Skijalište St. Anton - Lech - Zuers

St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije i čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg za koju važi isti ski pass.

St. Anton, Lech i Zuers su tri skijaška mesta smeštena na krajnjem zapadu Austrije. Sredina skijaške regije u kojoj su smeštena ova mesta predstavlja granicu između pokrajina Tirol i Voralarlberg. Zajedno, ova mesta čine jedinstvenu skijašku regiju Arlberg, koja predstavlja najveću povezanu ski oblast u Austriji sa ukupno 305 km staza.

St. Anton je najveće mesto u regiji i do njega se prvo stiže kada se siđe sa autoputa za Bregenz. Gradić se nalazi na 1.304m nadmorske visine i poznat je kao austrijska kolevka skijanja. U St. Antonu se skijanje prvi put pominje početkom 20. veka, a ovaj gradić je i sedište čuvenog Arlberg ski kluba, jednog od najstarijih na svetu. Članstvo u ovom ski klubu je stvar prestiža, a među članovima se nalazi veliki broj bivših i sadašnjih profesionalnih skijaša, javnih ličnosti itd.

St. Anton je dosta živo mesto i iz ovog razloga u glavnom ga posećuje nešto mlađa klijentela koja je pored odličnog skijanja željna i dobrog provoda. U gradu postoji veliki broj izuzetno dobro opremljenih prodavnica sportske opreme i garderobe, restorana, barova i noćnih klubova. Najveći deo ugostiteljske ponude nalazi se u glavnoj pešačkoj ulici koja se proteže skoro celom dužinom mesta, kao i u podnožju ski staza oko Galzig gondole.

Sa druge strane, mirni i ušuškani Lech i Zuers su sušta suprotnost živahnom St. Antonu. Ova dva mesta su smeštena na kraju doline i oko 20 km su udaljena od St. Antona. Put do njih je pravi planinski, prepun uspona i vodi preko prevoja Arlbergpass i Flexenpass.

Mirnoća i izolovanost Lecha i Zuersa uticali su na karakter klijentele koja ih posećuje. Ova dva mesta važe za elitna i ekskluzivna, pa su njihovi česti gosti članovi evropskih kraljevskih porodica, poznate ličnosti i poslovni ljudi – sve u svemu nešto starija klijentela dubljeg džepa.

Lech i Zuers vrve od ekskluzivnih hotela, ali pored smeštajnih kapaciteta najviše kategorije nekih drugih sadržaja po gradu ima malo. Restorani se nalaze u glavnom u okviru hotela, a pored njih tu je svega nekoliko prodavnica i barova. Najpoznatija prodavnica ekskluzivne sportske opreme je čuveni Strolz koji se prostire na nekoliko spratova i nalazi se u samom centru mesta. Strolz je brend koji je slavu stekao još pre skoro pola veka izradom kvalitetnih, ručno rađenih skijaških cipela po meri, koje su i danas vrlo popularne i prilično skupe.

Između St. Antona i Lecha i Zuersa nalaze se još dva manja mesta, Stuben i St. Christoph. Stuben je malo selo sa svega nekoliko kuća, dok je St. Christoph hotelsko naselje na prevoju Arlbergpass u kome se nalazi čuvena austrijska skijaška akademija.

St. Anton je od Beograda udaljen 1308 km, a Lech i Zuers nekih 20 km više. Do ski regije Arlberg stiže se autoputem preko Zagreba, Ljubljane i tunela Karavanke posle kojeg se ulazi u Austriju. Nastavlja se autoputem preko Salzburga i Innsbrucka. Kada se prođe Innsbruck, prati se pravac za Bregenz, pre koga se isključuje sa puta za dolinu Arlberg. Druga varijanta puta ide preko Budimpešte i Beča i duža je stotinak kilometara, ali se sve vreme ide autoputem i uštedi se na putarinama u odnosu na put preko Hrvatske i Slovenije.

Skijalište

Ski Arlberg je najveća povezana skijaška regija u Austriji. St. Anton sa Lechom i Zuersom je povezan ski liftovima i stazama, ali između ova tri mesta takođe postoji i dobro organizovana mreža ski buseva. Za celu regiju važi jedan ski pass.

Ski Arlberg regija ima deklarisanih 305 km skijaških staza, a čine je mesta St. Anton, Stuben, St. Christoph, Kloesterle, Zuers i Lech. Od sezone 2013/14 Lech je povezan sa ski centrom Wart-Schroecken što je dodatno povećalo kilometražu staza na kojima može da se skija.

Cena ski passa je nešto viša u odnosu na ostale austrijske ski centre. Šestodnedni ski pass u najvišoj sezoni košta 275 eura. Na početku sezone - od otvaranja pa do 22. decembra, kao i u periodu nakon 3. aprila, šestodnevna ski karta iznosi 237 eura.

Skijalište se prostire na nadmorskoj visini od 1.304m do 2.811m. Cela regija raspolaža izuzetno modernom skijaškom infrastrukturom i ukupno ima 88 ski liftova. Od toga je 14 gondola, 46 sedežnica i 28 vučnica. Iako cela regija gotovo nikada nema problema sa količinom snega i sezona traje prilično dugo, skoro celo skijaško područje (95%) je prekriveno sistemom za veštačko osnežavanje.

Skijaški tereni se u St. Antonu nalaze sa obe strane mesta. Glavni deo skijališta koji počinje od velike gondole Galzigbahn i kasnije se nadovezuje na gondole Valluga 1 i 2, u glavnom ne ostavlja preteran utisak na ljubitelje uređenog skijanja. Staze su uglavnom crne, uske i zaleđene, a i prilična je gužva. Sa vrha Valluge 1 u pravcu ka St. Christophu i Stubenu staze su dosta bolje, šire i uređenije.

Za uređeno skijanje u samom St. Antonu mnogo je bolja kontra strana, tj. brdo Rendl koje je potpuno nepravedno zanemareno. Nekoliko odličnih crvenih staza koje opslužuje brza gondola i četvorosedi, fantastične mogućnosti za off-piste i jako malo skijaša čine Rendl možda i najboljim delom skijaških terena u St. Antonu.

Stuben je takođe odličan, kako za uređeno skijanje, tako i za off-piste. Zbog relativne zabačenosti i nešto starijih žica ovde obično skija manji broj skijaša. Jedina mana mu je što je veći deo staza konstantno u senci, što baš i nije prijatno na starim žicama koje dugo putuju do vrha, posebno kada su niske temperature. U sezoni 2016/17 Stuben je dobio dve nove gondole, Albonabahn II i Flexenbahn koje će svakako povećati atraktivnost Stubena za skijanje. Posebno je značajna Flexebahn gondola jer je ona povezala Stuben (a samim tim i St. Anton) sa Zuersom i Lechom.

Skijanje po uređenim stazama i nije nešto po čemu je St. Anton prevashodno poznat. Ono što ovo mesto, pa i celu regiju izdvaja od ostalih skijališta su nepregledne mogućnosti za vožnju po dubokom snegu. Ukupno površina terena za off–piste iznosi oko 200 km.

Problem je u tome što većina skijaša u ovaj deo Austrije dolazi upravo zbog dubokog snega, tako da čim padne svež sneg, sve dostupne površine ubrzo budu izvožene. Naravno, ko želi uvek može uzeti vodiča koji će ga odvesti na neke manje poznate i pristupačne terene gde je još uvek ostalo netaknutog celca.

Iako su mnogi tereni za vožnju po dubokom snegu lako dostupni sa uređenih staza, skijašima se preporučuje oprez jer je cela regija izrazito podložna lavinama. Oni koji se odvaže da krenu u avanture po netaknutim snežnim prostranstvima moraju obavezno da sa sobom nose zaštitnu opremu kao što su ABS ranac, predajnik za lavine, lopata itd.

Jedna od legendarnih off-piste ruta, po kojoj je St. Anton poznat među freeriderima, je ruta koja vodi sa druge strane vrha Valluga ka ski centru Zuers. Do njenog početka se stiže gondolom Valluga II. Ova ruta se ipak preporučuje iskusnijim freeriderima, a i neophodna je pratnja vodiča.

Za razliku od St. Antona koji u glavnom privlači bolje skijaše, Lech i Zuers, sa svojim plavim i crvenim stazama pružaju više mogućnosti srednjim skijašima i početnicima. U Zuersu se skijaški tereni pružaju sa obe strane naselja do visine od oko 2,500 m. Staze su uglavnom plave i crvene, duge, široke i jako dobro pripremljene. Sve rečeno važi i za uređeno skijanje u Lechu, gde će početnici posebno uživati u delu skijališta Oberlech.

Gužve nema previše, čini se da je kao i u većini drugih mondenskih centara koncentracija ljudi veća u spa centrima luksuznih hotela nego na skijaškim stazama. Lech i Zuers pored toga imaju i posebnu politiku prodaje ski passova koju obustavljaju kada broj prodatih dnevnih ski karata pređe određeni broj.

Iako sama ski regija Arlberg pruža mnoštvo mogućnosti za raznovrstan celonedeljni skijaški odmor, ukoliko ostane vremena može se otići i na jednodnevni izlet u Ischgl koji je od Arlberga udaljen četrdesetak kilometara.

Smeštaj

Cene smeštaja su, kao u ostalom i drugih stvari, u ovom delu Austrije za 20-30% više u odnosu na druga skijališta u ovoj zemlji. Ne treba pominjati da su cene noćenja najviše u ekskluzivnim Lechu i Zuersu kojima dominiraju luksuzni hoteli od 4 i 5 zvezdica.

U St. Antonu pored velikog broja hotela, postoji i pristojan izbor privatnog smeštaja, ali će se retko gde naći noćenje jeftinije od 30 eura po osobi. Za jeftiniju varijantu smeštaja treba tražiti malo dalje od centra i rezervisati na vreme. Takođe, ko ne želi da potroši previše novca na smeštaj može ga potražiti u St. Jakobu, malom mestu koje se nalazi na 3 km pre ulaza u St. Anton.

Restorani, barovi, après-ski

Ako postoji neka druga poznata karakteristika St. Antona pored odličnog off-piste skijanja onda je to dobar provod. Za St. Anton se bez preterivanja može reći da predstavlja austrijsku prestonicu après-skija.

Već kultni status za provod posle skijanja stekli su barovi Mooserwirt i Krazy Kangaruh u kojima se u popodnevnim satima okupi i po nekoliko hiljada ljudi. Ovda dva bara nalaze se na ski stazi neposredno iznad početne stanice gondole Galzigbahn. Mooserwirt već godinama drži rekord kao bar koji dnevno proda najveću količinu piva u Austriji. Ništa manje bučan i živ nije ni après-ski bar Heustadl koji se nalazi malo iznad pomenuta dva bara.

I provod u samom gradu je dosta živ, glavna ulica vrvi od restorana i kafića. Veliki broj après-ski barova služi i hranu, ali su cene u njima nešto više u odnosu na “obične” restorane. U skladu sa posetiocima koji dolaze iz velikog broja zemalja, restorani nude priličan izbor različitih nacionalnih kuhinja od tradicionalne austrijske do italijanske, španske, indijske, tajlandske itd. Popularni su Museum, Kandahar, Pomodoro, Bodega, Hazienda itd.

Za izlazak uveče popularan je Bobo’s koji je ujedno bar i noćni klub, a služi i ukusnu meksičku hranu. Pored toga tu su Piccadilly’s, Bar Cuba itd. Za nešto mirniju varijantu i pivo, simpatičan je Dorfstub’n, koji ima i poseban deo sa restoranom.

Lech i Zuers, okrenuti starijoj i imućnojoj klijenteli, gotovo i da nemaju noćni život. Mali barovi za kafu preko dana i restorani u okviru luksuznih hotela su otprilike sve od ugostiteljske ponude u samim mestima. Ovaj deo skijališta može se pohvaliti veoma prijatnim i lepo uređenim restoranima na skijaškim stazama.