Naslovna    Skijališta    Italija    Alta Badia

Alta Badia

Alta Badia
2778 mVrh
1378 m
1400 mPočetna stanica
Ukupno km staza: 130
Gondola
1
Telekabina
9
Sedesnjica
31
Tanjir
12
69
Plavih
28
Crvenih
3
Crnih

Alta Badia je ski centar koji se nalazi u italijanskoj provinciji Bolzano - Južni Tirol. Smeštena u širokoj dolini Badia, u srcu Dolomita, Alta Badia nije kompaktno mesto, već je čini 6 gradića, grupisanih u 3 opštine - Corvara sa mestima Corvara i Colfosco, Badia koju čine  La Villa, San Cassiano i Badia, i na kraju La Val, koji zajedno imaju oko 6,000 stanovnika. Corvara je najveće mesto u dolini i kolevka turizma ove regije. Takođe ima i najbolju vezu sa autoputem, aerodromima i javnim prevozom. Veće mesto je i La Villa koja pored Corvare nudi najveću ponudu smeštaja, a tu su i drugi sadržaji poput restorana, kafića i prodavnica.

Zavisno od grada,  nadmorska visina u dolini Badia ide od 1348 m do 1645 m. Zajedno sa skijalištima Val Gardenom, Val di Fassom i Arabbom/Marmoladom, Alta Badia čini Sella Rondu, čuvenu skijašku kružnu rutu oko masiva Sella. Obilazak Selle je nešto što ne treba propustiti jer pomenuta 4 ski centra zajedno imaju oko 500 km staza, a priroda je prelepa, po mnogima najlepša u Evropi.

Starosedeoci ovih planina su Ladini, koji i dalje koriste svoj specifični jezik. Celo područje je trojezično, uz neobični ladinski jezik, u upotrebi su i italijanski i nemački. Cela regija je dugi niz godina bila u sastavu Austrije, tako da gradići u dolini Badia, kao i ostala mesta u Dolomitima, odišu poznatim tirolskim ambijentom i šarmom.

Osim skijanja, Alta Badia posetiocima pruža i mnoge druge mogućnosti za uživanje u odmoru. Boravak u Badia dolini turisti mogu iskoristiti i za opuštanje u brojinim specijalizovanim spa centrima, klizanje, jahanje, nordijsko skijanje (oko 80 km staza) i šoping. Prodavnice uglavnom nude tradicionalne ladinske proizvode, a osim toga postoje i brojni butici sportske opreme.

Sredinom decembra svake godine, Alta Badia je mesto održavanja muškog veleslaloma Svetskog kupa, koji se vozi na čuvenoj stazi Gran Risa.

Alta Badia je od Beograda udaljena 842 km. Do nje se može doći na nekoliko načina. Najkraći put je preko Austrije, autoputem preko Zagreba, Ljubljane, Villacha i Spittala. Odatle se nastavlja magistralnim putem prema Lienzu, i kod San Candida/Innichena i Dobiacca ulazi se u Italiju. Zatim se nastavlja putem za Brunico i tu se skreće levo za Alta Badiu. Nakon 30-ak kilometara stiže se u La Villu, Corvaru ili Colfosco u zavisnosti od toga gde ste smešteni. Ovo je i najjeftinija varijanta jer se od putarina plaća samo tunel Karavanke (pored neizbežne hrvatske putarine) i slovenačka i austrijska vinjeta. Druga varijanta ide autoputem kroz Italiju preko Trsta, Pordenonea i Belluna. Najbliži aerodromi su Innsbruck i Verona. Takođe, kao opcije za avionski prevoz mogu se koristiti i nešto dalji aerodromi u Milanu, Bergamu ili Veneciji. Sa italijanskih aerodroma postoji autobuska linija do Alta Badie, odnosno do najvećeg mesta Corvare.

Skijalište

Skijalište se nalazi na nadmorskoj visini od 1400 – 2700 m. Ukupno raspolaže sa 130 km staza, od čega je 53% plavih, 40% crvenih i 7 % crnih staza. Iz konfiguracije staza proizilazi da je Alta Badia najpogodnija za porodično skijanje i početnike, s obzirom da ski tereni nisu previše zahtevni. Za eksperte više se preporučuju susedne Val Gardena i Arabba, mada će i u Alta Badiji potkovaniji skijaši naći ponešto za sebe – nekoliko lepih izazovnijih crvenih staza i naravno čuvena Gran Risa, crna staza na kojoj se vozi Svetski kup. Nama se više svidela njena crvena varijanta, sigurno jedna od najboljih koje smo vozili u Alta Badiji.

Alta Badija, kao i ostala skijališta u Dolomitima poslednjih godina imaju velike probleme sa prirodnim snegom kojeg je iz sezone u sezonu sve manje. Početkom 2017. godine, kada smo ovde skijali, prirodno stvorenog snežnog pokrivača gotovo da nije ni bilo. To međutim upravi skijališta nije pravilo velike probleme s obzirom da sistem za veštačko osnežavanje funkcioniše gotovo savršeno. Jedan od glavnih utisaka nam je bio da je kvalitet veštačkog snega neverovatan i da je skoro nemoguće primetiti razliku između veštačkog i prirodnog snega. To nije slučaj samo sa Alta Badijom u kojoj je oko 88 km staza pokriveno topovima za veštačko osnežavanje već i sa ostalim skijalištima u Dolomitima.

Ono po čemu je Alta Badia takođe poznata su savršeno uređene staze. Oni koji prevashodno vole uređeno skijanje ovde će uživati. Infrastruktura je sasvim dobra, liftovi nisu poslednja reč tehnike, ali su dovoljno moderni i brzi.

Zaključak je ipak da su staze u Alta Badiji možda suviše blage i kratke iako postoji nekoliko dugačkih i lepih crvenih staza. Od nekoliko sektora skijališta nama se najviše dopao pomalo zavučeni i izolovani Colfosco. Razlog tome je nekoliko savršenih crvenih staza koje se nalaze u ovom delu, a takođe i dramatična scenografija koja dominira predelom – poznate crvene stene Dolomita koje se izdižu direktno iznad staza. Generalno, Alta Badia je skijalište sa jednim od najlepših krajolika koji možete videti u planinama.

Ski pass se može kupiti samo i za područje Alta Badie, mada bi bila prava šteta ne doplatiti par desetina eura i ne nabaviti čuveni Dolomiti Superski skipass, koji omogućava korišćenje najvećeg sistema žičara pokrivenih jednom ski kartom, i ukupno obuhvata 1220 km staza. Od toga je 500 km direktno povezano u regiji Sella, a od ostalih skijališta koji su obuhvaćeni ovim ski passom najpoznatija su Kronplatz i Cortina d’Ampezzo.

Smeštaj

Veliki broj mesta u Alta Badia regiji nudi različite opcije smeštaja. Od ekstravagantnih hotela do malih porodičnih apartmana, naći će se za svakog po nešto. Smeštaj je dosta skuplji i luksuzniji u većim mestima kao što su Corvara, La Villa i Colfosco, kojima dominiraju elegantni hoteli za nešto bogatiju klijentelu. Za one koji traže nešto povoljniju varijantu, najbolja opcija je da potraže smeštaj u manjim mestima u dolini kao što su San Cassiano, Pedraces ili La Val. Usluga je generalno dobra bez obzira na broj zvezdica, jer iako se radi o Italiji, mentalitet ugostitelja je austrijski, tako da se o kvalitetu izuzetno vodi računa.

Restorani, barovi, apres ski

Cela oblast je poznata po gastronomiji, postoji veliki broj restorana koji služe i austrijska i italijanska jela. Ovde ćete pojesti odlične pizze i paste ali i ništa lošije Kaiserschmarren, Apfelstrudel ili gulaš supu. Najbolje od oba sveta što bi se reklo.

Turisti mogu da biraju između porodičnih farmerskih restorana, luksuznih i elegantnih - najčešće u okviru hotela, zatim snack barova ili picerija. Meštani su naročito ponosni na tradicionalnu ladinsku kuhinju.

Jedan od glavnih utisaka tokom skijanja u Alta Badiji su nam definitivno bili planinski restorani koji su fantastični redom bez izuzetka. Znate ono kad hoćete da pravite pauzu na skijanju pa kažete idemo tamo u onu lepu kafanu. E ovde ta rečenica može da se odnosi na bilo koji restoran na celom skijalištu. O estetskom momentu se izuetno vodi računa – kamen, drvo i topli planinski tonovi su dobitna kombinacija. Toliko je lepo da se čovek teško natera da nastavi sa skijanjem posle pauze.

Ljubitelji noćnog provoda u Alta Badiji neće biti previše zadovoljni, jedno od retkih mesta koje je živo uveče je Badia pub u Pedracesu. Ni apres ski u popodnevnim satima nije preterano zanimljiv. Vredi pomenuti bar Las Vegas iznad San Cassiana i otvoreni šank na Piz la Ila iznad LaVille. Generalno Alta Badia je više koncipirana kao utočište za turiste koji prevashodno vole da veče provedu u lepom restoranu uz dobru hranu i vino, nego uz pivo i ludi noćni provod.

  • Prelep ambijent
  • Odlično uređene staze
  • Moderan sistem za veštačko osnežavanje
  • Odlični planinski restorani
  • Nedovoljno izazovne staze
  • Problem sa prirodnim snegom
  • Nedostatak noćnog života
  • Limitirane mogućnosti za off-piste skijanje
 

Pošalji prijatelju

Komentari (1)

ostavi komentar
08

feb

2017

15:06  |   anonymous [neregistrovani]

Ima i jos jeftinija varijanta za putovanje. Umesto Ljubljana, moze se ici preko Maribora, Dravograda i Klagenfurta pri cemu se na deonici izmedju Ptuja i Maribora mora zaobici autoput. Na ovaj nacin usteda je oko 40 € (slovenacka putarina i Karawankentunnel minus deonica od Zagreba do slovenacke granice), put je sasvim OK, duzina skoro ista, a zaostatak u vremenu nije veci od 2 sata.

Preporuka

Oceni

Ostavi komentar