Naslovna    Blog    Ski Oprema    Koliko nas kacige zaista štite?
24

okt

2012

Predrag Gajić

Koliko nas kacige zaista štite?

Najnovija studija donela je neočekivane i veoma nelogične rezultate – broj ljudi s povredama glave na skijalištima u SAD je porastao, iako sve više ljubitelja zimskih sportova nosi kacige.

Najnovija studija koju je nedavno prezentovao Američki koledž za lekare hitne sužbe donela je neke neočekivane i veoma nelogične rezultate – u periodu od 2004. do 2010. broj ljudi s povredama glave na skijalištima u SAD je porastao, iako sve više ljubitelja zimskih sportova nosi kacige.

 - Naša osnovna pretpostavka bila je da je povećanje broja skijaša i bordera koji nose kacige u koleraciji sa smanjenjem broja povreda glave, ali posle istraživanja smo dobili obrnute rezultate. Svi su već primetili da sve više ljudi nosi kacige, ali do sada nismo imali čvrst dokaz da to stvarno pomaže. Ova studija opovrgava naše pretpostavke – kaže dr Mark Christensen, autor studije.

On upozorava da su rezultati njegove studije u najboljem slučaju preliminarni, priznaje da nekoliko faktora – kao što su povećana popularnost parkova i freeridea, nije uzeo u obzir. On takođe kaže da je period istraživanja od šest godine isuvše kratak da bi se uklopio u širu sliku, pa se nada da će istraživanje produžiti na 15 ili 20 godina. 

Pošto su izveštaji o ostalim povredama na ski stazama uglavnom u granicama prosečnosti, a oni o povredama glave se drastično povećali, potrebna je nešto detaljnija analiza.

Studija se oslanja na podatke Nacionalne komisije za bezbednost potrošačkih proizvoda (NEISS). Ona je zabeležila 68.761 izveštaj o povredama glave koje su izazvane u toku skijanja ili snoubordinga, a odnose se na period od 2004. do 2010. godine. Muškarci (68,8%) su se nešto više povređivali od žena, a prednjačili su snouborderi (57,9%), kao i populacija između 11 i 17 godina starosti (47,7%).

Prema Marku Christensenu broj povreda glave kod onih koji su nosili kacige povećan je sa 36,7% na čak 57, % u tom šesogodišnjem periodu, što je u vezi sa podacima Nacionalne ski asocijacije o povećanju upotrebe kaciga. Dakle, ovde nešto nije u redu…

 - Moje pretpostavke su da se to dogodilo jer se sada mnogo više skija i borduje u parkovima i zato što je nivo težine samog sporta znatno veći nego pre desetak godina. Pored toga, ljudi sada mnogo češće prijavljuju povrede glave nego ranije jer se na to obraća pažnja, a i edukacija je učinila svoje – priča Chritensen i objašnjava:

- Pre deset godina, ako bi neko dobio udarac u glavu, najčešće bi samo istrpeo bol i nastavio da skija. Danas gotovo svako ko bude udaren, a ja sam specijalista i viđam ih svakog dana, dolazi da bi proverio nivo povrede. To se dešava jer je opreznost od posledica potresa mozga drastično povećana, zahvaljujući sličnim iskustvima iz mnogo popularnijih sportova, kao što je, naprimer, američki fudbal.

Nisu samo NFL igrači u pitanju, traumatske povrede glave poslednjih godina doživeli su još neki veoma popularni sportisti, kao snouborder Kevin Pearce, skejter Adam Taylor, i vozači BMX bicikala Jay Eggleston i Brett Banasiewicz. Ove priče u medijima podigle su nivo obazrivosti jer su svi oni nosili kacige. Ipak, da ih nisu imali, povrede bi bile znatno teže.

Christensen kaže da je studija izazvala iznenađujući broj pitanja novinara o osnovnoj zaštiti koju pružaju kacige za skijaše i bodrere, te da li ih je uopšte vredno nositi na glavi. Međutm, on tvrdi da su ta pitanja promašila poentu.

Jedan aspekt njegove analize potpuno potvrđuje efikasnost kaciga. Deca do deset godina starosti jedini su deo obuhvaćenog uzorka koji je pokazao značajan pad učestalosti povreda glave – sa 11,7 na 4,6 %

Autor studije naglašava da je važno imati na umu da ona nije uperena protiv upotrebe kaciga.

- Kaciga je važan deo opreme i ona verovatno štiti glavu od veoma ozbiljnih povreda. Ali video sam i neka istraživanja po kojima je jasno da oni koji nose kacige svesno više rizikuju, pa smatram da je potrebna dodatna edukacija koja bi upozorila da nas kaciga sama po sebi neće zaštiti od povreda. Ona nije rešenje za sve probleme. Posebno što je većima kaciga napravljena da nas štiti od udara pri brzinama ne većim od 20-tak km/h. Zapravo, kacigu treba da tretiramo kao sigurnosni pojas u automobilu. To što smo ga vezali ne znači da sada moramo da divljamo po ulicama – objasnio je Christensen.

 

Pošalji prijatelju

Nema komentara.

Ostavi komentar