Blog Nevene Ignjatović Nevena Ignjatović

Nevenin blog: All things happen for a reason

Baš dugo nisam pisala, nekako se sve tako odvijalo…

Vratila bih se na Svetsko prvenstvo u Schladmingu. Pa ne znam, nikada nisam osećala neku posebnu čar tog Svetskog prvenstva ali opet, atmosfera je drugačija. Prvo smo vozili veleslalom, trudila sam se da se prilagodim stazi koja je bila izuzetno zaleđena i trku sam završila kao 41. Ove sezone mi je veleslalom osećaj malo nestao, trudim se da ga povratim i neću odustati od toga. Čekala sam slalom, imala sam startni broj 41. Prvu vožnju sam malo bila nesigurna u gornjem delu ali sa svim tim nisam bila spora, najviše sam gubila u ravnom delu pred ciljem. Drugu vožnju sam bolje skijala iako sam na tom ravnom delu opet najviše izgubila, imala sam veliku želju. Uglavnom, završila sam 34. Nisam nezadovoljna ali znam da je skijanje moglo biti još bolje… Čula sam da je ovo Svetsko prvenstvo bilo najbolje organizovano od do sada održanih ali po mom mišljenju to nije bilo ništa specijalno. Treneri nisu mogli da uđu u cilj, put kroz publiku do “team hospitalityja” je bio dug i naporan. Sve je nekako bilo daleko ali staze su bile super, ipak to je važno na kraju.

Nakon Svetskog vratila sam se kući, nekoliko dana sam odmarala, a onda sam se preselila na Staru planinu gde smo imali Državno prvenstvo. Obožavam Staru planinu, super mi je. Nažalost nismo imali sreće sa vremenom ali organizatori trke su dali sve od sebe da se ona ipak održi. Ove godine je bilo baš puno zemalja, čak 21, te bi zaista bila šteta da trka nije održana. Uslovi na stazi su bili OK ali je padala kiša i bila je magla, meni je to bilo zanimljivo. Uvek je poseban osecaj takmičiti se na domaćem terenu. Pobedila sam oba dana i bila sam srećna zbog toga, ipak je to bilo naše Državno prvenstvo. Ostala sam na Staroj planini da treniram još 3 dana kada je bilo neverovatno dobro. Dan posle trke zasijalo je sunce i tako je bilo sva tri dana, staza je bila tvrda i trenirala sam sama, ima li nešto bolje? Svi su mi pomagali i zahvalila bih se još jednom celoj ekipi sa Stare planine na čelu sa majstorom Fićom.

A onda sam u povratku sa Stare planine prošla kroz voljeni BG i nastavila za Sloveniju gde sam trenirala i pripremala se za finale Evropa kupa u nemačkom Lenggriesu. Imali smo dva slaloma, sneg je bio kao da je maj mesec, jako mekan, ali bacali su so oba dana. Za veće brojeve su ipak bile rupe ali dalo se skijati. Prvog dana sam sa startnim brojem 36. za samo deset stotinki izgubila 30. mesto i bila 35-ta pa drugu voznju nisam startovala među prvima. Baš velika šteta jer sam imala šansu da sve preokrenem i popnem se dosta visoko, ovako sam završila 28. Ipak na kraju svaki bod je važan a ja sam na ovom poslednjem Evropa kup slalomu uzela 3. Drugog dana je bilo finale, imala sam statni broj 33. U toku noći je malo steglo pa je staza delovala tvrđe medjutim to je bilo samo po površini pa je na mnogim mestima staza baš nezgodno “pukla”. Nakon prve vožnje bila sam 25-ta i srećna jer ću drugu vožnju startovati sedma. Onda sam dosta bolje skijala, iako sam imala u početku neke greške, ostvarila sam 12. vreme druge vožnje i na kraju završila 23. Staza nije bila tako loša kao u prvoj jer je bilo dosta “jugovo” pa kada su bacilli so, lepo je steglo. Sve u svemu nije baš bilo mogućnosti da se malo više popnem ka vrhu jer su razlike iz prvog laufa bile velike, prosto je takva trka bila.

Ja sam sezonu završila kao 36. na generalnoj listi Evropa kupa u slalomu sa 70 Evropa kup bodova. Očekivala sam bolje i mislim da sam u puno situacija mogla bolje ali kada pogledam da je na toj listi 11 devojaka iz "Top 30" Svetskog kupa, ne mogu biti nezadovoljna. Šteta je da prve trke u Švedskoj nisam "odvalila" već se sve tako glupo izdešavalo ali imam šansu da to pokažem odmah na početku sledeće sezone.

Prvo iz Lenggriesa otišli smo u Ofterschwang na poslednji Svetski kup slalom. Hotel nam je bio OK ali kao da su nas tu stavili s razlogom. Za večeru smo dobili svinjsku šniclu i pomfrit što je ok, ali onda smo narednog dana za ručak opet dobili svinjsku šniclu i američki krompir. Pa nam je za večeru opet rečeno da ćemo dobiti svinjsko meso i kuvani krompir. Pa je još na sve to, kada je Miha pitao da dobijemo bilo koje drugo meso I neki pirinac ili povrce, rečeno da je drugo meso tri puta skuplje nego svinja. Pa šta smo mi? Pritom smo čekali i doručak ujutru pred trku, nabacali nešto u usta i izleteli. Ali nije do njih nego do organizatora, često se nešto tako dešava.

Vreme je bilo nekako tmurno i depresivno ali bez obzira na sve imala sam želju da se odskijam najbolje što znam. Dobila sam startni broj 51., svidela mi se staza, bila je lepo ritmično postavljena bez ikakvih “začkuljica”. Na zagrevanju sam se skijala dobro i do starta sam budila u sebi taj osećaj. I onda smo se dogovorili da se pred start setim svinjskog mesa i poludim…šala naravno iako mi je to stvarno palo na pamet, haha. Super sam krenula na prvom prolazu, imala sam 47 stotinki zaostatka. I drugi deo staze sam dobro vozila, na drugom prolazu sam imala +1.80s. Onda je došao najzahtevniji strmi deo gde su se malo napravile rupe. Sve što sam trebala je samo tečno da se odskijam, međutim krenulo je da me “zabija” jer sam išla malo direktnije a sve do poslednje vertikale to nisam smela. Kada sam ušla u cilj videla sam da mi je falilo jako malo za drugu voznju ali u tom momentu nisam znala koliko tačno. Moj zaostatak bio je +3.94s a za prvih 30. trebalo je +3.68s. Onda sam shvatila da je to samo 26 stotinki. U tom momentu nisam ni bila svesna tog malog trenutka koji me je delio od mojih prvih WC bodova ali izgleda da se sve stvari dešavaju sa razlogom kao i moja cela sezona. Do kraja me očekuju još dosta dobrih, važnih trka i potrudiću se maksimalno!

Do sledećeeeeeeg,

XoXoXo Bagy <3

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji