Dve decenije bez Roka Petroviča

16. septembra navršava se punih dvadeset godina od preranog odlaska jedne od najvećih legendi slovenačkog i jugoslovenskog skijanja.

Slovenačko i jugoslovensko skijanje je osamdesetih godina dvadesetog veka doživljavalo svoje najveće trenutke u istoriji. Strašnu ekipu slovenačkih skijaša predvodili su Bojan Križaj, Boris Strel, Jure Franko i najmlađi od njih, Rok Petrovič. Svaki od njih doneo je takmičarskom skijanju na ovim prostorima nešto posebno, do tada nikada viđeno. Križaj je prvi put pobedio u nekoj trci Svetskog kupa, Franko je doneo prvu zimsku olimpijsku medalju, Strel prvo odličje sa Svetskih prvenstava, dok je Petrovič bivšoj državi doneo prvi kristalni globus u Svetskom kupu.

Rok Petrovič je rođen u Ljubljani 1966. godine. Njegov otac je Krešimir Petrovič, čuveni sportski psiholog i profesor na ljubljanskom univerzitetu. Upravo je on svojim savetima za razvoj psiholoških kvaliteta značajno uticao na kasniju uspešnu sportsku karijeru svog sina. Rok je bio specifičan skijaš, koristio je za ono vreme neuobičajene metode priprema za takmičenje, a i skijaška tehnika mu je bila drugačija od ostalih.

Ljubitelji skijanja su komentarisali Rokov često neprirodan položaj tela prilikom izvođenja zavoja, ali to je bio samo njegov način da što bolje i preciznije savlada prepreku, u čemu je u najvećem broju slučajeva uspevao. Mekoća izvođenja zavoja bila je nešto po čemu je Petrovič bio poznat i u tome mu je dosta pomagala joga kojom se bavio. Njegov otac je govorio: „Rok skija lakoćom lastavice i snagom tigra.“

I Rokova priprema za skijaška takmičenja bila je specifična i usmerena na postizanje maksimalne usredsređenosti i koncentracije pred izlazak na start. Pored joge, njegovi treninzi uključivali su i elemente meditacije, autosugestije i hipnoze.

Rok Petrovič je prvi veliki uspeh ostvario osvajanjem zlata u slalomu na juniorskom Svetskom prvenstvu u Sestriereu 1983. godine. Posle juniorskog uspeha nije mu trebalo dugo da napreduje i u seniorskom slalomskom poretku. Veliki uspeh je došao jako brzo, već u sezoni 1985/86 kada je bio praktično nepobediv u slalomu. Pobedio je pet puta, bio po jednom drugi i treći i dominantno osvojio prvi kristalni globus u istoriji skijanja na ovim prostorima. Drugo mesto u poretku slaloma te sezone podelila su čak trojica skijaša – Ingemar Stenmark, Bojan Križaj i Paul Frommelt.

Posle velikog uspeha u sezoni 1985/86, Rok više nikada nije uspeo da dostigne nivo rezultata iz te sjajne godine. Najbolji rezultat koji je ostvario je bilo drugo mesto iza Bojana Križaja u trci na domaćem terenu u Kranjskoj Gori naredne sezone. Na olimpijskom veleslalomu 1988. godine u Calgariju zauzeo je osmo mesto.

Ubrzo nakon ZOI prestao je da se profesionalno bavi skijanjem i posvetio se obrazovanju. Upisao je Fakultet za sport u Ljubljani na kome je diplomirao 1991. godine, posle čega je upisao postdiplomske studije. Pred odbranu magistarskog rada 1993. otputovao je na kratki predah na hrvatsko ostrvo Korčulu, odakle je poreklom njegov otac. 16. septembra 1993., Rok se udavio u ronilačkoj nesreći u 27. godini života.

Istorija skijanja, Sestriere, SloSki