REPORTAŽA Vladimir Krečmer, Ivan Tamburić

Letnje skijanje u Alpima

I ovog leta posetili smo Alpe i skijali na Matterhorn glečeru.

Dok se većina ljudi priprema za odlazak na more tokom letnjih meseci, redakcija Skijanje.com magazina uputila se na, sada već tradicionalno, letnje skijanje na nekom od evropskih glečera.

Kao i dosta puta do sada odlučili smo se za italijansku Cerviniju, preciznije Matterhorn glečer, koji zvanično pripada Švajcarskoj. Zermatt, odnosno Plateau Rosa, kao najviše glečersko skijalište u Evropi (3400mnv – 3900mnv) omogućava sjajne uslove tokom čitave godine, pa i u toku najtoplijih meseci.

Rezervisali smo smeštaj i uputili se od Beograda prema Ljubljani, Trstu, Veneciji i dalje ka Aosti. Od Beograda do ovog ski centra ima ukupno oko 1200km, a velika prednost je što se samo poslednjih 30km vozi van auto puta.

Cervinia je inače jedno od najstarijih italijanskih skijališta. Prva gondola izgrađena je čak 1936. godine a tokom zime je sada u funkciji, zajedno sa Zermattom, oko 200km uređenih staza. S obzirom da je već bio kraj letnje sezone, tokom našeg boravka u mestu nije bilo mnogo ljudi.

I došao je konačno prvi skijaški dan, buđenje u 6:30h i odlazimo na početnu stanicu gondole. Do samog glečera koji se nalazi na švajcarskoj strani planine vode tri gondole a ceo put traje oko 30 minuta, što i nije tako strašno s obzirom da ćete, ukoliko ste smešteni u samom Zermattu, putovati nekih 45min. Zanimljivo je pomenuti da smo mi, uz nekolicinu instruktora, bili jedini rekreativci pored nekoliko stotina takmičara koji svakodnevno treniraju.

Radno vreme glečera za skijanje je od 08-14h a poslednja gondola spušta se ka Cerviniji u 15:45h. Cena „International Ski“ ski passa koja uključuje skijanje na švajcarskom delu košta 191€ i možemo reći da je prihvatljiva, ako imamo u vidu da skijaši smešteni sa druge strane Matterhorna moraju da izdvoje čak 350 franaka, praktično za to isto skijalište.

S obzirom na veoma toplo leto, na glečeru su se videli tragovi otopljavanja kao i pukotine. Međutim sam sneg na stazi je bio odličan, skoro kao u zimskom periodu. Treba pomenuti da je ujutru dosta staza zatvoreno zbog takmičara ali se većina njih oslobodi već oko 11:30h tako da nakon toga i dalje imate „frezu“ za skijanje, pogotovo na pistama gde se treniraju brze discipline.

Jedini restoran gde se možete okrepiti tokom skijanja je praktično planinarski dom – Rifugio Guide del Cervinio na 3480mnv. Nalazi se na samoj granici ali ipak pripada Italiji pa su i cene prihvatljive.

I drugog dana je osvanulo sunce pa smo lepo vreme iskoristili da testiramo neke od novih modela Head skija za predstojeću sezonu, kojе nam je ustupio Marconi Sport Beograd. Pred kraj dana počeli su da se navlače oblaci pa smo doneli odluku da, umesto skijanja u četvrtak, posetimo Chamonix. To je, ispostavilo se bilo ispravno, s obzirom da je skijalište bilo zatvoreno zbog kiše.

A do ovog francuskog gradića, skijaške i alpinističke meke, stiže se autoputem preko Aoste te prolaskom kroz tunel Mont Blanc a cena nije nimalo jeftina. Povratna karta za automobil košta 54.30€. U Chamonixu je te nedelje održana čuvena planinska trka Ultra Trail Mont Blanc na kojoj je nastupilo oko 10’000 takmičara u 5 disciplina, među njima i članica naše redakcije Marija Sekulović koja je zauzela sjajno 31. mesto.

Nakon povratka iz Chamonixa i tog kišnog dana, dočekao nas je sunčani petak. Međutim na gondoli razočarenje. S obzirom na kišu koja je na kraju dana prešla u sneg, Švajcarci navodno nisu stigli da pripreme staze za skijanje. Nismo želeli da „odustanemo“ pa smo se ipak popeli gondolom do pomenutog planinarskog doma i na 3480mnv uživali u italijanskom espressu te suncu i belini Matterhorna, zaštitnog znaka poznatog brenda Toblerone čokolade.

Vreme se na žalost pokvarilo tih dana pa smo ih iskoristili za trčanje i planinarenje. Takođe smo obišli i obližnje skijalište Monterosa i planinarili po prelepim stazama Champoluca. Inače za ovaj ski centar kažu da je neotkriveni skijaški raj u Evropi, s obzirom da još uvek nije previše komercijalizovan.

Pošto se nismo baš naskijali prethodnih dana, odlučili smo da malo produžimo boravak, s obzirom na povoljnu vremensku prognozu. U ponedeljak smo konačno ponovo stali na skije a tokom čitavog dana su se smenjivali sunce i oblaci. Međutim skijanje je bilo odlično pa smo se zadovoljni spustili u naš smeštaj u Cerviniji, koje se inače nalazi na 2050m nadmorske visine.

Poslednjeg dana, sve do 9:30h čekali smo zajedno sa nekoliko stotina takmičara odluku Švajcaraca da li će raditi glečer ili ne. Kada je objavljeno da skijalište ipak neće raditi zbog vetra, ubacili smo skije u auto i preko Trsta i noćenja u Ljubljani konačno stigli u Beograd.

Sve u svemu zadovoljni smo što smo „premostili“ ovaj letnji period sa odlaskom na sneg i planinu. U iščekivanju otvaranja Svetskog kupa u alpskom skijanju i odlaska u austrijski Soelden, skijaški pozdrav od redakcije našeg magazina!

 

Ostavi komentar

Nadimak

Komentar

Prepiši ovaj kod Pošalji