Marija Sekulović

St. Anton, Lech, Zuers, Ischgl – Reportaža, januar 2013

Sredinom januara skijali smo u poznatom Ski Arlbergu. Evo utisaka.

Posle mnogo skijaških priča koje smo čuli o ovom delu Austrije, konačno smo se zaputili zapadnije od svega što smo ranije posetili u ovoj zemlji. Očekivanja pred put su bila velika jer svi pomenuti ski centri imaju impresivnu reputaciju. O St. Antonu smo slušali kao o prelepom mestu punom tradicije koje nudi nepregledne mogućnosti za off-piste, o Lechu kao najlepšem selu u Alpima, a za Ischgl su nam pričali da je sjajan ski centar koji je uz to i planinska prestonica dobre zabave.

Prva dva dana u St Antonu imali smo prilku da prisustvujemo povratku trka Svetskog kupa u ovo mesto posle pauze od pet godina. Konkurencija za dobijanje domaćinstva Svetskog kupa u Austriji je žestoka, a St. Anton se već godinama bori da u kalendaru takmičenja zauzme stalno mesto koje mu po slavnoj istoriji i tradiciji i pripada. Kako bi u tome uspeo moraće da poradi na privlačenju većeg broja posetilaca i stvaranju nešto bolje atmosfere na trkama kojima je ovoga puta, za oba dana, prisustvovalo nešto više od deset hiljada gledalaca. Žene su se takmičile u brzim disciplinama, a trke je obeležio povratak takmičenjima Lindsey Vonn i prva pobeda Tine Maze u superveleslalomu, što joj je obezbedilo mesto u istoriji zajedno sa pet drugih skijašica koje su pre nje uspele da ostvare trijumfe u svim alpskim disciplinama.

Po završetku uzbuđenja u Svetskom kupu, okrenuli smo se onome zbog čega smo prevashodno i došli u St. Anton, a to je skijanje. S obzirom na polovičnu sreću sa vremenom (tri dana sunce, tri dana sneg i magla) uspeli smo da obiđemo veći deo Ski Arlberga, kojeg pored St. Antona kao zajedničku regiju sa jednim ski passom čine St. Christoph, Stuben, Zuers, Lech i Kloesterle.  Neki delovi skijališta su povezani direktno sistemom žičara dok se do drugih stiže dobro organizovanim ski busevima.

Istraživanje skijališta počeli smo sa St. Antonom u kome se skijaški tereni nalaze sa obe strane mesta. Strana koja počinje od velike gondole Galzigbahn i kasnije se nadovezuje na gondole Valluga 1 i 2, nije na nas ostavila neki poseban utisak kada je u pitanju uređeno skijanje. Staze su uglavnom crne, uske i zaleđene, a i prilična je gužva. Sa vrha Valluge 1 u pravcu ka St. Christophu i Stubenu staze su dosta bolje, šire i uređenije.

Za uređeno skijanje u samom St. Antonu mnogo nam se više dopala kontra strana, tj. brdo Rendl koje je potpuno nepravedno zanemareno. Nekoliko odličnih crvenih staza koje opslužuje brza gondola i četvorosedi, fantastične mogućnosti za off-piste i jako malo skijaša po nama čine Rendl možda i najboljim delom skijaških terena u St Antonu.

Skijanje po uređenim stazama i nije nešto po čemu je St Anton prevashodno poznat. Ono što ovo mesto, pa i celu regiju izdvaja od ostalih skijališta su nepregledne mogućnosti za vožnju po dubokom snegu. Komentarisali smo između sebe kako nigde nismo videli toliko terena za off-piste na sve strane, bukvalno svuda može da se vozi. Problem je u tome što većina skijaša u ovaj deo Austrije dolazi upravo zbog dubokog snega, tako da čim padne svež sneg, sve dostupne površine ubrzo budu izvožene. Nigde nismo videli toliki broj skijaša sa freeride skijama i ABS rančevima protiv lavina. Naravno, ko želi uvek može uzeti vodiča koji će ga odvesti na neke manje poznate i pristupačne terene gde je još uvek ostalo netaknutog celca. Mi nismo imali toliko sreće sa vremenom da bi u potpunosti iskusili off-piste čari Arlberga, jer iako je vreme bilo loše tokom tri dana, nije palo dovoljno svežeg snega da bi prekrilo već izvožene tragove.

Skijali smo i u ostalim delovima regije – Stubenu, Zuersu i Lechu. Stuben je odličan, kako za uređeno skijanje, tako i za off-piste. Zbog relativne zabačenosti i nešto starijih žica ovde skija jako mali broj skijaša. Jedina mana mu je što je veći deo staza konstanto u senci, što baš i nije prijatno na starim žicama koje dugo putuju do vrha, posebno kada su niske temperature.

U Lechu i Zuersu smo skijali po jako lošem vremenu tako da možda i nismo uspeli najrealnije da sagledamo te delove skijališta. Utisak nam je bio da Zuers i nema ništa posebno da ponudi, dok su u Lechu staze znatno bolje.

Poslednjeg skijaškog dana išli smo u Ischgl, koji je od St. Antona udaljen 45 minuta kolima i nije deo Ski Arlberg ski passa. Ischgl je sistemom žica povezan sa Samnaunom koji se nalazi sa druge strane brda u Švajcarskoj. Staze za uređeno skijanje su odlične i na austrijskoj i na švajcarskoj strani i Ischgl nam se čini kao odlična varijanta za sedmodnevno skijanje. Off-piste površine su velike, ali ovde ljubitelji dubokog snega imaju malo više vremena da reaguju nego u St. Antonu, pa se dešava da sneg ostane netaknut i nekoliko dana pošto je pao. Cela ski regija ima i nekoliko fantastičnih planinskih restorana, a posebno nam se dopao Alp Trida sa impresivnim pogledom na švajcarskoj strani.

Što se tiče samih mesta u kojima smo boravili, kao i sadržaja mimo skijanja, mesta u Arlbergu, kao i Ischgl imaju dosta toga da ponude. St Anton je jako lepo i živo mesto sa dugom tradicijom. Mesto nije malo, pa se do zabačenijih delova stiže ski busevima koji saobraćaju u kratkim intervalima. U centru se nalazi glavna ulica koja je pretvorena u pešačku zonu i u njoj se nalazi veliki broj restorana, kafića i odlično opremljenih prodavnica skijaške opreme. Mesto je jako živo, preko dana ali i noću. Za provod posle skijanja sada već kultni status imaju barovi koji se nalaze pri dnu gondole Galzig, Mooserwirt i Krazy Kangaruh. U Mosserwirt smo svraćali nekoliko puta i možemo da kažemo da stvarno opravdava reputaciju najpoznatijeg apres ski bara u Alpima. Svi dolaze tamo posle skijanja i gužva je velika, cene su nešto jače, ali je atmosfera stvarno odlična. I uveče St. Anton ne spava, mladi željni zabave provode se u Mexican baru, Cuba baru, Piccadillyju, itd.

Ischgl nam se takođe jako dopao. Mesto je veliko i lepo, slično St. Antonu po arhitekturi i živoj atmosferi, ali malo više ‘’fancy’’. St.  Anton je više skijaški, dok je u Ischglu čini se ipak važnije biti viđen i dobro se provesti u brojnim kafićima i klubovima nego skijati, iako je i skijanje odlično.

Jedno od većih razočarenja su Lech i Zuers. Možda su nam očekivanja bila prevelika, jer smo o lepoti Lecha godinama slušali bajkovite priče. Mesto na nas nije ostavilo nikakav poseban utisak, viđali smo i mnogo lepših u Austriji. Nije nam baš bilo najjasnije, čemu cela fama i šta tamo traže tolike kraljevske porodice i druge slavne ličnosti. To je verovatno stvar ukusa, a možda je i loše vreme uticalo na naš doživljaj ovih mesta. Verovatno bogatoj klijenteli odgovara ta izolovanost i mironoća koju imaju Lech i Zuers , jer pored velikog broja hotela najviše kategorije malo šta drugo imaju da ponude.

Sve u svemu bilo je to zanimljivo putovanje. Videli smo dosta toga, a skijanja je moglo da bude i više da nas je vreme bolje poslužilo. Šarm St. Antona i off-piste tereni u ovoj regiji dovešće nas u austrijsku kolevku skijanja, nadamo se, ponovo. 

St Anton, Lech, Ischgl, januar 2013

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji