Intervju Marija Sekulović

Kristian Ghedina intervju: Brzina u krvi

Za vreme boravka na Zermattu, imali smo prilike da porazgovaramo sa legendarnim Kristianom Ghedinom.

Kristian Ghedina je najuspešniji italijanski spustaš i jedan od najboljih skijaša u brzim disciplinama na svetu svih vremena. Momak iz Cortine d’ Ampezzo debitovao je u Svetskom kupu davne 1989. godine, a od takmičarskog skijanja oprostio se 2006. godine.

Tokom svoje duge i bogate karijere Ghedina je trinaest puta pobedio u Svetskom kupu, od čega dvanaest puta u spustu i jednom u superveleslalomu. Ukupno se peo na podijum trideset tri puta u najelitnijem skijaškom takmičenju. Njegovi trijumfi uključivali su neke od najvećih klasika u kalendaru brzih disciplina Svetskog kupa. Pobedio je u Kitzbuehelu, Wengenu, Beaver Creeku, Chamonixu i čak četiri puta u Val Gardeni.

Legendarni Ghedo i dalje ima najbolje vreme na čuvenom Lauberhornu u Wengenu, najdužoj stazi u Svetskom kupu. 1997. godine on je 4.455 m dugu stazu odvezao za 2:24.23, što je i dalje nedostižno vreme za današnje specijaliste za spust. Ghedina ima dve srebrne, kao i jednu bronzanu medalju sa Svetskih prvenstava. Njegove nezaboravne vožnje i vratolomije na skijama popust skoka u Kitzbuehelu 2004. godine pri brzini od skoro 140 km/h,  i dalje se gledaju na You Tube-u.

Potreba za brzinom Kristiana Ghedine nije prestala ni po okončanju karijere u takmičarskom skijanju. U saradnji sa BMW-om jedno vreme je vozio auto trke u okviru Italian Superturismo Championship-a i Formule 3000 International Masters. Trenutno radi kao konsultant za brze discipline u hrvatskom ski timu i kao promoter za BMW.

Čini se da simpatični Italijan ni malo nije izgubio na popularnosti u odnosu na svoje takmičarske dane. I dalje ga svi prepoznaju i pozdravljaju, a deca ga zaustavljaju i traže autogram i zajedničku fotografiju. I nas je oduševio svojom spontanošću i dobrim raspoloženjem.

Kako je došlo do saradnje sa hrvatskim ski timom?

- Anti i Ivici Kosteliću je bila potrebna pomoć u brzim disciplinama, pa su razmišljali o tome da angažuju nekoga ko je specijalista za to. Stupili su u kontakt sa mnom preko mog starog servisera Lea Mussija i pitali me da li bih želeo da radim sa Ivicom. Meni je taj poziv predstavljao veliku čast i zadovoljstvo, pogotovo što me moji zemljaci Italijani nikada nisu zvali od kada sam završio karijeru. Oko angažmana sa Ivicom sam morao da se dogovorim sa BMW-om za koji sam radio po završetku karijere i oni su mi dozvolili da prihvatim ponudu.

Od čega se sastoji tvoj posao u hrvatskom ski timu?

- Moja uloga je da pomognem Ivici sa svim što mu treba kada su u pitanju brze discipline.  Trudim se da prenesem svoje iskustvo na njega, treniramo i pomažem mu oko linije koju treba da ima tokom vožnje, gledamo video snimke itd. Takođe, radim i sa Fischerom oko testiranja skija za brze discipline. Radim i sa Natkom Zrnčićem-Dimom, baš nedavno smo bili u Milanu, u vazdušnom tunelu, gde smo testirali skije i kombinezon i bilo je jako interesantno.

Da li su momci napredovali u brzim disciplinama od kada sarađujete?

- Ja sam jako srećan kad oni ostvare dobar rezultat, ali ne mislim da je moja pomoć odlučujuća kada je u pitanju njihovo skijanje u brzim disciplinama. Postavljaju mi pitanja i traže savet, ali oni su već formirani skijaši i vrlo dobro znaju šta treba da rade na stazi.

Kako si zadovoljan Fischer skijama za brze discipline?

- Prošle godine smo imali malo problema sa skijama i dosta smo sa Fischerom radili kako bismo ove godine napravili za Ivicu brže skije. Problem je što u Svetskom kupu svega 2-3 osobe voze na Fischeru u brzim disciplinama, tako da nema dovoljno odgovarajućih povratnih informacija. Fischer je ove sezone pokušao da napravi bolje i brže skije i čini mi se da su u tome uspeli, iako nam predstoji još dosta testiranja.

Da li si primetio još nekog od mlađih hrvatskih skijaša ko bi mogao da bude dobar u brzim disciplinama?

- Nemam prilike toliko da viđam ostale momke iz tima pored Ivice i Natka. Natko je još uvek mlad i ima puno potencijala. Jak je mentalno, fizički je spreman i izuzetno motivisan, tako da mislim da on tek ima šta da pokaže. Mislim da je jako bitno da kada skijaš ostvari rezultat ostane koncentrisan na ono što treba da radi i da ne dopusti da ga ponese popularnost i da izgubi fokus.

Od kada si se povukao iz takmičarskog skijanja radiš za BMW. Šta tačno taj posao podrazumeva?

- Kada sam završio skijašku karijeru, želeo sam da vozim auto trke, to je bio moj san. Alex Zanaradi, koji je vozio Formulu 1 i radio sa BMW-om mi je pomogao da se uključim u priču oko automobilizma. On me je povezao sa BMW-om koji mi je omogućio da vozim Superturismo Championships i Formulu 3000, što je bilo veoma interesantno. Više ne vozim trke, potrebno je dosta novca i BMW više ne može da me podržava u tom smislu, a kada bih hteo da se ponovo takmičim morao bih da nađem sponzora, što nije lako. I dalje radim sa BMW-om, oni organizuju programe za svoje klijente u okviru kojih oni mogu da probaju razne modele automobila i da skijaju sa mnom. Međutim, često se dešava da klijenti učestvuju u tome da bi skijali sa mnom, a ne da bi probali i kupili automobil :).

Italijanski tim u brzim disciplinama je poslednjih sezona izuzetno jak – tu su Dominik Paris, Christof Innerhofer, Peter Fill, Matteo Marsaglia itd. Koga od njih vidiš kao svog naslednika?

- Možda Dominika Parisa. On je dosta sličan meni, jednostavan je, voli skijanje i voli da ide brzo. Innerfoher je takođe jako dobar, ali je on nešto drugačiji karakter. Najvažnije je da momci ostanu fokusirani, prethodne sezone su napravili dosta dobrih rezultata, ne smeju da dozvole da ih ponese popularnost i da izgube fokus.

Omiljena trka u Svetskom kupu i najdraža pobeda?

- Ima više staza i trka koje sam voleo na primer – Kitzbuehel, Val Gardena, Val d’Isere. Nikada nisam voleo Bormio. To je po meni najteža spustaška staza u Svetskom kupu. Od početka do kraja moraš da pritiskaš maksimalno i da budeš izuzetno koncentrisan, nema sekunde vremena za opuštanje. Sve vreme je borba, a posebno skijašima teško pada donji deo u kome su već umorni, a vidljivost je slabija jer je taj deo u senci. Na drugim stazama nije tako teško, čak i u Kitzbuehelu imaš srednji deo koji je ravniji i na kom može malo da se odmori. Najdraža pobeda u karijeri mi je ona u Cortini na početku karijere, jer je bila na domaćem terenu, a i nekako su se okolnosti namestile da bude posebna. Cortina je slučajno uletela kao zamena za neku drugu trku koja je bila otkazana. Ja sam neposredno pre toga nezgodno pao na trci i povredio glavu i rebra. Lekar nije hteo da mi da odobrenje da vozim, ali je pritisak domaće javnosti bio veliki, a i ja sam želeo da se takmičim. Na kraju sam vozio i pobedio po prvi put i to u svom rodnom mestu sa dvadeset godina. Draga mi je naravno i pobeda u Kitzbuehelu, to je nešto najveće u skijanju, kao da pobediš na Olimpijskim Igrama.

U vreme aktivne karijere dostizao si neverovatne brzine na trkama spusta. I danas nema mnogo skijaša koji mogu da voze tako brzo. Da li i dalje možeš da ideš 150 km/h na sat na skijama?

- Naravno! Baš pre neki dan smo skijali na stazi Ventina u Cerviniji, i aplikacija na mobilnom telefonu je zabeležila brzinu od 160 km/h, a bio sam u jakni i pantalonama, bez kombinezona. Uvek sam voleo brzinu. Vozio sam jednom prilikom i 165 km/h i to na veleslalom skijama.

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji