Cortina d’Ampezzo

Kraljica Dolomita, kako još nazivaju Cortinu d’Ampezzo, nalazi se u provinciji Belluno, u italijanskom regionu Veneto, na 1224 m nadmorske visine. Nakon domaćinstva Zimskih Olimpijskih Igara 1956. godine, postala je svetski poznat planinski centar i danas privlači brojne posetioce tokom cele godine.

Iako ima dugu tradiciju zimskih sportova, Cortina, je možda i posećenija u letnjim mesecima. Razlog za to je svakako neverovatan ambijent i pozicija ovog mesta u dolini u srcu Dolomita, masiva koji se nalazi pod zaštitom UNESCO i predstavlja deo svetske baštine. Neke od najvećih atrakcija Dolomita, kao što su čuvene Tre Cime di Lavaredo, nalaze se upravo u neposrednoj blizini Cortine. Zelene livade iz kojih pod pravim uglom izranjaju impresivne, glatke stene predstavljaju pravi magnet za planinare, alpiniste i trkače iz celog sveta, a planine koje okružuju grad i dolinu – Tofane, Cristallo, Cinque Torri i Sorapis – spadaju među najlepše u celim Dolomitima.

Dolina Ampezzo ima izuzetno zanimljivu istoriju – do 1920. godine i ulaska u sastav Italije, ovo područje je nekoliko vekova pripadalo Austrijancima. Brda iznad Cortine su od 1915-1917 bila poprište jednog od najinteresantnijih segmenata I svetskog rata i borbe u surovim planinskim uslovima izmedju Austrijanaca i Italijana. Mnoge lokacije u okolini grada i dalje čuvaju tragove sukoba, ostaci oružja, objekata i tunela danas privlače hiljade turista, a naročito je u ovom pogledu interesantan vrh Lagazuoi, kao neverovatan prikaz sofisticiranosti planinskog ratovanja i strategije. Turistička atrakcija za sebe, rasprostranjena po celim Dolomitima, a naročito u brdima oko Cortine, je sistem via ferrata odsnosno gvozdenih puteva. On se sastoji od sajli, klinova, merdevina i drugih pomagala postavljenih na planinskim vrhovima zahvaljujući kojima su inače nepristupačni alpinistički smerovi postali dostupniji mnogo širem krugu ljubitelja planine. Prve via ferrate su pravljene u I svetskom ratu i pomoću njih su se vojnici na lakši način prebacivali sa jedne lokacije na planini na drugu.

Cortina d’ Ampezzo je izuzetno šarmantan i simpatičan gradić, važi za mondensku destinaciju jer je dosta posećuje bogatija i starija klijentela. Centralna ulica Corso Italia je poprište svih dešavanja, tu se nalaze sportske prodavnice, kao i butici svetski poznatih dizajnera, restorani i kafići, turistički info centar itd.  Pored skijanja, širok je spektar aktivnosti kojima se turisti mogu baviti u Cortini – tu su razni velnes centri, oko 50 km terena za nordijsko skijanje, klizalište, karling, polo na snegu, bob, sankanje itd.

Cortina se ubrzano sprema i glanca infrastrukturu za velike sportske događaje kojima će biti domaćin u narednom periodu. Prvo joj na proleće 2020. predstoji organizacija finala Svetskog kupa u skijanju koje će poslužiti kao generalna proba za Svetsko prvenstvo u skijanju koje je planirano za februar 2021. godine. Kruna svega biće domaćinstvo ZOI 2026. godine zajedno sa Milanom, a sama Cortina će biti domaćin takmičenja u nekoliko sportova – alpsko skijanje za žene, karling, sankanje, bob, skeleton i bijatlon. Za tu svrhu biće korišćeni i neki objekti sa prethodnih ZOI iz 1956. kao što je olimpijski stadion koji je potpuno renoviran i ugostiće takmičenje u karlingu. Nažalost, stara olimpijska skakaonica koja i dalje dominira na ulasku u grad neće moći da bude ponovo iskorišćena jer nema prostora za njeno proširenje.

Od Beograda se do Cortine d'Ampezzo može stići na nekoliko načina. Za put kolima najčešće korišćeni pravci su varijanta preko Austrije - Beograd-Zagreb-Ljubljana- Karavanke-Villach-Lienz-SanCandido-Dobbiaco, dugačka 817 km koja je najkraća i najjeftinija, ili druga opcija nekih 50 km duža preko Zagreba, Ljubljane, Nove Gorice i Belluna. Najbliži aerodromi su Venecija, Milano i Insbruk u Austriji. Najbliže železničke stanice nalaze se u mestima Calalzo di Cadore (udaljen 37 km) i Dobbiaco (31km) koja su povezana sa Cortinom autobuskom vezom.

Skijalište

Skijaške staze u Cortini prostiru se na visini od 1224m do najviše tačke na 2930 metara nadmorske visine. Kao i u drugim skijalištima u Dolomitima, staze su jako dobro sređene. Ukupna kategorisana dužina skijaških terena iznosi 120 km, od čega je 45 km (28) plavih, 55 km (32) crvenih i 20 km (13) crnih staza. Cortina je inače generalno poznata po strmijim stazama i neke od njih kao da su pod-kategorisane. Primetili smo da su neke izuzetno strme staze, koje bi na drugim mestima bile crne, ovde označene crvenom kategorizacijom.

Ski liftova ima ukupno 36, od toga je 6 gondola, 25 sedežnica i 5 vučnica. Iako funkcionalna, infrastruktura je generalno malo starija, a razlog tome je vlasnička struktura koja je privatnog karaktera. Skijaška infrastruktura ima čak četiri vlasnika, koji su napravili konzorcijum kako bi omogućili skijašima kupovinu jedinstvenog ski passa i druge pogodnosti, ali kada su u pitanju investicije stvari idu malo teže u nedostatku državnog kapitala. To se donekle menja dodeljivanjem Cortini domaćinstava Svetskog prvenstva i ZOI tako da su neke novine vidljive već od zime 2019-20. Stara stajaća gondola koja je išla iz centra grada na Tofane zamenjena je novom, modernijom desetosedežnicom koja ima kapacitet od 1,800 skijaša na sat. Uz novu gondolu, tokom 2019. otvorena je i nova staza za trening Lino Lacedelli na delu skijališta Cinque Torri. Pored navedenog, jedna od glavnih strateških investicija tiče se izgradnje žice/gondole kojom će se spojiti delovi skijališta Tofane i Cinque Torri, koja je planirana za naredni predolimpijski period.

Skijaški tereni u Cortini su malo raštrkani i nisu međusobno povezani, tako da je najbolje skijati u jednom od delova, bez prebacivanja na neki drugi tokom istog dana. Najveća oblast je Tofana-Ra Valles sa svojih 55 km staza koje se nalaze direktno iznad grada i sa dramatičnim stenama vrhova Tofane deluju zaista impresivno. Na ovim terenima najbolje svetske skijašice svakog januara voze spust i superveleslalom i neverovatnim brzinama proleću čuvenom stazom Olympia izmedju dve stene. Na ovoj i okolnim stazama biće organizovane i trke Svetskog prvenstva 2021. i olimpijska takmičenja za žene 2026. godine. Tofana je poznata po strmim, uglavnom crvenim i crnim stazama, dok će početnici naći nešto za sebe na delu skijališta Socrepes kojeg karakterišu nešto blaže staze plave kategorizacije.

Drugi deo skijališta sa 35 km staza čini oblast Faloria/Cristallo koja se prostire sa obe strane Cortine – Faloria preko puta Tofane, a Cristallo sa iste strane, ali malo udesno gledano iz grada. Faloria se može pohvaliti sa nekoliko odličnih, dugačkih crvenih staza, a jedina mana celog ovog dela skijališta je što je većinu dana u senci. Sunčevi zraci samo delimično, u popodnevnim časovima dopiru do obrisa Falorie. Cristallo, smešten pod dramatičnim stenama istoimenog vrha se nalazi sa druge strane i okupan je suncem veći deo dana. Nekoliko plavih staza u ovom delu su odlične za početnike ili eksperte koji žele da vežbaju tehniku, a vožnja niz crvenu stazu koja ide od vrha najviše sedežnice do početne stanice će zapaliti noge i onim spremnijim skijašima.

Treći deo skijališta sa 20 km uređenih staza čini Cinque Torri (u prevodu pet tornjeva), nazvan po istoimenim impresivnim stenama. Ovaj deo skijališta udaljen je od centra Cortine 16 km i do njega se može stići kolima ili ski busom. Staze u ovom delu su malobrojne ali odlične, uglavnom crvene i plave kategorizacije. Od svih delova skijališta ovde skija najmanji broj ljudi i moguće je da u nekoliko navrata budete jedina osoba na stazi. Generalno u Cortini maltene nigde nema gužve na stazama i ski liftovima što nam se izuzetno dopalo. Veliki broj turista u Cortini ne skija, ili ako koriste ski liftove, izadju samo na neki od vidikovaca da popiju piće ili jedu u nekom od mnogobrojnih planinskih restorana.

Deo oblasti Cinque Torri/Falzarego je i već pomenuti vrh Lagazuoi čija nas je fascinantna istorija iz I svetskog rata već dovoljno zainteresovala. Lagazuoi i vizuelno ostavlja bez teksta, do njegovog vrha na skoro 3,000 metara izvlači stajaća gondola i odatle se pruža jedan od najlepših pogleda na celu dolinu i okolne fantastične vrhove Dolomita, kao i na susednu Alta Badiju do koje se može stići i skijama jednom od staza koje vode sa vrha.

U ski oblast Cortine u širem smislu spadaju i skijaški lokaliteti u Auronzu di Cadore (udaljen oko 30 km) i San Vitu di Cadore (15 km), kao i Misurini (15 km) koji na cifru od 120 km dodaju još oko 20 km staza.

Kao i kada su u pitanju ostala skijališta u Dolomitima, prva asocijacija na Cortinu je skijanje po uređenim stazama, a ne toliko na freeride. Mogućnosti za skijanje po dubokom snegu su prilično limitirane i zbog konfiguracije terena, a i zbog sve češćih problema sa prirodnim snegom. Jedine oblasti u kojima klasičan freeride dolazi u obzir su Cristallo  i donekle Tofane. Sa druge strane, ako volite ski turiranje, Dolomiti Ampezzo pružaju nekoliko zanimljivih mogućnosti. Mi smo, na primer, proveli odličan dan na ski turno turi od Misurine do i okolo Tre Cime di Lavaredo.

Za Cortinu se može kupiti pojedinačni ski pass, ali se mnogo više isplati za malo veću sumu novca kupiti Dolomiti superski pass koji pokriva fantastičnih 1200 km staza i 12 različitih skijališta u Dolomitima. Cena Dolomiti superski passa zavisi od perioda sezone, pa tako za šestodnevnu ski kartu u periodu niže sezone treba izdvojiti 254 evra, a u visokoj sezoni 282 evra. Poređenja radi, pojedinačan ski pass samo za Cortinu za šest dana košta oko 20 evra manje. 

Smeštaj

Cortina raspolaže sa oko 25,000 kreveta. Opcije za smeštaj podrazumevanju pre svega hotele, kojih ima dosta (uglavnom više kategorije), dok je nešto manji broj jedinica u privatnim apartmanima. Hoteli su uglavnom stariji sa tradicionalnijim enterijerom. Cene su dosta visoke i u centralnim delovima grada je izbor smeštaja po razumnim cenama prilično limitiran. To se još više odnosi na letnju sezonu. Cene su nešto povoljnije u okolnim mestima, kao što je na primer San Vito di Cadore. Odlična opcija u pogledu odnosa cene i kvaliteta je i Misurina, udaljena od Cortine oko 15 km. Misurina se nalazi na prilično atraktivnoj lokaciji na istoimenom jezeru na svega nekoliko kilometara od čuvenih Tre Cime di Lavaredo. Grand Hotel Misurina u kome smo boravili u periodima niže sezone ima odlične ponude i toplo ga preporučujemo.  

Restorani, barovi, apres ski

Cortina nije poznata po preterano uzbudljivom apres ski-ju u pravom smislu reči. Tamo nećete naći popodnevne žurke sa glasnom muzikom i potocima alkohola kao u Austriji ili nekim skijalištima u Francuskoj. Razlog tome je velikim delom i struktura turista koji dolaze u Cortinu, a u pitanju su uglavnom stariji i imućniji ljudi. To ne znači da grad nije živ, popodne i uveče centralna gradska zona vrvi od ljudi koji šetaju ili večeraju u nekom  od restorana.

Cortina je poznata po velikom broju odličnih restorana, pizzerija i kafea kako u gradskom jezgru tako i na skijalištu. Kao i u drugim mestima u Dolomitima, gastronomiju karakteriše miks austrijskog i italijanskog nasleđa tako da specijaliteti uključuju chenedi, lokalnu verziju tirolskih knedli, sve varijante palente, gulaš supu itd.

Cortina ima čak 44 planinska restorana od kojih su dva kategorisana Michelin zvezdicom. Generalno su jako lepo sredjeni i kolokvijalno rečeno više “fensi” u skladu sa klijentelnom koja ih posećuje. Posebno nam se dopao restoran Rifugio Averau tik uz Cinque Torri zbog odlične hrane, prelepe terase i pogleda.

Za kafu, sendvič ili kolače u gradu odlični su nešto neformalniji Embassy ili malo skuplji i finiji Panificio Alvera, oba u pešaškoj zoni Corso Italia.