troškovi lečenja mogu da budu papreni. ]]>

Troškovi odmora u inostranstvu mogu višestruko da se uvećaju ako se u npr. razbolite ili povredite na skijanju, pošto i najobičnija intervencija papreno košta. Zato savetujemo da ne prelazite granicu bez uplaćenog međunarodnog putnog zdravstvenog osiguranja. Da bismo u startu razrešili sve nedoumice, odgovorimo na nekoliko standardnih pitanja.

1. U inostranstvu imate pravo na besplatnu hitnu medicinsku pomoć, bez obzira o kojoj je zemlji reč, ali samo ukoliko:

  • pre puta obezbedite neophodnu papirologiju
  • ste zdravi (bez hroničnih bolesti) – konačnu odluku donosi komisija

2. ​Ukoliko sami uplatite privatno putno zdravstveno osiguranje kod neke osiguravajuće kuće, ta polisa vam takođe obezbeđuje hitnu medicinsku pomoć, ali i veliki broj drugih stvari koje mogu da uštede hiljade ili desetine hiljada evra u slučaju teških povreda ili bolesti. 

3. Hitna medicinska pomoć podrazumeva samo ono što je neophodno da se spreči ugrožavanje vašeg života ili trajno ugrožavanje vašeg zdravlja.

Naš savet je da bez uplaćenog putnog osiguranja ne prelazite granicu. Posebno naglasite da vam je potrebno SKI osiguranje.

Dakle, nije obavezno da uplaćujem posebno putno zdravstveno osiguranje kada idem na odmor u inostranstvo?

Niko vas ne obavezuje na to, ali se preporučuje da ga uplatite, zato što u slučaju banalne povrede ili bolesti lekarska intervencija može da košta mnogo više od čitavog odmora.

Rešenje za ozbiljniju zdravstvenu zaštitu?

Jedino rešenje je da sami uplatite putno zdravstveno osiguranje kod bilo koje osiguravajuće kuće, koje obično pokriva, između ostalog:

  • Hitnu medicinsku pomoć i transport do odgovarajuće ustanove
  • Bolničko i ambulantno lečenje
  • Neophodne lekove, medicinska sredstva i privremena ortopedska pomagala
  • Neophodnu dijagnostiku (ultrazvuk, rendgen...)
  • Usluge stomatologa, ali samo radi sprečavanja bola i neophodnih funkcionalnih popravki protetičkih pomagala
  • Troškove povratka u zemlju obolelog ili povređenog nakon što se za to steknu uslovi
  • Povratno putovanje iz Srbije do mesta hospitalizacije za jedno lice blisko osiguraniku
  • Noćenje i prevoz zbog izmene rezervacije za pratioca
  • Troškove prevoza posmrtnih ostataka osiguranika u zemlju pebivališta ili troškove sahrane u mestu smrti
  • Alternativni prevoz usled neplaniranog kašnjenja
  • Pomoć prevodioca ili advokata

Dakle, ako se ozbiljno razbolite ili povredite, biće vam plaćeno bolničko lečenje, poseta bliske osobe ukoliko se proceni da je potrebno, transport kući, itd.

Međutim, pre potpisivanja ugovora dobro pročitajte sve uslove, pošto tamo ima raznih ograničenja, kao na primer „maksimalno 10.000 evra za lečenje u slučaju bolesti ili nezgode i neophodan medicinski prevoz“. Ukoliko navedeni troškovi pređu 10.000 evra, moraćete sami da platite „višak“.

Isto važi i za druge stavke, pošto svaka može da ima posebno ograničenje, da bude ograničena ukupnom osiguranom sumom ili da nema ograničenja kada je u pitanju npr. putovanje lica bliskog osiguraniku.

Takođe, ako se ispostavi da ste imali ili ste bili lečeni od neke bolesti u prethodnoj godini, a to niste prijavili i zbog toga je došlo zbog problema – osiguravajuća kuća ima pravo da odbije da pokrije troškove.

Doplata

Raspitajte se o dodatnim uslugama i većem pokriću. Možda ćete za nešto više novca dobiti pokrivene na primer:

  • troškove prevoza maloletne dece do 15 godina i jednog punoletnog pratioca u mesto prebivališta, a ukupno najviše do 1.500 evra, isključivo kada osiguranik usled nastupanja pokrivenog slučaja nije u mogućnosti da se stara o svojoj deci
  • troškove prevoza sa uključenim troškovima smeštaja do iznosa od 75 evra po danu maksimalno za tri dana, potrebnih za posetu jedne osobe i isključivo po pribavljenoj saglasnosti osiguravača. Naknada troškova će biti najviše u visini cene karte ekonomske klase isključivo ukoliko osiguranik zbog nastupanja pokrivenog slučaja mora biti hospitalizovan najmanje deset dana

Upozorenje! U kojim situacijama ćete morati sami da platite bez obzira na sve?

Postoji mnogo situacija koje mogu da dovedu do toga da osiguravajuća kuća kod koje ste kupili putno zdravstveno osiguranje odbije da vam pokrije troškove lečenja u inostranstvu ili transporta do kuće, pa savetujemo da detaljno pročitate ugovor pre potpisivanja.

Na primer, u zavisnosti od osiguravajuće kuće i polise osiguranja, osiguravajuća kuća može da odbije da pokrije troškove lečenja i druge troškove:

  • Ukoliko do pogoršanja zdravstvenog stanja dođe zbog hronične bolesti koju niste prijavili (srce, dijabetes, epilepsija...) ili ste prijavili ali ta stavka jednostavno neće biti pokrivena
  • Ukoliko do pogoršanja zdravstvenog stanja dođe zbog bolesti lečenih u poslednjih šest meseci pre početka osiguranja koje niste prijavili
  • Ukoliko dobijete opekotine od sunca (za osobe starije od 15 godina)
  • Ukoliko se vaše povrede pojave kao posledica:
  • ratova,
  • unutrašnjih nemira,
  • pobuna,
  • terorizma i slično
  • Ukoliko se troškovi operativnog ili medicinskog tretmana mogu bez rizika odložiti do planiranog povratka kući
  • Ukoliko je reč o  epidemiji - ako se razbolite zbog neke epidemije, osiguranje ne važi,
  • Ukoliko je reč o katastrofalnim, elementarnim i prirodnim nepogodama – drugim rečima, ako izbije vulkan, bude zemljotres ili poplava, osiguranje ne važi
  • Ukoliko dođe do nuklearne radijacije
  • Ukoliko se ubijete, pokušate da se ubijete ili se sami namerno povredite
  • Ukoliko se povredite bavljenjem „opasnim“ sportovima, kao što su lov, karting, akrobacije na rolerima, vožnja bagijem, ronjenje, alpinizam, planinarenje, skijaški skokovi, akrobatsko skijanje, letenje na zmajevima, paraglajding, bandži džamping, rajfting, skijanje na vodi, jedrenje, vožnja vodenim skuterima... Napomena – u nekim slučajevima skijanje na snegu je pokriveno, a obično može da se doplati za tu i još neke vrste „neekstremnih“ sportova
  • Ukoliko su povrede nastale kao posledica izvršenja ili učestvovanja u krivičnom delu
  • Ukoliko su povrede nastale kao posledica korišćenja alkohola ili droge – detaljno pročitajte ovu stavku, zato što osiguravajuća kuća može da odbije da vam isplati odštetu ukoliko se u bolnici nađete sa npr. teškom posekotinom i pritom ste pijani (npr. preko 0,5 promila – dva piva i probili ste granicu)

Troškovi bolničkog lečenja pokriveni su do trenutka kada lekar proceni da je osiguranik osposobljen za transport kući, a obično najduže za naredne četiri nedelje od datuma isteka polise osiguranja.

Ima i raznih drugih ograničenja, ali o njima u tom trenutku verovatno nećete razmišljati. Zato dobro pročitajte ugovor pre potpisivanja!

Teritorija

Osiguranje važi za sve vreme putovanja i boravka izvan granica Srbije i važi na teritoriji svih zemalja kroz koje prolazite u tranzitu do krajnje destinacije.

Limit

Postoje razna ograničenja po pitanju visine ukupnog i pojedinačnog pokrića – detaljno se upoznajte i sa tim uslovom.

Osiguranje odgovornosti prema trećem licu u inostranstvu

Iako vam ova stavka deluje potpuno nevažno, raspitajte se o tome koliko košta i šta pokriva, naročito ako planirate da vozite auto ili skuter/motor.

Primeri cena osiguranja

Cene se kreću od 1.100 do 1.700 dinara za osnovni paket individualnog osiguranja za odmor od 10 dana i uz maksimalno pokriće od oko 30.000 evra. Cene su osetno niže kada je u pitanju porodično osiguranje.

Obratite pažnju kolika je osigurana suma, tj. kolike će troškove osiguravajuća kuća pokriti u slučaju potrebe – može da bude od samo 10.000 do čak 40.000 evra. Bolje je da platite nekoliko stotina dinara više i da mirnije spavate.

Gde se žaliti?

U slučaju da osiguravajuća kuća odbije da pokrije troškove lečenja, potrebno je da joj uputite pisani prigovor, a ona je u obavezi da odgovori u roku od 30 dana.

Ako u tom roku ne dobijete odgovor ili je prigovor odbijen, neophodno je da podnesete prigovor Narodnoj banci Srbije - sa sajta www.nbs.rs preuzmite formular, popunite ga i pošaljite na e-mail adresu zastita.korisnika@nbs.rs ili poštom na adresu Narodna banka Srbije, Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, poštanski fah 712.

NBS obavezno pošaljite i kopije prigovora koji ste uputili osiguravajućoj kući, odgovora koji ste dobili i prateće dokumentacije. U slučaju da se ispostavi da ste vi u pravu, NBS će kazniti osiguravajuću kuću novčano, ali vi ipak morate da podnesete tužbu redovnom sudu za naknadu štete.

Zar ne postoji ugovor Srbije sa drugim državama po pitanju zdravstvene zaštite turista, tj. zar ne bi zdravstvena zaštita trebalo da bude besplatna?

Da, postoji - Srbija ima ugovor sa 19 evropskih zemalja o zdravstvenoj zaštiti svojih građana u inostranstvu. Reč je o Crnoj Gori, Bugarskoj, Hrvatskoj, Italiji, Makedoniji, Francuskoj, Sloveniji i još 12 evropskih zemalja.

Međutim, ovde je reč o hitnoj medicinskoj pomoći i neophodnim zdravstvenim uslugama koje su neophodne da bi se izbegla životna opasnost i trajno i ozbiljno oštećenje vašeg zdravlja.

Pritom, ovo ne važi za najpopularnije turističke destinacije, za Grčku, Tursku i Španiju. Na sreću, i za te zemlje postoji rešenje, ali ćete hitnu medicinsku pomoć morati da platite, a troškovi će vam biti refundirani kad se vratite u Srbiju – i to isključivo ako ste pre odlaska na odmor obezbedili „Potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite u inostranstvu“ i prošli odgovarajuću proceduru.

Koje zdravstvene usluge su pokrivene međudržavnim ugovorom, tj. šta možete da očekujete u slučaju da se povredite ili razbolite u inostranstvu u slučaju da niste uplatili posebno osiguranje?

Možete da očekujete samo i isključivo hitnu medicinsku pomoć. Dakle, ako niste životno ugroženi i bolest ili povreda ne prete da izazovu trajne i ozbiljne posledice – moraćete da platite iz svog džepa.

Upozorenje!

Telefonom su nam rekli da dobijanje potvrde traje veoma kratko. Na opasku da smo dobili informacije da ta procedura traje znatno duže, rekoše da nema razloga da procedura traje duže od jednog dana, ali i sami znate da je u našoj zemlji sve moguće.

Stoga je na vama da na vreme krenete u ovu proceduru - imajte u vidu da morate da idete i kod svog lekara, gde se u nekim slučajevima poseta zakazuje tek za dve ili tri nedelje! Ipak, ne smete to da obavite ni suviše rano, zato što potvrda važi samo 90 dana.

Koja je procedura za dobijanje potvrde uz koju možete besplatno da dobijete hitnu medicinsku pomoć u inostranstvu?

1. Obrazac potvrde možete preuzeti sa internet stranice RFZO (www.rfzo.rs) ili u filijali fonda u kojem ste prijavljeni

2. Sa obrascem morate otići kod izabranog lekara i kod stomatologa koji će ga popuniti na osnovu vašeg zdravstvenog kartona, upisati tražene podatke i overiti

3. Obrazac predajete lekarskoj komisiji filijale RFZO u kojoj ste prijavljeni

4. Komisija će dati svoje mišljenje i ocenu (vaše prisustvo nije neophodno)

5. Ukoliko komisija odobri, vaša filijala RFZO izdaće vam dvojezičnu potvrdu (na srpskom i jeziku zemlje u koju idete)

Ponavljamo - ova potvrda važi samo 90 dana od dana izdavanja!

Kakva je procedura kada su u pitanju deca?

Roditelji uzimaju potvrdu za decu ukoliko su preko njih osigurana, bez neke specijalne procedure.

Kako izabrati najbolje putno zdravstveno osiguranje?

Ne obraćajte pažnju na cenu, posebno iz razloga što razlike nisu velike. Prvenstveno treba da vas interesuje širina pokrića. Posetite internet sajtove više osiguravajućih kuća, gde možete da nađete detaljne uslove po pitanju toga šta polisa pokriva ili ne pokriva.

Izvor: Dragan Romčević/www.polovniautomobili.com

]]>
Thu, 10 Dec 2015 15:35:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1420/sve-o-putnom-osiguranju.html
Zašto je skijanje dobro za zdravlje http://skijanje.com/blog/ostalo/1336/zasto-je-skijanje-dobro-za-zdravlje.html Skijanje i bordovanje, pored uživanja na belim stazama i čistom vazduhu, pruža mnoge zdravstvene benefite. ]]>

Ukoliko ste već rezervisali ili bili na skijanju (ili bordovanju), verovatno ste imali želju da usavršite svoju tehniku i da je učinite boljom nego prošle godine. Međutim, da li ste znali da vam skijanje može obezbediti dosta zdravstvenih benefita? To bi trebalo da bude osnovni razlog koji će vas naterati da budete redovan gost na belim stazama.

Pomaže vam da izgubite težinu i zdravo smršate

Prema rečima brojnih stručnjaka, za 10 dana aktivnog skijanja moguće je izgubiti i pet kilograma telesne težine. Celodnevna aktivnost ovog tipa može sagoreti i preko 3000 kalorija. To je impozantna brojka. Iskusni skijaši koji znaju da pravilno iskoriste više mišića i da ih štede da "traju" tokom celog dana potrošiće sigurno i više. Snabdevenost organizma kiseonikom u većoj meri nego inače doprinosi boljoj oksidaciji, pa je onda i logično brže mršavljenje prirodnim putem. Skijanje na strmijim stazama i na nižim temperaturama će podstaći organizam da utroši više kalorija. Skijanje na strmijim stazama i na nižim temperaturama će podstaći organizam da utroši više kalorija.

Učvrstiće vaše stomačne mišiće

Umetnost skijanja je i u tome da održite svoje telo stabilnim na klizavoj podlozi. U tim aktivnostima prilično će se aktivirati vaši stomačni mišići. Kako oni sa prednje strane trbušnog zida, tako i oni koji se nalaze bočno. Imaćete utisak da je vaš stomak kao neki oklop koji vam pomaže da savladate promene pravaca i održite neophodnu ravnotežu. Posebno će do izražaja ta zaštita doći pri savijanjima tela i eventualnim padovima. Vaš sveukupna koordinacija će biti bolja.

Poboljšava vaš kardiovaskularni sistem

Bilo da ste početnik ili napredan skijaš, vreme provedeno na skijaškoj stazi će vam doneti blagodeti za rad vašeg srca. Podizanje srčane frekvencije tokom skijanja će pomoći da se poveća cirkulacija krvi, a samim tim i donošenje hranljivih materija i kiseonika do tkiva. Uklanjanje štetnih produkata iz tela biće brže. Ovakav rad podrazumeva da će mišići imati više kiseonika i da će snabdevenost krvlju omogućiti i proširenje kapilarne mreže, a to znači da će se i kalorije brže sagorevati nego inače. Verovali ili ne, skijanje od samo 30 minuta je super kardio vežba za celo telo. Aktiviraće skoro  sve mišiće. Početnici koji još uvek uvek hodaju uz padinu i uče osnovne pokrete mogu očekivati izvanredne efekte na rad srca i pluća.

Aktivira vaše mišiće

Skijanjem ćemo aktivirati sve naše velike grupe mišića. Posebno treba naglasiti uticaj na spoljšnje i unutrašnje mišiće butina, mišiće zadnje lože i zadnjice. Ovo je naravno posledica položaja čučnja ili polučučnja koji u skijanju dominira. Zagrevanjem i iztezanjem deset minuta pre i posle skijanja sprečićemo bol u mišićima i potencijalne povrede produženjem mišićnih vlakana. Pravilno istezanje u određenoj poziciji podrazumeva  nekoliko desetina sekundi aktivnosti i držanja maksimalne amplitude. Ne treba zaboraviti da skijanje odlično aktivira i mišiće ruku i ramenog pojasa. Takođe, posebno kod neiskusnijih skijaša dominantna je kontrakcija donjeg dela leđa,pa može doći i do neprijatnih upala mišića u toj regiji.

Ne zenemarujte fizičku pripremu

Hiljade skijaša iz naše zemlje će  ovu sezonu provesti na domaćim ili stranim skijalištima. Većinu od njih ubrajamo u rekreativne skijaše koji godišnje provode manje od dve nedelje na snegu. Alpsko skijanje je kompleksna aktivnost koja zahteva razvijene specifične motoričke i funkcionalne sposobnosti. Kako skijanje nije aktivnost kojom se rekreativci bave celu godinu, mnogi od njih zanemaruju fizičku pripremljenost i nespremni odlaze na zimski odmor. Takvim pristupom  povećavaju mogućnost povreda mišića, ali i smanjuju zadovoljstvo samog skijanja, jer se pojavljuju bolovi u mišićima i zglobovima. 

Pripremu za skijanje preporučljivo je početi što ranije, čak i nekoliko meseci pre odlaska na zimovanje. Od aktivnosti koje su pogodne za pripremu su personalni trening, trčanje, nordijsko hodanje i vožnja biciklom. Rekreativcima kojima opis posla ne dozvoljava široku kondicionu  pripremu, predlažemo vežbe snage koje se mogu izvoditi i kod kuće. Za izvođenje ovih vežbi potrebno je izdvojiti samo nekoliko minuta slobodnog vremena u toku dana. Na ovaj način će vam uživanje u zimi i skijanju biti mnogo lepše i bolje.

 

Autor: Marko Aleksandrić, diplomirani profesor sporta i fizičkog vaspitanja, koji je član  EISCSA (The European Interdisciplinary Society for clinical and sports applications) 

]]>
Thu, 19 Mar 2015 18:29:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/1336/zasto-je-skijanje-dobro-za-zdravlje.html
Najbolji James Bond skijaški klipovi http://skijanje.com/blog/ostalo/654/najbolji-james-bond-skijaski-klipovi.html Najzanimljivije skijaške scene iz filmova o tajnom agentu 007. ]]>

Akcione scene snimane na snegu čest su motiv u filmovima o čuvenom tajnom agentu. Pogledajte neke od najpoznatijih.

U tajnoj službi Njenog Veličanstva (1969)

Šesti film o James Bondu u kome je tajnog agenta 007 glumio George Lazenby. Skijaške scene su snimane u švajcarskom Murrenu, a ne na Zermattu kao što se često misli.

 

 

Špijun koji me je voleo (1977)

Film sa Rogerom Mooreom sniman je u St. Moritzu. Neke od skijaških scena snimljene su na ostrvu Baffin u Kanadi, a ne u Austriji kao što piše na klipu.

 

Samo za tvoje oči (1981)

Još jedan film sa Rogerom Mooreom kao tajnim agentom koji je snimljen u italijanskoj Cortini d’Ampezzo.

 

Pogled na ubistvo (1985)

Poslednji film sa Rogerom Mooreom kao James Bondom. Ovo je ujedno i prvi film o tajnom agentu u kojem se pojavljuju snoubord scene, koje su snimane u Švajcarskoj i na Islandu. Zanimljivo je da su ruski “negativci” vozili Elan skije.

 

Dah smrti (1987)

Film sa Timothyjem Daltonom kao tajnim agentom sniman je na jezeru Weissensee u Koruškoj u Austriji.

 

Svet nije dovoljan (1999)

Skijaške scene u ovom filmu, u kome tajnog agenta igra Pierce Brosnan, snimljene su u francuskom Chamonixu.

]]>
Sat, 30 Mar 2013 11:50:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/654/najbolji-james-bond-skijaski-klipovi.html
Priprema za skijanje, V deo - SNAGA http://skijanje.com/blog/ostalo/621/priprema-za-skijanje-v-deo---snaga.html U saradnji sa fitnes klubom Funfit, predstavljamo vam kompletan set treninga koji će vam omogućiti da se adekvatno pripremite za skijanje. ]]>

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Nakon treninga za uvećanje poprečnog preseka mišića, u petom delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe koje služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Četvrta nedelja - "SKIJAŠKA" SNAGA

Regije TRUP I NOGE.

Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3 - 5 min pa nastaviti. Treba uraditi 2 - 4 kruga. Vežbe se izvode maksimalnom mogućom brzinom sa 1/3 maksimalnog opterećenja. Broj ponavljanja u jednoj vežbi je 15 puta.

Trening br. 10

Trening br. 11

Trening br. 12

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

 

Prethodni delovi:

Priprema za skijanje, I deo - Zagrevanje i rastezanje

Priprema za skijanje, II deo - Treninzi adaptacije

Priprema za skijanje, III deo - Treninzi za razvoj sile

Priprema za skijanje, IV deo - HIPERTROFIJA

]]>
Tue, 12 Mar 2013 09:23:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/621/priprema-za-skijanje-v-deo---snaga.html
Priprema za skijanje, IV deo - HIPERTROFIJA http://skijanje.com/blog/ostalo/607/priprema-za-skijanje-iv-deo---hipertrofija.html U saradnji sa fitnes klubom Funfit, predstavljamo vam kompletan set treninga koji će vam omogućiti da se adekvatno pripremite za skijanje. ]]>

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Nakon treninga za razvoj sile, u četvrtom delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe za uvećanje poprečnog preseka mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA (vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića)

Regije TRUP I NOGE.

Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3 - 5 min pa nastaviti. Treba uraditi 2 - 4 kruga. Broj ponavljanja u jednoj vežbi treba da bude 6 - 8, pri 90% od maksimalnog mogućeg opterećenja. Ako se izvodi vežba koju je moguće izvesti više od 8 puta, potrebno je raditi do otkaza (kada nismo više u mogućnosti da izvedemo ni jedno ponavljanje).

Trening br. 8

Trening br. 9

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

 

Prethodni delovi:

Priprema za skijanje, I deo - Zagrevanje i rastezanje

Priprema za skijanje, II deo - Treninzi adaptacije

Priprema za skijanje, III deo - Treninzi za razvoj sile

]]>
Thu, 7 Mar 2013 09:33:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/607/priprema-za-skijanje-iv-deo---hipertrofija.html
Priprema za skijanje, III deo - Treninzi za razvoj sile http://skijanje.com/blog/ostalo/521/priprema-za-skijanje-iii-deo---treninzi-za-razvoj-sile.html U saradnji sa fitnes klubom Funfit, predstavljamo vam kompletan set treninga koji će vam omogućiti da se adekvatno pripremite za skijanje. ]]>

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Nakon treninga adaptacije, u trećem delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe za razvoj sile - maksimalne jakosti mišića.

Druga nedelja - razvoj sile kroz spore pokrete i izometrijske vežbe

Regije TRUP I NOGE.
Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3-5 minuta pa nastaviti. Treba uraditi 2-4 kruga. Opterećenje za svaku izometrijsku (statičnu - bez pokreta) vežbu iznosi 90-95% od maksimalnog mogućeg opterećenja u trajanju od 15-20 sekundi. Ako se izvodi spori pokret potrebno je izvesti onoliko pokreta (ponavljanja) tako da je to ukupno 90%-95% od maksimalnog broja ponavljanja.

Trening br. 5

Trening br. 6

Trening br. 7

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

]]>
Tue, 5 Feb 2013 12:45:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/521/priprema-za-skijanje-iii-deo---treninzi-za-razvoj-sile.html
Priprema za skijanje, II deo - Treninzi adaptacije http://skijanje.com/blog/ostalo/511/priprema-za-skijanje-ii-deo---treninzi-adaptacije.html U saradnji sa fitnes klubom Funfit, predstavljamo vam kompletan set treninga koji će vam omogućiti da se adekvatno pripremite za skijanje. ]]>

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

Posle vežbi za zagrevanje i rastezanje, u drugom delu ovog serijala predstavićemo vam treninge adaptacije.

Prva nedelja - Adaptacija

Regije TRUP I NOGE.
Na svakom treningu se izvodi 8 vežbi po kružnom metodu (raditi svih 8 vežbi jednu za drugom sa što kraćom pauzom između vežbi). Kada se završi jedan krug svih vežbi, odmoriti 3-5 minuta pa nastaviti. Treba uraditi 1-3 kruga. Broj ponavljanja treba da iznosi 50% od maksimalnog broja koji može da se uradi za datu vežbu. Ako postoji spoljašnje opterećenje potrebno ga je isto prilagoditi da se može izvesti oko 15 ponavljanja a da to iznosi oko 50% od maksimalnog broja ponavljanja.

Trening br. 1

Trening br. 2

Trening br. 3

Trening br. 4

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

]]>
Wed, 30 Jan 2013 07:42:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/511/priprema-za-skijanje-ii-deo---treninzi-adaptacije.html
Priprema za skijanje, I deo - Zagrevanje i rastezanje http://skijanje.com/blog/ostalo/505/priprema-za-skijanje-i-deo---zagrevanje-i-rastezanje.html U saradnji sa fitnes klubom Funfit, predstavljamo vam kompletan set treninga koji će vam omogućiti da se adekvatno pripremite za skijanje. ]]>

Iako je sezona u punom jeku, još uvek nije kasno da dostignete top formu i spremite se za skijanje. Treneri fitnes kluba Funfit pripremili su vam set treninga kojim možete skijanje učiniti mnogo lakšim, a skijašku tehniku podići na viši nivo. Svi video snimci su primeri stručno vodjenih treninga koje možete isprobati u njihovom fitnes centru.

Ciklus traje 4 nedelje po 3 treninga u svakoj nedelji.

Prva nedelja - ADAPTACIJA (vežbe koje služe da se lokomotorni aparat pripremi za narednu fazu treninaga, STATIČNE VEŽBE).

Druga nedelja - STATIČNE VEŽBE - vežbe za razvoj sile (maksimalne jakosti mišića) i priprema za HIPERTROFIJU tj. uvećanje veličine mišića.

Treća nedelja - HIPERTROFIJA - vežbe za povećanje poprečnog preseka mišića (povećanje veličine i drugih parametara mišića), samim tim i veće ostvarene sile za isti pokret. Preduslov za dobru finalizaciju trenažnog procesa, odnosno za kvalitetno izvođenje sledeće etape, SNAGA, koja je i najvažnija, tj. cilj celog procesa.

Četvrta nedelja - SNAGA - vežbe koje se izvode sa maksimalnom brzinom i 1/3 max. opterećenja za datu vežbu. Služe za konačnu pripremu tela za skijanje.

U prvom delu ovog serijala predstavićemo vam vežbe za zagrevanje i rastezanje koje treba raditi na svakom treningu.

Zagrevanje

Zagrevanje se izvodi dinamičnim pokretima (od sporijih ka bržim) u svakoj kretnji. Broj ponavljanja svakog pokreta je od 8 - 12. Zagrevati se od glave prema nogama. Staviti akcenat, odnosno najviše zagrejati skijaške regije trup i noge. Zagrevanje raditi pre svakog treninga i ono može da bude uvek isto.

Hlađenje i rastezanje

Rastezanje se izvodi aktivnom (sopstvenim naporom) i pasivnom (pomoću drugog lica) metodom. Svaki položaj (rastezanje) treba izvesti u amplitudi do granice bola i tu zadržati 20ak sekundi. Položaji su statični (bez pomeranja). Akcenat na regije trupa i nogu. Obavezno se rastezati posle svakog treninga.

Trener: Vladimir Vranešević

Demonstrator: Luka Banković

Sve dodatne informacije možete dobiti u fitnes klubu Funfit.

]]>
Mon, 28 Jan 2013 11:38:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/505/priprema-za-skijanje-i-deo---zagrevanje-i-rastezanje.html
Pet super vežbi za skijanje http://skijanje.com/blog/ostalo/427/pet-super-vezbi-za-skijanje.html Da biste izbegli upale na skijanju i bili u top formi, potrebno je da se dobro spremite. ]]>

Čak ako redovno trenirate u teretani, skijanje je sport u kome do izražaja dolaze posebne grupe mišića, pa neretko, čak i oni koji misle da su u formi, imaju određene upale. Zato vam predlažemo da pre odlaska na planinu napravite plan vežbanja u kome ćete obratiti posebnu pažnju na sledećih pet važnih vežbi:

 

1. Mrtvo dizanje - 4 serije po 8 ponavljanja

Najpre je potrebno da se dobro zagrejete i da tek onda počnete sa vežbanjem s tegovima. Ova vežba je veoma važna jer utiče i na jačanje kolena i sprečava povrede ligamenata. Da biste je pravilno izvodili potreban je određeni nivo tehničkog znanja. Stopala moraju da budu i nivou kukova, a leđa držite u relativno ravnom položaju, mogu da budu blago savijena, ali ne pravite veći luk, jer tada trpe opterećenje. Umereno dozirajte težinu.

 

2. Singl leg pres - 4 serije po 4 ponavljanja svakom nogom

Ovo je klasična vežba na leg pres mašini, ali se izvodi levom i desnom nogom posebno. Potrebno je da opteretite spravu sa oko 60 - 70 odsto težine koju koristite kada vežbu izvodite sa obe noge. Pokušajte da spuštate plato jednom nogom polako, oko pet, šest sekundi, a potom ga podigite sa obe noge. Tako na neki način imitirate opterećenje i rad mišića kada izvodite zavoj na skijama.


3. "Pumpanje" s medicinkom - 3 serije po 60 sekundi

Uzmite malo težu loptu "medicinku" (može i teg), zauzmite položaj u polučučnju, slično kada kada skijate, odnosno vozite spust. Kratko se spuštajte i podižite za oko pet centimetara, ali bez vraćanja u početni položaj. Vaši mišići moraju neprestano da rade. Ova vežba je odlična za više grupa mišića.

 

4. Skokovi iz čučnja - 4 serije po 4 ponavljanja

 

Raširite stopala u visini kukova. Spustite se u čučanj, ali tako da su vam butine paralelne sa podlogom. Skočite visoko, što više možete. Ova vežba pojačava eksplozivnost u kvadricepsima, što pomaže kod agresivnog skijanja.

 

5. Hodanje unazad na traci - 3 serije po 60 sekundi, pa 3 serije po 180 sekundi

Pokrenite traku, ali da ona radi sporo. Podignite nagib do maksimuma, zatim se veoma oprezno okrenite tako da su vam leđa napred. Hodajte polako unazad kao da se penjete uz kosinu. Povremeno uz hodanje pokušajte da čučnute tako da vam kolena naprave ugao od 90 stepeni, pa se opet vratite u početni položaj. Ova vežba možda naizgled nije naporna, ali, verujte, noge će vam "goreti".
]]>
Wed, 26 Dec 2012 14:41:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/427/pet-super-vezbi-za-skijanje.html
Šta smo videli na Expo-Zimu? http://skijanje.com/blog/ostalo/379/sta-smo-videli-na-expo-zimu.html Ovogodišnji sajam zimskih sportova i turizma samo donekle opravdao slogan "Za svakoga po nešto". ]]>

Prethodnog vikenda održan je tradicionalni sajam zimskih sportova i turizma Expo-Zim. Svedoci smo da je obim sajma iz godine u godinu sve manji, a sada se bar prostorno zadržao na nivou od prošle zime, pošto se sve dešavalo u hali 4 Beogradskog sajma.

Expo-Zim kao da je najavio obilnije snežne padavine, pa su ljubitelji skijanja i snouborda bar tako imali priliku da budu u ambijentu koji najviše vole. Ekipa našeg sajta bila je, naravno, na licu mesta…

Slogan ovogodišnjeg Expo-Zima “Za svakoga po nešto”, možda bi i mogao da prođe da nije onih probirljivijih skijaša i bordera koji, kako kažu, nisu zadovoljni izborom, a ni cenama ponuđene opreme. Ipak, oni drugi, manje zahtevni, uglavnom su pronašli ono što su tražili.

Krenimo od opreme. Na ovogodišnjem sajmu smo primetili “mešovitu” ponudu prošlogodišnjih i ovogodišnjih modela skija. Dominirale su, naravno, race i skije za uređenu stazu, a bilo je nekoliko solidnih allmountain modela. Pošto freeride skijanje u Srbiji još nije zastupljeno kako bi trebalo, freeride i park&pipe zaljubljenici nisu mogli da vide bog zna šta – poneku Nordicu ili Voelkla, a od vezova samo Marker Royal family seriju. Što se tiče profila skija, kod novijih modela je sve prisutnija kombinacija rockera i cambera. Tako su se mogle naći skije za stazu i allmountain, pa čak i race modeli sa određenom dozom rockera.

Čini nam se da su najkompletniji bili štandovi Planet Bikea i Nordice. Interesantno je da je Planet Bike u ponudu ubacio i čuvenog francuskog proizvođača Rossignol. Naravno, Elan je njihov najjači adut, pa su stigli ovogodišnji Amphibio, WaveFlex i WaveFlex race modeli. U prvom planu je serija Amphibio, koja nudi kombinaciju rocker i camber profila. Pažnju privlači i Voelklova Racetiger serija. Što se noviteta tiče, stigao je Voelkl V-WERKS u dva modela – Code (za uređenu stazu) i RTM (allmountain). Ove skije odlikuju se malom težinom jer su u njih ugrađeni laki materijali poput karbona, aramida i titanijuma. Planet Bike nudi i solidan izbor Dalbello i Rossignol pancerica. Jedino je ova firma u ponudu uvrstila i opremu za skijaško trčanje, uglavnom brenda Fischer.

Nordica je imala veoma interesantan štand, koji je privlačio dosta pažnje. Dominirala je race serija skija Dobermann, a bilo je to retko mesto na sajmu gde se moglo birati između više solidnih modela freeride skija. Nordica ski cipele već dugo su sinonim za kvalitet i udobnost.

Beosport nije imao mnogo ovogodišnjih modela, isticali su se kod nas popularni Atomicovi race modeli, a najzanimljivija je bila BBR serija Salomona. Fischer smo pronašli na štandu Gore, koja ima njihove race i modele za uredjenu stazu, kao i ponešto od Rossignola.

Što se tiče garderobe i dodatne opreme, oni koji traže Colmar ili Bogner, možda su imali šta da gledaju, ali smo zapazili da ponuda freeski i tehničke garderobe nije zadovoljavajuća. Iglu šport je, doduše, imao za naše uslove solidan izbor Mammut, Millet i Patagonia odeće. Gora je kao novitet ponudila asortiman iz kolekcije proizvođača Energiapura i Salewa. Planet Bike je pored standarne ponude ski odeće Voelkl i Scott, izašao sa garderobom firmi Dare 2B i Rossignol, a sada su uvrstili u ponudu i snoubord garderobu Horsefeathers. Takođe je u ovom segmentu primetno poboljšanje ponude na štandu Nordice.

Servisi za ski i snoubord opremu i iznajmljivanje takođe su se predstavili na ovogodišnjem Expo-Zimu. Salto-M već godinama uspešno radi u ovoj oblasti, a imaju i poseban program prodaje nove Nordica opreme. Posetioci sajma na licu mesta imali su priliku da vide kako se servisiraju skije, a to im je bilo prikazano na štandu Marconija, takođe poznatog beogradskog servisa. Oni koji su se opredelili za kupovinu polovne opreme pažljivim odabirom mogli su da ubodu kvalitetan komad, ali su i cene takvih skija ili pancerica bile nešto više.

I borderi su imali svoj "mali raj", koji su im priredili Boardshop i Rope. Izbor dasaka, cipela i garderobe, kao i prateće opreme za bodrere nije bio loš.

Kada je u pitanju zimski turizam, i tu je Expo-Zim podbacio. Svoje ponude izbacilo je samo nekoliko agencija – Odeon, Filip Travel, Puzzle Group, kao i već popularni SkiBus. U centru pažnje je bio zajednički nastup najvećih slovenačkih skijališta, koji su, kako su nam rekli, bili zadovoljni interesovanjem posetilaca. Ove godine posebno predstavljanje imala je Turistička organizacija Istočnog Sarajeva, naravno, u pitanju je Jahorina. Izložili su i šestosed firme Leitner, na kome su umorni posetioci mogli da se odmore. Upravo takav ski lift biće instaliran na ovoj planinskoj lepotici. Svoje zimske kapacitete prikazala je i Turistička organizacija Crne Gore.

Možda i najveću atrakciju ovogodišnjeg Expo-Zima priredio je Kamp Rtanj, koji je instalirao Zip Line, dugačku sajlu na kojoj su, uz svu sigurnosnu opremu, uživali najmlađi avanturisti. Kamp Rtanj je organizacija koja se bavi razvojem dece kroz letnje i zimske kampove na Kopaoniku.

JP Skijališta Srbije je omogućilo kupovinu ski karata po povoljnijim cenama, odnosno, uz popust od 10 odsto. Međutim, do jeftinijeg ski pasa nije bilo lako doći, pošto je na njihovom štandu bila velika gužva.

Tako je prošao još jedan Expo-Zim, neko je zadovoljan, neko baš i ne, ali s obzirom na krizu koja potresa ekonomiju, a posebno se odražava na svetsku ski industriju, i nije bilo tako loše. Naravno, moglo je i bolje, a nadamo se da će naredni zimski sajam biti bar malo kvalitetniji.

Sve slike sa ovogodišnjeg Expo-Zima možete videti u našoj galeriji EXPO-ZIM 2012.

]]>
Wed, 12 Dec 2012 11:59:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/379/sta-smo-videli-na-expo-zimu.html
Predstavljamo "Kamp Rtanj" http://skijanje.com/blog/ostalo/378/predstavljamo-%22kamp-rtanj%22.html Ukoliko još uvek niste upoznati sa aktivnostima ove organizacije, evo idealne prilike da saznate sve o "Kampu Rtanj"! ]]>

’’Kamp Rtanj’’ je organizacija koja se bavi razvojem dece kroz programe Ski kampa i Avantura kampa. Kampovi se održavaju na Kopaoniku u zimskom i letnjem periodu.

Ski kamp

Ski kamp za decu uzrasta od 7 do 17 godina (u nekim slučajevima primaju se i deca od 5 godina) realizuje se u toku zimske sezone na Kopaoniku.

Deca kroz zimski kamp drastično napreduju u skijaškim tehnikama, kako zbog dužine vremena koje provedu na snegu, tako i zbog stručnosti i znanja instruktora ovog kampa koji se već 10 godina bave skijaškom obukom dece i odraslih. Takođe, deca se upoznaju, druže i socijalizuju što im je od velike koristi za njihov budući razvoj.

Tim ski kampa čine ski instruktori, članovi Gorske službe spasavanja, bivši takmičari u alpskom skijanju, članovi reprezentacije Vojske Srbije u zimskim sportovima, diplomirani profesori fizičke kulture, filolozi, pedagozi itd.

U toku ove zimske sezone organizuju se smene u određenim nedeljama tokom svih meseci (decembar, januar, februar i mart).

Roditelji se mogu odlučiti za dve varijante:

  1. "All inclusive" varijanta koja košta 400€ i u koju je uključeno: smeštaj u Rtnju u petokrevetnim i šestokrevetnim sobama sa kupatilom, prevoz, hrana, ski pas za dete, celodnevno skijanje sa licenciranim instruktorima od 9 do 16 časova, popodnevna animacija dece, video projekcije, majice za decu, snimanje kamerom, video materijal po završetku kampa itd.
  2. Varijanta koja uključuje samo skijanje i košta 200€ u kom slučaju roditelji organizuju sve potrebno, a deca skijaju sa timom ski kampa od 9 do 16 časova.

Avantura kamp

Tokom letnjeg perioda, tačnije u julu i avgustu, na Kopaoniku je organizovan Avantura kamp. Deca su uključena u čitav niz aktivnosti kroz koje stiču nove veštine, razvijaju koordinaciju, motoriku i uopšte psihofizičke sposobnosti.

A aktivnosti su sledeće: Avantura park, penjanje na veštačkoj i prirodnoj steni (freeclimbing), planinski biciklizam (mountain biking), orijentiring (korišćenje karte i kompasa), logorovanje, koordinacijski poligoni, pešačke ture, aktivnosti u bazenu (hotel Grand) itd.

Bitan segment Avantura kampa je učenje osnovnih stvari o očuvanju životne sredine, recikliranju otpada i ponašanju prema okolini.

Više o "Kampu Rtanj" možete pronaći na www.kamprtanj.com

Istraži sebe!

Kamp Rtanj

]]>
Wed, 12 Dec 2012 08:42:00 +0100 Ostalo http://skijanje.com/blog/ostalo/378/predstavljamo-%22kamp-rtanj%22.html