Predrag Gajić

Skijanje u zoru s Franzom Klammerom

Isprobali smo staze u Bad Kleinkirchheimu u društvu najboljeg spustaša svih vremena.

Austrijanci kažu da Kaiser znači nešto više od kralja, ta reč bi se mogla prevesti kao neprokosnoveni vladar. Kada neko dobije takav nadimak, onda je u svom životu postigao zaista nešto veliko.

Kaiser Franz nadimak je Franza Klammera, čuvenog austrijskog spustaša, neprevaziđenog vladara ove discipline, čiji rekord od 25 pobeda u Svetskom kupu teško da će biti oboren. I što je najluđe, dobio sam priliku da skijam s tim čovekom. Zapravo, ovaj nesvakidašnji događaj priredila je Turistička organizacija Koruške u sklopu promocije skijališta Bad Kleinkirchheim i St. Oswald.

Franz nas je dočekao u lobiju fenomenalnog hotela Pulverer u centru Bad Kleinkirchheima, nasmejan i obučen u tradicionalni austrijski kaputić. Dok smo ispijali šampanjac dobrodošlice primeto je natpis Skijanje.com na mojoj dukserici.

- Vi ste iz Slovenije? - upitao je.

- Ne, iz Srbije.

- A, pa bio sam u Srbiji pre dve godne, skijao sam na Kopaoniku, mogu vam reći da je bilo dobro.

Tu se već atmosfera skroz opustila, pa nastavljamo priču o njegovim slavnim danima. Ispričao ju je milion puta, ali za mene je neverovatna. Kaže da se i danas seća svake sekunde čuvenog spusta u Innsbrucku 1976, kada je osvojio olimpijsko zlato pred 66.000 navijača. Bila je to jedna od najboljih i najneizvesnijih trka svih vremena. Franz je bio poznat kao spustaš bez straha, superheroj u žutom konbinezonu i crvenoj kacigi koji je skijao do krajnjeg limita, pa zato i ne čudi što je bio idol Bodea Millera.

- OK, vidimo se onda sutra u šest ujutro - kaže nam Klammer posle prijatne večere u restoranu Loy Stub'n.

Kada me je probudio telefon, napolju je bila potpuna tama. Biće ovo definitivno najranije skijanje u mom životu. Nešto pre sedam časova već smo u kabini lifta Kaiserbahn, koji nas vodi na vrh Kaiserburg. A gore - mesečina. Zora je tek počela da se budi. Kaiser Franz se šali, kaže da moramo najpre da se zagrejemo, ipak je ovo skijanje sa šampionom! Zagrevanje vodi instruktorka Mojca, devojka iz Slovenije, koja živi u Austriji već 20 godina. Franz nam pokazuje kako da zauzmemo čuveni položaj "jaje". Tu sam na metar od njega, još mi sve izgleda neverovatno...

Ružičasta zora konačno ubija mrak i možemo da krenemo na dole. Staze su uglavnom crvene, naravno, mi smo prvi na njima tog jutra. Klammer kreće prvi i, iako ima 61 godinu, skija perfektno. Čovek na stazi radi bukvalno šta god poželi. Kratki elegantni zavoji starom tehnikom, pa kad malo produži u karving, u dva, tri zaokreta je već dole. Jedva uspevamo da ga pratimo, a on nas, naravno, uvek sačeka.

Nažalost, ne možemo da isprobamo crnu FIS stazi koja je dobila ime po njemu, jer se na njoj tih dana na programu trke Svetskog kupa, spust i superveleslaalom za žene. Ipak, dobijamo priliku da uđemo na startni deo odmah ispod kućice. I tu se šokiram. Stotinjak metara posle starta je toliko strmo da je prosto neopisivo. Jedan od ljudi zaduženih za takmičenje upozorava nas da je staza tvrda i da dobro pripazimo, jer u slučaju da neko padne, postoji realna opasnost od ozbiljnih povreda. Sve je potpuno drugačije od onog što sam video na televiziji, pa čak i kada sam gledao trku sa tribine. Za tih nekoliko minuta shvam gde je i kakva je granica između amaterskog i profesionalnog skijanja.

Idemo dalje, Kaiser Franz i Mojca praše ispred nas, a mi za njima kako znamo i umemo, ali ne ide nam tako loše. Pošto smo "čekirali" nekiliko različitih staza, vreme je da se nešto i prezalogaji. Za tu priliku idealan je restoran na samom vrhu. Jedan deo ugostiteljskog objekta Kaiserburg zove se Klammersub'n, a samo za nas poznati kuver Marco Krainer priprema koruške specijalitete. Šta čovek više da poželi...

Pošto je vremena ostalo još dosta, pozdravljamo se s Franzom i pada odluka da isprobamo i skijalište St. Oswald. Transport je veoma jednostavan, šatl autobusom ili na skijama. Mojca se velikodušno ponudila da skija s nama i dalje.

U St. Oswaldu staze su orjentisane tako da ima sunca gotovo preko celog dana. Nema gužve, pa je skijanje pravo uživanje. Mojca nas vodi na stazu broj 19, koja, kako kaže, iz ko zna kojih razloga nije tako popularna, a sjajna je. I zaista, nigde nikog. Definitivno skijanje za pamćenje.

Foto: Daniel Gollner

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji