Jure Košir: Kopaonik je prevazišao slovenačka skijališta

Oduševljen sam razvojem najvećeg resorta u Srbiji, očigledan je ogroman napredak u odnosu na raniji period.

Jure Košir je skijaški uspon počeo u trenucima raspada bivše Jugoslavije. Postao je juniorski šampion sveta u superveleslalomu 1991, a kasnije je intezivnije počeo da trenira slalom i veleslalom, što mu se i te kako isplatilo. Postao je jedan od najboljih tehničara sveta, kao mlad skijaš vodio borbe sa legendarnim Albertom Tombom, a popularni La Bomba mu je postao pravi prijatelj.

Vrhunac karijere je svakako olimpijska bronzana medalja u slalomu 1994. u Lillehammeru. Alenka Dovžan i Jure odrasli su zajedno, a kao članovi skijaškog kluba Kranjska Gora, doneli su prva odličja za samostalnu Sloveniju.

Jure je jedan od majstora skijanja koji je imao priliku da otvori beogradski Expo-Zim, kaže da se u Srbiji oseća prijatno i da je veoma iznenađen koliko su srpska skijališta, posebno Kopaonik, napredovala za kratko vreme.

- Bio sam prošle godine na Kopaoniku i oduševljen sam razvojem tog ski centra. U odnosu na raniji period očigledan je ogroman napredak. Posebno se to vidi na polju skijaške infrastrukture, staza i žičara. Zaista je sve uređeno maksimalno dobro. Veoma sam iznenađen dužinom staza, a čuo sam da su za ovu sezonu postavljene nove žičare. Imali smo sreće da je tada bilo odlično vreme i mogu da kažem da je Kopaonik na neki način prestigao skoro sve slovenačke resorte. Iz perspektive dobrog skijaša mogu da potvrdim da se čovek može dobro naskijati, a o provodu da i ne govorim - priča Jure Košir.

Srbija može da ima vrhunske takmičare

Da li to može da bude nagoveštaj boljih dana za Srbiju u smislu da može da se pojave vrhunski takmičari?

- Mislim da može, jer imate i Staru planinu kao još jedno značajno skijalište. Raduje me da na planinama širom Evrope vidim sve više srpskih skijaša. Što znači da je taj sport kod vas veoma popularan. To u budućnosti može da iznedri nekog šampiona. Ima više načina kako se dolazi do dobrog takmičara, individualni pristup ili sistemski kroz skijaški savez i klubove. Recimo, niko pre 20 godina nije mogao da pretpostavi da će Hrvatska imati takve takmičare i šampione kao što su Janica i Ivica Kostelić. Zašto se to ne bi desilo i u Srbiji.

Šta to nedostaje Srbiji da bi imala skjaše koji bi konkurisali za vrh Svetskog kupa?

- Ne nedostaje vam ništa. Ako imate gde da trenirate, onda treba dovesti prave trenere. Slušajte, Slovačka ili Češka nemaju baš neku veliku skijašku tradiciju, a imaju dobre takmičare. Naravno da je to pitanje i novca, ali najviše je pitanje odluke, odnosno sistema. Treba omogućiti razvoj skijaša od najmlađeg uzrasta preko svih kategorija.

Kada ste vi počeli da trenirate?

- Počeo sam u Kranjskoj Gori, gde je moj matični ski klub, negde sa sedam ili osam godina. Skijao sam i ranije jer sam odrastao pored Kranjske Gore, a moji roditelji su voleli da skijaju. Mislim da sam prvi put stao na skije sa tri godine.

Da li možete da uporedite vreme kada ste vi bili na vrhuncu karijere s današnjim takmičarima?

- Najveće promene su u tehnologiji, materijalima, načinu treninga...možda se sad više pristupa s naučne strane. Ali, za razliku od mojih početaka, sada su se i u Sloveniji stvari promenile i mladima je mnogo teže da se bave skijanjem. Tada je postojao sistem kroz klubove, u stvari, svi troškovi treninga i trka su bili pokriveni, a sada više nije tako, nažalost. Mnogo klubova se ugasilo, sada ima više individualnih ekipa, ali samo u slučaju da roditelji mogu to da priušte i to nije dobro. Mnogo je lošija situacija, jer smo mi tada bili ona druga generacija posle Križaja, Franka, Petroviča...imali smo platformu koja je funkcionisala, a u poslednjih 15 godina je sve gore. Tako da mnogi talenti propadaju i sve je manji broj dece koja se bave skijanjem. Skijaši savez Slovenije ne funkcioniše dobro, stalno ima finansijskih problema.

Čak i u Svetskom kupu za većinu takmičara nije sjajna situacija, dobro zarađuju samo oni u vrhu.

- Da, mnogi koji nisu među prvih 15 ili 30, moraju da sufinansiraju mnoge stvari, kao što su, naprimer, avionske karte. Uzak je krug skijaša koji dobro zarađuju. Problem je u nagradama na samim trkama, samo se u Kitzbuehelu deli značajniji novac. Inače je to sistem kojeg se FIS strogo drži, a mislim da to nije dobro jer bi se na popularizaciji sporta moglo više napraviti.

Karving je izazvao revoluciju

Šta se konkretno najviše promenilo u samom skijanju u odnosu na vaše vreme? 

- Najveća promena se dogodila krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih kada se počelo skijati na kraćim karving skijama s drugom geometrijom. To je stvorilo revoluciju i sasvim promenilo tehniku. Način treninga je promenio i fizionomiju skijaša.

Možete li da se zamislite u 1994. sa skijama koje danas voze vrhunski takmičari?

- Uf, to bi bilo dobro! (smeh) Međutim, morate da znate da su se tada i staze drugačije trasirale. Sada u slalomu ima više zavoja, ranije bilo direktnije. Karving revolucija je napravila samo pozitivne stvari za skijanje.

Ali ponovo su povećani radijusi skija za određene discipline. Kakvo je vaše miljenje o tome?

- To mi uopšte nije logično. Očekivanje FIS je bilo da će s tim skijama biti manje povreda, jer skijanje je jedan od najrizičnijih sportova. Povrede su zaista teške. Ja to nikada ne bih primenio, mada su se neki odlično snašli i s novim skijama, Ted Ligety pogotovo.

Maier je najbolji skijaš svih vremena 

Ko je za vas najbolji skijaš svih vremena?

- Hermann Maier.

A nije vaš prijatelj Alberto Tomba?

- Nažalost nije. Moram da budem objektivan. Maier je mogao da vozi sve discipline i on je u smislu agresivnosti kojom je vozio spust bio čudesan. A što se tiče snage i hrabrosti nenadmašan. Bio je dominatnan u svim segmentima skijanja. Mislim, Stenmark je imao više pobeda, ali nije vozio spust. Tomba takođe.

Koliko vam je značilo što ste se družili s Tombom?

- Mnogo. Posebno kada smo trenirali zajedno jer u slovenačkoj ekipi nisam imao takvu konkurenciju i kvalitet treninga. Bilo mi je super kada me je pozvao da sparingujem s njim. Alberto je bio stariiji i već je pobeđivao u serijama. A i to kako da pobediš mora da se nauči.

Slovenija ima heroinu Tinu Maze, takmičarku koja je postigla sve što se u skijanju postići može. Kakvo je vaše mišljenje o njoj?

- Ona je izvaredan talenat, ali se u jednom periodu izgubila u sistemu Skijaškog saveza Slovenije, pa je otišla u individualne vode. Stvorila je ekipu koja je odlično radila i to je bio recept za njen strašan uspeh. Osvojila je sve i postavila rekord u broju bodova tokom jedne sezone. Da mi je neko pre dvadeset godina rekao da će Slovenija imati olimpijsku šampionku u spustu, ne bih mu poverovao.

Čime se danas bavi Jure Košir?

- Imam više poslova, ali najviše se bavim promocijom i prodajom sportske opreme i modom. Imamo firmu u Sloveniji koja je eksluzivni distributer proizvoda kompanije Rossignol, sa kojom sam vezan kroz celu karijeru. I u Srbiji imamo dobre partnere i prijatelje iz Planet Bikea. Bavim se i sportskim markentingom.

Foto: Facebook

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji