Ultra Trail du Mont Blanc 2019 - Reportaža

Poslednje nedelje avgusta tradicionalno smo posetili Chamonix i trčali magični Ultra Trail du Mont Blanc.

Uvek lupam glavu i tražim reči da adekvatno opišem ovu trku i sve što se dešava oko nje, jer šta god da napišem deluje mi nedovoljno da dočara tu energetsko-emotivnu bombu koja svake godine pri kraju leta pogodi francusku dolinu u podnožju najvišeg vrha Alpa. Fantastično je samo biti na ovom mestu u vreme održavanja takmičenja, a tek trčati neku od trka je doživljaj za sebe. Čarolija UTMB-a ulazi pod kožu, zarazna je i tera čoveka da joj je svake godine vraća sa novim, ambicioznijim planom.

UTMB kao manifestacija obuhvata pet trka. Najpoznatija i najprestižnija je istoimena Ultra Trail du Mont Blanc, dugačka 170 km koja trkače vodi oko celog masiva Mont Blanca i počinje i završava se u Chamonixu. Sa njom je sve i počelo davne 2003. godine kada je ovo takmičenje održano po prvi put i tada je okupilo svega par desetina entuzijasta. Kako je vreme odmicalo i sport i manifestacija postajali popularniji, dodate su i nove distance, tj. trke, povećao se drastično broj trkača i gledalaca i ovo takmičenje se pretvorilo u pravi spektakl.

Danas pored originalnog UTMB-a postoje još četiri varijante: OCC - koja startuje u Švajcarskoj (Orsieres, Champex, Chamonix) dugačka 56km sa 3,500 metara D+, CCC - koja počinje u Italiji (Courmayer, Champex, Chamonix), dugačka 101 km sa 6,100 metara uspona , TDS (Sur les Traces des Ducs de Savoie, odnosno, tragovima grofova Savoje) – produžema od ove godine i sada iznosi 145 km sa 9,100 metara visinske razlike i najduža varijanta PTL (La Petite Trotte a Leon) koja se trči u timu i dugačka je čak 290 km. Od prošle godine uvedena je još jedna trka, MCC (Martigny, Champex, Chamonix) - dugačka 40 km sa 2,800 m uspona, prevashodno namenjena volonterima i prijateljima trke. Sva takmičenja zajedno okupljaju preko 10,000 trkača koji sa sobom povedu bar još toliko pratilaca pa se Chamonix u nedelji održavanja takmičenja pretvara u pravi festival trail trčanja i praktično nezvanično svetsko prvenstvo u ovom sportu. Jer šta je Tour de France u biciklizmu, Kitzbuehel u skijanju, Monaco u Formuli 1 – to je UTMB u trailu.

Od celokupnog programa, vrhunac cele nedelje svakako predstavlja start, tok i finiš najprestižije trke, UTMB-a. Start trke iz centra Chamonixa je spektakl sam po sebi. Hiljade ljudi okupljeno oko zone starta navija i bodri takmičare koji se pripremaju za više desetina sati borbe sa surovim planinskim uslovima koji ih čekaju u masivu Mont Blanca. Njihova lica prikazana na video bimovima otkrivaju čitavu plejadu osećanja - duboku koncentraciju, sreću, uzbudjenje, zabrinutost ili čak strah. Emocije su na vrhuncu dok sa razglasa trešti Vangelisov Conquest of paradise, inače muzička tema koja prožima celu manifestaciju. Zmija od 2,500 ljudi lagano prolazi kroz ulice Chamonixa i kreće na nezaboravno putovanje dok ih publika pozdravlja ovacijama. Ništa manje emotivno nije ni praćenje toka trke, što uživo što online, a o dolasku takmičara u cilj ne treba posebno trošiti reči jer to su i za trkače i gledaoce trenuci koji se pamte ceo život.

Najprestižnija svetska trail trka prirodno okuplja i strašnu konkurenciju, pa svako ko je neko u trail priči želi da se nađe na startnoj liniji jedne od trka. To je posebno slučaj sa UTMB-om, koji tradicionalno okuplja najveća imena trail trčanja.

Muški deo takmičenja na UTMB trkama ove godine obeležili su Španci koji su trijumfrovali na tri od četiri trke. Na TDS-u najbolji je bio Pablo Villa Gonzales ispred Rusa Dmitryja Mityayev-a i Ludovica Pommereta iz Francuske. Na CCC-u prvi je na cilj stigao Luis Alberto Hernando, dok su drugi i treći bili Francuz Thibaut Garrivier i Čeh Čipa Jiri. Vrhunac španskog trijumfa na ovogodišnjem UTMB-u doneo je sjajni Pau Capell koji je odneo pobedu u istoimenoj najprestižnoj trci sa rekordom staze. Drugi je bio prošlogodišnji pobednik i domaća uzdanica Xavier Thevenard, dok je treće mesto osvojio Novozelanđanin Scott Hawker. Jedina trka u kojoj je pobeda izmakla sjajnim trkačima iz Španije bila je 55 km duga OCC, ali i tu su mogli da se pohvale drugim mestom Andreua Aymericha Simona. Apsolutnu dominaciju Španaca sprečio je Norvežanin Stian Angermund Vik, dok je postolje kompletirao Tao Luo iz Kine na trećem mestu.

Što se tiče ženske konkurencije, manifestaciju je obeležio sjajni nastup Amerikanke Courtney Dauwalter koja je ubedljivo pobedila na UTMB-u i pokazala da je trenutno možda najkonstantnija trail dugoprugašica. Drugo mesto je pomalo iznenađujuće osvojila Šveđanka sa austrijskom adresom Kristin Berglund, dok je treća na kraju bila sjajna Španjolka Maite Maiora Elizondo. Žensku trku je obeležilo i odustajanje velikog broja favorita kao što su Fernanda Maciel, Miao Yao i prošlogodišnja pobednica Francesca Canepa. TDS je obeležio veliki povratak Amerikanke Hillary Allen koja je maltene završila karijeru posle užasnog pada koji je doživela na Tromso Sky Race-u pre dve godine. Na izuzetno teškoj trci ona je zauzela drugo mesto iza pobednice iz Francuske Audrey Tangui. Treća je bila Austrijanka Kathrin Goetz.

Pobedu na CCC-u je odnela Ragna Debats, sjajna Holanđanka koja dominira poslednjih godina Svetskim kupom u skyrunningu. Druga je bila Amerikanka Amanda Basham, dok je treće mesto osvojila Francuskinja Camille Bruyas. I konačno, kada je u pitanju OCC, videli smo dominaciju munje sa Novog Zelanda Ruth Croft, ispred Garcie de los Salmones iz Španije i Yuri Yoshizumi iz Japana.

Ovogodišnje izdanje UTMB-a okupilo je i stotinak trkača iz bivše Jugoslavije, od toga ukupno 8 iz Srbije na različitim trkama.

Posle istrčanog OCC-a 2017. i CCC-a 2018. godine, vaša reporterka je ove godine želela da napravi korak dalje i završi TDS od 145 km sa 9,100 metara uspona. Stvari nažalost ovog puta nisu išle po planu, tako da sam morala da odustanem na 75. km trke. Malo razočarenja je naravno bilo iz više razloga, prevashodno zbog psihičkog pada, ali kada su se utisci slegli naravno da sam zaključila da želim da se vratim sledeće godine i ponovo se okušam na istoj stazi. Ovog puta malo pametnije, sa drugačijim strateškim pristupom i oslonjena isključivo na sopstvene snage u svakom smislu.

UTMB nedelja i trke dodju i prodju, bude tu svega, pre svega emocija razne vrste i bez obzira na ovogodišnju neuspeh pamti se samo lepo, a toga je tako mnogo! Izmučeni, ali široki osmeh mi izmamljuju sveža sećanja na oštar planinski vazduh i olakšanje po izlasku na monstruozne prevoje na TDS-u i nisam još ni otišla iz Chamonixa, a znam da ću se vratiti, nek ide život, jedan je UTMB. Sledeće leto ponovo TDS, pa ako bude sreće, zdravlja i kvalifikacionih bodova za dve godine da obrnem i veliki, 170 km dug krug oko Mont Blanca, jednom u životu, i zaokružim tu predivnu priču.

Čudno je to jer od kada sam počela da se bavim trailom nikad sebe nisam videla u trkama preko 100 km, i to ostaje tako jer mi najdraže i dalje ostaju distance od 60-80 km. Ta luda trka i taj čudesni masiv Mont Blanca su i dalje izuzetak i jedino mesto koje me dovoljno inspiriše i daje motiv da prelazim tolike daljine, pentram se uz ta grozomorna brda i izlažem telo takvim naporima. Jer to je magija UTMB-a koja jednom kad ti uđe u krv više nisi isti, navučeš se i uvek tražiš još. Ko je probao, zna o čemu pričam.

Chamonix, Planinsko trčanje, Trail Running, UTMB