Intervju sa Nevenom Ignjatović

Pred početak nove sezone razgovarali smo sa najboljom srpskom skijašicom Nevenom Ignjatović.

Da li si sanirala povredu posle operacije i kako "idu" pripreme?

- Povreda mi je potpuno sanirana posle operacije i ne boli me ništa. Ponekad kada imam naporniji trening boli me malo, ali nije strašno. Sve mogu da radim i već tri meseca posle operacije mogla sam da skijam. Doktor mi je rekao da će za potpuni oporavak biti potrebno četiri meseca. Mnogo mi je drago što sam to završila jer sam imala jake bolove prošle sezone, posebno kada je bilo mnogo toplo, svaku kost sam osećala. Što se tiče priprema nisam još uvek u top formi, ali jedva čekam da krenu trke da vidim kako će to da izgleda, jer mi je na treninzima išlo baš dobro, pogotovo u slalomu. U veleslalomu je u početku bilo malo teže zbog novih skija ali mi ide sve bolje i bolje.

Da li tempiraš formu za neko određeno takmičenje?

- Ne tempiram formu za neku posebnu trku i trudim se da od početka sezone stvari idu svojim tokom. Obično negde na polovini sezone najbolje skijam. Očekujem da budem najspremnija za Svetsko prvenstvo u Schladmingu, ali mi samo Svetsko prvenstvo nije najvažnije. Ove sezone priorite imaju trke Evropa kupa.

Kakvi su ti planovi, spremaš se na put u Skandinaviju?

- Idem prvo u Švedsku, gde ću učestvovati u dva slaloma Evropa kupa u Vemdalenu, posle toga idem u Norvešku gde ću u Trysilu i Kvitfjellu voziti nekoliko trka veleslaloma. U Kvitfjellu će se takođe voziti i brze discipline, s tim što ne znam da li ću startovati u njima. Videćemo kakvi budu bili uslovi za trening pošto sam jako malo trenirala brze discipline. Ako bude dobro išlo voziću i njih, mada je tamo malo teža staza. Volela bih da startujem i u superkombinaciji. Meni ta disciplina ide dobro jer sam solidna i u slalomu i u brzim disciplinama. Posle Skandinavije se vraćam za Srbiju, a ubrzo posle toga slede trke Evropa kupa i Svetskog kupa u Courchevelu, koje su na programu od 16. decembra.

Koje bi te mesto zadovoljilo u generalnom plasmanu Evropa kupa?

- Ono što bi bilo realno je da u generalnom plasmanu budem u prvih petnaest, barem u slalomu. Prošle sezone nisam startovala u svim trkama, a u onima u kojima jesam uvek sam bila u top 15. Osvojila sam prošle sezone bodove u Evropa kupu što mi je dosta značilo zbog boljih startnih brojeva. Mislim da sam mogla da budem i bolja prošle sezone, ali ove je realno da budem u top 15. Najveće su šanse u slalomu, dok u veleslalomu nisam toliko konstantna. Najviše bih volela da budem dobra u slalomu, a s obzirom na dobre rezultate iz prošle sezone nadam se da mogu i do nekog postolja. U Evropa kupu je jako važno biti konstantan jer ako ispadneš par trka posle se boriš ponovo sa visokim startnim brojevima, rupama na stazi i jako je teško vratiti se.

Kolika je razlika u kvalitetu između takmičara u Evropa kupu i Svetskom kupu?

- Razlike nema jer svi koji voze Svetski kup voze i Evropa kup. Neke trke Evropa kupa su malo lakše ako se poklopi da u to vreme najjače skijašice voze Svetski kup. Na jednoj od trka slaloma Evropa kupa na kojoj sam učestvovala, od 30 najboljih u Svetskom kupu startovalo ih je 17. Suštinske razlike nema, a nekada se dešava da su devojke u Evropa kupu i bolje od onih u Svetskom kupu. Jako su male razlike između devojaka, ja sam na jednoj trci bila 47. iako sam imala samo sekundu slabije vreme od prvoplasirane. Dosta zavisi i od sreće, od toga kakav je sneg i od drugih okolnosti tog dana na stazi.

Fokusirana si na slalom i veleslalom. Kakve ti staze leže – strmije ili blaže, ili nema pravila?

- U principu nema pravila, mada lično više volim kada nije mnogo strma staza, kada ima lep, konstantan pad kao staza u Flachauu na primer. U Bad Viseu u Nemačkoj sam ostvarila dobar rezultat iako je bio jako težak sneg i strma staza, tako da nema pravila. Kada bih mogla da biram, ipak više volim blaže staze. Na strmim stazama se ne vidi toliko razlika između skijaša kao na ravnom gde se odmah vidi da li znaš da ubrzaš ili ne.

Da li misliš da možeš ove sezone do druge vožnje u Svetskom kupu?

- Nadam se da mogu, a najviše bih volela da se to desi u Zagrebu gde se po meni održava najlepša trka Svetskog kupa, ili u Flachauu gde sam već bila blizu druge vožnje. Mislim da imam šanse u slalomu. Ove godine sam imala dosta dobre prolaze, ali mi je poslednji deo staze lošije išao. Prethodna sezona je bila dobra, tako da imam više samopouzdanja. Najviše očekujem od slaloma, u veleslalomu se i dalje navikavam na skije, mada i tu može da se desi da odradim dobru vožnju.

Šta misliš, kada bi imala uslove kao neke takmičarke iz okruženja, kakve bi rezultate postizala?

- Ne znam, čini mi se ovako kada znam da nema sredstava da me to još više vuče da dam sve od sebe i da na najbolji način pokažem šta znam. Verovatno bi i rezultati bili bolji da imam bolje uslove, ali mi u poslednjih nekoliko godina Savez i svi oko mene dosta pomažu. Program je jako dobar i treneri daju sve od sebe da se program realizuje, iako se susrećemo sa finansijskim teškoćama. Svi mi pomažu i stvarno su divni, pretpostavljam da vide da mogu još dosta toga da postignem, tako da se trude svom snagom da se program realizuje. Bilo bi sigurno manje stresa da su uslovi bolji, jer se često dešava da čekamo do poslednjeg momenta da li će leći uplata kako bismo mogli da putujemo na neku trku. Ove godine je u tim teškim situacijama dosta pomagao predsednik Skijaškog Saveza Emir Kusturica i mislim da je davao i svoj lični novac da mi pomogne. Sada je malo lakše u Evropa kupu jer sam plasmanom obezbedila pravo da mi bude plaćen smeštaj za mene i još jednog trenera. Dobila sam i dosta opreme od sponzora. Stoeckli mi je dao osam pari skija, dobila sam Shred kacige i naočare, kao i Slytech štitnike od njihovog zastupnika za ovaj region Tesme Sport, Beosport će mi kao zastupnik za Leki pomoći oko nabavke štapova.

Ko su ti treneri?

- Treneri su Miha Malus i Anja Kalan iz Slovenije i to je ceo moj stručni štab, oni su mi treneri, serviseri, vozači, kuvari...Serviser mi u suštini nije ni potreban jer mi njih dvoje odlično rade skije, tako da bi pomoć dobro došla jedino da se njima malo olakša posao. Pored njih tu je i Miljan Grbović sa kojim radim kondicione treninge. Sa njim sam radila dosta vežbi za leđa pošto su pre dve godine ustanovili da imam diskus herniju i sada je dosta bolje. Zadovoljna sam svojim timom, jedino bih još želela fizioterapeuta, barem u Sloveniji gde mi je baza.

Da li treniraš sama ili sa nekim?

- Zavisi,nekad imam sama trening, a često trenira sa nama i reprezentativka Bosne i Hercegovine, Žana Novaković, koja nam se priključila prošle godine. Često treniramo i sa Slovenkama, Ruskinjama, Hrvaticama..

Šta misliš, kakve bi Lindsey Vonn imala šanse protiv muškaraca?

- Ne mislim da bi bila loša. Bila bi sigurno u top 30. Verovatno bi u toj trci imala još veću želju da bude dobra. Na skoro svim trkama muška vremena su za samo dve do tri sekunde brža od ženskih. Lindsey bi sigurno bila dobra, mada ja ne vidim poentu u tome što je tražila.

Da li imaš nekog uzora u Svetskom kupu?

- Nemam, takmičim se sa njima pa mi je teško da ih gledam kao uzore. Od kada sam bila mlađa omiljena skijašica mi je bila Janica Kostelić. Volim Šveđanke jer su pozitivne i super za druženje, a sviđa mi se i njihov stil skijanja. I Norvežanke su super, u principu sve su devojke dobre, jedino nemam toliko dodirnih tačaka sa Austrijankama i Nemicama.

Da li misliš da Tina Maze može da ugrozi Lindsey Vonn i uzme veliki kristalni globus?

- Mislim da može, posebno ako bude skijala kao na prvoj trci u Soeldenu. Čini mi se da Lindsey nije toliko dominantna da ne može niko da joj priđe kao ranije. U brzim disciplinama možda, ali u tehničkim mislim da nije toliko dobra. Tek je početak sezone tako da će se tek videti. Iako Lindsey dosta hrabro skija, čini mi se da Tina nekako drugačije napada stazu i deluje rasterećeno.

Kada si počela da treniraš skijanje i gde si napravila prve skijaške korake?

- Počela sam na Kopaoniku. Vodili su me tamo kao malu, onda sam krenula u ski školu, a kasnije i da treniram u ski klubu Radnički. Prvo takmičenje mi je bio Rtanj Bambi kup gde sam osvojila bronzanu medalju. Krenulo je to sve malo po malo, bila sam na Topolinu u Italiji gde sam osvojila petnaesto mesto i posle je sve krenulo ozbiljnije. Počela sam da putujem, u srednju školu sam išla vanredno i tada sam već ozbiljno trenirala.

Šta ti najteže pada kod bavljenja ovim sportom?

- Teško mi je što se dosta putuje iz mesta u mesto, često se vozim kombijem i autobusom, a to mi ne prija toliko zbog problema sa leđima. Rano se ustaje ali na to se navikneš. Teško mi je ponekad i kad sam sama, mnogo je lakše kad imam društvo, ali kad se popnem na postolje zaboravim na sve probleme. Imam svoj cilj i onda ništa nema cenu. Teško mi pada i što sam često razdvojena od dečka.

Skijanje u Srbiji nije toliko popularan sport. Šta misliš da treba da se desi da bi ovaj sport dobio na popularnosti?

- Za početak da ja uđem u 30 najboljih skijašica. Značilo bi kada bi se skijanje malo više prenosilo na nekoj našoj televiziji, ali za to bi bilo potrebno da ja osvojim neku medalju u Svetksom kupu. Kao i u tenisu potreban je neki dobar rezultat da bi se ljudi zainteresovali.

Kakve su mlađe generacije naših skijaša i skijašica, takmičara? Da li postoji neko ko bi po tvom mišljenju mogao da ostvari uspeh?

- Ima mlađih skijaša, ali ne mora da znači ako ih ima dosta da će nešto od njih postati. Najbitniji je period u kome se prelazi na FIS trke i tada je najvažnije biti dobro spreman. Mnogi su prešli na taj nivo, malo se takmičili i odustali. Kod nas je u dečijim kategorijama bilo dosta takmičara, a kada se prešlo na FIS nivo praktično sam samo ja ostala. Jako je teško i treba dosta novca za bavljenje tim sportom, tako da većina odustane ako ne napravi u početku neki dobar rezultat.

Kakvu podršku imaš od našeg Skijaškog saveza?

- Trude se, iako je jako teško. Stvarno se trude da prvo meni sve obezbede, pa onda i svima drugima. Ja sam sada u fazi karijere gde je stvarno biti ili ne biti, došla sam do određenog nivoa i moram da idem dalje ako hoću nešto da uradim. Ljudi iz Saveza to znaju i stvarno se trude da mi pomognu.

Kakvi su ti utisci o novim veleslalomskim skijama?

- Mnogo se pričalo o tome. Kada je tvrda podloga skije su odlične, ali kada je mekše imam malo problema. Pogotovo je teško kada je malo uža postavka staze, ne možeš ništa naglo da uradiš sa skijama jer su dugačke i samo odu pravo. U slobodnom skijanju su fenomenalne, ali kada imaš stazu sa kapijama moraš po njoj da se ravnaš. Ja sam imala malih problema jer sam htela prebrzo da se naviknem na nove skije. Dobre su ali moraš sve da uradiš kako treba, ne trpe grešku. Na starim skijamama moglo je mnogo više da se improvizuje.

Jesi li zadovoljna svojim dobavljačem skija?

- Jesam, Stoeckli skije su odlične. Mnogo mi je drago što su mi baš oni dali skije jer znam da rade male serije i da je svaka skija dobra. Skije smo nabavljali preko servisera Tine Maze koja takođe vozi Stoeckli, pa tako znam da smo dobili jako dobre modele, gotovo istog kvaliteta kao što su njene.

Da li planiraš da malo više treniraš brže discipline u budućnosti?

- Ne izbegavam treninge brzih disciplina, stvar je tome da često nemam dobre uslove za to. Za ozbiljniji trening leti, trebalo bi da putujem u Argentinu ili Čile, ali to je veliki rizik jer se dešava da skijaši odu tamo i da petnaest dana pada kiša. To je jako skupo i onda se ne isplati da rizikujem jer za taj novac mogu da odradim dva treninga u Švajcarskoj na primer. Pretpostavljam da ću startovati u nekim FIS trkama superveleslaloma, kao i na Olimpijskim igrama. Super G mi dosta dobro ide. Ta disciplina je više stvar osećaja, možeš jako čisto da odskijaš stazu i da ne bude dovoljno brzo, jer ti sav vetar ide u prsa zbog toga što nisi dovoljno nisko u aerodinamičnom položaju.

I za kraj, da li pratiš sajt Skijanje.com i da li imaš neke sugestije za nas?

- Pratim preko Facebooka, a idem i direktno na sajt. Popodne obično imam vremena, pa sam tada često na internetu. Sviđa mi se sajt i ubuduće ću ga posećivati i češće jer ću početi na njemu da pišem svoj blog,

Nevena Ignjatović