Hrabrost: Slepi, a skijaju

Blind Skiing Foundation iz Čikaga omogućuje slepim i slabovidim osobama da se bave zimskim sportovima.

Amerkanac Wally Mozdzierz jedva čeka da dođe zima. Tada, kao i većina zaljubljenika u skijanje, uživa na snegu. Voli brzinu, da čuje šuštanje skija, oseti uzbuđenje, nalet adrenalina. Reklo bi se, uobičajena pojava za skijaše šitom sveta, ali....Wally je potpuno slep.

- Još malo desno, dobro je, dobro...sad levo! - govori mu vodič, koji se spušta zajedno s njim niz padine Winter Parka u Koloradu, gde zimskim sportovima mogu da se bave i hendikepirane osobe.

Mozdzierz (52) počeo je da gubi vid još kada je imao 20 godina i za dve decenije potpuno je oslepeo. Ipak, nije ga napuštala želja za skijanjem, a kroz čikašku organizaciju Blind Skiing Foundantion omogućeno mu je da se bavi omiljenim sportom.

- Mislio sam da više nikada neću stati na skije. Uopšte nemam strah. Znam da na skijalištima ima mnogo onih koji jurcaju, ali ja ih jednostavno ne vidim, pa ih se i ne plašim - kroz smeh kaže ovaj hrabri Amerikanac, koji uvek skija u drušvu vodiča.

Koliko je uporan govori i to da je nekoliko puta imao teže padove, čak je pao sa litice na borove, ali se nije teže povredio. Nastavio je da ide na zahtevne staze poput duplo crnih, namenjenih ekspertima.

- To je ono što nam je potrebno. Ne želimo nikakva ograničenja. Skijanje i slične aktivnosti su veoma dragocene - kaže jedan od osnivača fondacije Jim Elliot.

On se uključio u ceo projekat još 80-tih godina, kada je njegova ćerka Erin, koja je bolesna slepa, odbacila tradicionalne metode, pomoć psa i Brajovu azbuku jer su je vršnjaci zadirkivali. Elliot je tada otkrio nešto što je Erin vratilo u život – skijanje za slepe i slabovide osobe.

- Odjednom je više niko nije zvao “slepa Erin” već “skijašica Erin - dodao je Elliot.

Danelle Umstead iz Winter Parka kaže da je skijanje nešto najbolje što joj se dogodilo u životu.

- Izgubila sam vid, potom mi je umrla majka i gotovo da nisam imala volje za životom. Kada me je otac doveo da probam da skijam, bilo je to u trenutku moje potpune depresije. Od nekog ko je dane provodio na kauču, odjednom sam postala veoma aktivna. Skijanje donosi suze u moje oči i radost u srce jer se konačno osećam slobodnom Sve se promenilo i život je ponovo dobio smisao - kaže Denelle, koja je na Paraolimpijskim igrama u Kanadi 2010. osvojila bronzane medalje u spustu i kombinaciji.

Skijaši iz ovog udruženja vole da kažu da je najvažniji “deo opreme” njihov vodič i da je poverenje ključna reč. S tim se slaže i Vic Gurganious. I on se priprema za Paraolipmijske igre u Sochiju naredne godine.

- Možete da imate dobre skija, štapove, rukavice, ali ako nemate sposobnog čoveka koji skija pored vas, ništa ne vredi. Imam komunikaciju s mojim vodičem preko radio uređaja ugrađenih u kacige. U stanju sam da vozim skoro 100 kilometara na sat jer potpuno verujem u ono što mi govori - otkriva Vic.

Olimpijske igre, skijanje, Sochi